Nedavno otkrivena kometa mogla bi uskoro da zasija na nebu
Nedavno otkrivena kometa uzbudila je astronome, sa potencijalom da postane spektakularan prizor početkom aprila.
Foto: Pixabay
C/2026 A1 (MAPS) je uočena od strane tima od četvoro amaterskih astronoma pomoću daljinski upravljanog teleskopa u pustinji Atakama 13. januara.
Brzo je postalo jasno da novootkriveni objekat pripada grupi kometa poznatoj kao Kreutz komete koje dodiruju Sunce. Ove uključuju mnoge od najsvetlijih i najspektakularnijih kometa koje su ikada viđene.
Kometa MAPS se kreće po ekstremno izduženoj orbiti oko Sunca i juri ka vatrenom susretu sa našom zvezdom. Početkom aprila, kometa će proći na samo 120.000 km od Sunčeve površine.
Ako kometa preživi, mogla bi postati spektakularan prizor na večernjem nebu početkom aprila. Možda će čak biti vidljiva i usred dana kada joj se putanja najviše približi Suncu - osim ako se ne raspadne pre toga.
Pa šta to ove komete koje dodiruju Sunce čini tako uzbudljivima i šta možemo da očekujemo?
Fragmenti mega-komete
Tokom poslednjih 2.000 godina, niz spektakularnih kometa krasio je naše nebo. Pojavljuju se bez najave, svetlucajući veoma blizu Sunca na nebu. Neke postaju dovoljno svetle da budu vidljive usred dana golim okom.
Istorijski, najsvetlije komete često su nazivane "Velike komete". Velika kometa iz 1965. godine - C/1965 S1 (Ikeja-Seki) - bila je najsvetlija kometa 20. veka. Otkrivena je samo mesec dana pre najbližeg prolaska pored Sunca, zasijala je koliko i pun Mesec i bila lako vidljiva danju golim okom.
Velika kometa iz 1882. godine, C/1882 R1, bila je još impresivnija. U svom najsvetlijem trenutku, bila je stotinu puta svetlija od punog Meseca, blistajući na nebu mesecima, prenosi SceinceAlert.
Danas znamo da sve ove svetle komete iz poslednja dva milenijuma - porodica Kreutz kometa - imaju zajedničko poreklo. U nekom trenutku u prošlosti (verovatno u 3. ili 4. veku pre nove ere), džinovska kometa, veće od 100 km u prečniku, prošla je opasno blizu Sunčeve površine. U nekom trenutku nakon tog bliskog susreta, daleko od Sunca, ta kometa se raspala na dva velika fragmenta i mnogo manjih delova.
Nekoliko vekova kasnije, u 3. veku nove ere, ti delovi su se vratili na svom dugom putovanju oko Sunca. Izveštaji iz 363. godine nove ere ukazuju da je možda više kometa bilo vidljivo golim okom usred dana u isto vreme. Ti povratni delovi su se ponovo fragmentisali.
U jedanaestom veku dva najveća preostala dela drevne mega-komete ponovo su prošla pored Sunca, postavši Velike komete iz 1106. i 1138. godine. Opet su se fragmentisali - i proizvodi tih raspada viđeni su kao niz kometa tokom poslednja dva veka.
Vreme je za jednu veliku
Danas, porodica Kreutz kometa sadrži ogroman broj manjih kometa koje se raspadnu na putu ka Suncu, kao i veće komade koji mogu da prirede fantastičan spektakl.
NASA-in opservatorijum za Sunce i heliosferu, SOHO, uočio je hiljade Kreutz fragmenata tokom godina - sićušnih ledenih stena veličine metar ili desetina metara. Veći fragmenti dolaze ređe.
Poslednja veća Kreutz kometa bila je vidljiva 2011. godine. Otkriće je pripalo astronomu iz Kvinslenda Teriju Lavdžoju a kometa je jedva preživela bliski prolaz pored Sunca, zasijavši poput planete Venere krajem decembra 2011.
Prema predviđanjima češko-američkog astronoma Zdenjeka Sekanine, mogli bismo videti dve velike, spektakularne Kreutz komete u narednim decenijama, s tim da bi jedna mogla stići u narednih par godina. Ta kometa bi bila sestra Velikih kometa iz 1965. i 1882. godine i fragment Velike komete koju su kineski posmatrači videli 1138. godine.
Ulazi kometa MAPS
I to nas dovodi do novootkrivene komete C/2026 A1 (MAPS). Kreće se po orbiti tipičnoj za Kreutz komete koje dodiruju Sunce i već drži jedan rekord. U trenutku otkrića, kometa MAPS bila je najdalja od Sunca među svim do tada otkrivenim kometama.
To sugeriše da bi mogla biti veći fragment od uobičajenog.
Prethodni nosilac tog rekorda bila je kometa Ikeja-Seki iz 1965, koja se pokazala kao najsvetlija u 20. veku. Ipak, tehnologija je znatno napredovala u poslednjih 70 godina, i čini se malo verovatnim da je jezgro komete MAPS toliko veliko. To, zauzvrat, znači da je malo verovatno da će MAPS biti podjednako sjajna.
Ipak, činjenica da smo je uočili tako rano znači da je ili razumno veliki fragment Kreutz porodice, ili je već u fazi raspadanja. Srećom, nedavna posmatranja pokazala su da se konstantno povećava njen sjaj, što ide u prilog prvoj teoriji.
Pročitaj još
Šta možemo da očekujemo od nove komete?
Sve u svemu, prerano je reći. Ako, i to je veliko ako, kometa preživi svoj najbliži prolaz pored Sunca (poznat kao perihel), mogla bi prirediti veliki spektakl početkom pa sve do sredine aprila.
Ako ostane cela, mogla bi postati dovoljno svetla da bude vidljiva usred dana. Čak i ako se to ne dogodi, letelica SOHO pružiće sjajne slike komete.
U danima nakon perihela, kometa će se pojaviti na večernjem nebu. Zahvaljujući svojoj orbiti, kao i sve Kreutz komete, biće mnogo lakša za posmatranje sa južne hemisfere.
Ako kometa preživi perihel, pa se zatim raspadne dok prolazi pored Sunca, mogla bi iznenada i naglo zasijati. Kasni raspad mogao bi, stoga, biti najbolji scenario za zapanjujući nebeski prizor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
OpenAI gasi aplikaciju Sora
25.03.2026.•
0
Kalifornijska kompanija Open AI saopštila je da će ugasiti svoju popularnu aplikaciju Sora za pretvaranje teksta u kratke video-snimke.
Tiktok uvodi nove formate oglasa
25.03.2026.•
0
Kompanija Tiktok je objavila da uvodi nove formate oglasa, među kojima su i oni koji prikazuju logo drugog brenda.
NASA gradi bazu na Mesecu
25.03.2026.•
6
NASA je otkazala planove o postavljanju svemirske stanice u lunaroj orbiti i umesto toga će iskoristiti njene komponente da u narednih sedam godina izgradi bazu vrednu 20 milijardi dolara na površini Meseca.
Srpski naučnici učestvovali u studiji o poreklu kasnih neandertalaca
24.03.2026.•
1
Srpski naučnici učestvovali su u međunarodnom timu koji je otkrio da kasni evropski neandertalci potiču od jedne populacije.
Naučnici u CERN-u sprovode eksperiment: Da li kamionom mogu da transportuju stotinak antiprotona
24.03.2026.•
0
Naučnici u evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN započeli su danas pionirski eksperiment transporta antiprotona, kako bi utvrdili da li je moguć njihov prevoz putem u kamionu, prenosi AP.
Nova studija otkriva kako će gravitacija na Marsu uticati na ljude
24.03.2026.•
2
NASA i Kineska nacionalna svemirska agencija (CNSA) planiraju da pošalju astronaute na Mars već tokom naredne decenije.
Naučnici pronašli način da smanje rizik od odbacivanja zubnih implantata
23.03.2026.•
0
Ruski naučnici otkrili da sistematsko praćenje vitamina D u krvi pacijenata koji se pripremaju za zubnu implantaciju i korekcija njegovog nedostatka pod nadzorom lekara može da smanji rizik od odbacivanja implanta.
Mask planira da u orbiti bude milion Starlink satelita - to brine astronome
23.03.2026.•
2
SpaceX Falcon 9 raketa lansirana je prošle nedelje iz baze Vandenberg Space Force u Kaliforniji, uspešno isporučivši 25 Starlink satelita u orbitu.
Studija: Neke bakterije mogu da prežive kretanje između planeta
22.03.2026.•
0
Studija Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da neke bakterije mogu da se kreću i da prežive ekstremne uslove putovanja sa jedne planete na drugu.
Direktor OpenAI: Veštačka inteligencija bi mogla da postane komunalna usluga koja bi se plaćala
22.03.2026.•
5
Direktor OpenAI Sem Altman izjavio je da bi veštačka inteligencija mogla da postane komunalna usluga, poput električne energije ili vode, a korisnici bi mogli da je plaćaju prema tome koliko je koriste.
VIDEO: Snimljen redak prizor - raspadanje komete
22.03.2026.•
0
NASA-in svemirski teleskop Habl svedočio je trenutku raspadanja komete. Verovatnoća da se to dogodi dok je Habl posmatra je izuzetno mala.
Naučnici rešili misteriju staru 12.800 godina - uzrok zahlađenja nije bio asteroid
21.03.2026.•
1
Naučnici su rešili dugogodišnju misteriju skrivenu u grenlandskom ledu, koja je ukazivala na mogući udar asteroida pre oko 12.800 godina.
Kako da produžite trajanje telefonske baterije
20.03.2026.•
0
Možda ste čuli da ostavljanje telefona na punjenju tokom noći, bilo da je uključen u utičnicu ili na bežičnom punjaču, može da ošteti bateriju.
Klimatske promene usporavaju rotaciju Zemlje
19.03.2026.•
0
Naučnici iz Austrije i Švajcarske tvrde da su novim istraživanjem potvrdili da klimatske promene utiču na dužinu dana na Zemlji.
Čovek je bukvalno napravljen od zvezdane prašine
19.03.2026.•
3
Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo bukvalno tačno.
Instagram uklanja enkripciju: Meta će moći da vidi poruke svih korisnika
19.03.2026.•
0
Instagram će prestati da šifruje privatne poruke između korisnika od maja, nakon godina kritika od strane organa za sprovođenje zakona i grupa za bezbednost dece zbog ove funkcije.
VIDEO: Žena završila u bolnici nakon što ju je uplašio humanoidni robot
19.03.2026.•
0
Žena je nakratko hospitalizovana u Makauu nakon što ju je humanoidni robot, kojim je upravljao muškarac pedesetih godina, uplašio dok je šetala, saopštila je policija.
NASA rover otkrio drevnu rečnu deltu na Marsu
19.03.2026.•
0
Koristeći georadar NASA-e, rover Perseverans otkrio je podzemne ostatke drevne rečne delte na Marsu, što je jedan od uverljivijih dokaza da je voda nekada tekla po površini te planete.
Naučnici su možda otkrili novu vrstu tečne planete
19.03.2026.•
0
Astronomi su identifikovali planetu sastavljenu od rastopljene lave, što ukazuje na postojanje potpuno nove kategorije tečne planete.
VIDEO: Robot za par dana naučio da igra tenis
18.03.2026.•
1
Humanoidni robot nitree G1 zahvaljujući novom LATENT sistemu učenja pokreta na terenu ravnopravno igra tenis protiv ljudi i demonstrira fluidne, prirodne kretnje.
Uzorci sa asteroida Rjugu sadrže ključne gradivne elemente DNK i RNK
17.03.2026.•
0
Uzorci prikupljeni sa asteroida 162173 Rjugu sadrže svih pet nukleotidnih baza koje učestvuju u formiranju DNK i RNK, saopštio je tim naučnika iz više japanskih istraživačkih institucija.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar