Dug put do uništenja Severnog toka
Afera "Votergejt" zbog koje je američki predsednik Nikson 1973. godine, na početku drugog mandata, bio prinuđen da se povuče sa funkcije danas je udžbenički primer dometa istraživačkog novinarstva.
Foto: Pixabay
Lako je moguće da narednim generacijama još bolji uzor bude tekst "Detalji uništenja Severnog toka" Simura Herša nedavno postavljen na ličnom sajtu. Poznati novinar, svojevremeno dobitnik Pulicerove nagrade za istraživačke priloge o zločinima američke vojske nad civilima u Vijetnamu, ovog puta se usredsredio na najaktuelnije pitanje - sukob u Ukrajini.
U svom tekstu Herš iznosi navode o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država u uništenje ključnog cevovodima kojim je do Evrope dolazio ruski gas. Informacije su Heršu dostavljene mejl vezom osmišljenom za jednokratnu upotrebu.
Ono što ističu kritičari Heršovog teksta jeste to da se poznati novinar koristio samo jednim neimenovanim izvorom. Nasuprot tome, američka i norveška vlast odbacili su navode iz Heršovog teksta, dok su ruski mediji i političari "prigrili" njegovu priču kao dokaz o umešanosti Ameriku u sukob u Ukrajini.
Akt rata
U svom tekstu Herš piše o tome koja je vojna jedinica navodno izvela sabotažu, ko je u američkoj vlasti osmišljavao plan, a poimence navodi i funkcionere SAD koji su učestvovali u ovome. Veliku ulogu, navodno, imali su i pripadnici pojedinih službi norveške armije. Prema Heršu, CIA je navodno strahovala da bi uništenje gasovoda moglo da se smatra aktom rata.
I bivšim američkim administracijama smetao je gasovom koji u Evropu izvozi oko 180 milijardi kubika godišnje. Procenjivali se da ovim aranžmanov Evropa, prvenstveno Nemačka, ulazi u preveliku zavisnost od ruskih energenata.
Radnih mesta 47,5 miliona
Sa druge strane i Amerima je bilo jasno da je energetska saradnja dva evropska giganta temelj na osnovu kog Nemačka sebe i druge na kontinentu izvlači od razaranja i bede Drugog svetskog rata. Bila je to kruna Brantove "istočne politike", čiji je glavni realizator bio Egon Bar, ministar za spoljnje poslove. Oko 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj i još oko tri miliona u nemačkim firmama širom kontinenta, te činjenica da je Berlin među prva dva uvoznika praktično svim evropskim državama, najimpresivniji su rezultati dugogodišnje orijentacije Berlina i cele Evrope na ruski gas i naftu.
Herš navodi da je Amerima upravo uspešnost ove saradnje smetala, cenili su da preterana vezanost, pre svega Nemačke, za ruski gas ometa širenje NATO pakta na istok kontinenta. Godinama unazad Bela kuća govori o mogućem ratu u Ukrajini, a loši odnosi Kijeva sa samootcepljenim regionima na istoku zemlje ubrzano se razvijaju u militatnu atmosferu. U Vašingtonu procenjuju da bi zavisnost od ruskog gasa bila prepreka da Nemačka u slučaju sukoba izvozi novac i oružje u Ukrajinu. Iz ovakve logike iskristalisala se i ideja da se rusko-nemačka gasna saradnja, pogotovo direktna, prekine.
Nevidljive SAD
Herš navodi januar 2021. godine i raspravu u Senatu oko Bajdenovih spoljnopolitičkih imenovanja. Tedi Kruz, vođa republikanaca, u slučaju da demokrate prihvate korektivne predloge druge stranke, pristaje da se donese zakon nakon kog bi, kako doslovno kaže, "sa Severnim tokom bio kraj". Ipak, tada nije došlo do sporazuma dve strane.
No, već početkom jeseni iste godine, Bajden osniva komisiju za osmišljavanje strategije prema rusko-nemačkom gasovodu na čijem je čelu Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost. Formalno je trebalo da razmotri više opcija, dok je sve vreme u stvari o samo jednoj razgovarano. Odbijen je predlog mornaričkih krugova da se za razaranje upotrebi nova američka podmornica. Razlog je jednostavan, takav napad bi se relativno lako otkrio, a upravo najvažnije je da se incident sa gasovodom dogodi tako da ga je nemoguće dovesti u vezu sa SAD.
Pročitaj još
Nezapažena izjava
Prvi put Bajden gotovo najavljuje incident 7. februara na pres-konferenciji posle susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. "Ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, od gasovoda neće biti ništa, dokrajčićemo ga", izravan je američki predsednik. Pre toga je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland rekla da će gasovod biti uništen "na ovaj ili onaj način" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Navodno se Bajdenova grupa odlučila za diverziju na predlog nekadašnjeg ambasadora u Rusiji Vilija Bernsa. Za ovu akciju su izabrani momci iz Centra za ronjenje i spasavanje podmornica, koji nisu pod Komandom za specijalne jedinice, što omogućava da budu angažovani bez znanja čelnika Kongresa. Pitomci ovog Centra učestvovali su u akciji 1971. godine kada su ronioci u Pacifiku pronašli kabel ruske mornarice i na njega instalirali prislušne uređaje.
Norveška pomoć
SAD još od Drugog svetskog rata doživljavaju Norvešku kao važnog strateškog partnera, a neki od razloga su duga granica sa Rusijom kao i izlazak na Arktik. Sa ovom državom održavaju bliske odnose, a poslednjih godina krenuli su u intenziviranje saradnje, te renoviraju i uvećavaju mornaričku bazu, dok na samom severu postavljaju najmoderniji radar za nadziranje. Tu je još i saradnja kada je u pitanju, naravno, naoružanje.
Norvežani su, navodno, ponudili odgovore na pitanja u vezi sa lokacijom najpogodnijom za uništenje, kao i kada da se sprovede čitava akcija. Odabrano je mesto u blizini danskog ostrva Bornholm na dubini od osamdesetak metara, što zbog odsustva većih plimnih talasa, ali i zbog međusobne udaljenosti cevi dva gasovoda od samo 1,5 kilometara.
Dva dana malo
Norveški mornari su takođe i preporučili da se tradicionalna vežba BALTIKS 22 sredinom juna iskoristi kao maska za izvođenje akcije. Prethodno je Šesta flota program proširila vežbom za saradnju sa drugim institucijama u pronalasku i vađenju mina. Momci iz Paname sitija su "postali" takmičari. Tokom "nadmetanja" uspešno su postavili eksploziv u vidu cveta, na svakoj od četiri cevi. Postavljen je i tajmer naštelovan na 48 sati.
Međutim, u Bajdenovom timu navodno zaključuju da su dva dana od završetka prekratak rok, odnosno da bi stručna javnost brzo povezala incident sa tek završenim vojnim vežbama. Zahtevaju da se eksplozija aktivira daljinski, znatno kasnije. Tada se iznalazi rešenje sa bovom u kojoj je poseban sonarni uređaj.
Tako je tri meseci nakon vežbi šeste flote 26. septembra norveški avion P-8 uzleteo i izbacio bovu sa zvučnim uređajem. Nekoliko sati kasnije odjeknule su eksplozije. Tri cevi su žestoko izbušene, četvrta nije pretrpela veća oštećenja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Rudar ostao zatrpan nakon zemljotresa u Poljskoj
11.07.2026.•
0
Jedan rudar ostao je zatrpan pod zemljom nakon snažnog potresa u rudniku bakra Lubin na jugozapadu Poljske, dok je 19 drugih radnika bezbedno evakuisano, saopštila je danas rudarska kompanija KGHM Poljska Mjedž.
Predsednica Moldavije imenovala novog premijera
11.07.2026.•
0
Biznismen Vasile Tofan imenovan je danas za novog premijera Moldavije pošto je prethodni premijer Aleksandru Munteanu podneo ostavku ranije ovog meseca, nakon niza skandala.
Novinari Njujork tajmsa dobili sudske pozive zbog pisanja o problemima sa predsedničkim avionom
11.07.2026.•
0
Nekoliko novinara lista Njujork tajmsa dobilo je sudske pozive posle njihovog izveštaja o mogućim bezbednosnim problemima sa novim predsedničkim avionom (Air Force One), preneo je danas taj list.
Filipine pogodio zemljotres jačine 5,4 stepena
11.07.2026.•
0
Filipine je danas pogodio zemljotres jačine 5,4 stepena po Rihterovoj skali, saopštio je Evropsko-mediteranski centar (EMSC).
U Vijetnamu se prevrnuo brod, poginulo 15 turista
11.07.2026.•
0
U prevrtanju jednog turističkog broda u Vijetnamu danas je poginulo 15 indijskih turista.
Mađarska dobija 10 milijardi evra iz fonda EU za oporavak i otpornost
11.07.2026.•
1
Savet Evropske unije odobrio je novi "Plan za oporavak i otpornost Mađarske", tako da će Budimpešta moći da iskoristi oko 10 milijardi evra iz evropskog Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF).
SAD pripremaju nove sankcije protiv ruske nafte i gasa
11.07.2026.•
1
Četiri republikanska i demokratska člana američkog Senata saopštila su na društvenim mrežama da su dobila odobrenje Bele kuće da Kongres razmotri nove sankcije protiv ruskog energetskog sektora.
Makron neće prisustvovati polufinalnoj utakmici između Francuske i Španije u SAD zbog praznika
11.07.2026.•
1
Predsednik Francuske Emanuel Makron neće putovati u Sjedinjene Američke Države na polufinalnu utakmicu Svetskog prvenstva između Francuske i Španije zakazanu za 14. jul jer je tog dana u Parizu vojna parada.
Na prodaju tri luksuzna stana Nikole Gruevskog u Skoplju, ukupna početna cena 2,46 miliona evra
11.07.2026.•
1
Tri konfiskovana luksuzna stana bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog, na padinama planine Vodno u Skoplju, stavljeni su na prodaju po ukupnoj početnoj ceni od 2.457.000 evra.
U Memorijalnom centru Potočari komemoracija srebreničkim žrtvama
11.07.2026.•
1
Obeležavanje 31. godišnjice srebreničkog genocida u Memorijalnom centru u Potočarima počelo je danas komemoracijom u Fabrici akumulatora.
Novi bilans: Broj poginulih u zemljotresima u Venecueli prešao 4.100
11.07.2026.•
0
Broj poginulih u dva razorna zemljotresa koji su prošlog meseca pogodili Venecuelu porastao je na 4.118, izjavio je danas predsednik Narodne skupštine Horhe Rodrigez.
Vukanović: Kokeza već duže boravi u RS i radi na pokretu "Sigurna kuća", Vučić želi sve da kontroliše
11.07.2026.•
7
Lider stranke Za pravdu i red, poslanik u Skupštini Republike Srpske (RS) Nebojša Vukanović izjavio je da bivši predsednik Fudbaskog sveza Srbije Slaviša Kokeza već duže vreme boravi u RS.
Klimatolog o toplotnom talasu u Francuskoj: Nespremni smo i prilagođeni klimi koja više ne postoji
11.07.2026.•
2
Francuski klimatolog Fransoa Žemen izjavio je da Francuska ulazi u klimatsku fazu koja joj je nepoznata jer je prilagođena klimi koja više ne postoji i to je "zastrašujući izazov".
Građani koji žele da gledaju vojnu paradu u Parizu moraće da imaju QR kod
11.07.2026.•
2
Prvi put u istoriji proslave francuskog državnog praznika Dana pada Bastilje 14. jula, građani koji žele da prisustvuju tradicionalnoj vojnoj paradi u aveniji Jelisejskih polja u Parizu moraće da pokažu QR kod.
Danas komemoracija povodom 31 godine od zločina u Srebrenici
11.07.2026.•
6
U Memorijalnom centru Potočari danas će biti održana komemoracija žrtvama povodom 31. godišnjice zločina u Srebrenici, kada će biti ukopani i posmrtni ostaci deset novoidentifikovanih žrtava.
Francuski komunisti otvaraju sedište u Parizu za građane zbog toplotnog talasa
10.07.2026.•
1
Komunisti su odlučili da otvore vrata svog sedišta u Parizu sutra i u nedelju od 12 do 18 zbog talasa toplote, saopštila je francuska komunistička partija i dodala da će građani koji su u blizini moći da se rashlade.
Mađarska pristupila Evropskom javnom tužilaštvu, otvoren put za istrage iz Orbanove ere
10.07.2026.•
4
Mađarska je danas postala 25. članica Kancelarije evropskog javnog tužilaštva (EPPO), što pokazuje njenu obnovljenu posvećenost ponovnom uspostavljanju vladavine prava u zemlji, saopštila je Evropska komisija.
Tramp iz protesta neće potpisati zakon o stanovanju koji je usvojio Kongres
10.07.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je danas da će pustiti da republikansko-demokratski zakon o stanovanju, koji je usvojen u Kongresu, stupi na snagu bez njegovog potpisa, i da odbija da stavi svoje ime na njega.
Istraga povodom smrti bivše britanske ministarke Vidikomb zbog sumnje na ubistvo
10.07.2026.•
0
Britanska policija sumnja da je bivša ministarka En Vidikomb (78), koja je pronađena mrtva u svojoj kući na jugu Engleske, zapravo ubijena i pa je, kako je danas saopštila, pokrenula krivičnu istragu u tom pravcu.
Snažan tajfun se približava japanskim ostrvima i Tajvanu, otkazan veliki broj letova
10.07.2026.•
0
Snažan tajfun Bavi približio se japanskim ostrvima Sakišima, a vlasti su izdale upozorenje na snažne vetrove, obilne padavine, klizišta i poplave.
Nemačka će od SAD kupiti rakete Tomahavk
10.07.2026.•
4
Nemačka je postigla sporazum sa SAD o kupovini američkih krstarećih raketa "Tomahavk" i njihovom stacioniranju u Nemačkoj, objavio je nemački kancelar Fridrih Merc.
Komentari 4
BjelogrdićBezMorala
Samo napred, najbolji ste, ako ne i jedini!
///
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar