Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Za nekretninu od oko 200.000 evra, koliko danas košta dvosoban stan u mnogim delovima Beograda, kupac koji želi stambeni kredit mora da obezbedi oko 40.000 evra sopstvenog novca ako banka traži 20 odsto učešća.
Iako propisi Narodne banke Srbije omogućavaju da se prva nekretnina finansira i uz 10 odsto učešća, takvu mogućnost koristi mali broj banaka. Zbog čega većina njih i dalje insistira na dvostruko većem učešću i da li bi to moglo da se promeni?
Na pitanje zbog čega banke ne koriste mogućnost koju im regulator ostavlja i da li je reč o proceni rizika, poslovnoj politici ili nečem trećem, finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić kaže za Insajder da je u pitanju kombinacija sva tri faktora.
"Prosto, banke uvek vole da budu u sigurnoj zoni, i jedno je šta misli država i šta bi volela država, odnosno bilo koja vlast, a drugo je kako privatne institucije definišu svoj apetit za rizike. Tako da, ako je učešće 10 odsto, a stan košta 100.000 dinara, oni kreditiraju 90.000, učešće je 10.000. Šta ako dođe do pada tržišta više od 15 do 20 odsto? Banka je onda u minusu, odnosno nema pokriven novac koji je dala, tako da većina banaka cilja tih 20 odsto kao nešto što je optimum za slučaj da dođe do nekog pada na tržištu nekretnina", ističe Vasić.
Za razliku od većine banaka, Poštanska štedionica, koja je u većinskom državnom vlasništvu, najavila je odobravanje stambenih kredita uz 10 odsto učešća. Na pitanje da li očekuje da će i druge banke slediti taj primer, Vasić odgovara da u ovom trenutku to ne očekuje.
"Poštanska štedionica je državna banka i svoj način upravljanja rizikom prilagođava svom osnivaču - državi. Pitanje je koliko će zapravo moći da plasira takvih kredita. Poštanska banka ima ograničen iznos kreditiranja zbog povezanosti sa državom i Međunarodnim monetarnim fondom. Ne očekujem da će sada doći do velikog prelaska klijenata, ne zato što motiv nije dobar, već zato što je pitanje da li će imati dovoljno novca i kapitala za takve plasmane", kaže on.
Vasić ističe da manje učešće ne mora nužno da znači i povoljniji kredit za građane.
"Koliko god to zvučalo čudno, ni klijentima ne odgovara uvek manje učešće. Kada date samo 10 odsto učešća, uzimate veći kredit, pa su i mesečna rata i ukupna kamata veće. Sa učešćem od 20 ili 25 odsto manje plaćate kamatu i rata vam je niža. Suština je šta je kome veći problem - da li da se nekako dođe do većeg učešća pa da se kredit kasnije lakše otplaćuje, ili dati manje učešće, ali onda vas sustigne veća mesečna rata", navodi sagovornik Insajdera.
Na pitanje da li razlika između 10 i 20 odsto učešća značajno utiče na bezbednost plasmana ili je važnija kreditna sposobnost klijenta, Vasić kaže da banke prilikom odobravanja kredita uzimaju u obzir čitav niz faktora.
"I jedno i drugo. Banke sigurno gledaju desetak različitih parametara, ali svakako će vam pre dati kredit ako date veće učešće. Nije ovde stvar samo u visini plate. Možete da imate platu i 500.000 dinara, ali će banka i tada tražiti 20 odsto učešća, jer smatra da, ako već imate toliku platu, možete da obezbedite i učešće. To je više partnerski odnos", ističe on.
Pročitaj još
Upitan šta je danas najveća prepreka građanima da dođu do stambenog kredita, visoko učešće, cene nekretnina ili kamatne stope, Vasić kaže da se odgovor krije u kombinaciji svih tih faktora.
"Verujem da je kombinacija i jednog i drugog i trećeg. Naravno da bi se prodaja nekretnina povećala kada bi učešće bilo manje, ali neko taj rizik mora da preuzme. Kao što su nekada postojale akcije za automobile bez učešća - neko je to učešće ipak pokrivao, bilo banka ili prodavac. Ne može da ga nema", navodi on.
Govoreći o cenama stanova, Vasić kaže da ne očekuje njihov značajniji pad.
"Ljudi očekuju da će cene nekretnina da padnu, ali neće ništa da pada, jer ako bi došlo do značajnijeg pada, onda bi cela ekonomija otišla u kolaps", ističe sagovornik Insajdera.
On dodaje da je najveća potražnja i dalje koncentrisana u Beogradu i Novom Sadu, što dodatno održava visoke cene.
"I naravno, kao i uvek, svi volimo Beograd i Novi Sad. Mislim da je 90 odsto prometovanja nepokretnosti, to jest stanova, u ova dva grada. Čak i ovi krediti za mlade, i oni su tu, tako da su već na dovoljno podgrejanu tražnju ovi krediti dodali još vatre, odnosno ulja na vatru", zaključuje Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
0
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
2
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
2
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
6
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
7
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
19
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
3
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Komentari 10
w/e
Miroslav
Liman
Možda je BiH protektorat ali tamo vozači uvek staju da propuste pešake na prelazu. I za zatvaranje terasa i potrebna saglasnost stanara, građevinska dozvola i projekat. Ne tvrdim da je sve dobro, ali sistem funkcioniše. Ako protektorat znači malo reda, ne žalim se.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar