VIDEO: Snimljen redak prizor - raspadanje komete

Autor: 021.rs

Info

22.03.2026.

18:47

NASA-in svemirski teleskop Habl svedočio je trenutku raspadanja komete. Verovatnoća da se to dogodi dok je Habl posmatra je izuzetno mala.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kometa K1, čije je puno ime C/2025 K1 (ATLAS), ne treba je mešati sa međuzvezdanom kometom 3I/ATLAS, nije bila prvobitna meta Hablovog istraživanja.

"Ponekad se najbolja nauka dešava slučajno. Ova kometa je posmatrana jer naša prvobitna kometa nije bila vidljiva zbog nekih novih tehničkih ograničenja. Morali smo da pronađemo novu metu - i baš kada smo je posmatrali, desilo se da se raspadne, što je najmanja od najmanjih verovatnoća", rekao je koistraživač Džon Nunan, profesor istraživač na Odeljenju za fiziku Univerziteta Oburn u Alabami.

Nunan nije znao da se K1 fragmentira sve dok nije pogledao slike dan nakon što ih je Habl napravio.

"Dok sam prvi put gledao podatke, video sam da su na tim slikama četiri komete, iako je ideja bila da posmatramo samo jednu. Tada smo znali da je ovo nešto zaista, zaista posebno", rekao je Nunan.

Ovo je eksperiment koji su istraživači oduvek želeli da urade sa Hablom. Predlagali su mnoga posmatranja Hablom kako bi uhvatili kometu koja se raspada. Nažalost, to je veoma teško zakazati i nikada nisu bili uspešni.

"Ironija je što sada samo proučavamo običnu kometu i ona se raspada pred našim očima. Komete su ostaci iz vremena formiranja Sunčevog sistema, pa su napravljene od 'starih stvari' - primordijalnih materijala koji su formirali naš Sunčev sistem. Ali nisu netaknute - bile su zagrevane, bile su izložene zračenju Sunca i kosmičkih zraka. Dakle, kada gledamo sastav komete, pitanje koje uvek imamo je: 'Da li je ovo primitivno svojstvo ili je rezultat evolucije?' Razbijanjem komete možete videti drevni materijal koji nije bio obrađen", rekao je glavni istraživač Denis Bodevic, takođe profesor na Odeljenju za fiziku Univerziteta Oburn.

Habl je zabeležio kako se K1 raspada na najmanje četiri dela, svaki sa svojom komom, mutnim omotačem gasa i prašine koji okružuje ledeno jezgro komete. Habl je jasno razdvojio fragmente, ali su se za teleskope sa Zemlje u to vreme oni činili kao svetle mrlje.

Hablove slike su snimljene samo mesec dana nakon najbližeg prilaska K1 Suncu, nazvanog perihel. Perihel komete bio je unutar orbite Merkura, na oko trećini udaljenosti Zemlje od Sunca. Tokom perihela, kometa doživljava najintenzivnije zagrevanje i maksimalni stres. Upravo posle perihela neke dugoperiodične komete poput K1 imaju tendenciju da se raspadnu.

Pre nego što se fragmentirala, K1 je verovatno bila nešto veća od prosečne komete, verovatno oko osam kilometara u prečniku.

Tim procenjuje da je kometa počela da se raspada osam dana pre nego što ju je Habl posmatrao. Habl je napravio tri snimka od po 20 sekundi, po jedan svakog dana od 8. do 10. novembra 2025. Dok je posmatrao kometu, jedan od manjih delova K1 se takođe raspao.

Pošto Hablov oštar vid može da razlikuje izuzetno fine detalje, tim je mogao da prati istoriju fragmenata unazad do trenutka kada su bili jedno telo. To im je omogućilo da rekonstruišu vremenski sled. Ali time su otkrili misteriju: zašto je postojao vremenski razmak između trenutka kada se kometa raspala i kada su sa Zemlje uočeni svetli izboji? Kada se kometa raspala i otkrila svež led, zašto nije gotovo odmah posvetlela?

Tim ima neke teorije. Većina sjaja komete potiče od sunčeve svetlosti koja se odbija od zrna prašine. Ali kada se kometa otvori, otkriva čist led. Možda sloj suve prašine mora da se formira preko čistog leda i zatim bude oduvan. Ili možda toplota mora da prodre ispod površine, izgradi pritisak, a zatim izbaci šireću ljusku prašine.

"Nikada ranije Habl nije uhvatio kometu koja se raspada ovako blizu trenutku kada se zaista raspala. U većini slučajeva, to je nekoliko nedelja do mesec dana kasnije. A u ovom slučaju, uspeli smo da to vidimo samo nekoliko dana nakon toga. Ovo nam govori nešto veoma važno o fizici onoga što se dešava na površini komete. Možda vidimo vremenski okvir potreban da se formira značajan sloj prašine koji zatim može biti izbačen gasom", rekao je Nunan.

Istraživački tim se raduje završetku analize gasova koji dolaze iz komete. Već sada analiza sa Zemlje pokazuje da je K1 hemijski veoma neobična - značajno je osiromašena ugljenikom u poređenju sa drugim kometama. Spektroskopska analiza pomoću Hablovih instrumenata STIS (Space Telescope Imaging Spectrograph) i COS (Cosmic Origins Spectrograph) verovatno će otkriti mnogo više o sastavu K1 i samom poreklu našeg Sunčevog sistema, dok NASA-ini svemirski teleskopi nastavljaju da doprinose našem razumevanju planetarne nauke.

Kometa K1 je sada skup fragmenata udaljenih oko 250 miliona milja od Zemlje. Nalazi se u sazvežđu Ribe i napušta Sunčev sistem, a verovatno se nikada neće vratiti.

Nalazi su objavljeni u časopisu "Ikarus".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

komete kometa

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.