Vredi li 100 dinara više od jednog dolara: Jedno loše poređenje
Omar Licandro je na Kopaonik biznis forumu uporedio srpsku i američku ekonomiju, i pokušao da pokaže da razlika nije toliko velika.
Foto: 021.rs
Kako su preneli mediji, Omar Licandro, član Upravnog odbora Međunarodne ekonomske asocijacije (International Economic Association) zadužen za finansije, na 33. Kopaonik biznis forumu, iliti takozvanom "srpskom Davosu", izjavio je da "građani Srbije sa 100 dinara mogu da kupe više nego Amerikanci za jedan dolar".
Dodatno, on je rekao i da ovo poređenje "nije baš pravedno" jer su cene u Srbiji znatno niže nego u SAD.
Kako za 021.rs objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović, koji predaje u Novom Sadu, ovakvo direktno poređenje valuta je veoma problematično.
"Pokušaj direktnog poređenja na tom nivou je toliko neprecizan i netačan da će se uvek pronaći primer koji ide u korist jedne ili druge strane. Ako neko pronađe argument da se za 100 dinara može kupiti nešto više nego za jedan dolar u Americi, vrlo verovatno će se pronaći i nešto drugo gde je situacija obrnuta", naglašava profesor Vukmirović.
Na osnovu podataka sa interneta, delimično se mogu i uporediti cene.
Najveća razlika jeste u takozvanoj diskrecionoj potrošnji, odnosno stvarima koje nisu neophodne za život već predstavljaju užitak poput alkohola, cigareta i obroka u restoranima.
Prema ovom sajtu, vino u Srbiji u proseku košta oko 700 dinara, dok je američki prosek oko 15 dolara, što je u našoj valuti nešto više od 1.500 dinara. Slična, dvostruko veća razlika, primetna je i u domaćem i uvoznom pivu, kao i u cigaretama i restoranima.
Cene su u Americi mnogo veće i za transport i stanovanje, što je isto sasvim očekivano.
Slične cene proizvoda su primetne u stvarima najčešće vezanim za globalne brendove - te tako obroci u Mekdonaldsu, odeća, obuća, bioskop, mobilne usluge i slični servisi imaju uporedive cene u Srbiji i Americi.
A zanimljivo je da postoji i nekoliko servisa i proizvoda koji su jeftiniji u Americi.
Sitne razlike u cenama prisutne su recimo kada se uporede cene banana, koje su za tridesetak dinara jeftinije u Americi nego u Srbiji, kao i za mleko gde je razlika takođe oko 30 dinara.
Ali ubedljivo najveća razlika u korist Amerike jeste gorivo - ono je više nego upola jeftinije u Americi. U Srbiji je prosek 185 dinara po litri, dok je američki prosek 0.89 dolara, odnosno oko 90 dinara u domaćoj valuti.
I profesor Vukmirović navodi ove primere kao učinkovite te kaže da su gorivo i južno voće najpoznatiji primeri robe i artikala koji su znatno jeftiniji u Americi nego kod nas.
Pročitaj još
A zanimljivo je uporediti i prosečne plate.
Prema poslednjim podacima dostupnim za Srbiju, prosečna plata je 124.089 dinara, ali treba uzeti da su ovi podaci za decembar, te da je prosek nešto niži - a važno je reći i da prosečna plata nije onoliko merodavan podatak koliko medijalna plata, koja je u Srbiji još niža.
Ipak, za svrhe približnog poređenja, uporedićemo zvanične prosečne plate u Srbiji, sa američkom prosečnom platom od 6,228 dolara, prema najskorijim podacima američkog Biroa za statistiku rada.
Prema ovim podacima, recimo, srpska prosečna plata dovoljna je za 124 obroka u jeftinom restoranu, a američka za 311 obroka.
Amerikanci mogu popiti duplo više kafa, kupiti tri puta više piletine, skoro 300 kilograma više voća, i njihova plata je dovoljna za pokrivanje skoro duplo više troškova stanovanja - uprkos mnogo većim troškovima stanovanja u Americi.
A za gorivo, na naših 670 litara koliko prosečna plata pokriva, Amerikanci mogu nasuti skromnih 7.000 litara goriva.
Šta zapravo znači paritet kupovne moći?
Paritet kupovne moći (PPP) jeste ekonomska metoda kojom se upoređuju životni standardi između država uzimajući u obzir razlike u cenama.
Drugim rečima, ova metoda pokušava da odgovori na pitanje koliko robe i usluga ljudi realno mogu da kupe u različitim zemljama, a ne samo koliko novca zarađuju.
Zbog toga se često dešava da razlike u životnom standardu između bogatijih i siromašnijih država budu manje kada se posmatraju kroz ovu metodologiju nego kada se upoređuju samo plate ili bruto domaći proizvod po tržišnom kursu.
Prema rečima profesora Vukmirovića, poređenje životnog standarda zahteva mnogo pažljiviju metodologiju.
"Kada se rade međunarodna poređenja, moraju se koristiti zvanični statistički podaci i isti parametri - na primer ista struktura potrošačke korpe. Ako su korpe različite ili se biraju samo pojedini proizvodi, dobija se iskrivljena slika", kaže Vukmirović.
Međutim, to ne znači da pojedinačne valute imaju veću kupovnu moć u apsolutnom smislu.
Činjenica da su neke cene u Srbiji niže nego u SAD ne znači da 100 dinara realno vredi više od jednog dolara, već samo da je nivo cena u Srbiji niži.
Ovi podaci o cenama i platama pokazuju da su mnoge stvari u Srbiji zaista jeftinije nego u Americi, ali ne toliko da bi prosečna kupovna moć građana bila veća - naprotiv, prosečni Amerikanci i dalje sa svojim platama mogu da finansiraju znatno više roba i usluga nego čak i "natprosečna" srpska plata.
Profesor Vukmirović građanima savetuje da ne veruju ovakvim izjavama, već naglašava da uvek mogu i treba sami da provere cene i plate u svetu.
"Najpametnije je da ljudi sami pogledaju cene i plate u drugim zemljama. Danas je to lako proveriti, bilo preko interneta ili preko ljudi koji tamo žive. Kada se uporede plate i troškovi života, jasno je da građani razvijenijih zemalja ipak imaju znatno veću kupovnu moć", zaključuje Vukmirović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
3
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
0
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
2
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
2
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
22
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
17
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
37
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
24
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
2
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
25
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Komentari 24
Osto'ja
Damir
/
pa srbija jeste pokusala prangijati.
mit o kosovu je tada izmisljen.
dimitrije tucovic je sve opisao
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar