Dug put do uništenja Severnog toka
Afera "Votergejt" zbog koje je američki predsednik Nikson 1973. godine, na početku drugog mandata, bio prinuđen da se povuče sa funkcije danas je udžbenički primer dometa istraživačkog novinarstva.
Foto: Pixabay
Lako je moguće da narednim generacijama još bolji uzor bude tekst "Detalji uništenja Severnog toka" Simura Herša nedavno postavljen na ličnom sajtu. Poznati novinar, svojevremeno dobitnik Pulicerove nagrade za istraživačke priloge o zločinima američke vojske nad civilima u Vijetnamu, ovog puta se usredsredio na najaktuelnije pitanje - sukob u Ukrajini.
U svom tekstu Herš iznosi navode o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država u uništenje ključnog cevovodima kojim je do Evrope dolazio ruski gas. Informacije su Heršu dostavljene mejl vezom osmišljenom za jednokratnu upotrebu.
Ono što ističu kritičari Heršovog teksta jeste to da se poznati novinar koristio samo jednim neimenovanim izvorom. Nasuprot tome, američka i norveška vlast odbacili su navode iz Heršovog teksta, dok su ruski mediji i političari "prigrili" njegovu priču kao dokaz o umešanosti Ameriku u sukob u Ukrajini.
Akt rata
U svom tekstu Herš piše o tome koja je vojna jedinica navodno izvela sabotažu, ko je u američkoj vlasti osmišljavao plan, a poimence navodi i funkcionere SAD koji su učestvovali u ovome. Veliku ulogu, navodno, imali su i pripadnici pojedinih službi norveške armije. Prema Heršu, CIA je navodno strahovala da bi uništenje gasovoda moglo da se smatra aktom rata.
I bivšim američkim administracijama smetao je gasovom koji u Evropu izvozi oko 180 milijardi kubika godišnje. Procenjivali se da ovim aranžmanov Evropa, prvenstveno Nemačka, ulazi u preveliku zavisnost od ruskih energenata.
Radnih mesta 47,5 miliona
Sa druge strane i Amerima je bilo jasno da je energetska saradnja dva evropska giganta temelj na osnovu kog Nemačka sebe i druge na kontinentu izvlači od razaranja i bede Drugog svetskog rata. Bila je to kruna Brantove "istočne politike", čiji je glavni realizator bio Egon Bar, ministar za spoljnje poslove. Oko 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj i još oko tri miliona u nemačkim firmama širom kontinenta, te činjenica da je Berlin među prva dva uvoznika praktično svim evropskim državama, najimpresivniji su rezultati dugogodišnje orijentacije Berlina i cele Evrope na ruski gas i naftu.
Herš navodi da je Amerima upravo uspešnost ove saradnje smetala, cenili su da preterana vezanost, pre svega Nemačke, za ruski gas ometa širenje NATO pakta na istok kontinenta. Godinama unazad Bela kuća govori o mogućem ratu u Ukrajini, a loši odnosi Kijeva sa samootcepljenim regionima na istoku zemlje ubrzano se razvijaju u militatnu atmosferu. U Vašingtonu procenjuju da bi zavisnost od ruskog gasa bila prepreka da Nemačka u slučaju sukoba izvozi novac i oružje u Ukrajinu. Iz ovakve logike iskristalisala se i ideja da se rusko-nemačka gasna saradnja, pogotovo direktna, prekine.
Nevidljive SAD
Herš navodi januar 2021. godine i raspravu u Senatu oko Bajdenovih spoljnopolitičkih imenovanja. Tedi Kruz, vođa republikanaca, u slučaju da demokrate prihvate korektivne predloge druge stranke, pristaje da se donese zakon nakon kog bi, kako doslovno kaže, "sa Severnim tokom bio kraj". Ipak, tada nije došlo do sporazuma dve strane.
No, već početkom jeseni iste godine, Bajden osniva komisiju za osmišljavanje strategije prema rusko-nemačkom gasovodu na čijem je čelu Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost. Formalno je trebalo da razmotri više opcija, dok je sve vreme u stvari o samo jednoj razgovarano. Odbijen je predlog mornaričkih krugova da se za razaranje upotrebi nova američka podmornica. Razlog je jednostavan, takav napad bi se relativno lako otkrio, a upravo najvažnije je da se incident sa gasovodom dogodi tako da ga je nemoguće dovesti u vezu sa SAD.
Pročitaj još
Nezapažena izjava
Prvi put Bajden gotovo najavljuje incident 7. februara na pres-konferenciji posle susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. "Ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, od gasovoda neće biti ništa, dokrajčićemo ga", izravan je američki predsednik. Pre toga je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland rekla da će gasovod biti uništen "na ovaj ili onaj način" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Navodno se Bajdenova grupa odlučila za diverziju na predlog nekadašnjeg ambasadora u Rusiji Vilija Bernsa. Za ovu akciju su izabrani momci iz Centra za ronjenje i spasavanje podmornica, koji nisu pod Komandom za specijalne jedinice, što omogućava da budu angažovani bez znanja čelnika Kongresa. Pitomci ovog Centra učestvovali su u akciji 1971. godine kada su ronioci u Pacifiku pronašli kabel ruske mornarice i na njega instalirali prislušne uređaje.
Norveška pomoć
SAD još od Drugog svetskog rata doživljavaju Norvešku kao važnog strateškog partnera, a neki od razloga su duga granica sa Rusijom kao i izlazak na Arktik. Sa ovom državom održavaju bliske odnose, a poslednjih godina krenuli su u intenziviranje saradnje, te renoviraju i uvećavaju mornaričku bazu, dok na samom severu postavljaju najmoderniji radar za nadziranje. Tu je još i saradnja kada je u pitanju, naravno, naoružanje.
Norvežani su, navodno, ponudili odgovore na pitanja u vezi sa lokacijom najpogodnijom za uništenje, kao i kada da se sprovede čitava akcija. Odabrano je mesto u blizini danskog ostrva Bornholm na dubini od osamdesetak metara, što zbog odsustva većih plimnih talasa, ali i zbog međusobne udaljenosti cevi dva gasovoda od samo 1,5 kilometara.
Dva dana malo
Norveški mornari su takođe i preporučili da se tradicionalna vežba BALTIKS 22 sredinom juna iskoristi kao maska za izvođenje akcije. Prethodno je Šesta flota program proširila vežbom za saradnju sa drugim institucijama u pronalasku i vađenju mina. Momci iz Paname sitija su "postali" takmičari. Tokom "nadmetanja" uspešno su postavili eksploziv u vidu cveta, na svakoj od četiri cevi. Postavljen je i tajmer naštelovan na 48 sati.
Međutim, u Bajdenovom timu navodno zaključuju da su dva dana od završetka prekratak rok, odnosno da bi stručna javnost brzo povezala incident sa tek završenim vojnim vežbama. Zahtevaju da se eksplozija aktivira daljinski, znatno kasnije. Tada se iznalazi rešenje sa bovom u kojoj je poseban sonarni uređaj.
Tako je tri meseci nakon vežbi šeste flote 26. septembra norveški avion P-8 uzleteo i izbacio bovu sa zvučnim uređajem. Nekoliko sati kasnije odjeknule su eksplozije. Tri cevi su žestoko izbušene, četvrta nije pretrpela veća oštećenja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Lukašenko: Rusija raketni sistem "Orešnik" rasporedila u Belorusiji
18.12.2025.•
1
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da je Rusija u Belorusiji rasporedila svoj najnoviji raketni sistem "Orešnik" sposoban za nošenje nuklearnog oružja.
VIDEO: Tuča i baklje u albanskom parlamentu tokom glasanja za ombudsmana
18.12.2025.•
3
Albanski poslanici su se potukli sa čuvarima tokom današnje sednice parlamenta, vikali, vukli jedni druge i palili baklje u dvorani.
VIDEO Neredi u Briselu: Policija bacila suzavac na poljoprivrednike koji protestuju
18.12.2025.•
0
Policija je u Briselu upotrebila suzavac i vodene topove protiv više hiljada farmera koji su se okupili u gradu, blokirali puteve traktorima i bacali krompir i jaja zbog spornog trgovinskog sporazuma sa Južnom Amerikom.
Brajan Volš osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva supruge Ane
18.12.2025.•
1
Brajan Volš osuđen je danas na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva svoje supruge Ane Volš, koja je nestala pre tri godine, a njeno telo nikada nije pronađeno.
SAD šalju Tajvanu oružje vredno 10 milijardi dolara
18.12.2025.•
0
Američka administracija je najavila veliki paket prodaje oružja Tajvanu vredan više od 10 milijardi dolara, u koji su uključene rakete srednjeg dometa, haubice i dronovi.
I Fico stao uz Vučića: EU nepravedna prema Srbiji
18.12.2025.•
19
Premijer Slovačke Robert Fico, koji je bio jedan od učesnika Samita Evropska unija-Zapadni Balkan, izjavio je u Briselu da je EU "nepravdena prema Srbiji".
Rumunija povećava minimalac na više od 4.000 leja - iznos jednak 100.000 dinara
18.12.2025.•
10
Rumunska vladajuća koalicija objavila je da je postigla dogovor o povećanju minimalne zarade na 4.325 leja počev od 1. jula 2026. godine.
Tužba protiv Brižit Makron jer je aktivistkinje nazvala "glupim kučkama"
18.12.2025.•
1
Više od 300 žena iz nekoliko organizacija, među kojima su i grupe za prava žena, tužilo je suprugu francuskog predsednika Emanuela Makrona, Brižit, zbog javne, seksističke uvrede.
Fon der Lajen i Košta: Impresivan napredak Albanije i Crne Gore, drugi da ih ne sputavaju na putu ka EU
18.12.2025.•
8
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su Albanija i Crna Gora ostvarile impresivan napredak u procesu evrointegracija koji treba da inspiriše ostale partnere sa Zapadnog Balkana.
Grupa od 40 mladih pljačkala vršnjake u Helsinkiju: Okruživali ih i maltretirali
17.12.2025.•
2
Oko četrdesetoro dece i mladih iz Finske, imigrantskog porekla, izvela je u Helsinkiju seriju pljački i napada usmerenih na njihove vršnjake koji nisu imali imigrantsko poreklo.
Srbi osuđeni u Cetinju zbog skrnavljena natpisa sa crnogorskim sloganom i simbolima: Među njima i Novosađanin
17.12.2025.•
10
Cetinjski sud za prekršaje proglasio je krivim trojicu državljana Srbije zbog toga što su skrnavili natpis sa crnogorskim sloganom i simbolima.
Orban: EU se prema Srbiji ponaša nefer i sramotno
17.12.2025.•
9
Premijer Mađarske Viktor Orban rekao je pri ulasku na sastanak lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana da je Srbija ključna zemlja u regionu, a ponašanje Brisela prema njoj nefer i sramotno.
Novi sporazum EU i kandidata za članstvo oko skraćenja čekanja na granicama
17.12.2025.•
5
U Briselu su potpisana tri bilateralna operativna sporazuma kojima se jača carinska saradnja između uprava Albanije, Moldavije i Severne Makedonije sa Grčkom, Bugarskom i Italijom, saopštila je Evropska komisija.
EP usvojio plan o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa, pogodiće i Srbiju
17.12.2025.•
3
Evropski parlament usvojio je plan o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, preneo je Rojters.
Napadač sa australijske plaže optužen za 59 prestupa, među njima i terorizam
17.12.2025.•
0
Policija u Australiji saopštila je da je optužila muškarca koji je otvorio vatru tokom proslave jevrejskog praznika Hanuke na plaži Bondaj u Sidneju za 59 prestupa, uključujući i optužbu za terorizam.
Za manje od nedelju dana: Sarkozijeva knjiga prodata u skoro 100.000 primeraka
17.12.2025.•
0
Knjiga bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija "Dnevnik jednog zatvorenika", u kojoj opisuje zatvor u kom je proveo nepune tri nedelje, prodata je u skoro 100.000 primeraka za manje od nedelju dana.
Sin Roba Rajnera biće optužen za ubistvo prvog stepena svojih roditelja
17.12.2025.•
0
Sin Roba Rajnera i Mišel Singer Rajner, Nik Rajner, biće optužen za ubistvo prvog stepena svojih roditelja, saopštilo je tužilaštvo okruga Los Anđeles.
Prvi evropski avion sleteo u Bagdad posle 35 godina
16.12.2025.•
0
U Bagdad je sleteo prvi putnički avion iz Evrope posle 35 godina, a reč je o letelici grčke kompanije "Egean erlajns", saopštilo je iračko Ministarstvo saobraćaja.
Veto Mađarske sprečio Savet EU da usvoji zaključke o proširenju
16.12.2025.•
4
Mađarska je danas sprečila Savet za opšte poslove EU da donese godišnji stav o politici proširenja Evropske unije.
Evropske zemlje formirale međunarodnu komisiju za ratnu odštetu Ukrajini
16.12.2025.•
5
Lideri evropskih zemalja danas su potpisivanjem sporazuma formirali međunarodnu komisiju za ratnu odštetu Ukrajini, piše britanski list Gardijan.
Uhapšen direktor Doma penzionera u Tuzli zbog propusta u protivpožarnom sistemu
16.12.2025.•
0
Direktor Doma penzionera Tuzla Mirsad Bakalović uhapšen je danas, zbog propusta u protivpožarnom sistemu tog objekta u kojem je početkom novembra izbio požar, koji je odneo 16 života, preneli su federalni mediji.
Komentari 4
BjelogrdićBezMorala
Samo napred, najbolji ste, ako ne i jedini!
///
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar