Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra
Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje.
Foto: Pixabay
To potvrđuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je za 10 meseci 2025. godine po ovom osnovu stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria.
Poređenja radi, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra ili 1,5 milijardi evra neto.
U centralnoj banci ocenjuju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.
"Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.
Tako građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju.
Podaci o geografskoj strukturi doznaka tokom 2025. godine pokazuju da se ona gotovo nije menjala u odnosu na raniji period. Najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, sa udelom od 24,6 odsto, navodi NBS. S obzirom na to da je do kraja oktobra stiglo 4,34 milijarde evra, samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka.
Druga po redu je Švajcarska (11,7 odsto), zatim Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), a to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.
Kretanja u Srbiji uklapaju se u širu sliku tokova novca između Evropske unije i drugih zemalja Evrope. Prema najnovijim podacima Eurostata, domaćinstva sa prebivalištem u EU su tokom 2024. godine domaćinstvima van Unije poslala ukupno 52,1 milijardu evra ličnih transfera, što je šest odsto više nego godinu ranije. Istovremeno, prilivi ličnih transfera ka domaćinstvima u EU iznosili su 14,8 milijardi evra, uz godišnji rast od sedam procenata.
Sezonci šalju najviše novca
U poslednjih pet godina zabeležen je snažan rast neto odliva novca iz EU. Odlivi ličnih transfera porasli su za 51 odsto, dok su prilivi rasli znatno sporije - za 26 odsto. Zbog toga je negativan saldo EU prema zemljama van Unije u 2024. godini dostigao 37,3 milijarde evra, što ukazuje da je EU postala sve veći neto izvor doznaka za ostatak sveta.
Posmatrano u apsolutnim iznosima, najveće ekonomije koje su u 2024. godini doprinele odlivima ličnih transfera i naknada zaposlenima, unutar EU i prema zemljama van EU, bile su Nemačka (13 odsto ukupnih odliva svih zemalja EU), Francuska (11 odsto), kao i Luksemburg i Holandija (obe sa po 10 odsto).
"Odlivni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije pretežno su poticali od prihoda ostvarenih kroz prekogranični, sezonski ili kratkoročni rad u tim zemljama, dok su odlivi iz Francuske uglavnom proizlazili iz ličnih transfera koji se šalju u inostranstvo", navodi se u izveštaju Eurostata.
Zanimljivo je da su među zemljama EU, Hrvatska, Letonija i Luksemburg bile najzavisnije od priliva ličnih transfera i naknada zaposlenima u 2024. godini. Stepen zavisnosti meri se udelom priliva po osnovu ličnih transfera i naknada zaposlenima u odnosu na BDP određene zemlje. Prema tom pokazatelju, navodi Eurostat, najviši stepen zavisnosti u EU u 2024. zabeležen je u Hrvatskoj (7,2 odsto BDP-a), Letoniji (3,1 odsto BDP-a) i Luksemburgu (2,7 odsto BDP-a). Najmanje zavisne bile su Irska (0,1 odsto BDP-a), Grčka (0,2 odsto BDP-a) i Finska (0,3 odsto BDP-a).
Pročitaj još
Poređenja radi, zemlje jugoistočne Evrope koje nisu članice EU pokazale su znatno veću zavisnost od ovog izvora prihoda, pa je tako u Bosnu i Hercegovinu priliv ličnih transfera i naknada zaposlenima iznosio 11 odsto BDP-a, u Crnu Goru 10,3 odsto BDP-a), Albaniju 8,4 odsto, a u Srbiju 6,4 odsto BDP-a.
Inače, lični transferi su u suficitu u devet zemalja EU, a najveći relativni značaj imaju u Hrvatskoj, gde suficit iznosi 2,6 odsto BDP-a, Bugarskoj (1,3 odsto) i Portugaliji (1,2 odsto). S druge strane, najveće deficite u odnosu na veličinu ekonomije beleže Malta, Kipar, Belgija, kao i Grčka, Španija i Francuska, navodi Eurostat.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đogović: Rusija blefira sa kratkoročnim ugovorima o gasu, treba izaći iz ruskih manipulativnih šema
28.12.2025.•
11
Iako dugoročni sporazum još nije postignut, gas iz Rusije i dalje će pristizati u Srbiju zahvaljujući još jednom kratkoročnom dogovoru koji je Beograd postigao sa Moskvom.
Profesor Lukić: Uslov za prodaju NIS-a je i da nema strategije Trojanskog konja
28.12.2025.•
3
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će Srbija morati da reaguje ako se do 15. januara ne pronađe rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Vlasnici benzinskih pumpi Lukoil u SAD u problemima zbog sankcija
28.12.2025.•
2
Vlasnici Lukoil benzinskih pumpi u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa ozbiljnim problemima usled sankcija koje je administracija predsednika Donalda Trampa uvela ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil PJSC.
Doneta uredba o podsticajima za hotele
28.12.2025.•
1
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja radi unapređenja kvaliteta hotelskog smeštaja.
Kreće procena vrednosti NIS-a: Srbija nije poželjan kupac - poznato zašto
28.12.2025.•
20
Ako je verovati onome što kaže resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović, pregovori NIS-a i MOL-a o kupovini ruskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji su u toku.
U 2025. ukradene kriptovalute u rekordnoj vrednosti od 2,7 milijardi dolara
28.12.2025.•
0
Sajber kriminalci su ove godine ukrali kriptovalute za rekordnih 2,7 milijardi dolara.
Ministarstvo: Neutemeljeno smanjenje otkupne cene mleka i pritisci neće ostati bez odgovora
27.12.2025.•
4
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da neće ignorisati, niti ostaviti bez institucionalnog odgovora bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača mleka, a posebno manjih mlekara, prema domaćim proizvođačima.
Poljoprivrednici traže da se ne uslovljavaju subvencije
27.12.2025.•
12
Poljoprivrednici više udruženja traže od ministra da ne menja politiku subvencija u 2026. i ne uslovljava da direktna davanja od 18.000 dinara po hektaru moraju biti iskorišćena za investicije u mehanizaciju i objekte.
Rusija produžila privremenu zabranu izvoza goriva
27.12.2025.•
4
Ruska vlada produžila je privremenu zabranu izvoza benzina, dizela i drugih goriva, saopštila je pres-služba Kabineta ministara.
Mađarski novinar: Pregovori oko prodaje NIS-a MOL-u idu u prilog Orbanovoj kampanji, gubi tlo unutar države
27.12.2025.•
11
Ključni interes koji Mađarska ima u kupovini NIS-a je da sebe pokaže kao važnog igrača koji može da sredi probleme na svetskoj, pre svega na balkanskoj sceni, ocenjuje novinar iz Budimpešte Gabor Bodiš.
U trećem kvartalu 2025. nešto veća prodaja stanova
26.12.2025.•
2
Republički geodetski zavod (RGZ) objavio je da je u trećem kvartalu ove godine potpisan 11.741 ugovor o kupoprodaji stanova u Srbiji, što je bilo 0,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Ministarstvo poljoprivrede: Ako bude prekomernog uvoza mleka, uvode se prelevmani
26.12.2025.•
14
Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da će, ako dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, uvesti prelevmane.
_najvaznije_ekonomske_vesti_godine.jpg "Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika,")
Sankcije NIS-u, zatvaranje fabrika, "legalizacija" objekata: Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2025.
26.12.2025.•
7
Od sankcija NIS-u, preko uvođenja 5G mreže u Srbiju do otvaranja pruge Novi Sad-Subotica, ovo su ekonomske vesti koje su obeležile prethodnu godinu u Srbiji.
Forbs Srbija: Vital napravio gubitak od 2,2 miliona evra, privremeno blokirani računi
26.12.2025.•
8
Kompanija Vital iz Vrbasa zabeležila je u 2024. godini neto gubitak od 2,2 miliona evra, dok su joj tokom decembra privremeno blokirani računi, zbog čega je bila među najpretraživanijim firmama u poslovnim registrima.
Produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce
26.12.2025.•
3
Poreska uprava Srbije saopštila je da je do kraja 2027. godine, produženo ograničenje rasta poreske osnovice za preduzetnike paušalce, do najviše 10 odsto godišnje.
Gorivo jeftinije za dva dinara
26.12.2025.•
5
Cene goriva u narednoj nedelji biće za dva dinara manje u odnosu na prethodnih sedam dana.
Dok se čeka kupac: "Traži se rešenje za NIS u duhu prijateljskih odnosa Rusije i Srbije"
26.12.2025.•
19
Ambsador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se traži rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) koje će biti u duhu i okviru prijateljskih odnosa dve zemlje.
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
10
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
1
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Komentari 8
Neša
Takuma Sato
Telep
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar