Dug put do uništenja Severnog toka
Afera "Votergejt" zbog koje je američki predsednik Nikson 1973. godine, na početku drugog mandata, bio prinuđen da se povuče sa funkcije danas je udžbenički primer dometa istraživačkog novinarstva.
Lako je moguće da narednim generacijama još bolji uzor bude tekst "Detalji uništenja Severnog toka" Simura Herša nedavno postavljen na ličnom sajtu. Poznati novinar, svojevremeno dobitnik Pulicerove nagrade za istraživačke priloge o zločinima američke vojske nad civilima u Vijetnamu, ovog puta se usredsredio na najaktuelnije pitanje - sukob u Ukrajini.
U svom tekstu Herš iznosi navode o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država u uništenje ključnog cevovodima kojim je do Evrope dolazio ruski gas. Informacije su Heršu dostavljene mejl vezom osmišljenom za jednokratnu upotrebu.
Ono što ističu kritičari Heršovog teksta jeste to da se poznati novinar koristio samo jednim neimenovanim izvorom. Nasuprot tome, američka i norveška vlast odbacili su navode iz Heršovog teksta, dok su ruski mediji i političari "prigrili" njegovu priču kao dokaz o umešanosti Ameriku u sukob u Ukrajini.
Akt rata
U svom tekstu Herš piše o tome koja je vojna jedinica navodno izvela sabotažu, ko je u američkoj vlasti osmišljavao plan, a poimence navodi i funkcionere SAD koji su učestvovali u ovome. Veliku ulogu, navodno, imali su i pripadnici pojedinih službi norveške armije. Prema Heršu, CIA je navodno strahovala da bi uništenje gasovoda moglo da se smatra aktom rata.
I bivšim američkim administracijama smetao je gasovom koji u Evropu izvozi oko 180 milijardi kubika godišnje. Procenjivali se da ovim aranžmanov Evropa, prvenstveno Nemačka, ulazi u preveliku zavisnost od ruskih energenata.
Radnih mesta 47,5 miliona
Sa druge strane i Amerima je bilo jasno da je energetska saradnja dva evropska giganta temelj na osnovu kog Nemačka sebe i druge na kontinentu izvlači od razaranja i bede Drugog svetskog rata. Bila je to kruna Brantove "istočne politike", čiji je glavni realizator bio Egon Bar, ministar za spoljnje poslove. Oko 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj i još oko tri miliona u nemačkim firmama širom kontinenta, te činjenica da je Berlin među prva dva uvoznika praktično svim evropskim državama, najimpresivniji su rezultati dugogodišnje orijentacije Berlina i cele Evrope na ruski gas i naftu.
Herš navodi da je Amerima upravo uspešnost ove saradnje smetala, cenili su da preterana vezanost, pre svega Nemačke, za ruski gas ometa širenje NATO pakta na istok kontinenta. Godinama unazad Bela kuća govori o mogućem ratu u Ukrajini, a loši odnosi Kijeva sa samootcepljenim regionima na istoku zemlje ubrzano se razvijaju u militatnu atmosferu. U Vašingtonu procenjuju da bi zavisnost od ruskog gasa bila prepreka da Nemačka u slučaju sukoba izvozi novac i oružje u Ukrajinu. Iz ovakve logike iskristalisala se i ideja da se rusko-nemačka gasna saradnja, pogotovo direktna, prekine.
Nevidljive SAD
Herš navodi januar 2021. godine i raspravu u Senatu oko Bajdenovih spoljnopolitičkih imenovanja. Tedi Kruz, vođa republikanaca, u slučaju da demokrate prihvate korektivne predloge druge stranke, pristaje da se donese zakon nakon kog bi, kako doslovno kaže, "sa Severnim tokom bio kraj". Ipak, tada nije došlo do sporazuma dve strane.
No, već početkom jeseni iste godine, Bajden osniva komisiju za osmišljavanje strategije prema rusko-nemačkom gasovodu na čijem je čelu Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost. Formalno je trebalo da razmotri više opcija, dok je sve vreme u stvari o samo jednoj razgovarano. Odbijen je predlog mornaričkih krugova da se za razaranje upotrebi nova američka podmornica. Razlog je jednostavan, takav napad bi se relativno lako otkrio, a upravo najvažnije je da se incident sa gasovodom dogodi tako da ga je nemoguće dovesti u vezu sa SAD.
Pročitaj još
Nezapažena izjava
Prvi put Bajden gotovo najavljuje incident 7. februara na pres-konferenciji posle susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. "Ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, od gasovoda neće biti ništa, dokrajčićemo ga", izravan je američki predsednik. Pre toga je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland rekla da će gasovod biti uništen "na ovaj ili onaj način" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Navodno se Bajdenova grupa odlučila za diverziju na predlog nekadašnjeg ambasadora u Rusiji Vilija Bernsa. Za ovu akciju su izabrani momci iz Centra za ronjenje i spasavanje podmornica, koji nisu pod Komandom za specijalne jedinice, što omogućava da budu angažovani bez znanja čelnika Kongresa. Pitomci ovog Centra učestvovali su u akciji 1971. godine kada su ronioci u Pacifiku pronašli kabel ruske mornarice i na njega instalirali prislušne uređaje.
Norveška pomoć
SAD još od Drugog svetskog rata doživljavaju Norvešku kao važnog strateškog partnera, a neki od razloga su duga granica sa Rusijom kao i izlazak na Arktik. Sa ovom državom održavaju bliske odnose, a poslednjih godina krenuli su u intenziviranje saradnje, te renoviraju i uvećavaju mornaričku bazu, dok na samom severu postavljaju najmoderniji radar za nadziranje. Tu je još i saradnja kada je u pitanju, naravno, naoružanje.
Norvežani su, navodno, ponudili odgovore na pitanja u vezi sa lokacijom najpogodnijom za uništenje, kao i kada da se sprovede čitava akcija. Odabrano je mesto u blizini danskog ostrva Bornholm na dubini od osamdesetak metara, što zbog odsustva većih plimnih talasa, ali i zbog međusobne udaljenosti cevi dva gasovoda od samo 1,5 kilometara.
Dva dana malo
Norveški mornari su takođe i preporučili da se tradicionalna vežba BALTIKS 22 sredinom juna iskoristi kao maska za izvođenje akcije. Prethodno je Šesta flota program proširila vežbom za saradnju sa drugim institucijama u pronalasku i vađenju mina. Momci iz Paname sitija su "postali" takmičari. Tokom "nadmetanja" uspešno su postavili eksploziv u vidu cveta, na svakoj od četiri cevi. Postavljen je i tajmer naštelovan na 48 sati.
Međutim, u Bajdenovom timu navodno zaključuju da su dva dana od završetka prekratak rok, odnosno da bi stručna javnost brzo povezala incident sa tek završenim vojnim vežbama. Zahtevaju da se eksplozija aktivira daljinski, znatno kasnije. Tada se iznalazi rešenje sa bovom u kojoj je poseban sonarni uređaj.
Tako je tri meseci nakon vežbi šeste flote 26. septembra norveški avion P-8 uzleteo i izbacio bovu sa zvučnim uređajem. Nekoliko sati kasnije odjeknule su eksplozije. Tri cevi su žestoko izbušene, četvrta nije pretrpela veća oštećenja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Makron: Svi koji su pljačkali tokom demonstracija moraće da nadoknade štetu
18.10.2026.•
0
Predsednik Fancuske Emanuel Makron izjavio je danas da će svi koji su pljačkali tokom demonstracija u Francuskoj morati da nadoknade štetu.
Četvoro mrtvih u požaru u vojnoj bazi u Kanadi
18.10.2026.•
0
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da su četiri pripadnika oružanih snaga poginula, a na desetine drugih teško povređeno u požaru u vojnoj bazi u Alberti.
Zabranjen skup podrške "Studentskoj listi" u Banjaluci
18.10.2026.•
33
Policijska uprava Banjaluka donela je rešenje, u koje je redakcija portala Buka imala uvid, kojim se zabranjuje održavanje javnog skupa pod nazivom "Skup podrške Banjalučana Studentskoj listi u Srbiji".
Edi Rama o protestima u Tirani i drugim gradovima: Ovo je strana ruka
18.10.2026.•
20
Premijer Albanije Edi Rama odbacio je danas zahteve da podnese ostavku usled sve masovnijih protesta širom zemlje i ocenio da oni ne predstavljaju pretnju njegovoj vladi, već napretku ka članstvu u Evropskoj uniji.
Kamionetom uletela na dečiju utakmicu u Kanzasu: Dečak i muškarac poginuli, još 10 osoba povređeno
18.10.2026.•
0
Vozilo kojim je upravljala 34-godišnja žena iz Garden Sitija u Kanzasu pokosilo je 12 osoba u tom gradu u američkoj saveznoj državi Teksas.
Stanovnici Litvanije sat vremena proveli u skloništima zbog nepoznatog letećeg objekta
18.10.2026.•
1
Građani centralnih i severnih delova Litvanije bili su jutros oko sat vremena u skloništima zbog neidentifikovanog letećeg objekta.
Izjava japanske premijerke o šminkanju izazvala raspravu o rodnim ulogama
18.10.2026.•
0
Izjava japanske premijerke Sanae Takaiči da zbog kućnih poslova i šminkanja radi tri do četiri sata duže od svojih muških prethodnika izazvala je raspravu o rodnim ulogama u Japanu, javlja AP.
VIDEO: 1.200 demonstranata uhapšeno zbog nasilja u Francuskoj, povređeno 150 policajaca
18.10.2026.•
2
Francuski premijer Sebastijen Lekorni potvrdio da je u nemirima širom Francuske uhapšeno 1.200 demonstranata i ocenio da se tokom protesta dogodio "neprihvatljiv nivo nasilja".
Hrvatska od Crne Gore zatražila osam stvari pred ulazak u EU: Šta je moguće ispuniti?
18.10.2026.•
6
Procesuiranje ratnih zločina, promena imena bazena u Kotoru, vraćanje broda i isplata odšteta logorašima su među zahtevima kojima Hrvatska uslovljava ulaz Crne Gore u Evropsku uniju.
Vlasnici vrtića u Kini doživotna robija jer je otrovala više od 200 dece i zaposlenih
18.10.2026.•
0
Vlasnica vrtića u kineskoj provinciji Gansu osuđena je na doživotni zatvor zbog trovanja više od 200 dece i zaposlenih hranom zagađenom olovom, dok je još petoro zaposlenih dobilo zatvorske kazne.
Protesti u Kijevu, demonstranti traže ostavku gradonačelnika Klička
17.10.2026.•
1
Stotine građana okupile su se ispred zgrade Gradskog veća u Kijevu zahtevajući ostavku gradonačelnika Vitalija Klička koga kritikuju zbog neadekvatnih priprema za predstojeću zimu i lošeg upravljanja gradom.
Sukob policije i demonstranata u centru Milana
17.10.2026.•
1
Italijanska policija je danas upotrebila suzavac nakon što su je napali demonstranti, koji su bacali kamenje i druge predmete tokom sukoba na trgu ispred milanske katedrale, preneli su italijanski mediji.
Broj napada na brodove u Ormuskom moreuzu u oktobru već premašio rekord iz marta
17.10.2026.•
1
U oktobru su u Ormuskom moreuzu napadnuta 22 broda.
Ponovo sukobi demonstranata sa policijom u Tirani
17.10.2026.•
1
Nekoliko hiljade mladih Albanaca okupilo se danas ispred Ministarstva prosvete u centru Tirane, tokom petog dana sve masovnijeg pokreta, koji predvode studenti, a čiji je cilj ostavka premijera Edija Rame.
Debakl stranke premijera Babiša na izborima za Senat parlamenta Češke
17.10.2026.•
1
U drugom krugu izbora za trećinu Senata češkog parlamenta, vladajuća stranka ANO premijera Andreja Babiša doživela je juče i danas težak poraz.
Smanjeno krčenje šuma u Amazoniji
17.10.2026.•
1
Krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije palo je na najniži nivo od početka merenja 1988. godine, pokazuju novi podaci, koje je saopštila brazilska vlada.
U Francuskoj uhapšeno više od 160 demonstranata širom zemlje
17.10.2026.•
3
Više od 160 ljudi privedeno je danas na demonstracijama širom Francuske.
Nemačka zabranila konzumiranje alkohola na 5.700 železničkih stanica
17.10.2026.•
0
Na oko 5.700 železničkih stanica u Nemačkoj, uključujući perone, stupila je na snagu zabrana konzumiranja alkohola.
Smrtonosna ameba pronađena u šest jezera u Meksiku: Zabranjen kontakt sa vodom nakon smrti muškarca
17.10.2026.•
0
Zdravstvene vlasti meksičke države Jukatan zabranile su kontakt sa vodom u šest od devet veštačkih jezera u gradu Meridi, nakon što je u njima pronađena ameba iz roda Naegleria.
SAD ulažu 4,4 milijarde dolara u obnovu tri nuklearne centrale
17.10.2026.•
0
Administracija Donalda Trampa ulaže milijarde dolara u obnovu tri nuklearne centrale zbog rastuće potražnje za strujom, između ostalog za data centre veštačke inteligencije.
Tramp: Smrtna kazna za svakoga ko ubije vatrogasca, naročito ako se u tom trenutku penjao merdevinama
16.10.2026.•
7
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da se izrekne smrtna kazna svakome ko ubije vatrogasca.
Komentari 4
BjelogrdićBezMorala
Samo napred, najbolji ste, ako ne i jedini!
///
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar