Kad januar ogoli sistem
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Zaista, u bivšoj državi struja se iz srpskih elektrana redovno i u ne tako malim količinama isporučivala potrošačima u drugim republikama, a uvozilo se u periodu od sredine decembra do sredine januara i to samo tokom najhladnijih dana i najviše sedam, osam odsto ukupnog dnevnog konzuma.
Nakon osamostaljivanja, ovdašnje energane su i dalje uredno privredu i stanovništvo snabdevale električnom energijom, a 1. februara 2012. godine ostvaren je i dnevni rekord od 129 miliona kilovata proizvedene struje.
Slab kvalitet uglja
Međutim, dve-tri decenije unazad Srbija se suočava sa brojnim problemima i poprilično je zapostavila izgradnju novih energana. Sve dok prošle sezone nije, nakon skoro decenija prolongiranja, pušten u rad blok Drmno B3 snage 300 megavata, za najnoviju elektranu računao se pogon podignut pre četiri decenije. U međuvremenu ne samo da je manje uglja na nalazištima, već su i preostale količine sve slabijeg toplotnog kapaciteta, često ispod 6.500 džula.
Posle dugog niza blagih zima bez snega, kada se temperatura nije spuštala ispod tri, četiri stepena, ovogodišnji januar je doneo ozbiljnije hladnoće i sneg.
Tokom više od trećine dana maksimalna temperatura je bila ispod nule, a noću je padala i na minus deset. Stariji su se podsetili na godine detinjstva kada su zime redovno bile hladne i zahtevale posebne i svakodnevne pripreme.
Naravno, i potrošnja struje je naglo uvećana u odnosu na januare iz nekoliko prethodnih godina. Lane u januaru dnevno smo trošili između 83 i 97 miliona kilovata, ovoga puta potrošnja je, zavisno od dana, iznosila između 102 i 123 miliona kilovata.
Pad proizvodnih mogućnosti
Problem je, međutim, što Srbija već odavno ne može da proizvede više od 92-93 miliona kilovata struje dnevno, a često ni toliko. Razlog je manjak uglja, a i ono što preostaje je sve slabijeg kvaliteta. Takođe, i stariji pogoni, ma koliko bili uredno održavani, nemaju baš kapacitet iz najboljih dana.
Ove sezone padu ukupnih proizvodnih mogućnosti energetike Srbije doprineo je i izuzetno nizak vodostaj, koji je limitirao rad hidroenergana. Za državu u kojoj čak 30 odsto struje potiče od vode to je veliko ograničenje.
Tako smo ovogodišnjeg januara dnevno uvozili i do 35 miliona kilovata struje, odnosno bezmalo 30 odsto potrošnje. Uvoz je bio svakodnevan i nikad manji od 20 odsto potrošnje. Elektroprivreda je kupovala struju, a poslovnom tajnom se smatra cena po kojoj je nabavljala nedostajuću energiju.
Stoga javnost ne zna koliko je EPS utrošio evra da bi uvozom nadoknadio ono što sam više nije u stanju da proizvede. Ali znamo da na berzi u Budimpešti cena struje ovog januara nije padala ispod 100, a u špicu potražnje, to jest u predvečernjim satima, dostizala je i 350 evra za megavat.
Pročitaj još
Tople zime zbunile
Stanovništvo ne voli baš ledene zime. Život je tokom hladnih dana naporniji i skuplji. Ali, ovogodišnji januar doneo je i nešto dobro - svima je postalo jasno da su energetski kapaciteti Srbije nedovoljni. Stoga ne iznenađuje da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio zatečen razvojnim planom EPS-a po kome stručnjaci najvećeg javnog preduzeća u nas u tri naredne sezone ne predviđaju rast potrošnje.
Ovogodišnji januar pokazuje baš suprotno, protekle neverovatno blage zime su nas uspavale i odvikle od razmišljanja o utrošku energije u ledenim danima. Kao da će svih dvanaest meseci biti ugodna, prolećna temperatura.
Zapravo, narednih godina potrošnja struje će rasti u celom svetu, naravno i u Srbiji. Dva su razloga za izrazito uvećanje potrošnje struje: prelazak na električna vozila i razvoj data-centara sa primenom veštačke inteligencije.
Procene su da će nov automobilski pogon, kada se prelazak okonča, uvećati godišnju potrošnju struje u Srbiji sa sadašnjih 30 na blizu 45 milijardi kilovata, dok će data-centri i dolazeći superkompjuteri dodati još pet, šest procenata uvećanja. Prognoze da će nakon 2050. Srbija trošiti cirka 50 milijardi kilovata struje godišnje mnogi smatraju minimalističkim.
Kazne za izvoz struje
U svakom slučaju, Srbiji predstoji period snažnog ulaganja u energetiku, i to kako u nove energane, tako i u razvoj prenosne i distributivne mreže. Sa solarnim elektranama došla je i potreba da se vodi računa o takozvanom balansiranju, što, takođe, podrazumeva posebne kapacitete.
Planira se da država utroši dvanaest do četrnaest milijardi evra u narednih petnaest do osamnaest godina, a glavni dobitak bi bili novi pogoni snage oko 5.000 megavata, što je cirka dve trećine sadašnjeg potencijala EPS-a.
Ali, tokom narednih pet-šest godina Srbija će morati da zaustavi rad prestarih pogona i onih koji emituju previše zagađujućih čestica, čija je snaga oko 1.700 megavata. Koliko će transformacija u moderniju i ekološki prihvatljiviju energetiku biti prioritet ukazuje i odluka Evropske unije da ubuduće naplaćuje taksu na svaki izvezeni kilovat struje iz ekološki neprihvatljivog pogona. Iznos kaznene takse će se svake godine uvećavati.
Drugim rečima, Srbija ne može više da odlaže start dugog i značajnog investicionog ciklusa u svoju energetiku, a sve radi daljeg urednog snabdevanja svojih građana i privrede. Razvojnih planova ima. Prioritet je hidroelektrana Bistrica snage 1.100 megavata i akumulacionog kapaciteta od 550 MV.
Tu je i plan da se podigne niz solarnih elektrana ukupne snage 3.200, dok bi izgradnja nove termoelektrane od 600 MV i izuzetnih ekoloških kvaliteta umnogome zavisila od usaglašenosti srpskih sa evropskim energetskim planovima. Sve ovo bi valjalo izgraditi u narednih petnaest godina i tako korenito izmeniti izgled srpske energetike. U daljem razvoju postoji mogućnost da se ide na gradnju i nuklearnih energana snage do 3.200 megavata.
Privredi struja skupa
Snažan investicioni ciklus podrazumeva i znatna finansijska ulaganja. Gros novca pribaviće se iz kredita, ali nešto valja prikupiti i iz dobiti EPS-a. U tom smislu moraće i da se primeri cenovna politika korišćenja električne energije.
Cena kilovata u Srbiji za domaćinstva, sa svim pratećim taksama, iznosi 11,06 dinara po kilovatu. U Bugarskoj je 14,95, u Hrvatskoj 16,5, u Sloveniji 19,73, dok se Mađarska sa 9,6 dinara po kilovatu odlučila da vodi izrazito socijalnu politiku cene struje. U BiH, Crnoj Gori i Makedoniji cena je povremeno niža, ali i povremeno viša od cene u Srbiji.
Čini se da srpska vlast, radi investiranja u nove ekološki prihvatljive energane, ima prostora za umereno povećanje cene struje za domaćinstva, dok je cena struje za privredu, trenutno 120 evra za megavat, u poređenju sa evropskim rivalima, prilično visoka i dodatni namet bi mnoge fabrike širom Srbije doveo u probleme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
12
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
38
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
MP Team Prevodi - sudski tumači u Novom Sadu: Overeni prevodi na više od 20 jezika
10.08.2026.•
0
MP Team Prevodi okuplja ovlašćene sudske tumače i stručne prevodioce sa višedecenijskim iskustvom koji pružaju brze, tačne i poverljive prevode, uz uslugu prilagođenu potrebama klijenata iz cele Vojvodine i Srbije.
Komentari 6
Fića
Ako se za 5-6 godina zatvore neke elektrane, da li če u međuvremenu da se otvore nove ili još neki "expo"...?!
Zatim, kome bi se isplaćivao taj "kazneni novac za prljavu elektriku"...?!
Ko je "krajni korisnik" tog poreza na labude...?!
Putnik
Р
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar