Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Za nekretninu od oko 200.000 evra, koliko danas košta dvosoban stan u mnogim delovima Beograda, kupac koji želi stambeni kredit mora da obezbedi oko 40.000 evra sopstvenog novca ako banka traži 20 odsto učešća.
Iako propisi Narodne banke Srbije omogućavaju da se prva nekretnina finansira i uz 10 odsto učešća, takvu mogućnost koristi mali broj banaka. Zbog čega većina njih i dalje insistira na dvostruko većem učešću i da li bi to moglo da se promeni?
Na pitanje zbog čega banke ne koriste mogućnost koju im regulator ostavlja i da li je reč o proceni rizika, poslovnoj politici ili nečem trećem, finansijski konsultant i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić kaže za Insajder da je u pitanju kombinacija sva tri faktora.
"Prosto, banke uvek vole da budu u sigurnoj zoni, i jedno je šta misli država i šta bi volela država, odnosno bilo koja vlast, a drugo je kako privatne institucije definišu svoj apetit za rizike. Tako da, ako je učešće 10 odsto, a stan košta 100.000 dinara, oni kreditiraju 90.000, učešće je 10.000. Šta ako dođe do pada tržišta više od 15 do 20 odsto? Banka je onda u minusu, odnosno nema pokriven novac koji je dala, tako da većina banaka cilja tih 20 odsto kao nešto što je optimum za slučaj da dođe do nekog pada na tržištu nekretnina", ističe Vasić.
Za razliku od većine banaka, Poštanska štedionica, koja je u većinskom državnom vlasništvu, najavila je odobravanje stambenih kredita uz 10 odsto učešća. Na pitanje da li očekuje da će i druge banke slediti taj primer, Vasić odgovara da u ovom trenutku to ne očekuje.
"Poštanska štedionica je državna banka i svoj način upravljanja rizikom prilagođava svom osnivaču - državi. Pitanje je koliko će zapravo moći da plasira takvih kredita. Poštanska banka ima ograničen iznos kreditiranja zbog povezanosti sa državom i Međunarodnim monetarnim fondom. Ne očekujem da će sada doći do velikog prelaska klijenata, ne zato što motiv nije dobar, već zato što je pitanje da li će imati dovoljno novca i kapitala za takve plasmane", kaže on.
Vasić ističe da manje učešće ne mora nužno da znači i povoljniji kredit za građane.
"Koliko god to zvučalo čudno, ni klijentima ne odgovara uvek manje učešće. Kada date samo 10 odsto učešća, uzimate veći kredit, pa su i mesečna rata i ukupna kamata veće. Sa učešćem od 20 ili 25 odsto manje plaćate kamatu i rata vam je niža. Suština je šta je kome veći problem - da li da se nekako dođe do većeg učešća pa da se kredit kasnije lakše otplaćuje, ili dati manje učešće, ali onda vas sustigne veća mesečna rata", navodi sagovornik Insajdera.
Na pitanje da li razlika između 10 i 20 odsto učešća značajno utiče na bezbednost plasmana ili je važnija kreditna sposobnost klijenta, Vasić kaže da banke prilikom odobravanja kredita uzimaju u obzir čitav niz faktora.
"I jedno i drugo. Banke sigurno gledaju desetak različitih parametara, ali svakako će vam pre dati kredit ako date veće učešće. Nije ovde stvar samo u visini plate. Možete da imate platu i 500.000 dinara, ali će banka i tada tražiti 20 odsto učešća, jer smatra da, ako već imate toliku platu, možete da obezbedite i učešće. To je više partnerski odnos", ističe on.
Pročitaj još
Upitan šta je danas najveća prepreka građanima da dođu do stambenog kredita, visoko učešće, cene nekretnina ili kamatne stope, Vasić kaže da se odgovor krije u kombinaciji svih tih faktora.
"Verujem da je kombinacija i jednog i drugog i trećeg. Naravno da bi se prodaja nekretnina povećala kada bi učešće bilo manje, ali neko taj rizik mora da preuzme. Kao što su nekada postojale akcije za automobile bez učešća - neko je to učešće ipak pokrivao, bilo banka ili prodavac. Ne može da ga nema", navodi on.
Govoreći o cenama stanova, Vasić kaže da ne očekuje njihov značajniji pad.
"Ljudi očekuju da će cene nekretnina da padnu, ali neće ništa da pada, jer ako bi došlo do značajnijeg pada, onda bi cela ekonomija otišla u kolaps", ističe sagovornik Insajdera.
On dodaje da je najveća potražnja i dalje koncentrisana u Beogradu i Novom Sadu, što dodatno održava visoke cene.
"I naravno, kao i uvek, svi volimo Beograd i Novi Sad. Mislim da je 90 odsto prometovanja nepokretnosti, to jest stanova, u ova dva grada. Čak i ovi krediti za mlade, i oni su tu, tako da su već na dovoljno podgrejanu tražnju ovi krediti dodali još vatre, odnosno ulja na vatru", zaključuje Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
19
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
1
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
23
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
18
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Komentari 10
w/e
Miroslav
Liman
Možda je BiH protektorat ali tamo vozači uvek staju da propuste pešake na prelazu. I za zatvaranje terasa i potrebna saglasnost stanara, građevinska dozvola i projekat. Ne tvrdim da je sve dobro, ali sistem funkcioniše. Ako protektorat znači malo reda, ne žalim se.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar