Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje

Božidar Milovac

Božidar Milovac
Info
09.03.2026.
16:03 > 16:25
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
Foto: 021.rs
Kako su preneli mediji, Omar Licandro, član Upravnog odbora Međunarodne ekonomske asocijacije (International Economic Association) zadužen za finansije, na 33. Kopaonik biznis forumu, iliti takozvanom "srpskom Davosu", izjavio je da "građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar".
 
Dodatno, on je rekao i da ovo poređenje "nije baš pravedno" jer su cene u Srbiji znatno niže nego u SAD.
Kako za 021.rs objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović, koji predaje u Novom Sadu, ovakvo direktno poređenje valuta je veoma problematično.
 
"Pokušaj direktnog poređenja na tom nivou je toliko neprecizan i netačan da će se uvek pronaći primer koji ide u korist jedne ili druge strane. Ako neko pronađe argument da se za 100 dinara može kupiti nešto više nego za jedan dolar u Americi, vrlo verovatno će se pronaći i nešto drugo gde je situacija obrnuta", naglašava profesor Vukmirović.
Na osnovu podataka sa interneta, delimično se mogu i uporediti cene. 
 
Najveća razlika jeste u takozvanoj diskrecionoj potrošnji, odnosno stvarima koje nisu neophodne za život već predstavljaju užitak poput alkohola, cigareta i obroka u restoranima.
 
Prema ovom sajtu, vino u Srbiji u proseku košta oko 700 dinara, dok je američki prosek oko 15 dolara, što je u našoj valuti nešto više od 1.500 dinara. Slična, dvostruko veća razlika, primetna je i u domaćem i uvoznom pivu, kao i u cigaretama i restoranima. 
 
Cene su u Americi mnogo veće i za transport i stanovanje, što je isto sasvim očekivano. 
 
Slične cene proizvoda su primetne u stvarima najčešće vezanim za globalne brendove - te tako obroci u Mekdonaldsu, odeća, obuća, bioskop, mobilne usluge i slični servisi imaju uporedive cene u Srbiji i Americi.
 
A zanimljivo je da postoji i nekoliko servisa i proizvoda koji su jeftiniji u Americi.
 
Sitne razlike u cenama prisutne su recimo kada se uporede cene banana, koje su za tridesetak dinara jeftinije u Americi nego u Srbiji, kao i za mleko gde je razlika takođe oko 30 dinara.
 
Ali ubedljivo najveća razlika u korist Amerike jeste gorivo - ono je više nego upola jeftinije u Americi. U Srbiji je prosek 185 dinara po litri, dok je američki prosek 0.89 dolara, odnosno oko 90 dinara u domaćoj valuti.
 
I profesor Vukmirović navodi ove primere kao učinkovite te kaže da su gorivo i južno voće najpoznatiji primeri robe i artikala koji su znatno jeftiniji u Americi nego kod nas.
A zanimljivo je uporediti i prosečne plate. 
 
Prema poslednjim podacima dostupnim za Srbiju, prosečna plata je 124.089 dinara, ali treba uzeti da su ovi podaci za decembar, te da je prosek nešto niži - a važno je reći i da prosečna plata nije onoliko merodavan podatak koliko medijalna plata, koja je u Srbiji još niža. 
 
Ipak, za svrhe približnog poređenja, uporedićemo zvanične prosečne plate u Srbiji, sa američkom prosečnom platom od 6,228 dolara, prema najskorijim podacima američkog Biroa za statistiku rada. 
 
Prema ovim podacima, recimo, srpska prosečna plata dovoljna je za 124 obroka u jeftinom restoranu, a američka za 311 obroka. 
 
Amerikanci mogu popiti duplo više kafa, kupiti tri puta više piletine, skoro 300 kilograma više voća, i njihova plata je dovoljna za pokrivanje skoro duplo više troškova stanovanja - uprkos mnogo većim troškovima stanovanja u Americi.
 
A za gorivo, na naših 670 litara koliko prosečna plata pokriva, Amerikanci mogu nasuti skromnih 7.000 litara goriva. 
 
Šta zapravo znači paritet kupovne moći?
 
Paritet kupovne moći (PPP) jeste ekonomska metoda kojom se upoređuju životni standardi između država uzimajući u obzir razlike u cenama.
 
Drugim rečima, ova metoda pokušava da odgovori na pitanje koliko robe i usluga ljudi realno mogu da kupe u različitim zemljama, a ne samo koliko novca zarađuju.
 
Zbog toga se često dešava da razlike u životnom standardu između bogatijih i siromašnijih država budu manje kada se posmatraju kroz ovu metodologiju nego kada se upoređuju samo plate ili bruto domaći proizvod po tržišnom kursu.
 
Prema rečima profesora Vukmirovića, poređenje životnog standarda zahteva mnogo pažljiviju metodologiju.
 
"Kada se rade međunarodna poređenja, moraju se koristiti zvanični statistički podaci i isti parametri - na primer ista struktura potrošačke korpe. Ako su korpe različite ili se biraju samo pojedini proizvodi, dobija se iskrivljena slika", kaže Vukmirović.
 
Međutim, to ne znači da pojedinačne valute imaju veću kupovnu moć u apsolutnom smislu.
 
Činjenica da su neke cene u Srbiji niže nego u SAD ne znači da 100 dinara realno vredi više od jednog dolara, već samo da je nivo cena u Srbiji niži.
 
Ovi podaci o cenama i platama pokazuju da su mnoge stvari u Srbiji zaista jeftinije nego u Americi, ali ne toliko da bi prosečna kupovna moć građana bila veća - naprotiv, prosečni Amerikanci i dalje sa svojim platama mogu da finansiraju znatno više roba i usluga nego čak i "natprosečna" srpska plata.
 
Profesor Vukmirović građanima savetuje da ne veruju ovakvim izjavama, već naglašava da uvek mogu i treba sami da provere cene i plate u svetu.
 
"Najpametnije je da ljudi sami pogledaju cene i plate u drugim zemljama. Danas je to lako proveriti, bilo preko interneta ili preko ljudi koji tamo žive. Kada se uporede plate i troškovi života, jasno je da građani razvijenijih zemalja ipak imaju znatno veću kupovnu moć", zaključuje Vukmirović.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

životni standard Bruto domaći proizvod BDP

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

  • Osto'ja

    10.03.2026 • 03:06
    Na žalost...
    ....kada se pročitaju komentari vidi se koliko je poguban odliv pismenih!

  • Damir

    10.03.2026 • 02:00
    Jedan
    Plate tamo plate ovde a cene slicne necemo nikad tako ziveti to nije za poredjenje drzava

  • /

    09.03.2026 • 21:43
    /
    @Lala
    pa srbija jeste pokusala prangijati.
    mit o kosovu je tada izmisljen.

    dimitrije tucovic je sve opisao

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 24 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Nova ostavka zbog isključenja Ružića iz SPS-a
Nova ostavka zbog isključenja Ružića iz SPS-a
Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
Kesić o prekidu emitovanja
Kesić o prekidu emitovanja "24 minuta": Priče o skupoj emisiji običan izgovor, emisija prelazi na Jutjub

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Zlato putuje u Evropu

Zlato putuje u Evropu

07.09.2026.• 1
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Folksvagen otpušta 50.000 radnika

Folksvagen otpušta 50.000 radnika

06.09.2026.• 4
Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika.
Uber otpušta 3.300 zaposlenih

Uber otpušta 3.300 zaposlenih

03.09.2026.• 1
Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta.

Šta sve nemamo zbog Nacionalnog stadiona?

02.09.2026.• 13
Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti.
Stelantis obustavlja proizvodnju hibridnog

Stelantis obustavlja proizvodnju hibridnog "fijata 500"

02.09.2026.• 5
Stelantis je objavio da će ove nedelje obustaviti proizvodnju hibridnog "fijata 500" u fabrici Mirafijori u Torinu zbog nestašice komponenti za motore, pošto je prema navodima firme potražnja veća nego što se očekivalo.
Najkomentarisanije