Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Foto: Pixabay
Ovaj sektor zapošljava desetine hiljada stručnjaka, doprinosi smanjenju nezaposlenosti i obezbeđuje značajan devizni priliv, čineći oko 10 odsto ukupnog izvoza zemlje čiji je BDP približno 70 milijardi evra, piše magazin Biznis i finansije.
Iza ovih impresivnih brojki, međutim, krije se i druga strana realnosti: oko 80 odsto izvoza zasnovano je na autsorsingu, gde srpski programeri rade za strane kompanije, dok intelektualna svojina i najveći deo dobiti odlaze u inostranstvo, najčešće u SAD, Veliku Britaniju ili Nemačku.
Iako autsorsing obezbeđuje stabilnost i zaposlenost, postavlja se pitanje koliko Srbija gubi time što ne razvija sopstvene proizvode i globalne brendove, kao i da li bi prelazak na takav model doneo veće ekonomske koristi?
Prema procenama IT udruženja Serbian IT Association (SITA) i Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji trenutno radi između 70.000 i 80.000 IT stručnjaka, uključujući programere, testere, dizajnere i druge profile. Prosečna neto plata u ovom sektoru kreće se od 1.600 do 2.500 evra, dok u autsorsing firmama može dostići i 3.000 evra mesečno.
Uzimajući u obzir poreze i doprinose, bruto trošak po zaposlenom iznosi oko 2.400 evra mesečno. Za prosečnih 75.000 zaposlenih to znači mesečni trošak od približno 180 miliona evra, odnosno 2,2 milijarde evra godišnje samo na plate.
Država kroz poreze i doprinose prikupi oko 900 miliona evra godišnje, što predstavlja značajan doprinos budžetu. Međutim, dok plate i porezi ostaju u Srbiji, zarade od softvera koji razvijaju srpski timovi knjiže se u sedištima stranih kompanija.
Tako, na primer, tim programera u Novom Sadu razvija aplikaciju koja globalno generiše desetine miliona dolara godišnje, ali Srbija od toga vidi samo porez na zarade, dok intelektualna svojina pripada stranim vlasnicima.
Da li autsorsing koči razvoj domaćih IT brendova? Autsorsing ima neosporne prednosti. Firme kao što su Endava, HTEC ili Vega IT privlače strane investitore, otvaraju nova radna mesta i podstiču razvoj IT zajednice kroz edukacije i stručne događaje.
Stabilni ugovori sa stranim klijentima omogućavaju planiranje i rast bez velikih rizika, dok programeri uživaju visok životni standard u poređenju sa drugim sektorima u Srbiji. Prema podacima NBS, koji se oslanjaju na Anketu o radnoj snazi RZS, izvoz IKT u 2024. godini značajno je doprineo ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti.
To je dovelo do smanjenja stope nezaposlenosti na prosečnu vrednost od oko 8,5 odsto tokom godine, sa minimumom od 8,1 odsto u trećem kvartalu. Ova stopa predstavlja istorijski nizak nivo u poređenju sa prethodnim godinama (na primer, 9,1 odsto u četvrtom kvartalu 2023), a IT sektor se pokazao kao ključan faktor tog pada, zapošljavajući desetine hiljada mladih stručnjaka i obezbeđujući stabilan devizni priliv.
Osim toga, autsorsing firme često ulažu u lokalnu infrastrukturu, poput tehnoloških parkova u Beogradu i Nišu, što dodatno jača domaću ekonomiju. Ipak, ovaj model ima i svoja ograničenja. Srpske firme uglavnom posluju po principu "rent a coder", pružajući usluge bez vlasništva nad proizvodima.
To znači da ne akumuliraju kapital koji bi mogle da reinvestiraju u inovacije ili globalnu ekspanziju. Prema podacima RZS, Srbija je u 2024. godini uložila oko 0,94 odsto BDP-a u istraživanje i razvoj (R&D), što je značajno ispod proseka EU, koji je prema Eurostatu iznosio 2,22 odsto za 2023.
Ovakva ograničenja pozicioniraju Srbiju kao radno intenzivnu ekonomiju, zavisnu od stranih klijenata i sa smanjenom otpornošću na globalne ekonomske krize.
Zamislimo alternativni scenario: srpski programeri ne rade isključivo za strane kompanije, već razvijaju domaće SaaS platforme, mobilne aplikacije, video-igre ili finteh rešenja namenjena globalnom tržištu. Ako bi svaki od procenjenih 75.000 IT stručnjaka u Srbiji generisao prosečno 100.000 evra godišnjeg prihoda - što je realna procena za softverske proizvode poput SaaS modela - ukupni prihodi bi dostigli čak 7,5 milijardi evra godišnje.
U još optimističnijem scenariju, sa prihodima od 150.000 evra po zaposlenom, što odgovara globalnom proseku uspešnih tehnoloških kompanija, ta brojka bi mogla da naraste na impresivnih 11,25 milijardi evra.
Samo država bi kroz poreze na plate, dobit i PDV potencijalno inkasirala između 1,5 i tri milijarde evra godišnje - što je dva do četiri puta više od trenutnih oko 800 miliona koliko IT sektor sada donosi u budžet.
Uspešni primeri već postoje. Nordeus je 2021. godine prodat kompaniji Take-Two Interactive za oko 325 miliona evra (378 miliona dolara), najviše zahvaljujući igri "Top Eleven".
Firme poput Seven Bridges i Tenderly razvijaju specijalizovane softverske proizvode u oblastima biotehnologije i blokčejna, privlačeći globalnu pažnju.
Pročitaj još
Ovi primeri pokazuju da domaći proizvodi mogu generisati vrednost jednaku desetinama autsorsing ugovora. Ipak, takvi uspesi su retki. Razvoj sopstvenih proizvoda zahteva ulaganja od jedan do dva miliona evra po projektu, prema procenama Startita, i nosi visoke rizike.
Prema izveštaju Startup Genome, oko 90 odsto startapova propadne zbog lošeg upravljanja, nedostatka tržišnog pristupa ili jake konkurencije.
Srbija takođe ima ograničen pristup rizičnom kapitalu, sa samo nekoliko aktivnih fondova, dok skaliranje proizvoda na globalnom tržištu traje tri do pet godina, uz stalne troškove za marketing i infrastrukturu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
0
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
16
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
4
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 21
/
znamo kako se zavrsilo. srbi nisu napravili svoj sok.
tako ce biti i sa programerima
I
E moj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar