Kad januar ogoli sistem

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

04.02.2026.

13:30 > 10:30

Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zaista, u bivšoj državi struja se iz srpskih elektrana redovno i u ne tako malim količinama isporučivala potrošačima u drugim republikama, a uvozilo se u periodu od sredine decembra do sredine januara i to samo tokom najhladnijih dana i najviše sedam, osam odsto ukupnog dnevnog konzuma.

Nakon osamostaljivanja, ovdašnje energane su i dalje uredno privredu i stanovništvo snabdevale električnom energijom, a 1. februara 2012. godine ostvaren je i dnevni rekord od 129 miliona kilovata proizvedene struje.

Slab kvalitet uglja

Međutim, dve-tri decenije unazad Srbija se suočava sa brojnim problemima i poprilično je zapostavila izgradnju novih energana. Sve dok prošle sezone nije, nakon skoro decenija prolongiranja, pušten u rad blok Drmno B3 snage 300 megavata, za najnoviju elektranu računao se pogon podignut pre četiri decenije. U međuvremenu ne samo da je manje uglja na nalazištima, već su i preostale količine sve slabijeg toplotnog kapaciteta, često ispod 6.500 džula.

Posle dugog niza blagih zima bez snega, kada se temperatura nije spuštala ispod tri, četiri stepena, ovogodišnji januar je doneo ozbiljnije hladnoće i sneg.

Tokom više od trećine dana maksimalna temperatura je bila ispod nule, a noću je padala i na minus deset. Stariji su se podsetili na godine detinjstva kada su zime redovno bile hladne i zahtevale posebne i svakodnevne pripreme.

Naravno, i potrošnja struje je naglo uvećana u odnosu na januare iz nekoliko prethodnih godina. Lane u januaru dnevno smo trošili između 83 i 97 miliona kilovata, ovoga puta potrošnja je, zavisno od dana, iznosila između 102 i 123 miliona kilovata.

Pad proizvodnih mogućnosti

Problem je, međutim, što Srbija već odavno ne može da proizvede više od 92-93 miliona kilovata struje dnevno, a često ni toliko. Razlog je manjak uglja, a i ono što preostaje je sve slabijeg kvaliteta. Takođe, i stariji pogoni, ma koliko bili uredno održavani, nemaju baš kapacitet iz najboljih dana.

Ove sezone padu ukupnih proizvodnih mogućnosti energetike Srbije doprineo je i izuzetno nizak vodostaj, koji je limitirao rad hidroenergana. Za državu u kojoj čak 30 odsto struje potiče od vode to je veliko ograničenje.

Tako smo ovogodišnjeg januara dnevno uvozili i do 35 miliona kilovata struje, odnosno bezmalo 30 odsto potrošnje. Uvoz je bio svakodnevan i nikad manji od 20 odsto potrošnje. Elektroprivreda je kupovala struju, a poslovnom tajnom se smatra cena po kojoj je nabavljala nedostajuću energiju.

Stoga javnost ne zna koliko je EPS utrošio evra da bi uvozom nadoknadio ono što sam više nije u stanju da proizvede. Ali znamo da na berzi u Budimpešti cena struje ovog januara nije padala ispod 100, a u špicu potražnje, to jest u predvečernjim satima, dostizala je i 350 evra za megavat.

Tople zime zbunile

Stanovništvo ne voli baš ledene zime. Život je tokom hladnih dana naporniji i skuplji. Ali, ovogodišnji januar doneo je i nešto dobro - svima je postalo jasno da su energetski kapaciteti Srbije nedovoljni. Stoga ne iznenađuje da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio zatečen razvojnim planom EPS-a po kome stručnjaci najvećeg javnog preduzeća u nas u tri naredne sezone ne predviđaju rast potrošnje.

Ovogodišnji januar pokazuje baš suprotno, protekle neverovatno blage zime su nas uspavale i odvikle od razmišljanja o utrošku energije u ledenim danima. Kao da će svih dvanaest meseci biti ugodna, prolećna temperatura.

Zapravo, narednih godina potrošnja struje će rasti u celom svetu, naravno i u Srbiji. Dva su razloga za izrazito uvećanje potrošnje struje: prelazak na električna vozila i razvoj data-centara sa primenom veštačke inteligencije.

Procene su da će nov automobilski pogon, kada se prelazak okonča, uvećati godišnju potrošnju struje u Srbiji sa sadašnjih 30 na blizu 45 milijardi kilovata, dok će data-centri i dolazeći superkompjuteri dodati još pet, šest procenata uvećanja. Prognoze da će nakon 2050. Srbija trošiti cirka 50 milijardi kilovata struje godišnje mnogi smatraju minimalističkim.

Kazne za izvoz struje

U svakom slučaju, Srbiji predstoji period snažnog ulaganja u energetiku, i to kako u nove energane, tako i u razvoj prenosne i distributivne mreže. Sa solarnim elektranama došla je i potreba da se vodi računa o takozvanom balansiranju, što, takođe, podrazumeva posebne kapacitete.

Planira se da država utroši dvanaest do četrnaest milijardi evra u narednih petnaest do osamnaest godina, a glavni dobitak bi bili novi pogoni snage oko 5.000 megavata, što je cirka dve trećine sadašnjeg potencijala EPS-a.

Ali, tokom narednih pet-šest godina Srbija će morati da zaustavi rad prestarih pogona i onih koji emituju previše zagađujućih čestica, čija je snaga oko 1.700 megavata. Koliko će transformacija u moderniju i ekološki prihvatljiviju energetiku biti prioritet ukazuje i odluka Evropske unije da ubuduće naplaćuje taksu na svaki izvezeni kilovat struje iz ekološki neprihvatljivog pogona. Iznos kaznene takse će se svake godine uvećavati.

Drugim rečima, Srbija ne može više da odlaže start dugog i značajnog investicionog ciklusa u svoju energetiku, a sve radi daljeg urednog snabdevanja svojih građana i privrede. Razvojnih planova ima. Prioritet je hidroelektrana Bistrica snage 1.100 megavata i akumulacionog kapaciteta od 550 MV.

Tu je i plan da se podigne niz solarnih elektrana ukupne snage 3.200, dok bi izgradnja nove termoelektrane od 600 MV i izuzetnih ekoloških kvaliteta umnogome zavisila od usaglašenosti srpskih sa evropskim energetskim planovima. Sve ovo bi valjalo izgraditi u narednih petnaest godina i tako korenito izmeniti izgled srpske energetike. U daljem razvoju postoji mogućnost da se ide na gradnju i nuklearnih energana snage do 3.200 megavata.

Privredi struja skupa

Snažan investicioni ciklus podrazumeva i znatna finansijska ulaganja. Gros novca pribaviće se iz kredita, ali nešto valja prikupiti i iz dobiti EPS-a. U tom smislu moraće i da se primeri cenovna politika korišćenja električne energije.

Cena kilovata u Srbiji za domaćinstva, sa svim pratećim taksama, iznosi 11,06 dinara po kilovatu. U Bugarskoj je 14,95, u Hrvatskoj 16,5, u Sloveniji 19,73, dok se Mađarska sa 9,6 dinara po kilovatu odlučila da vodi izrazito socijalnu politiku cene struje. U BiH, Crnoj Gori i Makedoniji cena je povremeno niža, ali i povremeno viša od cene u Srbiji.

Čini se da srpska vlast, radi investiranja u nove ekološki prihvatljive energane, ima prostora za umereno povećanje cene struje za domaćinstva, dok je cena struje za privredu, trenutno 120 evra za megavat, u poređenju sa evropskim rivalima, prilično visoka i dodatni namet bi mnoge fabrike širom Srbije doveo u probleme.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Struja Elektroprivreda Srbije EPS

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Fića

07.02.2026 • 08:05

Elektrika

"Elektrika, naša Dika, šta ON poželi, to nam i naslika" ....!
Ako se za 5-6 godina zatvore neke elektrane, da li če u međuvremenu da se otvore nove ili još neki "expo"...?!
Zatim, kome bi se isplaćivao taj "kazneni novac za prljavu elektriku"...?!
Ko je "krajni korisnik" tog poreza na labude...?!

1 1 0
Putnik

04.02.2026 • 18:05

Vetrogeneratori šta to beše?

Zašto se ne grade Vetroelektrane,postoje mesta gde su jake ruže vetrova.A da ubijaju ptice to je nerešiv problem.Ajmo botovi udrite minuse i negativno komentarišite.Cepaj

8 8 0
Р

04.02.2026 • 16:12

Р

Јануар оголи систем,систем одере грађане. Ово је игра која траје деценијама у Србији.

21 6 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.