Kada je reč o trenutnim merama, Srbija je za sada povećala uvoz električne energije i pozvala građane i privredu da racionalno troše struju.
Što se tiče goriva, država je zabranila izvoz naftnih derivata i omogućila NIS-u da oko 23.000 tona svojih operativnih rezervi stavi na raspolaganje drugim naftnim kompanijama.
Takođe, prerada u Rafineriji nafte Pančevo biće povećana sa sadašnjih oko 9.500 tona sirove nafte dnevno na oko 13.000 tona dnevno, najavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da, pored ovih, postoji i niz drugih mera koje bi država mogla da uvede ukoliko dođe do ozbiljne nestašice struje i goriva.
Prema njegovim rečima, Srbija ima zakonski i operativni okvir za upravljanje poremećajima u elektroenergetskom sistemu kroz Zakon o energetici, pravila rada prenosnog i distributivnog sistema, kao i planove za vanredne situacije, prenosi
Danas.
Mijušković ističe da oni predviđaju upravljanje potrošnjom, aktiviranje rezervi, povećan uvoz električne energije, kao i plansko ograničavanje isporuke ukoliko bi to bilo neophodno.
"Prvi korak nikada nisu restrikcije građanima, već maksimalno angažovanje domaćih proizvodnih kapaciteta, kupovina električne energije na regionalnom tržištu i dobrovoljno smanjenje potrošnje u javnom i privrednom sektoru", ukazuje ovaj sagovornik.
Međutim, ukoliko to ne bi bilo dovoljno, država bi, kaže Mijušković, mogla da uvede obavezno smanjenje potrošnje za velike industrijske potrošače, dok bi domaćinstva bila zaštićena što je duže moguće.
"Prioritet bi svakako imali bolnice, vodovodi, telekomunikacije, policija, vojska, vatrogasci i druga kritična infrastruktura. Suština je da se očuva funkcionisanje države, a da se restrikcije uvode postepeno i planski", objašnjava Mijušković.
Kako bi izgledale restrikcije za industriju i ko bi u Srbiji bio na udaru?
Podsetimo, zbog niskog vodostaja Dunava proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama, hidroelektranama, pa i termoelektranama u regionu znatno je smanjena. Najviše su pogođene Mađarska, Rumunija i Srbija.
Takođe, zbog niskog vodostaja Dunava, barže koje prevoze naftne derivate sve teže stižu do Srbije, zbog čega je uvoz goriva gotovo presušio.
U Mađarskoj i Rumuniji takođe su pozvali građane i privredu da racionalno troše električnu energiju, a zanimljivo je da su se mnoge kompanije odazvale tom pozivu.
Mađarski premijer Peter Mađar nedavno je izjavio da je više od 300 kompanija dobrovoljno smanjilo potrošnju električne energije, uključujući MOL, Audi, Samsung SDI i Denso.
Ako ove mere ne budu dovoljne, mađarske vlasti nagovestile su da bi sledeći korak mogao da bude obavezno ograničavanje potrošnje velikih industrijskih potrošača, pre nego što bi se razmatrale restrikcije za domaćinstva.
I rumunski premijer Ilije Bolojan rekao je da su proizvođači automobila Dacia i Ford pristali da privremeno obustave proizvodnju kako bi rasteretili elektroenergetski sistem.
Međutim, Ford je naknadno pojasnio da je njihov letnji prekid proizvodnje bio unapred planiran i da nije uveden isključivo zbog energetske krize.
Kada je reč o auto-industriji, olakšavajuća okolnost za Srbiju jeste to što su zaposleni u kragujevačkom Stelantisu na kolektivnom godišnjem odmoru od 3. do 17. avgusta, pa eventualne kratkoročne mere ograničenja potrošnje električne energije ne bi imale neposredan uticaj na proizvodnju.
Na pitanje, ukoliko bi Srbija bila primorana da uvede obavezna ograničenja za velike potrošače, koje industrijske grane bi mogle prve da se nađu na udaru, Mijušković kaže da bi to zavisilo od količine potrošnje, tehničkih mogućnosti da se proizvodnja privremeno smanji i značaja proizvoda koje kompanija proizvodi.
Kako navodi, tu spadaju metalurška industrija, rudnici, proizvodnja bakra i čelika, cementare, hemijska industrija i pojedini veliki automobilski pogoni.
"Međutim, kod mnogih od njih nije moguće jednostavno isključiti proizvodnju, jer bi to moglo izazvati ozbiljne tehničke i finansijske posledice. Zato bi država najpre pokušala da postigne dogovor sa kompanijama. U praksi bi se najpre razgovaralo sa velikim industrijskim sistemima koji troše najviše električne energije i koji mogu određeni deo proizvodnje da prebace u noćne sate ili privremeno smanje opterećenje", objašnjava Mijušković.
Tek ukoliko to ne bi bilo dovoljno, ističe da bi država mogla da primeni obavezne mere predviđene zakonom.
Upitan koliko je realno očekivati da strane kompanije prihvate ovakve zahteve države, Mijušković odgovara da im ovakve situacije nisu nepoznate.
"U većini evropskih zemalja velike kompanije učestvuju u programima dobrovoljnog smanjenja potrošnje kada je elektroenergetski sistem pod pritiskom. Takav model je najracionalniji, jer omogućava očuvanje stabilnosti sistema uz najmanje štete za privredu“, naglašava on.
Mere u slučaju nestašice goriva
Kada je reč o merama u slučaju nestašice goriva, Mijušković navodi da bi država najpre aktivirala deo obaveznih robnih rezervi i povećala uvoz derivata iz alternativnih pravaca.
Paralelno bi, dodaje, prioritet u snabdevanju imali hitna pomoć, policija, vojska, vatrogasci, javni prevoz, vodovodi, poljoprivreda, proizvodnja hrane i druge delatnosti od posebnog značaja.
"Ako bi poremećaj potrajao, moguće su mere poput ograničenja količine goriva koja se može kupiti po vozilu, strože kontrole distribucije i racionalizacije potrošnje (rad od kuće, korišćenje javnog prevoza, zabrana ili ograničenje točenja goriva u kanistere…). U najtežim scenarijima pojedine države pribegavaju i sistemu kvota ili kupona, ali je to krajnja mera koja se primenjuje samo u dugotrajnim krizama", ukazuje Mijušković.
Ističe da je najvažnije da država raspolaže dovoljnim rezervama i razrađenim planovima za vanredne situacije, jer upravo to omogućava izbegavanje panike, nestašica i naglih poremećaja na tržištu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar