Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Ovaj sektor zapošljava desetine hiljada stručnjaka, doprinosi smanjenju nezaposlenosti i obezbeđuje značajan devizni priliv, čineći oko 10 odsto ukupnog izvoza zemlje čiji je BDP približno 70 milijardi evra, piše magazin Biznis i finansije.
Iza ovih impresivnih brojki, međutim, krije se i druga strana realnosti: oko 80 odsto izvoza zasnovano je na autsorsingu, gde srpski programeri rade za strane kompanije, dok intelektualna svojina i najveći deo dobiti odlaze u inostranstvo, najčešće u SAD, Veliku Britaniju ili Nemačku.
Iako autsorsing obezbeđuje stabilnost i zaposlenost, postavlja se pitanje koliko Srbija gubi time što ne razvija sopstvene proizvode i globalne brendove, kao i da li bi prelazak na takav model doneo veće ekonomske koristi?
Prema procenama IT udruženja Serbian IT Association (SITA) i Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji trenutno radi između 70.000 i 80.000 IT stručnjaka, uključujući programere, testere, dizajnere i druge profile. Prosečna neto plata u ovom sektoru kreće se od 1.600 do 2.500 evra, dok u autsorsing firmama može dostići i 3.000 evra mesečno.
Uzimajući u obzir poreze i doprinose, bruto trošak po zaposlenom iznosi oko 2.400 evra mesečno. Za prosečnih 75.000 zaposlenih to znači mesečni trošak od približno 180 miliona evra, odnosno 2,2 milijarde evra godišnje samo na plate.
Država kroz poreze i doprinose prikupi oko 900 miliona evra godišnje, što predstavlja značajan doprinos budžetu. Međutim, dok plate i porezi ostaju u Srbiji, zarade od softvera koji razvijaju srpski timovi knjiže se u sedištima stranih kompanija.
Tako, na primer, tim programera u Novom Sadu razvija aplikaciju koja globalno generiše desetine miliona dolara godišnje, ali Srbija od toga vidi samo porez na zarade, dok intelektualna svojina pripada stranim vlasnicima.
Da li autsorsing koči razvoj domaćih IT brendova? Autsorsing ima neosporne prednosti. Firme kao što su Endava, HTEC ili Vega IT privlače strane investitore, otvaraju nova radna mesta i podstiču razvoj IT zajednice kroz edukacije i stručne događaje.
Stabilni ugovori sa stranim klijentima omogućavaju planiranje i rast bez velikih rizika, dok programeri uživaju visok životni standard u poređenju sa drugim sektorima u Srbiji. Prema podacima NBS, koji se oslanjaju na Anketu o radnoj snazi RZS, izvoz IKT u 2024. godini značajno je doprineo ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti.
To je dovelo do smanjenja stope nezaposlenosti na prosečnu vrednost od oko 8,5 odsto tokom godine, sa minimumom od 8,1 odsto u trećem kvartalu. Ova stopa predstavlja istorijski nizak nivo u poređenju sa prethodnim godinama (na primer, 9,1 odsto u četvrtom kvartalu 2023), a IT sektor se pokazao kao ključan faktor tog pada, zapošljavajući desetine hiljada mladih stručnjaka i obezbeđujući stabilan devizni priliv.
Osim toga, autsorsing firme često ulažu u lokalnu infrastrukturu, poput tehnoloških parkova u Beogradu i Nišu, što dodatno jača domaću ekonomiju. Ipak, ovaj model ima i svoja ograničenja. Srpske firme uglavnom posluju po principu "rent a coder", pružajući usluge bez vlasništva nad proizvodima.
To znači da ne akumuliraju kapital koji bi mogle da reinvestiraju u inovacije ili globalnu ekspanziju. Prema podacima RZS, Srbija je u 2024. godini uložila oko 0,94 odsto BDP-a u istraživanje i razvoj (R&D), što je značajno ispod proseka EU, koji je prema Eurostatu iznosio 2,22 odsto za 2023.
Ovakva ograničenja pozicioniraju Srbiju kao radno intenzivnu ekonomiju, zavisnu od stranih klijenata i sa smanjenom otpornošću na globalne ekonomske krize.
Zamislimo alternativni scenario: srpski programeri ne rade isključivo za strane kompanije, već razvijaju domaće SaaS platforme, mobilne aplikacije, video-igre ili finteh rešenja namenjena globalnom tržištu. Ako bi svaki od procenjenih 75.000 IT stručnjaka u Srbiji generisao prosečno 100.000 evra godišnjeg prihoda - što je realna procena za softverske proizvode poput SaaS modela - ukupni prihodi bi dostigli čak 7,5 milijardi evra godišnje.
U još optimističnijem scenariju, sa prihodima od 150.000 evra po zaposlenom, što odgovara globalnom proseku uspešnih tehnoloških kompanija, ta brojka bi mogla da naraste na impresivnih 11,25 milijardi evra.
Samo država bi kroz poreze na plate, dobit i PDV potencijalno inkasirala između 1,5 i tri milijarde evra godišnje - što je dva do četiri puta više od trenutnih oko 800 miliona koliko IT sektor sada donosi u budžet.
Uspešni primeri već postoje. Nordeus je 2021. godine prodat kompaniji Take-Two Interactive za oko 325 miliona evra (378 miliona dolara), najviše zahvaljujući igri "Top Eleven".
Firme poput Seven Bridges i Tenderly razvijaju specijalizovane softverske proizvode u oblastima biotehnologije i blokčejna, privlačeći globalnu pažnju.
Pročitaj još
Ovi primeri pokazuju da domaći proizvodi mogu generisati vrednost jednaku desetinama autsorsing ugovora. Ipak, takvi uspesi su retki. Razvoj sopstvenih proizvoda zahteva ulaganja od jedan do dva miliona evra po projektu, prema procenama Startita, i nosi visoke rizike.
Prema izveštaju Startup Genome, oko 90 odsto startapova propadne zbog lošeg upravljanja, nedostatka tržišnog pristupa ili jake konkurencije.
Srbija takođe ima ograničen pristup rizičnom kapitalu, sa samo nekoliko aktivnih fondova, dok skaliranje proizvoda na globalnom tržištu traje tri do pet godina, uz stalne troškove za marketing i infrastrukturu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu
25.08.2026.•
1
Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od ev
"Ekonomski Dan D": Amerika uvodi sankcije svima koji imaju bilo kakve veze s Iranom
25.08.2026.•
5
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da proširuje sekundarne sankcije koje može da uvede entitetima i zemljama koje održavaju poslovne veze sa Iranom širom sveta.
Fiskalni savet: Jednokratne isplate građanima daju veoma ograničene efekte, a mogu podstaći inflaciju
24.08.2026.•
2
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet.
Tramp: Od 1. januara carine na sve automobile i auto-delove iz Kanade biće povećane na 50 odsto
24.08.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp je danas, posle neuspelih trgovinskih pregovora sa Otavom, izjavio da će od 1. januara carine na sve automobile, kamione i automobilske delove iz Kanade biti povećane na 50 odsto.
Koliko se mladih u Srbiji ne školuje, ne radi, niti ide na obuke?
24.08.2026.•
9
Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske i Austrije koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat - takozvana NEET stopa - smanjuje.
Minimalac od januara 600 evra: Prema državi - to je dovoljno da se pokriju osnovni troškovi
24.08.2026.•
32
Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti oko 70.000 dinara, ili 600 evra, odlučila je Vlada.
Lukoil prodaje četiri benzinske pumpe u Srbiji
24.08.2026.•
1
Kompanija Lukoil Srbija oglasila je na prodaju četiri konzervirane benzinske stanice u Deliblatu, Grlištu i dve u Pirotu.
Ekspo, vojska, Osmeh Vojvodine, pruga: Nekome rebalansom republičkog budžeta više novca, nekom manje
23.08.2026.•
8
Vlada Srbije prepolovila je planirane troškove za Nacionalni fudbalski stadion ove godine, prekomponovala budžetska izdvajanja za izložbu Ekspo, i značajno uvećala budžet Ministarstva odbrane za "mašine i opremu".
Svaka četvrta nemačka kompanija strahuje od gubitka konkurentnosti van EU
23.08.2026.•
3
Svaka četvrta nemačka kompanija, odnosno 25,4 odsto anketiranih, strahuje da će izgubiti konkurentnost na tržištima van Evropske unije, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Teslin radnik trebalo bi da radi 2,5 miliona godina da zaradi koliko i Ilon Mask
23.08.2026.•
5
Razlika između plate zaposlenog i primanja šefa kompanije uobičajena je pojava, čak i kada je reč o velikim razlikama.
SAD pokreću istragu o milion vozila Dženeral motorsa zbog otkazivanja motora
23.08.2026.•
5
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na putevima (NHTSA) pokrenula je istragu o gotovo milion pikapova i SUV vozila kompanije Dženeral motors zbog mogućeg otkazivanja motora.
Kanada će "dolar za dolar" uzvratiti na carinu SAD
22.08.2026.•
2
Premijer Kanade Mark Karni je obećao da će "dolar za dolar" uzvratiti na američke carine od 50 odsto.
Šta čeka Srbiju ako NIS-u ne produže licencu: Gorivo bi moglo ozbiljno da poskupi
22.08.2026.•
19
Energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku i blokade Ormuskog moreuza, u kombinaciji sa padom vodostaja Dunava i uz naš specifičan problem, sankcije NIS-u, mogla bi da napravi ozbiljne probleme u snabdevanju gorivom.
Akcize na gorivo ostaju 20 odsto niže i naredne nedelje
22.08.2026.•
2
Akcize na benzin i dizel ni sledeće nedelje neće porasti - i dalje će biti za petinu niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 30. avgusta.
OFAK produžio Lukoilu licencu za rad do 19. septembra
21.08.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK) produžila je licencu za rad ruske naftne kompanije "Lukoil" do 19. septembra, prenela je danas Radio-televizija Srbije.
Poskupelo gorivo
21.08.2026.•
12
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Bogdanović: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost
20.08.2026.•
8
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović izjavio je danas da sa smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost.
Produženo ograničenje cena goriva za još dva meseca
20.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je danas Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još dva meseca.
Vlada donela odluku o minimalcu za sledeću godinu
20.08.2026.•
14
Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
8
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
8
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Komentari 21
/
znamo kako se zavrsilo. srbi nisu napravili svoj sok.
tako ce biti i sa programerima
I
E moj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar