Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra

Autor: Bloomberg Adria (Slađana Gavrić)

Info

29.12.2025.

07:17

Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Od dijaspore više novca nego od stranih investicija: Od rođaka i familije u Srbiju stiglo 4,34 milijarde evra

Foto: Pixabay

To potvrđuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je za 10 meseci 2025. godine po ovom osnovu stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria.

Poređenja radi, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra ili 1,5 milijardi evra neto.

U centralnoj banci ocenjuju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.

"Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

Tako građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju.

Podaci o geografskoj strukturi doznaka tokom 2025. godine pokazuju da se ona gotovo nije menjala u odnosu na raniji period. Najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, sa udelom od 24,6 odsto, navodi NBS. S obzirom na to da je do kraja oktobra stiglo 4,34 milijarde evra, samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka.

Druga po redu je Švajcarska (11,7 odsto), zatim Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), a to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.

Kretanja u Srbiji uklapaju se u širu sliku tokova novca između Evropske unije i drugih zemalja Evrope. Prema najnovijim podacima Eurostata, domaćinstva sa prebivalištem u EU su tokom 2024. godine domaćinstvima van Unije poslala ukupno 52,1 milijardu evra ličnih transfera, što je šest odsto više nego godinu ranije. Istovremeno, prilivi ličnih transfera ka domaćinstvima u EU iznosili su 14,8 milijardi evra, uz godišnji rast od sedam procenata.

Sezonci šalju najviše novca

U poslednjih pet godina zabeležen je snažan rast neto odliva novca iz EU. Odlivi ličnih transfera porasli su za 51 odsto, dok su prilivi rasli znatno sporije - za 26 odsto. Zbog toga je negativan saldo EU prema zemljama van Unije u 2024. godini dostigao 37,3 milijarde evra, što ukazuje da je EU postala sve veći neto izvor doznaka za ostatak sveta.

Posmatrano u apsolutnim iznosima, najveće ekonomije koje su u 2024. godini doprinele odlivima ličnih transfera i naknada zaposlenima, unutar EU i prema zemljama van EU, bile su Nemačka (13 odsto ukupnih odliva svih zemalja EU), Francuska (11 odsto), kao i Luksemburg i Holandija (obe sa po 10 odsto).

"Odlivni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije pretežno su poticali od prihoda ostvarenih kroz prekogranični, sezonski ili kratkoročni rad u tim zemljama, dok su odlivi iz Francuske uglavnom proizlazili iz ličnih transfera koji se šalju u inostranstvo", navodi se u izveštaju Eurostata.

Zanimljivo je da su među zemljama EU, Hrvatska, Letonija i Luksemburg bile najzavisnije od priliva ličnih transfera i naknada zaposlenima u 2024. godini. Stepen zavisnosti meri se udelom priliva po osnovu ličnih transfera i naknada zaposlenima u odnosu na BDP određene zemlje. Prema tom pokazatelju, navodi Eurostat, najviši stepen zavisnosti u EU u 2024. zabeležen je u Hrvatskoj (7,2 odsto BDP-a), Letoniji (3,1 odsto BDP-a) i Luksemburgu (2,7 odsto BDP-a). Najmanje zavisne bile su Irska (0,1 odsto BDP-a), Grčka (0,2 odsto BDP-a) i Finska (0,3 odsto BDP-a).

Poređenja radi, zemlje jugoistočne Evrope koje nisu članice EU pokazale su znatno veću zavisnost od ovog izvora prihoda, pa je tako u Bosnu i Hercegovinu priliv ličnih transfera i naknada zaposlenima iznosio 11 odsto BDP-a, u Crnu Goru 10,3 odsto BDP-a), Albaniju 8,4 odsto, a u Srbiju 6,4 odsto BDP-a.

Inače, lični transferi su u suficitu u devet zemalja EU, a najveći relativni značaj imaju u Hrvatskoj, gde suficit iznosi 2,6 odsto BDP-a, Bugarskoj (1,3 odsto) i Portugaliji (1,2 odsto). S druge strane, najveće deficite u odnosu na veličinu ekonomije beleže Malta, Kipar, Belgija, kao i Grčka, Španija i Francuska, navodi Eurostat.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Dijaspora doznake

Komentari 27

Hronološki Najpopularniji

Vera

31.12.2025 • 14:43

svi moji su otišli

Ne dozvoljavam deci da mi šalju novac niti da ovde ulažu u nekretnine, ili da ovde kupuju bilo šta vredno. Ni ja ne želim nove stvari u kući niti da mi se renovira kuća kao što su uradile moje komšije novcem iz inostranstva koje šalje njihov sin. Od tog novca su ovde za nijansu bolje živeli i trgovci građevinskog materijala i svi majstori koji su radili na toj kući pa vlast može da se hvali kako se ovde generalno bolje živi zahvaljujući njima???
Moja deca su bliže pa svaka tri mesrca odem tamo i ostanem skoro tri meseca ( beli šengen) i tako svaka tri meseca nisam ni ja u Srbiji. Ako mi nešto treba to moja deca kupuju tamo pa mi donesu, uvek je boljeg kvaliteta i jeftinije nego ovde. NEĆU da pomažem taj privid boljeg života koji bi finansijski podržavali ako bih plaćala tim novcem sve što mi treba a onda da se vlast hvali kako mi penzioneri živimo "nikad bolje"!

2 3 -1
Ssy

30.12.2025 • 07:22

Specijalan slučaj

Sve siromašne zemlje žive od para iz dijaspore. Srbija je specijalan slučaj jer je ekonomski tigar u zlatnom dobu.

8 9 -1
Milica

29.12.2025 • 23:59

Meni o

Meni je ukupno stiglo 0 ničega. Dakle 00,00

1 1 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.