Kos: Potrebni jači mehanizmi protiv nazadovanja novih članica EU
Budući ugovori o pristupanju država-kandidata Evropskoj uniji treba da sadrže jače zaštitne mehanizme protiv nazadovanja u obavezama preuzetim tokom pristupnih pregovora, kaže evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Kako je navela, to je potrebno da bi se obezbedilo da nove članice nastave da održavaju rezultate u osnovnim oblastima.
Na Konferenciji o proširenju EU u Talinu, Kos je rekla da svaka zaštitna mera treba da ostane na snazi koliko god je potrebno, ali da se ne sme stvarati članstvo na dva nivoa za one države koje su u potpunosti usklađene s pravnom tekovinom Unije, prenela je "Evropska kuća" u Beogradu.
"Jednostavno rečeno: ako novi članovi poštuju pravila, te zaštite neće ni primetiti. Ali ako države krenu unazad u onome što je za nas temeljno, kao što su demokratija i vladavina prava, zaštitni mehanizmi moraju da zabole", kazala je Kos.
Navela je da je to jedan od pet ključnih elemenata u debati o budućnosti proširenja EU, a da su ostali: ne može biti prečica u reformama, EU mora da se pripremi za nove članice, EU mora mnogo brže da dopre do građana budućih članica, a poslednji element je pitanje da li je Evropa spremna za mir u Ukrajini.
Kos je rekla da borba protiv korupcije i izgradnja demokratskih institucija ostaju temelj proširenja EU i da puno članstvo nikada ne sme doći na štetu reformi koje vode tome.
"Samo kredibilan reformski put može da podupre poverenje država članica i građana i da obezbedi pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta i naše Unije u celini. Bez takvog poverenja, proširenje EU nikada ne može biti uspeh", ukazala je Kos.
Pročitaj još
Navela je da je pristupanje novih članica narednih godina realna perspektiva i da EU za to mora da se pripremi - da zna kakav će uticaj buduće proširenje imati na ključne politike, na njen budžet i upravljačke strukture.
Kos je kazala i da EU mora mnogo brže i direktnije da dopre do građana država-kandidata, tako što će one koji isporučuju reforme i usklađivanje s pravilima EU, nagraditi bržom integracijom u politike i strukture EU.
"Suočavamo se sa spoljnim silama koje žele da poremete i destabilizuju Evropu i vidimo domaće pokrete u državama kandidatima koji pogrešno prikazuju proces proširenja kao ćorsokak", rekla je evropska komesarka.
O poslednjoj, petoj ključnoj tački debate o budućnosti proširenja EU - pitanju da li je Evropa spremna za pravedan i održiv mir u Ukrajini, Kos je navela da će kraj rata stvoriti "novu realnost u Evropi u celini".
"To postavlja važna pitanja za sve nas ovde: Da li smo spremni da uradimo ono što će takva nova realnost zahtevati, da li smo spremni za mir u Evropi? To će otvoriti hitna pitanja o tome kako integrišemo zemlje kandidate sa kojima trenutno pregovaramo", navela je ona.
Dodala je će integracija Ukrajine u EU, u kontekstu primene mirovnog sporazuma i mogućih dalekosežnih bezbednosnih garancija, nesumnjivo doneti nove impulse u raspravama.
"Kada se to dogodi, moramo biti spremni da premostimo potrebu za vremenom kako bi se u potpunosti sprovele temeljne reforme i potrebu da delujemo odlučno kako bi mir u Ukrajini i Evropi bio održiv", rekla je Kos.
Ona je ukazala da je ukupna javna podrška proširenju širom EU iznosila 37 odsto pre svega nekoliko godina, a da je do danas porasla na 56 odsto zbog rata u Ukrajini.
"To je veliki skok. Ipak, taj rast prikriva značajne razlike unutar naše Unije. Geopolitičke promene kroz koje prolazimo, učinile su da okruženje u kojem sprovodimo proširenje bude mnogo više neprijateljsko. To direktno utiče na sposobnost država kandidata da sprovedu ponekad teške reforme. Jer neke reforme nose kratkoročne političke troškove", kazala je Kos.
Dodala je da se EU suočava s rastućom tenzijom između vremena potrebnog da se primeni kredibilan pristup zasnovan na zaslugama, i sve većeg pritiska spoljašnjih aktera na kandidate za članstvo - pritiska koji ima za cilj da podigne političku cenu napredovanja na njihovom putu u EU.
"Ukratko, našem modelu proširenja potrebni su vreme, stabilnost i postepena reforma. Ali današnje geopolitičko okruženje je nestabilno i često prinudno", rekla je Kos.
Za domaćina konferencije Estoniju rekla je da je jedna od velikih uspešnih priča o proširenja EU, navodeći da je uspeh te države primer za buduće članice EU, kao "jedno od najjačih oružja u borbi protiv anti-EU propagande koje ima napretek, i sa Istoka i sa Zapada".
Prenela je da je u Moldaviji često mogla čuti da bi tako mala zemlja nesumnjivo izgubila autonomiju ulaskom u Evropsku uniju koja broji gotovo 500 miliona ljudi, da bi finansijska pomoć EU učinila Moldaviju zavisnom od stranaca, i da je EU direktna pretnja identitetu Moldavije.
"Svi ti strahovi su cinična besmislica koju je agresivno posejala propagandna fabrika Kremlja. Srećom, ti strahovi se lako razbijaju uspehom Estonije. Baltik pokazuje kako su oni koji su napustili rusku orbitu i izabrali Evropu, iza sebe ostavili i siromaštvo i nesigurnost. Proširenje je i danas obećanje da možemo ponoviti taj uspeh. Upravo toga se Moskva plaši. Jer danas smo odlučni da recept za ekonomski i demokratski uspeh primenimo u Ukrajini, na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji", kazala je Kos.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
SAD imaju dugu istoriju "promene režima" vojnim intervencijama: Ovo su neke od njih
05.03.2026.•
7
Razni američki predsednici u više navrata angažovali su svoju vojsku kako bi uklonili nepoželjne vladare u inostranstvu. Bilans tih intervencija je mešovit - i zavisi od toga šta se smatra uspehom.
Kongres nije izglasao ograničenje ratnih ovlašćenja Trampa, nastavlja se napad na Iran
05.03.2026.•
1
Republikanci u Senatu podržali su vojnu kampanju Donalda Trampa protiv Irana, blokirajući rezoluciju o ratnim ovlašćenjima koja ima za cilj da se onemogući nastavak napada na Iran bez odobrenja Kongresa.
Hrvatska zabranila upotrebu mobilnih u osnovnim školama
05.03.2026.•
1
Hrvatsko Ministarstvo nauke, obrazovanja i mladih donelo je novi Pravilnik o kriterijumima za izricanje pedagoških mera, a glavna izmena odnosi se na zabranu upotrebe mobilnih telefona u osnovnim školama.
Tramp: Rat protiv Irana veoma uspešan, od jedan do deset - dao bih mu ocenu 15
05.03.2026.•
11
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Iran za dve nedelje imao atomsku bombu, da nije počeo američko-izraelski napad.
Putin optužio Ukrajinu za terorizam zbog potapanja tankera na Mediteranu
04.03.2026.•
7
Predsednik Rusije Vladimir Putin optužio je Ukrajinu za "terorizam" zbog navodnog potapanja ruskog broda koji je prevozio tečni prirodni gas na Sredozemnom moru.
Ambasada Srbije u UAE: Vazdušni prostor delimično otvoren, letovi ograničeni
04.03.2026.•
0
Ambasada Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) saopštila je da je vazdušni prostor iznad UAE delimično otvoren.
Grčka: Ekstremno desničarska stranka proglašena kriminalnom organizacijom
04.03.2026.•
1
Apelacioni sud u Grčkoj je potvrdio presude rukovodstvu i visokim članovima ekstremno desničarske stranke Zlatna zora i proglasio je kriminalnom organizacijom.
VIDEO Američka podmornica potopila iranski ratni brod: Prvo potapanje od Drugog svetskog rata
04.03.2026.•
5
Američka podmornica je potopila iranski ratni brod u Indijskom okeanu, rekao je ministar odbrane SAD Pit Hegset.
Velika Britanija: Trojica uhapšena zbog sumnje da su špijunirali za Kinu
04.03.2026.•
0
Tri muškarca uhapšena su u Velikoj Britaniji zbog sumnje da su špijunirali za Kinu, saopštila je londonska policija.
Internacionalni putnici zaglavljeni na Bliskom istoku zbog rata, traže bilo kakav izlaz
04.03.2026.•
0
Frustrirani i zabrinuti putnici traže bilo kakav izlaz sa Bliskog istoka.
Mosadov špijun u vrhu sirijske vlasti: Eli Koen i operacija koja traje
04.03.2026.•
7
Akcija SAD i Izraela u kojem je ubijen ajatolah Ali Hamnei, što je potom dovelo do odmazde Irana, podsetilo je na dugu istoriju Mosadovih akcija u okolnim zemljama.
Sančez nakon Trampovih pretnji o prekidu trgovine: Stav Španije je - ne ratu
04.03.2026.•
4
Španski premijer Pedro Sančez odgovorio je na pretnje američkog predsedika Donalda Trampa da će prekinuti trgovinu između dve zemlje zbog toga što je Madrid izrazio protivljenje bombardovanju Irana.
Iran više od 80 sati bez interneta
04.03.2026.•
1
Internet u Iranu je isključen u potpunosti više od 84 sata, prema podacima međunarodne službe za praćenje interneta NetBlocks.
Izraelski ministar: Ubićemo svakoga koga Iran izabere za vrhovnog vođu
04.03.2026.•
8
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac zapretio je svakome koga Iran izabere za sledećeg vrhovnog vođu zemlje da će biti "meta za eliminaciju".
Španija neće da učestvuje u napadu na Iran, Tramp poručio - "prekidam svu trgovinu"
04.03.2026.•
17
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će SAD prekinuti svu trgovinu sa Španijom, nakon što ta zemlja nije dozvolila američkoj vojsci da koristi njene baze za napade na Iran.
Iran izabrao novog vođu: Ko je Modžtaba Hamnei?
04.03.2026.•
4
Iran je izabrao novog vođu - Modžtabu Hamneija, sina ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, saopštio je Iran international.
Izraelski mediji: I Katar izveo napade na Iran
03.03.2026.•
4
Katar je izveo napade na Iran tokom proteklog dana, prenosi Tajms of Izrael.
Sud u Sankt Peterburgu zabranio rad LGBT+ organizacije: Proglasio je terorističkom
03.03.2026.•
3
Sud u Sankt Peterburgu danas je zabranio rad LGBT+ aktivističke grupe "Kaming Aut" (Coming Out) i označio je za terorističku organizaciju.
Ambasador BiH u UAE: Sutra planiran let za Sarajevo sa 156 državljana
03.03.2026.•
2
Ambasador Bosne i Hercegovine (BiH) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) Bojan Đokić izjavio je da je za sutra planiran let iz Dubaija za Sarajevo sa 156 državljana BiH.
Novi ruski napadi na energetsku infrastrukturu: Više oblasti Ukrajine bez struje
03.03.2026.•
1
Stanovnici oblasti Donjeck, Sumi, Dnjepropetrovsk i Černigov, na istoku, severu i jugu Ukrajine, ostali su jutros bez struje posle novih ruskih napada na energetsku infrastrukturu.
Nemačka uvodi obavezni vojni rok, ako dobrovoljni ne privuče dovoljno ljudi
03.03.2026.•
3
Nemački komesar za oružane snage u parlamentu Hening Ote izjavio je da je regrutacija najveći problem sa kojim se suočavaju nemačke oružane snage.
Komentari 5
Milo
zeleni
i to je ona ista od 2015g. i radi šta hoće (to je potvrdilo nekoliko političara milionera iz parlamentarne strukture)
kakogod okrenuli kolonijalne zemlje čine jezgro i ...
i samo "zelenouhi" veruju da se demokratskim principima i normama može kontrolisati ova parlamentarna strukra ( nema političke energije da se kontroliše , a kamo li da se pozove na odgovornost)
"koliko treba začina za čorbu od splačina" -- Kako napisa Rastko Zakić u #Šund stihovima
Zita
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar