Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra
Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje.
Foto: Pixabay
To potvrđuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je za 10 meseci 2025. godine po ovom osnovu stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria.
Poređenja radi, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra ili 1,5 milijardi evra neto.
U centralnoj banci ocenjuju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.
"Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.
Tako građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju.
Podaci o geografskoj strukturi doznaka tokom 2025. godine pokazuju da se ona gotovo nije menjala u odnosu na raniji period. Najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, sa udelom od 24,6 odsto, navodi NBS. S obzirom na to da je do kraja oktobra stiglo 4,34 milijarde evra, samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka.
Druga po redu je Švajcarska (11,7 odsto), zatim Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), a to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.
Kretanja u Srbiji uklapaju se u širu sliku tokova novca između Evropske unije i drugih zemalja Evrope. Prema najnovijim podacima Eurostata, domaćinstva sa prebivalištem u EU su tokom 2024. godine domaćinstvima van Unije poslala ukupno 52,1 milijardu evra ličnih transfera, što je šest odsto više nego godinu ranije. Istovremeno, prilivi ličnih transfera ka domaćinstvima u EU iznosili su 14,8 milijardi evra, uz godišnji rast od sedam procenata.
Sezonci šalju najviše novca
U poslednjih pet godina zabeležen je snažan rast neto odliva novca iz EU. Odlivi ličnih transfera porasli su za 51 odsto, dok su prilivi rasli znatno sporije - za 26 odsto. Zbog toga je negativan saldo EU prema zemljama van Unije u 2024. godini dostigao 37,3 milijarde evra, što ukazuje da je EU postala sve veći neto izvor doznaka za ostatak sveta.
Posmatrano u apsolutnim iznosima, najveće ekonomije koje su u 2024. godini doprinele odlivima ličnih transfera i naknada zaposlenima, unutar EU i prema zemljama van EU, bile su Nemačka (13 odsto ukupnih odliva svih zemalja EU), Francuska (11 odsto), kao i Luksemburg i Holandija (obe sa po 10 odsto).
"Odlivni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije pretežno su poticali od prihoda ostvarenih kroz prekogranični, sezonski ili kratkoročni rad u tim zemljama, dok su odlivi iz Francuske uglavnom proizlazili iz ličnih transfera koji se šalju u inostranstvo", navodi se u izveštaju Eurostata.
Zanimljivo je da su među zemljama EU, Hrvatska, Letonija i Luksemburg bile najzavisnije od priliva ličnih transfera i naknada zaposlenima u 2024. godini. Stepen zavisnosti meri se udelom priliva po osnovu ličnih transfera i naknada zaposlenima u odnosu na BDP određene zemlje. Prema tom pokazatelju, navodi Eurostat, najviši stepen zavisnosti u EU u 2024. zabeležen je u Hrvatskoj (7,2 odsto BDP-a), Letoniji (3,1 odsto BDP-a) i Luksemburgu (2,7 odsto BDP-a). Najmanje zavisne bile su Irska (0,1 odsto BDP-a), Grčka (0,2 odsto BDP-a) i Finska (0,3 odsto BDP-a).
Pročitaj još
Poređenja radi, zemlje jugoistočne Evrope koje nisu članice EU pokazale su znatno veću zavisnost od ovog izvora prihoda, pa je tako u Bosnu i Hercegovinu priliv ličnih transfera i naknada zaposlenima iznosio 11 odsto BDP-a, u Crnu Goru 10,3 odsto BDP-a), Albaniju 8,4 odsto, a u Srbiju 6,4 odsto BDP-a.
Inače, lični transferi su u suficitu u devet zemalja EU, a najveći relativni značaj imaju u Hrvatskoj, gde suficit iznosi 2,6 odsto BDP-a, Bugarskoj (1,3 odsto) i Portugaliji (1,2 odsto). S druge strane, najveće deficite u odnosu na veličinu ekonomije beleže Malta, Kipar, Belgija, kao i Grčka, Španija i Francuska, navodi Eurostat.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
2
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
16
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
1
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
41
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Komentari 27
Vera
Moja deca su bliže pa svaka tri mesrca odem tamo i ostanem skoro tri meseca ( beli šengen) i tako svaka tri meseca nisam ni ja u Srbiji. Ako mi nešto treba to moja deca kupuju tamo pa mi donesu, uvek je boljeg kvaliteta i jeftinije nego ovde. NEĆU da pomažem taj privid boljeg života koji bi finansijski podržavali ako bih plaćala tim novcem sve što mi treba a onda da se vlast hvali kako mi penzioneri živimo "nikad bolje"!
Ssy
Milica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar