Nemačka menja pravila igre: Kako bi Mercove reforme mogle da utiču na srpsku ekonomiju?

Autor: Insajder (Rajko Martinović)

Info
04.07.2026.
22:02
Odluke koje se ovih dana donose u Berlinu mogle bi da budu važne za deo srpske privrede.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Nemačka menja pravila igre: Kako bi Mercove reforme mogle da utiču na srpsku ekonomiju?
Foto: Pixabay (ilustracija)
Posle dve godine privrednog pada i višegodišnje stagnacije, vlada kancelara Fridriha Merca predstavila je paket od 34 reformske mere čiji je cilj da najvećoj evropskoj ekonomiji vrati konkurentnost. 
 
Plan predviđa poresko rasterećenje domaćinstava sa nižim i srednjim prihodima, reformu penzionog sistema, veću fleksibilnost tržišta rada, smanjenje administrativnih opterećenja za privredu, ubrzavanje infrastrukturnih projekata i podsticaje za ulaganja u strateške sektore, poput veštačke inteligencije, poluprovodnika i čistih tehnologija. Vlada očekuje da zakoni budu usvojeni do kraja godine, dok ekonomisti ocenjuju da bi, ukoliko budu sprovedene, reforme mogle da doprinesu bržem privrednom rastu Nemačke.
 
Kako piše Insajder, za Srbiju je važno pitanje kakve bi posledice uspeh ili neuspeh ovih reformi mogao da ima po domaću ekonomiju.
Nemačka je godinama najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije, među najvećim investitorima i poslodavcima, pa se promene u njenoj privredi neminovno odražavaju i na naše tržište.
 
Posebno je u fokusu automobilska industrija, koja se poslednjih godina suočava sa padom tražnje, sve jačom konkurencijom kineskih proizvođača i skupom tranzicijom ka električnim vozilima. Budući da je veliki deo srpskog izvoza i proizvodnje vezan upravo za lance dobavljača nemačkih automobilskih kompanija, ključno pitanje je da li će najavljene reforme doprineti oporavku tog sektora i doneti više posla fabrikama u Srbiji ili će, naprotiv, podsticaji za ulaganje u Nemačkoj učiniti da deo budućih investicija ostane u matičnoj zemlji.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Insajder kako je, u ovom momentu, veoma teško reći da li bi i kako predložene mere Mercove vlade mogle uticati na srpsku pivredu, jer Nemačka ima mnogo sistemskih problema koje, kako stvari stoje, još uvek ne može da reši, posebno kada su u pitanju penzioni sistem, podrška privredi, konkurentnost na međunarodnom tržištu i zdravstvena zaštita.
 
Prema njegovoj oceni, nemačka vlada nema mnogo prostora za odlaganje reformi, jer se suočava i sa ekonomskim i sa političkim pritiscima. Kaže i da zabrinutost zbog stanja nemačke privrede sve otvorenije iskazuju i najveće kompanije.
Stanić podseća da je, uprkos višegodišnjoj stagnaciji nemačke privrede, Srbija uspela da poveća izvoz na to tržište.
 
"Nemačka je praktično pet ili šest godina u stagnaciji, ali Srbija iz godine u godinu povećava izvoz na nemačko tržište, jer nas nemački privrednici vide kao pouzdane dobavljače sa dobrim odnosom cene i kvaliteta. Prošle godine smo prvi put ostvarili suficit u robnoj razmeni sa Nemačkom, a taj trend nastavljen je i u prvih pet meseci ove godine."
 
Istovremeno, upozorava da srpski izvoznici već posluju u sve složenijem regulatornom okruženju.
 
"Već postoje brojna ograničenja koja utiču na poslovanje, od mehanizma CBAM, preko ograničenja za međunarodni drumski transport, do različitih necarinskih barijera. Sve to utiče na trgovinske odnose, iako Srbija ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, status kandidata za članstvo i duboku integrisanost u nemačke proizvodne lance."
 
Stanić navodi da Berlin želi da poveća produktivnost i konkurentnost domaće privrede.
 
"Ako dođe do novih zaštitnih mera, one formalno mogu biti obrazlagane zaštitom od kineske konkurencije, ali nije isključeno da bi njihove posledice mogle da osete i druge zemlje, uključujući Srbiju i region Zapadnog Balkana."
 
Stanić smatra da Srbija na promene u nemačkoj ekonomskoj politici treba da odgovori jačanjem ekonomskih argumenata i insistiranjem na svojoj ulozi u evropskim proizvodnim lancima.
 
"Naša ideja u svemu tome jeste da diplomatski podižemo ekonomsku argumentaciju zašto smo mi bitni za nemačku i evropsku privredu, zbog čega doprinosimo njihovoj politici podizanja ekonomske autonomije, koja treba da se bazira na saradnji sa pouzdanim partnerima, kao što je Srbija. Sa druge strane, oni žele da povećaju sopstvenu samodovoljnost, a Srbija tome može da doprinese svojim industrijskim potencijalom."
 
S obzirom na to da veliki broj nemačkih kompanija u Srbiji posluje kao deo dobavljačkog lanca automobilske industrije, postavlja se pitanje da li bi oporavak tog sektora mogao da donese više posla domaćim fabrikama ili će, zbog podsticaja za ulaganje u Nemačkoj, deo budućih investicija ostati u matičnoj zemlji.
 
Na pitanje da li bi mere kojima Berlin želi da podstakne ulaganja u Nemačkoj mogle da utiču na poslovanje nemačkih kompanija u Srbiji i dovedu do manjeg priliva investicija, Stanić odgovara da za sada nema razloga za takvu bojazan.
 
"Oni su rekli, konkretno i kancelar Merc, da žele da stimulišu privredu Zapadnog Balkana na evropskom putu, odnosno da joj omoguće privilegovan pristup evropskom tržištu. Ako budu poštovali ono što su rekli, ne bi trebalo da imamo problema zbog ovoga."
 
On ističe da nemačka privreda nema prostora za dugotrajnu stagnaciju.
 
"Nemačka stagnacija ne može dugo da traje. Što duže bude trajala, veća je šansa da će rezultat biti negativan, odnosno da dođe do recesije. Da se to ne bi dogodilo, oni moraju da naprave iskorak u ekonomskom smislu."
 
Prema njegovim rečima, ograničavanje uvoza iz Srbije bilo bi suprotno tom cilju.
 
"Ograničavanje uvoza iz Srbije negativno bi uticalo na nemačku privredu, jer bi odustajanje od proizvoda i usluga koje dolaze iz Srbije značilo da se njihove kompanije okreću skupljim dobavljačima. Time bi povećali troškove proizvodnje i dodatno narušili sopstvenu konkurentnost, posebno imajući u vidu da je većina međunarodnog tržišta i dalje cenovno orijentisana", kaže Stanić.
 
Kako dodaje, to se ne odnosi samo na industrijsku proizvodnju, jer je Nemačka jedno od najznačajnijih izvoznih tržišta Srbije i kada je reč o IT uslugama.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

strane investicije Nemačka i Srbija

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Zaharova odgovorila na pitanje kako bi ostavka Vučića uticala na odnos Rusije prema Srbiji
Zaharova odgovorila na pitanje kako bi ostavka Vučića uticala na odnos Rusije prema Srbiji
Najmanje pet članica EU protiv otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom
Najmanje pet članica EU protiv otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom
Profesor FTN o istrazi pada nadstrešnice: Simptomatična mejl prepiska o tome kako je Vučić ubrzavao radove
Profesor FTN o istrazi pada nadstrešnice: Simptomatična mejl prepiska o tome kako je Vučić ubrzavao radove

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

San o prosečnoj plati

San o prosečnoj plati

01.07.2026.• 10
Prosečna zarada u Srbiji za april mesec iznosila je 121.805 dinara, primetno više od 94.588, iznosa medijale.
Ilon Mask povratio status bilionera

Ilon Mask povratio status bilionera

01.07.2026.• 2
Neto bogatstvo izvršnog direktora kompanija SpaceX i Tesla Ilona Maska ponovo je premašilo bilion dolara, nakon rasta vrednosti akcija njegovih kompanija koji je njegovu imovinu uvećao za više od 60 milijardi dolara.
Najkomentarisanije