Letelica agencije NASA udarila asteroid i stvorila prvu kišu meteora izazvanu delovanjem ljudi
Kameni delovi odleteli su od sićušnog asteroida Dimorfos kada je DART, letelica agencije NASA namerno udarila u njega 2022. godine.
To bi, kako je pokazala nova studija, moglo da stvori prvu kišu meteora koju je napravio čovek poznatu kao Dimorfidi.
Svemirska agencija planirala je misiju DART, ili Test dvostrukog preusmeravanja asteroida, da izvrši punu procenu tehnologije skretanja asteroida u cilju planetarne odbrane.
NASA je želela da vidi da li bi kinetički udar, kao što je udar svemirske letelice u asteroid brzinom od 13.645 milja na sat (6,1 kilometar u sekundi), bio dovoljan da promeni kretanje nebeskog objekta u svemiru.
Ni Dimorfos, ni njegov veći "brat, poznat kao Didimos, oko kog orbitira, ne predstavljaju opasnost za Zemlju.
Ipak, sistem dvostrukih asteroida bio je savršena meta za testiranje tehnologije skretanja jer je veličina Dimorfosa uporediva sa asteroidima koji bi mogli da ugroze našu planetu.
Astronomi su koristili zemaljske teleskope da prate posledice udara skoro dve godine, i utvrdili su da je svemirska letelica DART uspešno promenila način na koji se Dimorfos kreće, pomerajući orbitalni period mesečevog asteroida (koliko je vremena potrebno da se napravi jedan okret oko Didimosa) za oko 32 do 33 minuta.
Ali naučnici su takođe procenili da je namerni sudar stvorio skoro milion kilograma kamenja i prašine - dovoljno da napuni oko šest ili sedam vagona. Gde će tačno taj materijal završiti u svemiru, ostalo je otvoreno pitanje.
Sada, nova istraživanja sugerišu da će fragmenti Dimorfosa stići u blizinu Zemlje i Marsa u roku od jedne do tri decenije, sa mogućnošću da neki ostaci stignu do crvene planete u roku od sedam godina. Mali ostaci bi takođe mogli da stignu u Zemljinu atmosferu u narednih 10 godina.
"The Planetary Science Journal" je prihvatio ovu studiju za objavljivanje.
"Ovaj materijal bi mogao da proizvede vidljive meteore (koje se nazivaju i zvezde padalice) dok prodiru u atmosferu Marsa", rekao je glavni autor studije Eloj Penja Asensio, postdoktorski istraživač grupe za istraživanje i tehnologiju astrodinamike dubokog svemira na italijanskom Politehničkom univerzitetu u Milanu.
"Kada prve čestice stignu na Mars ili Zemlju, mogle bi da nastave da stižu povremeno narednih 100 godina, što je trajanje naših proračuna", dodao je on.
Pojedinačni delovi su mali, u rasponu od čestica zrna peska do fragmenata sličnih veličini pametnih telefona, tako da nijedan od ostataka ne predstavlja rizik za Zemlju, rekao je Penja Asensio.
"Oni bi se raspali u gornjim slojevima atmosfere kroz proces poznat kao ablacija, uzrokovan trenjem sa vazduhom pri hiperbrzini. Ne postoji mogućnost da materijal sa Dimorfosa dospe na površinu Zemlje", rekao je on.
Ali razumevanje kada bi krhotine mogle da stignu do Zemlje je izazovnije i zavisi od procene brzine fragmenata.
Kada je letelica udarila u Dimorfos, nije bila sama. Mali satelit po imenu "LICIACube" odvojio se od svemirske letelice pre udara da bi zabeležio snimak sudara i oblak krhotina koji je nastao nakon toga.
"Ovi ključni podaci omogućili su i nastavljaju da omogućavaju detaljnu analizu ostataka nastalih udarom", rekao je Penja Asensio.
Istraživački tim je koristio podatke "LICIACube"-a i superkompjuterske kapacitete Konzorcijuma univerzitetskih usluga Katalonije da simulira putanju od tri miliona čestica koje je udar stvorio. Kompjutersko modelovanje je izmerilo različite moguće puteve i brzine čestica kroz Sunčev sistem, kao i kako bi zračenje koje oslobađa Sunce moglo da utiče na kretanje čestica.
Prethodna istraživanja pre udara sugerisala su mogućnost da čestice sa Dimorfosa stignu do Zemlje ili Marsa, rekao je Pena Asensio, ali za novu studiju, tim je ograničio simulacije da bi se uskladile sa podacima nakon udara iz "LICIACube".
Pročitaj još
Rezultati studije potvrđuju da ako bi krhotine bile izbačene iz Dimorfosa brzinom od 1.118 milja na sat (500 metara u sekundi), neki fragmenti bi mogli da stignu do Marsa, dok bi drugi, manji i brži pokreti, putovali brzinom od 3.579 milja na sat (1.600 metara u sekundi) i imali potencijal da stignu do Zemlje.
Tim je rekao da i dalje postoje neizvesnosti u pogledu prirode krhotina, ali je zaključio da bi čestice koje se najbrže kreću mogle da stignu do Zemlje za manje od 10 godina.
Autori studije smatraju da je mogućnost da kiša meteora Dimorfida dospe na Zemlju malo verovatna, ali to ne mogu isključiti, rekao je Penja Asensio. A ako se i dogodi, to bi bila mala, slaba kiša meteora.
"Rezultirajuća kiša meteora bi se lako identifikovala na Zemlji, jer se ne bi poklapala ni sa jednom poznatom kišom meteora", rekao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
VIDEO Apple predstavio nove uređaje za dom: Pametnu bravu, video-zvono...
14.10.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Apple je predstavila novu liniju uređaja za pametni dom, koja obuhvata pametnu bravu, video-zvono, termostat, senzore temperature i bezbednosne kamere.
Prešao 45 kilometara na Marsu: Rover "Perserverance" oborio još jedan rekord
13.10.2026.•
0
Robotizovani rover "Perseverance" agencije NASA prešao je 45,2 kilometra na Marsu, a to je najveća udaljenost koju je neko vozilo prešlo van Zemlje, saopštila je američka svemirska agencija.
Misteriozni signal stigao iz vremena kada je svemir bio star samo tri milijarde godina
13.10.2026.•
0
Astronomi su otkrili najudaljeniji brzi radio-bljesak do sada, misteriozni signal koji je nastao kada je svemir bio star svega tri milijarde godina.
Otkriven binarni sistem sposoban da stvara snažne mlazeve materije, jedan od njih usmeren ka Zemlji
13.10.2026.•
0
Astronomi su na udaljenosti od oko 12.000 svetlosnih godina od Zemlje, u delu Mlečnog puta zaklonjenom međuzvezdanom prašinom, otkrili binarni sistem koji sadrži crnu rupu sposobnu da stvara snažne mlazeve materije.
Svako ko uvredi čet-bota Kloda biće isključen sa platforme
12.10.2026.•
1
Svako ko se prema AI čet-botu Klod ophodi nepristojno ili uvredljivo biće isključen sa platforme, odlučila je kompanija Antropik koja stoji iza ovog čet-bota, preneo je flamanski javni servis VRT.
Nova veštačka inteligencija može da otkrije o čemu razmišljate na osnovu snimka mozga
12.10.2026.•
0
Naučnici su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi šta osoba gleda analizirajući snimke njenog mozga, a zatim da napravi izuzetno vernu rekonstrukciju te slike.
VIDEO: Spektakularni zeleni meteor eksplodirao iznad Arizone
11.10.2026.•
0
Spektakularna vatrena kugla osvetlila je nebo iznad Arizone u ranim jutarnjim satima 6. oktobra, ostavljajući blistav trag dok je jurila kroz Zemljinu atmosferu.
Napravljeni prvi nuklearni satovi na svetu: Evo zašto je to važno
11.10.2026.•
1
Naučnici su napravili prve nuklearne satove na svetu, za koje tvrde da bi mogli da pomognu u otkrivanju osnovnih zakonitosti fizike.
Model veštačke inteligencije kompanije Antropik policiji lažno dojavio ubistvo
11.10.2026.•
1
Model veštačke inteligencije kompanije Antropik poslao je lažnu dojavu o ubistvu na vebsajt policije u Filadelfiji, što je samo jedan u nizu incidenata koje je ova AI kompanija otkrila u petak.
Veštačka inteligencija napisala drugi tom "Mrtvih duša", koji je Gogolj spalio 1852. godine
11.10.2026.•
3
U Rusiji je odštampana verzija drugog toma romana "Mrtve duše", nastala uz pomoć veštačke inteligencije.
Bezos: Ovog puta ne idemo samo u posetu, želimo da ostanemo na Mesecu
11.10.2026.•
0
Sjedinjene Američke Države planiraju da se vrate na Mesec, ali ovog puta sa namerom da tamo uspostave trajno i ekonomski održivo prisustvo, za razliku od kratkih ekspedicija iz perioda programa Apolo.
VIDEO: Prva kineska jedinica robotske saobraćajne policije dobila velika unapređenja
11.10.2026.•
0
Prva kineska jedinica robotske saobraćajne policije dobila je značajna unapređenja. Novi i poboljšani roboti saobraćajci sada patroliraju ulicama grada Hangdžoua.
Stari sovjetski satelit se (ponovo) raspao u orbiti - taj trend sve više zabrinjava
11.10.2026.•
0
Stari sovjetski satelit raspao se na više delova u niskoj Zemljinoj orbiti.
VIDEO: Ovako izgleda svitanje sunca na Marsu
11.10.2026.•
1
NASA je objavila snimak svitanja na površini Marsa koji je napravio njen rover "Curiosity", na kojem se vidi kako sunčeva svetlost obasjava stenovite vrhove formirane pre više milijardi godina.
Venecuela odobrila rad Starlinka Ilona Maska u toj zemlji, za Srbiju još nepoznato kada dobija ovu uslugu
11.10.2026.•
6
Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodriges odobrila je rad Starlinka, usluge satelitskog interneta kojom upravlja kompanija SpaceX američkog milijardera Ilona Maska u ovoj latinoameričkoj zemlji.
Tinejdžer pratio uputstva AI, pa se izgubio u kanadskim planinama
11.10.2026.•
0
Planinar Brajs Vinsent Govriluk (16) spasen je na kanadskim planinama nakon što je, prateći netačna uputstva veštačke inteligencije Claude, skrenuo sa planirane rute.
Više od polovine HR lidera razmišlja o odlasku iz struke, petina strahuje od AI
08.10.2026.•
3
Više od polovine lidera sektora ljudskih resursa je tokom prethodne godine razmišljalo da napusti struku, a petina strahuje da će ih zameniti veštačka inteligencija, pokazuje istraživanje "State of People Strategy 2027".
Otkrivena planeta koja je nastala od ostataka mrtve planete
07.10.2026.•
0
Nova otkrića pokazuju da ostaci mrtve zvezde mogu biti mesto rađanja potpuno novog sveta.
OpenAI uvodi nevidljivi vodeni žig za tekstove koje je pisao ChatGPT
07.10.2026.•
1
Američka kompanija OpenAI objavila je da je počela sa uvođenjem nevidljivog vodenog žiga u tekstove i kodove koje generišu njeni alati ChatGPT i Codex na teritoriji Evropske unije.
Prvi put zabeležen radio-signal sa planete van našeg Sunčevog sistema
05.10.2026.•
1
Astronomi tvrde da su prvi put direktno otkrili radio-emisiju sa planete izvan Sunčevog sistema.
Naučnici uz pomoć AI i robota prave digitalni muzej sa 70 miliona primeraka životinja, biljaka, fosila i stena
05.10.2026.•
0
Istraživači u Velikoj Britaniji koriste veštačku inteligenciju (AI) i robote kako bi kreirali digitalni muzej sa oko 70 miliona primeraka životinja, biljaka, fosila i stena iz kolekcija širom zemlje.
Komentari 1
Hannah Montana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar