Najavljene evropske kvote i carine na čelik uticaće negativno na Železaru: Šta ove promene znače za Srbiju?
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije.
Foto: Pixabay (ilustracija)
O tome na koji način će ovo pogoditi Železaru u Smederevu, govorio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS).
Prema Stanićevim rečima, smanjenje kvota i povećanje carina uticaće na Železaru negativno, pogotovo imajući u vidu da je kompanija već ušla u minus fazu, dakle ima gubitke koje je posledica uvođenja kvota još iz 2019. godine koje su na snazi, piše Nova ekonomija.
Novi predlog, inače, je da se kvote smanje sa 820.000 na 410.000 tona – dakle upola. Dodatno, predlog je i da se, u slučaju prekoračenja kvota, carine povećaju sa 25 na 50 odsto.
"Vi sada imate situaciju da se industrija čelika EU štiti uvođenjem ovih kvota. Govori se o tome kako Kina podstiče svoju industriju što je mimo neke fer konkurencije, ali opet s druge strane sve zemlje potiču svoju proizvodnju. Setite se 2008, kada je bila finansijska kriza, šta su radile zemlje, pre svega one koje su bile najviše pogođene krizom, setite se pandemije. Dakle to je nešto što se dešava, a s druge strane Evropska unija se štiti od uvoza čelika, ali ima veliki problem sa retkim metalima i sada kad je bilo ovo prepucavanje između Amerike i Kine oko toga da li će opet da uvedu carine od 100 odsto, i kad su Kinezi rekli da će da ograniče značajno taj izvoz retkih metala, onda je EU rekla ‘ali mi bismo da budemo izuzeti od toga’. Dakle tu imate različite standarde što se toga tiče", kaže Stanić.
Sagovornik Nove ekonomije danas naglašava da Srbija ipak ne bi trebalo da bude u istoj situaciji kao što je Kina, koja u poslednjih pet godina ima rast izvoza čelika na tržište EU i mimo kvota i carina su konkurentni na tržištu.
"Za Srbiju je drugačije, mi imamo kontinuirani pad količine izvoza čelika. Cena može da oscilira, može da bude gore-dole, nije to problem, ali gledamo količinu kao nešto što je baš čvrsto uporedivo i u tom pogledu mi smo već videli taj efekat. Dakle, oni su se dodatno, uslovno rečeno, zaštitili od tog čelika iz Srbije, ali nisu iz Kine. I sad se postavlja pitanje ukoliko povećavaju te carine, odnosno smanjuju kvote, ove zemlje koje su ipak pretrpele već štetu bi trebalo da ostanu na nivou kako je to bilo", kaže Stanić.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, trebalo bi da postoji neka selekcija u tom pogledu, posebno što je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU, ali i potpisnica Sporazuma o slobodnoj trovini sa EU. Pored toga, Srbija je, zbog proizvodnje čelila, integrisana u lance snabdevanja EU.
Ali šta to tačno znači za Srbiju?
Stanić objašnjava da nema nikakve veze što je Železara u kineskom vlasništvu – ona se smatra domaćom kompanijom, jer zapošljava domaću radnu snagu, ulazi u BDP naše zemlje…
Problem za Železaru, smatra on, je što će teško naći alternativna tržišta. Pre svega, treba imati u vidu da je investicija Kineza u Železaru Smederevo bila deo njihovog napora da se dodatno vežu za evropsko tržište kao tržište značajne kupovne moći. A od sveg čelika koji se proizvede u Železari, više od 80 odsto ide u EU. Zato se postavlja pitanje da li je moguće pronaći udaljeno, prekookeansko tržište za izvoz čelika, što, prema Stanićevim rečima, nije ekonomski racionalno.
Srbija će pregovarati
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je predsednici Evropske komisije (EK) Ursuli fon der Lajen predao pismo sa molbom da Srbija bude izuzeta od carina i novih kvota oko čelika. I sam Stanić kaže da je PKS pisala EK, sa zahtevom za izuzeće.
"To nije usvojeno, s obzirom na to da nema drugih izuzetaka, osim Islanda Lihtenštajna, Norveške. Mi imamo vremena. Međutim, problem je što ukoliko postoje male šanse, ukoliko tržište proceni da su male šanse, ukoliko investitori procene da su male šanse, njima neće značiti mnogo što će izmenjene kvote i carine stupiti na snagu tek od 1. jula 2026. godine. Oni neće videti dugoročni interes ulaganja u Srbiju", kaže Stanić.
Sagovornik "Nove ekonomije danas" podseća da je zbog kvota koje je Evropa uvela 2019. u Smederevu već ugašena jedna visoka peć. Od tada se, dakle, vidi pad proizvodnje u Železari.
Kako će se situacija dalje odvijati – zavisi od političke volje Brisela, smatra Stanić, koji dodaje da bi se u slučaju izuzeća verovatno od Srbije tražile neke druge nadoknade. Iako on smatra da postoje šanse da se stav Brisela o Srbiji promeni, ističe da ipak treba biti spreman i na negativan odgovor.
Najgori scenario za Srbiju
Još jedno pitanje koje se nameće jeste dokle će Kinezi biti zainteresovani da finansiraju svoju ćerku firmu u Srbiji koja je gubitaš. U tom pogledu, jedan od mogućih scenarija, prema Stanićevom mišljenju, jeste da diplomatija uspe da postigne promenu stava EU prema uvozu čelika iz Srbije, dakle da se zadrže postojeće kvote, ako se već povećava carina. Druga mogućnost bila bi da se kvota na uvoz poveća, mada su za to šanse manje.
"Mi bismo bili zadovoljni ako bar mogu da zadrže kvotu. Idealno bi bilo da se izuzme, ali oni su rekli da izuzetaka neće biti", kaže Stanić.
Kinezi, dodaje on, imaju tu prednost što su moćni na svetskom tržištu. Naravno, postoji mogućnost i da naša država pomogne. Jedno je sigurno, najgori scenario bi bio odlazak investitora, kao i činjenica da novi investitori, van EU, verovatno ne bi bili zainteresovani za ulaganje u Železaru.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
24
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
35
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
29
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 8
Уз дужно поштовање
Olja
Ne možeš ti u Evropi da se vezuješ za Kineze.
Još se i hvališ time.
aTest
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar