Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Foto: 021.rs (AI)
Povećano je korišćenje saobraćajnih i transportnih sredstava i uvećana medicinska potrošnja... Treba plaćati vojnike i njihove porodice.
Sve to košta, i to (pre)mnogo, pa je finansiranje rata, pogotovo kada se otegne, skupo i predstavlja veliki izazov za zaraćene strane.
Podrške ima, novca nedostaje
Stoga ne iznenađuje da se Ukrajina brzo našla u ogromnim finansijskim teškoćama, pa se za vođenje sukoba od starta oslanja i na novac zapadnoevropskih država i SAD, a novac u Kijev povremeno, u neuporedivo manjim iznosima stiže i iz Kanade, Japana, Južne Koreje, Australije...
Međutim, izgleda da je besparica zahvatila i bogate evropske države, jer sve teže uspevaju da u sopstvenim kasama nađu sredstva za podršku Kijevu. Kako je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da drastično umanji davanja, veliki teret je u još većoj meri spao na leđa poreskih obveznika iz Nemačke, Poljske, Italije, Francuske...
Da apsurd bude veći, politička podrška EU Ukrajini nikada nije bila snažnija i glasnija, a tu je i jasna volja da se Kijev i materijalno što više ojača. To što novca nema gotovo nigde u Evropi, nije obeshrabrilo militarno usmerenu Evropsku komisiju. Osmislila je načine kako bi se moglo doći do novca za svakodnevni život, ali i dodatnu militarizaciju u ratom napaćenoj zemlji. Štaviše, moguće su tri varijante pribavljanja oko 165 milijardi evra, a za koju će se Brisel opredeliti biće odlučeno na zasedanju Evropske komisije 18. i 19. decembra.
Tri puta do novca
Prva varijanta je da svaka evropska država, pojedinačno i u svom parlamentu, odluči koliko će novca izdvojiti, dok je druga da se Evropska unija emitovanjem svojih obveznica zajednički zaduži. No, zajedničko zaduživanje nije praksa Unije, a i Mađarska je stavila veto na ovakvu mogućnost.
Kako je i znatan broj evropskih država u velikim dugovima i sa decenijama rastućim budžetskim deficitom, u Briselu najviše nade poklanjaju u treću varijantu. Reč je o upotrebi ruskog novca blokiranog na samom startu sukoba, koji se našao na računima evropskih i drugih zapadnih država. Reč je o polovini ruskih deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra, od kojih se 210 nalazi na evropskim računima.
Najviše, 165 milijardi nalazi se na računima belgijskog Juroklira, jedne od vodećih svetskih kuća za devizna poravnanja. Ideja Brisela je da se ruske rezerve u Jurokliru koriste za kolateral na osnovu kojeg bi Evropska centralna banka odobrila kredit, dok bi Ukrajina rate isplaćivala od sume koja bi joj, kako manipulišu u Briselu, bila vraćena iz ruske reparacije nakon okončanja rata. U slučaju da ne bude reparacije, Kijev ne bi imao obavezu vraćanja pozajmice.
Pročitaj još
Suprotno pravu
U samoj Evropskoj centralnoj banci smatraju da je reč o pravno neutemeljenom predlogu, pošto ECB nije dozvoljeno da kreditira vlade pojedinačnih članica. Prisutne su i sumnje da će do reparacije, pogotovo kakvu očekuju u Evropskoj komisiji, ikada doći. Na te prigovore Evropska komisija je angažovala pravnu ekipu čiji je zadatak da iznađe dopuštenu tehniku kreditiranja na osnovu blokiranog ruskog novca.
Šta će od svega biti znaće se 19. decembra. Mada su stručnjaci rekli da bi upotreba blokiranog novca bila suprotna evropskom pravu i podsetili da ni korišćenja ni prenamene blokiranog novca nije bilo u istoriji sukoba. Tako su za vreme Drugog svetskog rata sve zaraćene države novac držale u Švajcarskoj i pomoću njega obavljale pojedina plaćanja.
Posebno je Belgija nezadovoljna i ljutita na Evropsku komisiju. Držeći se važeće regulative, procenjuje da bi Rusija mogla povesti i dobiti pravni spor upravo po osnovu evropske legislative, a teret nadoknade bi snosila devetomilionska država.
Još jedan rat
Zanimljiva je namena 165 milijardi evra koja se želi uputiti u Kijev. Kalkuliše se da će do kraja naredne godine ukrajinskom budžetu nedostajati oko 55 milijardi evra, dok je 81 milijarda namenjena vojnim potrebama.
Naglasak je na podsticaju namenske proizvodnje, posebno najsavremenijih raketa za udaljene ciljeve i dronova, te domaća proizvodnja najsavremenijih tipova protivvazdušne i antidronske odbrane. Preostalih 29 milijardi bi bila podrška budžetu za 2027. godinu, što mnogi tumače kao evrounijsku procenu da se rat neće okončati ni u narednih dvanaest meseci.
Belgija se protivi upotrebi blokiranog novca, ali je svesna da je u Uniji uticaj većih država mnogo snažniji, te da ovaj put neće biti neophodan konsenzus svih članica. Stoga je zatražila da finansijski rizik od eventualne nepovoljne sudske odluke ne snosi samo Belgija, u kojoj je sedište Juroklira, već sve članice Unije. Takođe, zahteva da sudbina preostalih 45 milijardi zarobljenog novca bude istovetna sudbini 165 milijardi sa računa Juroklira.
Američka računica
Rusija je reagovala na pokušaj zloupotrebe ruskih deviza, po običaju najoštriji je bio eks-predsednik i eks-premijer Medvedev koji je ustvrdio da bi ovakva upotreba (tuđeg) novca bio "casus belli", dakle pravni osnov za (još jedan) rat.
Zanimljivo je da se Amerikanci protive evropskim planovima. To što, za sada, nisu na način sličan evropskom postupili sa ruskim devizama blokiranim u američkim finansijskim kućama, govori da i sami procenjuju pravnu neosnovanost "upotrebe tuđeg novca".
Zapravo, Tramp eventualnu ulogu blokiranog novca vidi za potrebe restauracije Ukrajine. Traži da se SAD od te svote dodeli 100 milijardi koje bi uložili u obnovu (ekonomije) Ukrajine, pri čemu bi 50 odsto profita iz rata obnovljenih, odnosno izgrađenih kompanija odlazilo u budžet najmoćnije sile na svetu. Ostatak svote bi se mogao upotrebiti za obnovu onih teritorija Ukrajine koje će, po svemu sudeći, ubuduće pripadati Rusiji.
Trostruko više za NATO
U Briselu nastavljaju da izdvajaju novac za naoružavanje. Lane je sto svetskih vodećih proizvođača oružja i vojne opreme prihodovalo 679 milijardi dolara, sedam odsto više nego prethodne sezone, od čega je američkim proizvođačima otišlo preko 340 milijardi.
Koliko militarizacija evropskih država dobija na ubrzanju i uvećanju pokazuje rast izdvajanja za NATO savez sa dva na čak pet odsto nacionalnog BDP. Biće to novi podsticaj industriji naoružanja, pa je "Rajnmetal", vodeći nemački vojni proizvođač već izukalkulisao da će mu 2030. godine prihod sa prošlogodišnjih deset skočiti na pedeset milijardi evra. Teško da se u vremenima tako ogromnih militarnih podsticaja može očekivati miran život, ratni duh kao da je pušten iz boce.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u maju bila 3,5 odsto
13.06.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u maju ove godine bila je 3,5 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Putniković o NIS-u: Ključna odluka očekuje se u utorak
13.06.2026.•
2
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da postizanje dogovora Srbije i mađarskog MOL-a o mogućem sticanju većinskog učešća u NiS-u može da doprinese jačanju pozicije države u upravljanju kompanijom.
Koliko je zapravo "bilion"? Maskovo bogatstvo bi do Meseca i nazad išlo 200 puta
13.06.2026.•
1
Ilon Maskovo procenjeno bogatstvo, koje je prema Forbsu prešlo granicu od bilion dolara, teško je uopšte zamisliti u realnim okvirima.
Državna preduzeća prepolovila uplate u budžet: Najviše dali Jugoimport, Srbijašume i Lutrija
13.06.2026.•
5
Državna preduzeća su tokom 2025. godine u budžet Srbije po osnovu dobiti uplatila 600 miliona dinara, što je gotovo tri puta manje nego godinu ranije, kada je u državnu kasu po tom osnovu stiglo 1,6 milijardi dinara.
Makronove "super pohvale" Vučiću u Tivtu: Da li EU principi ustupaju mesto biznisu?
13.06.2026.•
31
Na Samitu EU–Zapadni Balkan u Tivtu francuski predsednik Emanuel Makron govorio je o "pozitivnom zamahu" Srbije na evropskom putu i uputio pohvale predsedniku Aleksandru Vučiću.
APR: Privreda Srbije uvećala neto dobit na 957,6 milijardi dinara
12.06.2026.•
3
Privreda Srbije je 2025. godine imala neto dobit od oko 957,6 milijardi dinara, što je 10,9 odsto više nego prethodne godine, objavila je Agencija za privredne registre (APR).
Mask postao prvi bilioner na svetu
12.06.2026.•
9
Osnivač i izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask danas je zvanično postao prvi čovek na svetu čija imovina vredi više od 1.000 milijardi dolara.
Obrenović: Sporazum Srbije i MOL-a ne znači da će NIS biti prodat
12.06.2026.•
4
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor kada je u pitanju Rafinerija u Pančevu, što je otvorilo pitanje koju težinu ima ovaj dogovor ako to ne odobri ruska strana koja tek treba da se dogovori sa Molom o prodaji NIS-a.
Objavljene nove cene goriva
12.06.2026.•
5
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca
12.06.2026.•
5
Azijska tržišta akcija zabeležila su snažan rast nakon novih signala o mogućem mirovnom sporazumu na Bliskom istoku, dok su cene nafte pale na najniži nivo u poslednja dva meseca.
Suša u Srbiji smanjila rod, a otkupne cene žitarica kao pre desetak godina
11.06.2026.•
5
Prolećna suša smanjila je rod ječma u Srbiji, čija je žetva počela, a i rod pšenice biće manji jer je nedostajala vlaga i zrna su ostala neispunjena.
NBS: Devizne rezerve na kraju maja uvećane na oko 29,9 milijardi evra
11.06.2026.•
5
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju maja ove godine iznosile 29,88 milijardi evra, i dostigle su rekordni nivo posmatrano krajem meseca, saopštila je danas NBS.
Na tržištu stanova jača tražnja za skupljim kvadratima
11.06.2026.•
6
U Beogradu je prodato 17.800 stanova u 2025. godini, što predstavlja rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kontrola malinjaka širom Srbije: Ministarstvo pokreće veliku akciju
11.06.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić dao je nalog poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama za sprovođenje monitoringa zasada maline na celoj teritoriji Srbije, sa ciljem provere stanja u proizvodnji.
Od avgusta novi pravilnik za ugostitelje: Šta smeju, a šta ne smeju da naplate?
11.06.2026.•
11
Ugostiteljske usluge u maju 2026. godine su bile za 5,9 odsto skuplje nego godinu dana ranije. Od toga su gotova jela najviše poskupela, za 11 odsto, pokazuju podaci novog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović Handanović o dogovoru sa MOL-om: Naš posao završen, sada je sve na ruskoj i mađarskoj strani
11.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Srbija sa mađarskim MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigli kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.06.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Ubisoft zatvara kancelariju u Beogradu: Bez posla ostalo 100 ljudi
11.06.2026.•
24
Francuski izdavač video igara Ubisoft zatvara svoj razvojni studio u Beogradu, čime se nastavlja višegodišnji talas otpuštanja, gašenja studija i reorganizacije poslovanja koji pogađa kompaniju širom sveta
MOL: Uspešno okončani pregovori sa Vladom Srbije u vezi sa NIS-om
11.06.2026.•
4
Mađarska naftna kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u.
Šta se Srbija tačno dogovorila sa MOL-om oko NIS-a: Da li će se znati šta piše u akcionarskom ugovoru?
11.06.2026.•
8
Dan koji je počeo sa informacijom da je NIS od američkog OFAC-a zatražio novu operativnu licencu završio se objavom ministarke Dubravke Đedović Handanović da su Srbija i MOL postigli dogovor o akcionarskom ugovoru.
EU ispituje Paramauntovo preuzimanje Vorner brosa
11.06.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je proveru planirane kupovine kompanije Vorner bros diskaveri (WBD) od američke medijske grupe Paramount skajdens, vredne oko 110 milijardi dolara, u okviru propisa EU o stranim subvencijama.
Komentari 3
Stojan
Anonimus
Cagliostro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar