Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Foto: Pixabay
Evropska unija odlučila je da ne otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, na šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je važnije koju ćemo prugu da otvorimo nego koji klaster, te da zvaničnici EU zanemaruju napredak koji je Srbija ostvarila u ekonomiji, piše Nova ekonomija.
"Prelazimo i pretičemo sve one koji su godinama i decenijama bili ispred nas. Više bi trebalo da brinemo o tome da li ćemo i koji autoput da otvorimo i koju prugu, a ne koji klaster otvaramo", rekao je Vučić.
Podaci pokazuju da je minimalna zarada u Srbiji danas tri puta veća nego pre deset godina, realni BDP po stanovniku porastao je za oko 46 odsto, a udeo građana u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti smanjen je za gotovo sedam procentnih poena. Ipak, Srbija se po većini pokazatelja životnog standarda i dalje nalazi iza Hrvatske, Rumunije i Bugarske, dok zaposleni rade duže i zarađuju manje od radnika u većini posmatranih zemalja.
Pre deset godina, 2016, bruto mesečna minimalna zarada u Srbiji iznosila je 234 evra i bila je niža nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok je bila približna minimalcu u Rumuniji.
U prvoj polovini 2026. godine minimalac u Srbiji porastao je na 744 evra.
Srbija je ove godine prestigla Crnu Goru po visini minimalne zarade i danas građani Srbije primaju veći minimalac od Bugara, Makedonaca i Albanaca, ali su nas pretekli Rumuni.
Međutim, visina minimalne zarade u različitim državama ne objašnjava uvek snagu te zarade, zbog razlike u cenama. Zbog toga, Eurostat minimalne zarade izražava i u standaru kupovne moći, odnosno PPS-u.
Tako na primer, iako stanovnici Malte imaju veću minimalnu zaradu nego stanovnici Srbije (994 evra naspram 744 evra), kupovna moć minimalca u Srbiji je veća nego na Malti.
Bruto mesečna minimalna zarada u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine iznosila je 1.105 PPS. Srbija se tako po kupovnoj moći minimalca nalazila ispod Hrvatske, sa 1.377 PPS, i Rumunije, sa 1.279 PPS, ali iznad Malte, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Albanije.
Pročitaj još
BDP po glavi stanovnika se nije mnogo pomerio
BDP po glavi stanovnika je jedan od pokazatelja razvijenosti ekonomije. Pre deset godina, 2016. godine, realni BDP po stanovniku u Srbiji iznosio je 6.250 evra, odnosno Srbija se tada nalazila iza Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Crne Gore, dok je bila ispred Severne Makedonije i Albanije.
U 2025. godini realni BDP po stanovniku u Srbiji porastao je na oko 9.140 evra. Srbija se tako našla na četvrtom mestu među posmatranim državama.
Iako je rast bio značajan i premašio je Crnu Goru, Srbija nije promenila svoj položaj u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, ali je prestigla Crnu Goru.
Realni BDP po stanovniku meri kretanja obima ekonomske aktivnosti, ali ne uzima u obzir promene cena, dok se nominalni BDP po glavi stanovnika obračunava po trenutnim cenama, pa na njegov rast može uticati i inflacija.
Stoga, nominalni rast BDP-a po glavi stanovnika ne podrazumeva nužno bolji životni standard, objašnjava ekonomista Božo Drašković za Novu ekonomiju.
"Možete da imate veći nominalni iznos novca, ali on može da vredi manje", rekao je Drašković.
Zbog toga se koristi i parametar BDP po stanovniku u standardima kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama između država.
Kada je prosek Evropske unije označen sa 100, rezultat Srbije od 52 znači da njena ekonomska proizvodnja po stanovniku, prilagođena domaćem nivou cena, iznosi nešto više od polovine proseka EU.
"Pokazatelj da je Srbija na 52 odsto proseka Evropske unije govori o stvarnom ekonomskom položaju građana Srbije u odnosu na građane EU", kaže Drašković.
Koliko je jak naš BDP po glavi stanovnika?
Pre deset godina, 2016. godine, BDP po stanovniku u Srbiji, izražen u paritetu kupovne moći, iznosio je 40 odsto proseka Evropske unije, a u 2025. godini BDP po stanovniku u Srbiji porastao je na 52 odsto proseka Evropske unije.
Srbija se tako našla na petom mestu među posmatranim državama, iza Hrvatske i Rumunije, koje su dostigle 78 odsto proseka EU, Bugarske sa 68 odsto i Crne Gore sa 54 odsto. Iza Srbije ostale su Albanija i Severna Makedonija, obe sa 43 odsto proseka EU.
Za 10 godina Srbija ipak nije promenila poziciju u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i Crnu Goru, koje su i 2016. i 2025. godine imale viši BDP po stanovniku u paritetu kupovne moći.
Drašković objašnjava da Srbija kreće sa niže osnove, pa bi prirodno trebalo da raste brže. Ako raste približno istim tempom kao razvijenije zemlje, razlika se neće bitno smanjivati.
"Svi rastu, ali postoji jedno ključno pravilo: manje razvijene zemlje pod istim okolnostima rastu dinamičnije zato što imaju nižu polaznu bazu u odnosu na razvijene i zrele ekonomije. Srbija, međutim, ne obezbeđuje dinamiku rasta koja bi joj omogućila da u dogledno vreme dostigne srednje razvijene i razvijene zemlje Evropske unije", rekao je Drašković.
U Srbiji više ljudi u riziku od siromaštva nego u EU
Pre deset godina, 2016. godine, Srbija je imala jednu od najvećih stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u regionu - 30 odsto. Udeo je bio veći u Rumuniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, dok je Hrvatska imala manji procenat stanovništva u riziku.
U 2025. godini u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti bilo je 23,2 odsto stanovnika Srbije, što je više od proseka Evropske unije od 20,9 odsto.
Među državama regiona za koje su dostupni podaci, Srbija je imala manji udeo ugroženog stanovništva od Bugarske, gde je stopa iznosila 29 odsto, i Rumunije sa 27,4 odsto, ali veći nego Hrvatska, sa 20,7 odsto.
Podaci za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju za 2025. godinu nisu dostupni u Eurostatovoj tabeli, pa njihov trenutni položaj nije moguće direktno porediti sa Srbijom.
Duže radimo da bismo zaradili manje
Stanovnici Srbije rade duže od većine radnika u Evropi, ali su njihove zarade među najnižima u regionu.
U Srbiji se 2025. godine radilo prosečno 40,6 sati nedeljno, gotovo pet sati više od proseka Evropske unije od 35,7 sati. Jedino se u Bosni i Hercegovini (40,9 sati) i Turskoj (42,4 sata) radilo više nego u Srbiji prošle godine.
Prosečna neto zarada u Srbiji tokom 2025. iznosila je 109.468 dinara, odnosno oko 932 evra mesečno. Medijalna zarada bila je znatno niža, 83.790 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primala taj iznos ili manje.
U zemljama regiona više su zarađivali zaposleni u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Mađarskoj. Prosečna mesečna zarada iznosila je oko 1.602 evra u Sloveniji, 1.457 evra u Hrvatskoj, 1.331 evro u Bugarskoj i 1.210 evra u Mađarskoj. Niža prosečna zarada zabeležena je u Severnoj Makedoniji, oko 735 evra.
Ekonomista Saša Đogović ranije za Novu ekonomiju je istakao da su niske zarade, uprkos velikom broju radnih sati, posledica toga što veliki broj zaposlenih radi na slabo plaćenim i niskoproduktivnim poslovima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
2
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
7
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
17
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
10
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
5
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar