Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To su pokazali rezultati analize u kojoj su ispitivani redistributivni efekti inflacije na različite grupe domaćinstava, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
U rubrici "Korisno je da znate" na temu efekata inflacije na domaćinstva sa različitom strukturom potrošačke korpe, objavljenoj na sajtu NBS, istaknuto je da je tokom najizraženijih inflatornih pritisaka, posebno 2022. i prve polovine 2023. godine, inflacija relativno više pogađala domaćinstva sa nižom potrošnje i da je ona bila veća za ovu grupu domaćinstava od inflacije kod domaćinstava koja su više trošila.
Istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku Konstantin Sorak pojasnio je da su u analizi korišćeni podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava, koja su podeljena u pet jednakih grupa prema visini potrošnje, tzv. kvintila.
"Prvi kvintil obuhvata 20 odsto domaćinstava s najnižom potrošnjom, a peti kvintil 20 odsto domaćinstava s najvišim nivoom potrošnje", rekao je on i dodao da je analiza rađena za period od 2020. godine zaključno sa prošlom godinom, koji je karakterisala povećana globalna neizvesnost i veći broj šokova koji su pogodili globalnu ekonomiju i prenosili se i na Srbiju.
Prema njegovim rečima, osnovni razlog za to što je inflacija više pogađala domaćinstva sa manjom potrošnjom jeste struktura izdataka ove grupe domaćinstava.
"Hrana i komunalne usluge čine veći deo budžeta domaćinstava iz prvog kvintila, a upravo su cene u tim kategorijama najviše rasle. To je bila posledica globalnih poremećaja na tržištima energenata i hrane, oporavka tražnje nakon pandemije i eskalacije geopolitičkih tenzija", naveo je on.
Pročitaj još
Dodao je da su sa druge strane, rasle i cene transporta, ugostiteljstva i rekreacija, koje imaju veći udeo u potrošnji domaćinstava sa višom potrošnjom, što je delovalo u smeru ublažavanja jaza između mere inflacije za one koji troše najmanje i onih sa najvećom potrošnjom.
Sorak je naveo da je najveći jaz između inflacije prvog i petog kvintila zabeležen sredinom 2023. godine i iznosio je oko 2,6 procentna poena, što znači da je za toliko bila veća inflacija za kategorije stanovništva sa nižim nivoom dohotka i potrošnje.
U analizi se ističe da je od početka 2024. godine inflacija počela da usporava, čemu su, kako se navodi, doprineli zaoštravanje monetarne politike i efekat visoke baze.
"Kako se usporavanje u znatnoj meri odnosilo na stabilizaciju cena hrane, međugodišnja inflacija je, relativno posmatrano, brže usporavala kod domaćinstava sa nižom potrošnjom. Takva dinamika kretanja inflacije nastavljena je i tokom najvećeg dela 2025. godine, čemu je u poslednjem tromesečju doprinelo uvođenje uredbe o ograničenju marži, koja se odrazila na pad cena hrane", rekao je on.
Kao izuzetak je naveo period od maja do avgusta, kada su, zbog nepovoljnih vremenskih prilika, cene hrane, pre svega voća i povrća, prilično rasle.
Poseban deo analize odnosio se na procenu uticaja inflacije na realni rast zarada domaćinstava, pa je uočeno da su 2022. godine skoro sve grupe zabeležile realnu stagnaciju ili pad zarada, pri čemu je pad bio najizraženiji kod domaćinstava sa najnižim dohotkom.
Tokom 2023. godine ova grupa je zabeležila stagnaciju, a ostale su ostvarile umeren realni rast zarada, dok je 2024. i 2025. zabeležena povoljnija dinamika kod domaćinstva sa nižim dohotkom, čemu su doprineli usporavanje inflacije i rast minimalne zarade.
"Dodatni uvid pruža indikator pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Nakon blagog pada u 2022. godini i stagnacije tokom 2023, u 2024. i tokom osam meseci 2025. godine dolazi do poboljšanja, pri čemu pokrivenost dostiže približno 95 odsto", naveo je Sorak.
Dodao je da su zaustavljanjem rasta cena hrane i dovođenjem inflacije u ciljani okvir, stvoreni uslovi za jače ispoljavanje dvosmernog uticaja donetih mera države na realan životni standard građana.
"Sinhronizovani efekat na poboljšanje životnog standarda, naročito stanovništva s nižim nivoom dohotka, potiče od rasta minimalne zarade i od nižih cena hrane, na koje se odrazila primena Uredbe o ograničenju trgovačkih marži. To je rezultiralo i punom pokrivenošću prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i gotovo pune pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom", poručio je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dok broj milijardera raste, jaz između bogatih i siromašnih sve veći
23.04.2026.•
2
Broj milijardera u svetu mogao bi da dostigne 4.000 do 2031. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće za nekretnine "Knight Frank", dok najbogatiji ubrzano uvećavaju svoje bogatstvo.
Energetičar Vasiljević: Srbija mora da insistira da država ima kontrolu na NIS-om
23.04.2026.•
6
Međunarodni stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević izjavio je da Srbija u pregovorima sa MOL-om oko preuzimanja većinskog udela u NIS-u mora da insistira na tome da država ima kontrolu nad kompanijom.
MOL o pregovorima oko NIS-a: Ako budemo vlasnici, dugoročno ćemo zadržati rafineriju u Pančevu
23.04.2026.•
2
Da nije ministarke energetike Dubravke Đedović i njenog obraćanja domaćoj javnosti, što u medijima, što na svojim društvenim mrežama, o pregovorima za novog vlasnika NIS-a gotovo ništa se ne bi ni znalo.
Srbija sa Orbanom dogovarala priključenje na naftovod Družba - a šta sad?
23.04.2026.•
10
Radio slobodna Evropa (RSE) piše da je Srbija sa odlazećim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom dogovarala priključenje na ruski naftovod Družbu.
Misija MMF-a od danas u Srbiji
23.04.2026.•
2
Misija Međunarodnog monetarnog fonda započeće danas zvaničnu posetu Beogradu.
Ekonomista o tome kako je nastao mit o Srbiji kao "balkanskom tigru" i zašto smo u "spin diktaturi"
23.04.2026.•
32
Kada se uporedi zvanični narativ koji se predstavlja građanima Srbije sa realnim brojevima, vidi se da mi kao društvo nazadujemo, rekao je za Insajder ekonomista i bivši partner Mekinzija Ivan Ostojić.
Država traži skladištenje i čuvanje 11.000 tona šećera
22.04.2026.•
5
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je javnu nabavku za skladištenje, čuvanje i obnavljanje rafinisanog šećera, procenjene vrednosti 20,16 miliona dinara.
Ponovo ide nafta kroz naftovod "Družba"
22.04.2026.•
5
Tranzit nafte ka Evropi preko ukrajinskog dela naftovoda "Družba" nastavljen je danas, rekao je izvor iz industrije za Rojters.
Đedović Handanović: Do kraja ove nedelje biti usaglašeno 90 odsto stavova oko NIS-a
22.04.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su održani sastanci sa operativnim i pravnim timovima MOL-a u vezi sa preuzimanjem ruskog udela u NIS-u.
Gorivo sve skuplje: EU beleži nagli rast cena, Nemačka na vrhu
21.04.2026.•
11
Cena goriva i maziva za lični trasport u Evropskoj uniji značajno je porasla u martu ove godine i to 12,9 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, saopštila je danas Evropska kancelarija za statistiku Eurostat.
Folksvagen smanjuje proizvodnju za još milion vozila
21.04.2026.•
5
Generalni direktor Folksvagena Oliver Blume najavio je danas značajno smanjenje proizvodnih kapaciteta za još milion vozila, pošto je naveo da su raniji planovi prodaje postali nerealni u aktuelni tržišnim okolnostima.
Mali pregled: Trenutne cene goriva u regionu i kako se Srbija kotira
21.04.2026.•
6
Srbija je i dalje među skupljim zemljama za one koji voze benzince, ali su je prema cenama na pumpama pretekle Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Iako akcize na gorivo nisu snižene 60 odsto kako je obećano: Mesečno koštaju budžet 34 miliona evra
21.04.2026.•
10
Početkom februara ove godine, Vlada je u okviru redovnog usaglašavanja sa prosečnom inflacijom iz 2025. povećala akcize na gorivo koje su za bezolovni benzin utvrđene na 72 a za dizel na 74,04 dinara po litru.
Srbija priprema nova pravila o preuzimanju firmi
20.04.2026.•
6
Ministarstvo finansija pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, koji donosi promene u načinu na koji se kompanije preuzimaju na domaćem tržištu kapitala, objavio je portal eKapija.
Ministarka Đedović Handanović rekla da "postoje crvene linije" za NIS: Šta su čije obaveze?
20.04.2026.•
3
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je posle sastanka sa prvim čovekom MOL-a da "dogovori o prodaji NIS nisu laki" i da postoje crvene linije "koje ne možemo da pređemo".
Produžen rok za prijave za Mixx Awards 2026
20.04.2026.•
0
IAB Serbia je produžio rok za prijave radova za Mixx Awards tako da agencije, brendovi i izdavači mogu prijaviti svoje radove do 5. maja u 23:59.
Nedeljnik: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona
20.04.2026.•
31
Novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, piše danas Nedeljnik.rs.
I dalje ništa od Vučićevog obećanja o smanjenju akciza na gorivo za 60 odsto: Ovo su mogući razlozi
20.04.2026.•
18
Da li je ikada postojala namera da se akcize na naftne derivate smanje za 60 odsto kako je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedvosmisleno ustvrdio 20. marta? Navodeći, pritom, da će se to desiti koliko odmah.
Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
20.04.2026.•
9
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
12
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Komentari 9
Pera
Za jedan dan života mozdà dva à posle jbg.
Doručak Ništa
Ručak ništa
Večera šta ostane od ručka.
Напаћени народ
XzX
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar