Dug put do uništenja Severnog toka
Afera "Votergejt" zbog koje je američki predsednik Nikson 1973. godine, na početku drugog mandata, bio prinuđen da se povuče sa funkcije danas je udžbenički primer dometa istraživačkog novinarstva.
Foto: Pixabay
Lako je moguće da narednim generacijama još bolji uzor bude tekst "Detalji uništenja Severnog toka" Simura Herša nedavno postavljen na ličnom sajtu. Poznati novinar, svojevremeno dobitnik Pulicerove nagrade za istraživačke priloge o zločinima američke vojske nad civilima u Vijetnamu, ovog puta se usredsredio na najaktuelnije pitanje - sukob u Ukrajini.
U svom tekstu Herš iznosi navode o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država u uništenje ključnog cevovodima kojim je do Evrope dolazio ruski gas. Informacije su Heršu dostavljene mejl vezom osmišljenom za jednokratnu upotrebu.
Ono što ističu kritičari Heršovog teksta jeste to da se poznati novinar koristio samo jednim neimenovanim izvorom. Nasuprot tome, američka i norveška vlast odbacili su navode iz Heršovog teksta, dok su ruski mediji i političari "prigrili" njegovu priču kao dokaz o umešanosti Ameriku u sukob u Ukrajini.
Akt rata
U svom tekstu Herš piše o tome koja je vojna jedinica navodno izvela sabotažu, ko je u američkoj vlasti osmišljavao plan, a poimence navodi i funkcionere SAD koji su učestvovali u ovome. Veliku ulogu, navodno, imali su i pripadnici pojedinih službi norveške armije. Prema Heršu, CIA je navodno strahovala da bi uništenje gasovoda moglo da se smatra aktom rata.
I bivšim američkim administracijama smetao je gasovom koji u Evropu izvozi oko 180 milijardi kubika godišnje. Procenjivali se da ovim aranžmanov Evropa, prvenstveno Nemačka, ulazi u preveliku zavisnost od ruskih energenata.
Radnih mesta 47,5 miliona
Sa druge strane i Amerima je bilo jasno da je energetska saradnja dva evropska giganta temelj na osnovu kog Nemačka sebe i druge na kontinentu izvlači od razaranja i bede Drugog svetskog rata. Bila je to kruna Brantove "istočne politike", čiji je glavni realizator bio Egon Bar, ministar za spoljnje poslove. Oko 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj i još oko tri miliona u nemačkim firmama širom kontinenta, te činjenica da je Berlin među prva dva uvoznika praktično svim evropskim državama, najimpresivniji su rezultati dugogodišnje orijentacije Berlina i cele Evrope na ruski gas i naftu.
Herš navodi da je Amerima upravo uspešnost ove saradnje smetala, cenili su da preterana vezanost, pre svega Nemačke, za ruski gas ometa širenje NATO pakta na istok kontinenta. Godinama unazad Bela kuća govori o mogućem ratu u Ukrajini, a loši odnosi Kijeva sa samootcepljenim regionima na istoku zemlje ubrzano se razvijaju u militatnu atmosferu. U Vašingtonu procenjuju da bi zavisnost od ruskog gasa bila prepreka da Nemačka u slučaju sukoba izvozi novac i oružje u Ukrajinu. Iz ovakve logike iskristalisala se i ideja da se rusko-nemačka gasna saradnja, pogotovo direktna, prekine.
Nevidljive SAD
Herš navodi januar 2021. godine i raspravu u Senatu oko Bajdenovih spoljnopolitičkih imenovanja. Tedi Kruz, vođa republikanaca, u slučaju da demokrate prihvate korektivne predloge druge stranke, pristaje da se donese zakon nakon kog bi, kako doslovno kaže, "sa Severnim tokom bio kraj". Ipak, tada nije došlo do sporazuma dve strane.
No, već početkom jeseni iste godine, Bajden osniva komisiju za osmišljavanje strategije prema rusko-nemačkom gasovodu na čijem je čelu Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost. Formalno je trebalo da razmotri više opcija, dok je sve vreme u stvari o samo jednoj razgovarano. Odbijen je predlog mornaričkih krugova da se za razaranje upotrebi nova američka podmornica. Razlog je jednostavan, takav napad bi se relativno lako otkrio, a upravo najvažnije je da se incident sa gasovodom dogodi tako da ga je nemoguće dovesti u vezu sa SAD.
Pročitaj još
Nezapažena izjava
Prvi put Bajden gotovo najavljuje incident 7. februara na pres-konferenciji posle susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. "Ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, od gasovoda neće biti ništa, dokrajčićemo ga", izravan je američki predsednik. Pre toga je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland rekla da će gasovod biti uništen "na ovaj ili onaj način" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Navodno se Bajdenova grupa odlučila za diverziju na predlog nekadašnjeg ambasadora u Rusiji Vilija Bernsa. Za ovu akciju su izabrani momci iz Centra za ronjenje i spasavanje podmornica, koji nisu pod Komandom za specijalne jedinice, što omogućava da budu angažovani bez znanja čelnika Kongresa. Pitomci ovog Centra učestvovali su u akciji 1971. godine kada su ronioci u Pacifiku pronašli kabel ruske mornarice i na njega instalirali prislušne uređaje.
Norveška pomoć
SAD još od Drugog svetskog rata doživljavaju Norvešku kao važnog strateškog partnera, a neki od razloga su duga granica sa Rusijom kao i izlazak na Arktik. Sa ovom državom održavaju bliske odnose, a poslednjih godina krenuli su u intenziviranje saradnje, te renoviraju i uvećavaju mornaričku bazu, dok na samom severu postavljaju najmoderniji radar za nadziranje. Tu je još i saradnja kada je u pitanju, naravno, naoružanje.
Norvežani su, navodno, ponudili odgovore na pitanja u vezi sa lokacijom najpogodnijom za uništenje, kao i kada da se sprovede čitava akcija. Odabrano je mesto u blizini danskog ostrva Bornholm na dubini od osamdesetak metara, što zbog odsustva većih plimnih talasa, ali i zbog međusobne udaljenosti cevi dva gasovoda od samo 1,5 kilometara.
Dva dana malo
Norveški mornari su takođe i preporučili da se tradicionalna vežba BALTIKS 22 sredinom juna iskoristi kao maska za izvođenje akcije. Prethodno je Šesta flota program proširila vežbom za saradnju sa drugim institucijama u pronalasku i vađenju mina. Momci iz Paname sitija su "postali" takmičari. Tokom "nadmetanja" uspešno su postavili eksploziv u vidu cveta, na svakoj od četiri cevi. Postavljen je i tajmer naštelovan na 48 sati.
Međutim, u Bajdenovom timu navodno zaključuju da su dva dana od završetka prekratak rok, odnosno da bi stručna javnost brzo povezala incident sa tek završenim vojnim vežbama. Zahtevaju da se eksplozija aktivira daljinski, znatno kasnije. Tada se iznalazi rešenje sa bovom u kojoj je poseban sonarni uređaj.
Tako je tri meseci nakon vežbi šeste flote 26. septembra norveški avion P-8 uzleteo i izbacio bovu sa zvučnim uređajem. Nekoliko sati kasnije odjeknule su eksplozije. Tri cevi su žestoko izbušene, četvrta nije pretrpela veća oštećenja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Pobeda "Generacije Z" u Nepalu: Uspostavljena prelazna Vlada, novi izbori u martu 2026.
12.09.2025.•
0
Bivša predsednica Vrhovnog suda Nepala, Sušila Karki (73), postala je premijerka u prelaznoj vladi zaduženoj da obezbedi prelazni period do izbora zakazanih za mart 2026. godine. posle smrtonosnih nereda ove nedelje.
Berlin, Pariz i London pozvali na trenutni prekid izraelskih vojnih operacija u Gazi
12.09.2025.•
0
Berlin, Pariz i London pozvali su na "neposredni prekid izraelskih vojnih operacija u Gazi", nakon što je izraelska vojska objavila nameru da intenzivira vazdušne napade u tom gradu.
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka
12.09.2025.•
1
Osumnjičeni za ubistvo konzervativnog američkog influensera Čarlija Kirka uhapšen je, izjavio je predsednik Sjedinjenih Američkih Držžava Donald Tramp, čiji saradnik je bio Kirk.
Čarli Kirk predložen za nagradu Saharov za slobodu mišljenja
12.09.2025.•
2
Grupa Evropa suverenih nacija u Evropskom parlamentu predložila je američkog aktivistu Čarlija Kirka za nagradu Saharov za slobodu mišljenja, za koju su nominovani i srpski studenti.
U nemačkoj vojsci broj vojnika mora da se udvostruči
12.09.2025.•
1
Nemačka vojska treba da doda 100.000 aktivnih vojnika postojećim 62.000, kako bi ispunila nove ciljeve NATO-a, namenjene povećanju spremnosti usled, kako procenuju, "rastuće pretnje od ruske agresije".
Savet bezbednosti osudio udare na Katar ne imenujući Izrael
12.09.2025.•
2
Savet bezbednosti UN osudio je nedavne udare na Katar i pozvao na "deeskalaciju" bez imenovanja Izraela koji je sproveo te udare.
Bivši predsednik Brazila Bolsonaro osuđen na 27 godina zatvora
12.09.2025.•
5
Sudsko veće brazilskog Vrhovnog suda osudilo je bivšeg predsednika Žaira Bolsonara na 27 godina i tri meseca zatvora zbog planiranja državnog udara kako bi ostao na vlasti nakon poraza na izborima 2022. godine.
Posle ubistva Kirka, bivši predsednici SAD pozvali na okončanje političkog nasilja
11.09.2025.•
2
Bivši predsednici Sjedinjenih Američkih Država pridružili pozvali su na okončanje političkog nasilja, nakon ubistva konzervativnog aktiviste Čarlija Kirka.
Vlada Republike Srpske zabranila ulazak predsednici i šefici diplomatije Slovenije
11.09.2025.•
1
Kao odgovor na sankcije Slovenije protiv Milorada Dodika, vlada Republike Srpske zabranila je ulazak u entitet slovenskoj predsednici Nataši Pirc Musar i ministarki spoljnih poslova Tanji Fajon.
FOTO: Novinari i opozicioni bloger među oslobođenim političkim zatvorenicima u Belorusiji
11.09.2025.•
1
Novinar Radio Slobodne Evrope Ihar Losik pušten je na slobodu posle više od pet godina provedenih u beloruskom zatvoru po politički motivisanim optužbama, saopštila je RSE.
Belorusija oslobodila 52 politička zatvorenika, Vašington zadovoljan
11.09.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države pozdravile su oslobađanje 52 politička zatvorenika u Belorusiji, što je usledilo posle posete specijalnog izaslanika Donalda Trampa toj zemlji.
Pronađeno oružje kojim je ubijen Čarli Kirk, za ubicom se i dalje traga
11.09.2025.•
0
Američke vlasti objavile su da su našle oružje kojim je u sredu na javnom skupu ubijen konzervativni influeser Čarli Kirk, saradnik predsednika Donalda Trampa, i da imaju "dobre video snimke" tog ubistva.
U Holandiji prošle godine 1.500 napada eksplozivom, najam "izvođača" preko Telegrama
11.09.2025.•
0
Holandski korisnici Telegrama u grupama na toj mreži za samo 1.000 evra mogu da angažuju nekoga da aktivira eksploziv na ulaznim vratima ili puca u fasadu nečije kuće ili preduzeća.
Kineski radnik poginuo u fabrici u Kavadarcima
11.09.2025.•
0
Kinski radnik, star 38 godina, poginuo je u Kavadarcima u Severnoj Makedoniji.
Škaljarac uhapšen u Parizu, sumnjiči se za ubistvo pripadnika Kavačkog klana
11.09.2025.•
0
Francuska policija je u Parizu uhapsila državljanina Srbije A.C.S. (29) iz Beograda koji se ranije zvao N.C, a "blizak je jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi".
Ubijeni Čarli Kirk je pravdao ubistva, imao brojne kontroverzne stavove
11.09.2025.•
15
Saradnik Donalda Trampa i konzervativni aktivista Čarli Kirk ubijen je u sredu, nakon što je na njega pucano dok je govorio na događaju na Univerzitetu Juta Veli.
Francuska policija: U protestima "Blokiraj sve" učestvovalo bar 175.000 ljudi, uhapšeno skoro 500
11.09.2025.•
8
Ministarstvo unutrašnjih poslova Francuske saopštilo je da su tokom jučerašnjih protesta širom te zemlje uhapšene 473 osobe, uključujući 203 u Parizu.
Tri radnika železnice u Grčkoj otpuštena - danas generalni štrajk mašinovođa, stali svi vozovi
11.09.2025.•
3
Grčke mašinovođe danas stupaju u 24-časovni štrajk, kao reakciju na nedavna otpuštanja trojice mašinovođa iz kompanije "Helenik trejn".
Zabrinjavajući trend: Skoro svi nemački piloti dremaju tokom leta
11.09.2025.•
0
Nemački sindikat pilota saopštio je da je dremanje tokom letova postalo "zabrinjavajuća realnost" za nemačke pilote i da je primetan "rastući umor" u tom sektoru.
Pre 24 godine teroristi izveli najveći napad na SAD - srušene kule bliznakinje
11.09.2025.•
0
U Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001. godine dogodili su se teroristički napadi u kojima je život je izgubilo gotovo 3.000 osoba.
Komentari 4
BjelogrdićBezMorala
Samo napred, najbolji ste, ako ne i jedini!
///
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar