Dug put do uništenja Severnog toka
Afera "Votergejt" zbog koje je američki predsednik Nikson 1973. godine, na početku drugog mandata, bio prinuđen da se povuče sa funkcije danas je udžbenički primer dometa istraživačkog novinarstva.
Foto: Pixabay
Lako je moguće da narednim generacijama još bolji uzor bude tekst "Detalji uništenja Severnog toka" Simura Herša nedavno postavljen na ličnom sajtu. Poznati novinar, svojevremeno dobitnik Pulicerove nagrade za istraživačke priloge o zločinima američke vojske nad civilima u Vijetnamu, ovog puta se usredsredio na najaktuelnije pitanje - sukob u Ukrajini.
U svom tekstu Herš iznosi navode o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država u uništenje ključnog cevovodima kojim je do Evrope dolazio ruski gas. Informacije su Heršu dostavljene mejl vezom osmišljenom za jednokratnu upotrebu.
Ono što ističu kritičari Heršovog teksta jeste to da se poznati novinar koristio samo jednim neimenovanim izvorom. Nasuprot tome, američka i norveška vlast odbacili su navode iz Heršovog teksta, dok su ruski mediji i političari "prigrili" njegovu priču kao dokaz o umešanosti Ameriku u sukob u Ukrajini.
Akt rata
U svom tekstu Herš piše o tome koja je vojna jedinica navodno izvela sabotažu, ko je u američkoj vlasti osmišljavao plan, a poimence navodi i funkcionere SAD koji su učestvovali u ovome. Veliku ulogu, navodno, imali su i pripadnici pojedinih službi norveške armije. Prema Heršu, CIA je navodno strahovala da bi uništenje gasovoda moglo da se smatra aktom rata.
I bivšim američkim administracijama smetao je gasovom koji u Evropu izvozi oko 180 milijardi kubika godišnje. Procenjivali se da ovim aranžmanov Evropa, prvenstveno Nemačka, ulazi u preveliku zavisnost od ruskih energenata.
Radnih mesta 47,5 miliona
Sa druge strane i Amerima je bilo jasno da je energetska saradnja dva evropska giganta temelj na osnovu kog Nemačka sebe i druge na kontinentu izvlači od razaranja i bede Drugog svetskog rata. Bila je to kruna Brantove "istočne politike", čiji je glavni realizator bio Egon Bar, ministar za spoljnje poslove. Oko 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj i još oko tri miliona u nemačkim firmama širom kontinenta, te činjenica da je Berlin među prva dva uvoznika praktično svim evropskim državama, najimpresivniji su rezultati dugogodišnje orijentacije Berlina i cele Evrope na ruski gas i naftu.
Herš navodi da je Amerima upravo uspešnost ove saradnje smetala, cenili su da preterana vezanost, pre svega Nemačke, za ruski gas ometa širenje NATO pakta na istok kontinenta. Godinama unazad Bela kuća govori o mogućem ratu u Ukrajini, a loši odnosi Kijeva sa samootcepljenim regionima na istoku zemlje ubrzano se razvijaju u militatnu atmosferu. U Vašingtonu procenjuju da bi zavisnost od ruskog gasa bila prepreka da Nemačka u slučaju sukoba izvozi novac i oružje u Ukrajinu. Iz ovakve logike iskristalisala se i ideja da se rusko-nemačka gasna saradnja, pogotovo direktna, prekine.
Nevidljive SAD
Herš navodi januar 2021. godine i raspravu u Senatu oko Bajdenovih spoljnopolitičkih imenovanja. Tedi Kruz, vođa republikanaca, u slučaju da demokrate prihvate korektivne predloge druge stranke, pristaje da se donese zakon nakon kog bi, kako doslovno kaže, "sa Severnim tokom bio kraj". Ipak, tada nije došlo do sporazuma dve strane.
No, već početkom jeseni iste godine, Bajden osniva komisiju za osmišljavanje strategije prema rusko-nemačkom gasovodu na čijem je čelu Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost. Formalno je trebalo da razmotri više opcija, dok je sve vreme u stvari o samo jednoj razgovarano. Odbijen je predlog mornaričkih krugova da se za razaranje upotrebi nova američka podmornica. Razlog je jednostavan, takav napad bi se relativno lako otkrio, a upravo najvažnije je da se incident sa gasovodom dogodi tako da ga je nemoguće dovesti u vezu sa SAD.
Pročitaj još
Nezapažena izjava
Prvi put Bajden gotovo najavljuje incident 7. februara na pres-konferenciji posle susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. "Ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, od gasovoda neće biti ništa, dokrajčićemo ga", izravan je američki predsednik. Pre toga je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland rekla da će gasovod biti uništen "na ovaj ili onaj način" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Navodno se Bajdenova grupa odlučila za diverziju na predlog nekadašnjeg ambasadora u Rusiji Vilija Bernsa. Za ovu akciju su izabrani momci iz Centra za ronjenje i spasavanje podmornica, koji nisu pod Komandom za specijalne jedinice, što omogućava da budu angažovani bez znanja čelnika Kongresa. Pitomci ovog Centra učestvovali su u akciji 1971. godine kada su ronioci u Pacifiku pronašli kabel ruske mornarice i na njega instalirali prislušne uređaje.
Norveška pomoć
SAD još od Drugog svetskog rata doživljavaju Norvešku kao važnog strateškog partnera, a neki od razloga su duga granica sa Rusijom kao i izlazak na Arktik. Sa ovom državom održavaju bliske odnose, a poslednjih godina krenuli su u intenziviranje saradnje, te renoviraju i uvećavaju mornaričku bazu, dok na samom severu postavljaju najmoderniji radar za nadziranje. Tu je još i saradnja kada je u pitanju, naravno, naoružanje.
Norvežani su, navodno, ponudili odgovore na pitanja u vezi sa lokacijom najpogodnijom za uništenje, kao i kada da se sprovede čitava akcija. Odabrano je mesto u blizini danskog ostrva Bornholm na dubini od osamdesetak metara, što zbog odsustva većih plimnih talasa, ali i zbog međusobne udaljenosti cevi dva gasovoda od samo 1,5 kilometara.
Dva dana malo
Norveški mornari su takođe i preporučili da se tradicionalna vežba BALTIKS 22 sredinom juna iskoristi kao maska za izvođenje akcije. Prethodno je Šesta flota program proširila vežbom za saradnju sa drugim institucijama u pronalasku i vađenju mina. Momci iz Paname sitija su "postali" takmičari. Tokom "nadmetanja" uspešno su postavili eksploziv u vidu cveta, na svakoj od četiri cevi. Postavljen je i tajmer naštelovan na 48 sati.
Međutim, u Bajdenovom timu navodno zaključuju da su dva dana od završetka prekratak rok, odnosno da bi stručna javnost brzo povezala incident sa tek završenim vojnim vežbama. Zahtevaju da se eksplozija aktivira daljinski, znatno kasnije. Tada se iznalazi rešenje sa bovom u kojoj je poseban sonarni uređaj.
Tako je tri meseci nakon vežbi šeste flote 26. septembra norveški avion P-8 uzleteo i izbacio bovu sa zvučnim uređajem. Nekoliko sati kasnije odjeknule su eksplozije. Tri cevi su žestoko izbušene, četvrta nije pretrpela veća oštećenja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
FOTO Komemorativni skupovi širom sveta: Pročitana pisma Dijane Hrke i studenata
01.11.2025.•
1
U više od 60 gradova širom sveta održavane su komemoracije žrtvama novosadske tragedije.
Policija u Italiji koristila vodene topove da spreči sukob antifašista i desnice
01.11.2025.•
1
Italijanska policija je danas upotrebila vodene topove kako bi sprečila učesnike antifašističkog marša da priđu skupu aktivista krajnje desnice u gradu Kaljari, a tri demonstranta su uhapšena.
Nakon pada Asadovog režima u Siriju se iz Turske vratilo 550.000 izbeglica
01.11.2025.•
2
Iz Turske se od pada Asadovog režima decembra 2024. u Siriju vratilo 550.000 sirijskih izbeglica, saopštio je danas turski ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.
Uhapšeni Azerbejdžanci zbog incidenta koji je pokrenuo nasilje prema Turcima u Crnoj Gori
01.11.2025.•
0
Državljani Azerbejdžana J.M. (45) i E.M. (33) uhapšeni su zbog učestvovanja u incidentu 26. oktobra na Zabjelu u Podgorici, kada je ranjen crnogorski državljanin M.J.
Pljačka u Luvru: Jedna žena optužena, osumnjičeni muškarac pušten na slobodu
01.11.2025.•
0
Jedna žena od 38 godina je optužena za saučesništvo i pritvorena, dok je jedan muškarac pušten bez optužbe u istrazi nedavne pljačke Muzeja Luvr u Parizu.
Preminuo glumac Čeki Karjo: Poznat po ulogama u filmu "Nikita" i seriji "Nestali"
01.11.2025.•
1
Francuski glumac Čeki Karjo, koji je imao glavnu ulogu u filmu „Nikita“ i TV seriji „Nestali“ (The Missing), preminuo je u 73. godini života.
Na izborima preko 97 odsto glasova: Sporni izbori u Tanzaniji
01.11.2025.•
1
Predsednica Tanzanije Samia Suluhu Hasan pobedila je na predsedničkim izborima sa više od 97 odsto glasova, objavljeno je danas što je retka tako ubedljiva pobeda u afričkom regionu gde je ta zemlja.
UN produžio mandat EUFOR-a u BiH: Razlike u stavovima o budućem angažmanu
01.11.2025.•
0
Savet bezbednosti UN jednoglasno je produžilo mandat EUFOR-a u BiH, uz očite razlike u stavovima o budućem međunarodnom angažmanu u toj zemlji.
Kradljivci dragulja iz Luvra pokušali da plen prodaju firmi za bezbednost
01.11.2025.•
0
Pljačkaši koji su 19. oktobra provalili u pariski Luvr i ukrali nakit pokušali su da prodaju ukradene predmete izraelskoj bezbednosnoj firmi "CGI Group" putem dark veba.
VIDEO: I građani Ljubljane sa 16 minuta tišine odali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu
01.11.2025.•
3
Nekoliko stotina ljudi okupilo se danas na Kongresnom trgu u Ljubljani, u znak sećanja na godišnjicu pada nadstrešnice na glavnoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U nedelju drugi krug lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji
01.11.2025.•
0
U Severnoj Makedoniji sutra će biti drugi krug lokalnih izbora na kojima će se birati predsednici 32 opštine i gradonačelnik Skoplja.
VIDEO: Ispred Ambasade Srbije u Zagrebu skup solidarnosti na godišnjicu pada nadstrešnice
01.11.2025.•
1
Ispred Ambasade Srbije u Zagrebu danas se održava protest u znak solidarnosti sa studentima i građanima koji u Novom Sadu obeležavaju godišnjicu pada nadstrešnice.
Najmanje devet osoba poginulo u stampedu vernika u Indiji
01.11.2025.•
0
Najmanje devet ljudi, uglavnom žena i dece, poginulo je u stampedu tokom masovnog okupljanja vernika u hramu Šri Venkatešvara Svami u Kasibugi, u okrugu Šrikakulam u Andra Pradešu, povodom praznika Ekadaši.
Premijer Kanade se izvinio Trampu za reklamu sa Reganom
01.11.2025.•
1
Premijer Kanade Mark Karni izvinio se predsedniku amerike Donaldu Trampu zbog političke reklame, nakon koje je američki lider povećao tarife i obustavio trgovinske pregovore sa tom zemljom.
Dijaspora u Holandiji organizuje izložbu "Bodies of Protest" povodom godišnjice pada nadstrešnice
01.11.2025.•
0
Srpska dijaspora u Holandiji obeležiće danas godišnjicu pada nadsrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izložbom "Tela protesta" (Bodies of Protest) ispred železničke stanice u Utrehtu.
Tramp: Nisam odobrio Orbanu izuzeće od američkih sankcija na rusku naftu
01.11.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je mađarski premijer Viktor Orban zatražio od Sjedinjenih Američkih Država (SAD) izuzeće od sankcija zbog kupovine ruske nafte, ali da SAD to nisu odobrile.
Italija blokira besplatan pristup za 48 pornografskih sajtova
01.11.2025.•
3
Italijansko regulatorno telo za telekomunikacije i medije AGCOM blokiraće od 12. novembra besplatan pristup grupi od 48 pornografskih sajtova.
Tramp tražio ukidanje kvalifikovane većine u Senatu, republikanci ga odbili
31.10.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp zatražio je od svojih republikanaca u Kongresu da ukinu pravilo filibastera prilikom glasanja o finansiranju savezne vlade.
Avioni sa humanitarnom pomoći stižu na Jamajku posle uragana
31.10.2025.•
0
Avioni koji prevoze humanitarnu pomoć, zajedno sa američkim helikopterima, stižu danas na Jamajku, tri dana nakon što je uragan Melisa pogodio to karipsko ostrvo kao jedan od najmoćnijih uragana ikada zabeleženih.
Dan žalosti u subotu i u Republici Srpskoj
31.10.2025.•
2
U Republici Srpskoj sutra, 1. novembra, biće Dan žalosti, povodom godišnjice tragedije u Novom Sadu.
Bugarska ograničava izvoz benzina
31.10.2025.•
1
Bugarski parlament je usvojio predlog kojim se ograničava izvoz naftnih derivata u druge države članice Evropske unije kako bi se garantovala energetska bezbednost zemlje, posle američkih sankcija ruskim kompanijama.
Komentari 4
BjelogrdićBezMorala
Samo napred, najbolji ste, ako ne i jedini!
///
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar