Ono što uvoznici nisu odmah shvatili jeste da je njima potreban materijal u grupi proizvoda koje je Vlada Srbije rešila da sačuva od prekomerne strane konkurencije. Našli su se na spisku tarifnih oznaka za koje ove godine važe uvozne kvote, prenosi
Forbes Srbija.
Vlada Srbije je krajem prošle godine usvojila Uredbu o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti.
Za grupu artikala koje se vode pod pet grupa proizvoda limitiran je uvoz po uobičajenim uslovima. Količine koje premašuju propisane kvote carine se dodatnom carinom od 50 odsto.
Hipotetički, ukoliko se roba uobičajeno carini stopom od 10 odsto, kontigent koji je premašio limit biće opterećen carinom od 60 odsto.
Koje su industrije na udaru carina?
Najjednostavnije rečeno, Srbija ovom uredbom štiti cemento-betonsku i industriju čelika. Kvote su uvedene za pet grupa proizvoda. Prvi na spisku je "portland cement - ostali". I moguće ga je bez dodatne carine uvesti oko 125.000 tona po kvartalu. Najviše iz Evropske unije - oko 75.000 tona tokom tri meseca. Iz Turske može oko 26.000, Albanije oko 23.000, a ostalih država oko 560 tona.
Toplo valjani proizvodi, osam tarifnih oznaka, ograničeni su na oko 22.000 tona svakog kvartala. Najviše može da stigne iz EU, oko 13.000 tona kvartalno, iz Turske blizu 6.000 tona, Severne Makedonije malo više od 1.000 tona, koliko i iz Ukrajine. Oko 660 tona je rezervisano za sve ostale države.
Sito je još gušće za hladno valjane proizvode. Iz uvoza po ranijim uslovima može da stigne blizu 3.600 tona svakog kvartala. EU poreklo ima kvotu od oko 2.200 tona. Ostatak dele Turska, Severna Makedonija, Kina i ostali.
Rebrasti betonski čelik u koturu i toplo valjana žica u koturu je ograničena na oko 34.000 tona po tromesečju. Toliko se može uvesti uz dosadašnji nivo carina. Najviše ide na uvoz iz Bosne i Hercegovine - oko 22.000 tona. Iz EU može skoro 6.000, Turske oko 2.600, Belorusije oko 900, Ukrajine oko 600 i iz ostalih zemalja blizu 1.250 tona.
Za rebrasti betonski čelik u šipkama rezervisano je oko 25.500 tona. Najveće kvote su za proizvode iz Bosne i Hercegovine, Turske, EU, Albanije i ostalih zemalja.
Dokle traje dodatna carina?
Uredba je usvojena pred sam kraj 2025. I trebalo je da traje od 1. januara do kraja juna ove godine. Pred sam kraj juna, međutim, ona je produžena do kraja godine.
U izmenama uredbe preraspodeljene su određene kvote, a poneka tarifna oznaka je i skinuta sa režima.
Dodata je tabela sa kvotama od 18. aprila do kraja godine za eksere i žice, šavne cevi, armaturne mreže i rešetkaste nosače.
Od 1. jula ne važe kvote za panelne ograde, a od juna su izuzeti i određeni proizvodi koji se ne prave u Srbiji.
Čemu služe?
Kao što ime uredbe kaže, cilj joj je da pomogne stratešku domaću proizvodnju.
"Ovom uredbom utvrđuje se oblik, obim i procedura za sprovođenje privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti za ekonomiju Republike Srbije. Odredbe ove uredbe primenjuju se na proizvode od gvožđa i čelika i na cement", stoji u njoj.
Objašnjava se dalje i da je to "radi očuvanja tradicionalnih tokova trgovine, sprečavanja poremećaja na tržištu i očuvanju ekonomske stabilnosti".
Svaka podkvota se deli na individualne kvote opredeljene prema državi. Odobrena količina je srazmerna udelu u ukupnom uvozu tih proizvoda u poslednjih pet godina.
"Kvartalni maksimum je utvrđen da bi bilo omogućeno prelivanje kvote ukoliko se ne ispuni u jednom kvartalu", navodi se u Uredbi.
Nema mnogo filozofije oko trošenja kvota. Troše se po redosledu uvoza.
"Raspodela tarifnih kvota vrši se metodom zasnovanom na hronološkom redosledu vremena prihvatanja odgovarajuće deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, na način: "prvi došao, prvi uslužen", precizirano je.
Zašto baš ti proizvodi?
Deo tarifnih brojeva navedenih u ovoj uredbi poklapa se sa onima koji su obveznici "ugljeničnog poreza", odnosno poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Ovo su proizvodi na koje se obračunavaju nameti prilikom proizvodnje, uvoza, ali i izvoza iz Srbije.
Ugljenični otisak košta privredu Srbije i smanjio je konkurentnost određenih srpskih proizvoda. Naročito cementa i čelika.
Istovremeno EU pooštrava ograničenja na uvoz čelika iz zemalja van bloka kako bi zaštitila evropsku industriju čelika koja se bori sa jeftinim uvozom.
Komentari 1
Е свашта
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar