Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Foto: 021.rs (AI)
Povećano je korišćenje saobraćajnih i transportnih sredstava i uvećana medicinska potrošnja... Treba plaćati vojnike i njihove porodice.
Sve to košta, i to (pre)mnogo, pa je finansiranje rata, pogotovo kada se otegne, skupo i predstavlja veliki izazov za zaraćene strane.
Podrške ima, novca nedostaje
Stoga ne iznenađuje da se Ukrajina brzo našla u ogromnim finansijskim teškoćama, pa se za vođenje sukoba od starta oslanja i na novac zapadnoevropskih država i SAD, a novac u Kijev povremeno, u neuporedivo manjim iznosima stiže i iz Kanade, Japana, Južne Koreje, Australije...
Međutim, izgleda da je besparica zahvatila i bogate evropske države, jer sve teže uspevaju da u sopstvenim kasama nađu sredstva za podršku Kijevu. Kako je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da drastično umanji davanja, veliki teret je u još većoj meri spao na leđa poreskih obveznika iz Nemačke, Poljske, Italije, Francuske...
Da apsurd bude veći, politička podrška EU Ukrajini nikada nije bila snažnija i glasnija, a tu je i jasna volja da se Kijev i materijalno što više ojača. To što novca nema gotovo nigde u Evropi, nije obeshrabrilo militarno usmerenu Evropsku komisiju. Osmislila je načine kako bi se moglo doći do novca za svakodnevni život, ali i dodatnu militarizaciju u ratom napaćenoj zemlji. Štaviše, moguće su tri varijante pribavljanja oko 165 milijardi evra, a za koju će se Brisel opredeliti biće odlučeno na zasedanju Evropske komisije 18. i 19. decembra.
Tri puta do novca
Prva varijanta je da svaka evropska država, pojedinačno i u svom parlamentu, odluči koliko će novca izdvojiti, dok je druga da se Evropska unija emitovanjem svojih obveznica zajednički zaduži. No, zajedničko zaduživanje nije praksa Unije, a i Mađarska je stavila veto na ovakvu mogućnost.
Kako je i znatan broj evropskih država u velikim dugovima i sa decenijama rastućim budžetskim deficitom, u Briselu najviše nade poklanjaju u treću varijantu. Reč je o upotrebi ruskog novca blokiranog na samom startu sukoba, koji se našao na računima evropskih i drugih zapadnih država. Reč je o polovini ruskih deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra, od kojih se 210 nalazi na evropskim računima.
Najviše, 165 milijardi nalazi se na računima belgijskog Juroklira, jedne od vodećih svetskih kuća za devizna poravnanja. Ideja Brisela je da se ruske rezerve u Jurokliru koriste za kolateral na osnovu kojeg bi Evropska centralna banka odobrila kredit, dok bi Ukrajina rate isplaćivala od sume koja bi joj, kako manipulišu u Briselu, bila vraćena iz ruske reparacije nakon okončanja rata. U slučaju da ne bude reparacije, Kijev ne bi imao obavezu vraćanja pozajmice.
Pročitaj još
Suprotno pravu
U samoj Evropskoj centralnoj banci smatraju da je reč o pravno neutemeljenom predlogu, pošto ECB nije dozvoljeno da kreditira vlade pojedinačnih članica. Prisutne su i sumnje da će do reparacije, pogotovo kakvu očekuju u Evropskoj komisiji, ikada doći. Na te prigovore Evropska komisija je angažovala pravnu ekipu čiji je zadatak da iznađe dopuštenu tehniku kreditiranja na osnovu blokiranog ruskog novca.
Šta će od svega biti znaće se 19. decembra. Mada su stručnjaci rekli da bi upotreba blokiranog novca bila suprotna evropskom pravu i podsetili da ni korišćenja ni prenamene blokiranog novca nije bilo u istoriji sukoba. Tako su za vreme Drugog svetskog rata sve zaraćene države novac držale u Švajcarskoj i pomoću njega obavljale pojedina plaćanja.
Posebno je Belgija nezadovoljna i ljutita na Evropsku komisiju. Držeći se važeće regulative, procenjuje da bi Rusija mogla povesti i dobiti pravni spor upravo po osnovu evropske legislative, a teret nadoknade bi snosila devetomilionska država.
Još jedan rat
Zanimljiva je namena 165 milijardi evra koja se želi uputiti u Kijev. Kalkuliše se da će do kraja naredne godine ukrajinskom budžetu nedostajati oko 55 milijardi evra, dok je 81 milijarda namenjena vojnim potrebama.
Naglasak je na podsticaju namenske proizvodnje, posebno najsavremenijih raketa za udaljene ciljeve i dronova, te domaća proizvodnja najsavremenijih tipova protivvazdušne i antidronske odbrane. Preostalih 29 milijardi bi bila podrška budžetu za 2027. godinu, što mnogi tumače kao evrounijsku procenu da se rat neće okončati ni u narednih dvanaest meseci.
Belgija se protivi upotrebi blokiranog novca, ali je svesna da je u Uniji uticaj većih država mnogo snažniji, te da ovaj put neće biti neophodan konsenzus svih članica. Stoga je zatražila da finansijski rizik od eventualne nepovoljne sudske odluke ne snosi samo Belgija, u kojoj je sedište Juroklira, već sve članice Unije. Takođe, zahteva da sudbina preostalih 45 milijardi zarobljenog novca bude istovetna sudbini 165 milijardi sa računa Juroklira.
Američka računica
Rusija je reagovala na pokušaj zloupotrebe ruskih deviza, po običaju najoštriji je bio eks-predsednik i eks-premijer Medvedev koji je ustvrdio da bi ovakva upotreba (tuđeg) novca bio "casus belli", dakle pravni osnov za (još jedan) rat.
Zanimljivo je da se Amerikanci protive evropskim planovima. To što, za sada, nisu na način sličan evropskom postupili sa ruskim devizama blokiranim u američkim finansijskim kućama, govori da i sami procenjuju pravnu neosnovanost "upotrebe tuđeg novca".
Zapravo, Tramp eventualnu ulogu blokiranog novca vidi za potrebe restauracije Ukrajine. Traži da se SAD od te svote dodeli 100 milijardi koje bi uložili u obnovu (ekonomije) Ukrajine, pri čemu bi 50 odsto profita iz rata obnovljenih, odnosno izgrađenih kompanija odlazilo u budžet najmoćnije sile na svetu. Ostatak svote bi se mogao upotrebiti za obnovu onih teritorija Ukrajine koje će, po svemu sudeći, ubuduće pripadati Rusiji.
Trostruko više za NATO
U Briselu nastavljaju da izdvajaju novac za naoružavanje. Lane je sto svetskih vodećih proizvođača oružja i vojne opreme prihodovalo 679 milijardi dolara, sedam odsto više nego prethodne sezone, od čega je američkim proizvođačima otišlo preko 340 milijardi.
Koliko militarizacija evropskih država dobija na ubrzanju i uvećanju pokazuje rast izdvajanja za NATO savez sa dva na čak pet odsto nacionalnog BDP. Biće to novi podsticaj industriji naoružanja, pa je "Rajnmetal", vodeći nemački vojni proizvođač već izukalkulisao da će mu 2030. godine prihod sa prošlogodišnjih deset skočiti na pedeset milijardi evra. Teško da se u vremenima tako ogromnih militarnih podsticaja može očekivati miran život, ratni duh kao da je pušten iz boce.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
8
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Sijarto: Bez Mađarske nema energetske bezbednosti u Srbiji - i obrnuto
15.01.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je cilj da se razgovori između ruske strane i MOL-a završe do kraja nedelje, i da se potpiše obavezujući sporazum.
Petrović: Motor privrednog rasta Srbije bili motači kablova i jeftina radna snaga, a toga više nema
15.01.2026.•
16
Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Pavle Petrović.
SAD produžile ovlašćenje za transakcije sa Lukoilom
15.01.2026.•
2
Američko ministarstvo finansija produžilo je dozvolu za transakcije sa Lukoilom do 28. februara, navodi se u dokumentu Ministarstva finansija SAD.
MMF traži kontrolu trošenja para iz budžeta Beograda: Skoro nema novca za investicije
14.01.2026.•
10
Vlada Srbije je na zahtev MMF-a prihvatila da se finansijsko poslovanje grada Beograda i njegovih preduzeća "stavi pod nadzor" i da se uradi eksterna revizija.
Nakon sedam meseci: Evropska komisija uplaćuje Srbiji prvih 57 miliona evra iz Plana rasta
14.01.2026.•
18
Evropska komisija je posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Šef mađarske diplomatije sutra u Beogradu: Razgovaraće i o kupovini ruskog udela u NIS-u
14.01.2026.•
9
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto dolazi u četvrtak, 15. januara, u Beograd, najavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije.
Robne kuće Saks Global proglasile bankrot
14.01.2026.•
0
Kompanija robnih kuća Saks Global podnela je zahtev za bankrot nakon dobijanja oko 1,75 milijardi dolara finansijskih obaveza.
Košarkaški savez Srbije ponovo dobio novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 177 miliona dinara
14.01.2026.•
2
Košarkaški savez Srbije ponovo je iz budžetske rezerve dobio novac, ovaj put 177 miliona dinara.
Šta sa penzijama?
13.01.2026.•
27
Visina penzija sve teže pokriva potrebe korisnika. Istovremeno, njihova isplata u sve većoj meri pritiska državne budžete.
NBS: U Srbiji tokom 2025. otkriveno više od 4.500 falsifikovanih novčanica
13.01.2026.•
0
U Srbiji je 2025. godine otkriveno 1.832 falsifikovane novčanice u domaćoj valuti i 2.681 falsifikat efektivnog stranog novca, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Elektrodistribucija ponovo donela odluku o očitavanju brojila: Istim firmama 2,8 milijardi
13.01.2026.•
60
Elektrodistribucija Srbije, posle više od godinu dana, pokušava još jednom da privede kraju dodeljivanje posla za očitavanje brojila.
Vučić: Očekujem da će se za dva, tri dana znati ko je kupac NIS-a
13.01.2026.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da veruje da će se za dva, tri dana definitivno znati ko će biti kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Posle skoro 100 dana: Prva nafta stiže do Rafinerije u Pančevu
13.01.2026.•
1
Počeo je transport sirove nafte za Rafineriju nafte u Pančevu preko Jadranskog naftovoda (JANAF).
Ćulibrk: Moguće da je MOL od Vučića tražio da za njih važi povlastica kao i za Ruse
13.01.2026.•
8
Predsednik Srbije je razgovarao sa rukovodstvom mađarskog MOL-a o mogućnosti kupovine NIS-a. Detalji ovog sastanka nisu poznati, ali ono što jeste je namera predsednika da uveća procenat vlasništva nad akcijama.
Paramaunt osporava dogovor Vorner Brosa i Netfliksa
13.01.2026.•
0
Kompanija Paramaunt skajdens podnela je tužbu protiv uprave firme Vorner bros diskaveri (WBD) pred sudom u Delaveru kako bi sprečio planirano spajanje sa Netfliksom.
Komentari 3
Stojan
Anonimus
Cagliostro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar