Nemačka menja pravila igre: Kako bi Mercove reforme mogle da utiču na srpsku ekonomiju?
Odluke koje se ovih dana donose u Berlinu mogle bi da budu važne za deo srpske privrede.
Posle dve godine privrednog pada i višegodišnje stagnacije, vlada kancelara Fridriha Merca predstavila je paket od 34 reformske mere čiji je cilj da najvećoj evropskoj ekonomiji vrati konkurentnost.
Plan predviđa poresko rasterećenje domaćinstava sa nižim i srednjim prihodima, reformu penzionog sistema, veću fleksibilnost tržišta rada, smanjenje administrativnih opterećenja za privredu, ubrzavanje infrastrukturnih projekata i podsticaje za ulaganja u strateške sektore, poput veštačke inteligencije, poluprovodnika i čistih tehnologija. Vlada očekuje da zakoni budu usvojeni do kraja godine, dok ekonomisti ocenjuju da bi, ukoliko budu sprovedene, reforme mogle da doprinesu bržem privrednom rastu Nemačke.
Kako piše Insajder, za Srbiju je važno pitanje kakve bi posledice uspeh ili neuspeh ovih reformi mogao da ima po domaću ekonomiju.
Nemačka je godinama najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije, među najvećim investitorima i poslodavcima, pa se promene u njenoj privredi neminovno odražavaju i na naše tržište.
Posebno je u fokusu automobilska industrija, koja se poslednjih godina suočava sa padom tražnje, sve jačom konkurencijom kineskih proizvođača i skupom tranzicijom ka električnim vozilima. Budući da je veliki deo srpskog izvoza i proizvodnje vezan upravo za lance dobavljača nemačkih automobilskih kompanija, ključno pitanje je da li će najavljene reforme doprineti oporavku tog sektora i doneti više posla fabrikama u Srbiji ili će, naprotiv, podsticaji za ulaganje u Nemačkoj učiniti da deo budućih investicija ostane u matičnoj zemlji.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Insajder kako je, u ovom momentu, veoma teško reći da li bi i kako predložene mere Mercove vlade mogle uticati na srpsku pivredu, jer Nemačka ima mnogo sistemskih problema koje, kako stvari stoje, još uvek ne može da reši, posebno kada su u pitanju penzioni sistem, podrška privredi, konkurentnost na međunarodnom tržištu i zdravstvena zaštita.
Prema njegovoj oceni, nemačka vlada nema mnogo prostora za odlaganje reformi, jer se suočava i sa ekonomskim i sa političkim pritiscima. Kaže i da zabrinutost zbog stanja nemačke privrede sve otvorenije iskazuju i najveće kompanije.
Pročitaj još
Stanić podseća da je, uprkos višegodišnjoj stagnaciji nemačke privrede, Srbija uspela da poveća izvoz na to tržište.
"Nemačka je praktično pet ili šest godina u stagnaciji, ali Srbija iz godine u godinu povećava izvoz na nemačko tržište, jer nas nemački privrednici vide kao pouzdane dobavljače sa dobrim odnosom cene i kvaliteta. Prošle godine smo prvi put ostvarili suficit u robnoj razmeni sa Nemačkom, a taj trend nastavljen je i u prvih pet meseci ove godine."
Istovremeno, upozorava da srpski izvoznici već posluju u sve složenijem regulatornom okruženju.
"Već postoje brojna ograničenja koja utiču na poslovanje, od mehanizma CBAM, preko ograničenja za međunarodni drumski transport, do različitih necarinskih barijera. Sve to utiče na trgovinske odnose, iako Srbija ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, status kandidata za članstvo i duboku integrisanost u nemačke proizvodne lance."
Stanić navodi da Berlin želi da poveća produktivnost i konkurentnost domaće privrede.
"Ako dođe do novih zaštitnih mera, one formalno mogu biti obrazlagane zaštitom od kineske konkurencije, ali nije isključeno da bi njihove posledice mogle da osete i druge zemlje, uključujući Srbiju i region Zapadnog Balkana."
Stanić smatra da Srbija na promene u nemačkoj ekonomskoj politici treba da odgovori jačanjem ekonomskih argumenata i insistiranjem na svojoj ulozi u evropskim proizvodnim lancima.
"Naša ideja u svemu tome jeste da diplomatski podižemo ekonomsku argumentaciju zašto smo mi bitni za nemačku i evropsku privredu, zbog čega doprinosimo njihovoj politici podizanja ekonomske autonomije, koja treba da se bazira na saradnji sa pouzdanim partnerima, kao što je Srbija. Sa druge strane, oni žele da povećaju sopstvenu samodovoljnost, a Srbija tome može da doprinese svojim industrijskim potencijalom."
S obzirom na to da veliki broj nemačkih kompanija u Srbiji posluje kao deo dobavljačkog lanca automobilske industrije, postavlja se pitanje da li bi oporavak tog sektora mogao da donese više posla domaćim fabrikama ili će, zbog podsticaja za ulaganje u Nemačkoj, deo budućih investicija ostati u matičnoj zemlji.
Na pitanje da li bi mere kojima Berlin želi da podstakne ulaganja u Nemačkoj mogle da utiču na poslovanje nemačkih kompanija u Srbiji i dovedu do manjeg priliva investicija, Stanić odgovara da za sada nema razloga za takvu bojazan.
"Oni su rekli, konkretno i kancelar Merc, da žele da stimulišu privredu Zapadnog Balkana na evropskom putu, odnosno da joj omoguće privilegovan pristup evropskom tržištu. Ako budu poštovali ono što su rekli, ne bi trebalo da imamo problema zbog ovoga."
On ističe da nemačka privreda nema prostora za dugotrajnu stagnaciju.
"Nemačka stagnacija ne može dugo da traje. Što duže bude trajala, veća je šansa da će rezultat biti negativan, odnosno da dođe do recesije. Da se to ne bi dogodilo, oni moraju da naprave iskorak u ekonomskom smislu."
Prema njegovim rečima, ograničavanje uvoza iz Srbije bilo bi suprotno tom cilju.
"Ograničavanje uvoza iz Srbije negativno bi uticalo na nemačku privredu, jer bi odustajanje od proizvoda i usluga koje dolaze iz Srbije značilo da se njihove kompanije okreću skupljim dobavljačima. Time bi povećali troškove proizvodnje i dodatno narušili sopstvenu konkurentnost, posebno imajući u vidu da je većina međunarodnog tržišta i dalje cenovno orijentisana", kaže Stanić.
Kako dodaje, to se ne odnosi samo na industrijsku proizvodnju, jer je Nemačka jedno od najznačajnijih izvoznih tržišta Srbije i kada je reč o IT uslugama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
1
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
5
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
5
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Komentari 3
Ssy
Gaster
Србин пише ћирилицом
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar