Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se

Autor: 021.rs

Info

15.03.2026.

17:11

Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.

Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se

Foto: Pixabay

Inspekcije nakon napada dronom u blizini britanske baze na Kipru otkrile su da su mnoga skloništa neupotrebljiva, ponovo pokrenuvši raspravu o civilnoj zaštiti i ograničenoj ulozi EU, piše Euronews.

Nakon što je dron za koji se sumnja da je iranske proizvodnje pogodio RAF Akrotiri na Kipru u martu, hitne inspekcije su otkrile da je oko 200 od 2.500 registrovanih civilnih skloništa na ostrvu neupotrebljivo. Inspektori su otkrili blokirane parking garaže, podrumske prostore koji se koriste za skladištenje, skloništa puna otpada i neke lokacije navedene u aplikaciji SafeCY koje nije bilo moguće pronaći.

Specijalizovani timovi, uključujući građevinske inženjere iz Ministarstva unutrašnjih poslova i osoblje iz različitih agencija, mobilisani su da ubrzaju provere. Intenzivne provere počele su 1. marta, nakon čega su dva dana kasnije izdata uputstva za čišćenje skloništa.

Kipar je primer problema širom kontinenta: mreže civilnih skloništa napravljene tokom Hladnog rata su propale, a EU nema direktna ovlašćenja da se pozabavi ovim padom.

Šta EU može i ne može da uradi

EU ima veoma ograničena direktna ovlašćenja.

Prema članu 196 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odgovornost za civilnu zaštitu počiva na svakoj državi. EU može samo da pomaže ili koordinira. Ne može da primora izgradnju skloništa, finansira bunkere ili postavlja tehničke zahteve. Princip supsidijarnosti ostavlja Briselu malo ovlašćenja po ovom pitanju osim ako se sve članice ne slože da promene ugovor.

Ono što EU kontroliše jeste kapacitet za reagovanje u vanrednim situacijama. Mehanizam civilne zaštite Unije (UCPM), koji deluje kroz Centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, omogućava državama članicama da zatraže pomoć kada je nacionalni kapacitet preopterećen. Rezerve rescEU, zalihe privremenih skloništa koja se mogu rasporediti, mogu biti mobilisane kao odgovor.

Ali rescEU skloništa su modularne jedinice, šatori i prefabrikovani kampovi. Ona su infrastruktura za raseljavanje, a ne bunkeri civilne zaštite otporni na eksplozije.

Šta rescEU obezbeđuje i koliko to košta

EU je izdvojila više od 196 miliona evra za rescEU rezerve skloništa u šest država članica za period 2021–2027.

Švedska ima najveću rezervu: 40,4 miliona evra zaliha finansiranih od strane EU, sposobnih da smeste 36.000 ljudi, uključujući jedinice prilagođene zimskim uslovima sa toaletima i tuševima, uskladištene u Vålbergu i Kristinehamnu i kojima upravlja Švedska agencija za civilne vanredne situacije.

Poljska gradi šest "gradova od kontejnera", od kojih svaki može biti sastavljen za 10 do 14 dana, po ceni od 35,5 miliona evra. Hrvatska, Slovenija, Španija i Rumunija imaju dodatne zalihe.

Svaka država članica EU, uključujući Kipar, može zatražiti ove rezerve kroz UCPM, pri čemu EU pokriva do 100 odsto troškova transporta i logistike. Međutim, ove rezerve su namenjene scenarijima raseljavanja kao što su poplave, zemljotresi ili kretanja stanovništva usled sukoba, a ne za skloništa za civile na licu mesta tokom napada.

Kipar bi mogao da se prijavi da bude domaćin sopstvene rescEU rezerve, poput švedskog modela, koristeći finansiranje EU umesto nacionalnih resursa. Do danas takva prijava nije podneta.

Lekcije iz Ukrajine

Najznačajniji test kapaciteta EU za hitna skloništa došao je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Kroz UCPM, EU je isporučila više od 140.000 tona pomoći ukupne vrednosti 796 miliona evra. Pomoć specifično za skloništa iznosila je 62,3 miliona evra, uključujući više od 3.000 prefabrikovanih stambenih jedinica za pomoć za 30.000 ljudi, 16.000 kreveta i milione ćebadi i šatora. Zalihe su prolazile kroz logističke centre u Poljskoj i Rumuniji pre nego što su stigle do oblastí na frontu, uključujući Harkov, Donjeck i Zaporožje, koje su primile približno 50-60 odsto predmeta za skloništa.

Operacija je potvrdila da EU može brzo i u velikom obimu da se mobiliše, ali je takođe potvrdila njena ograničenja. Ojačane metro stanice i skloništa od bombi u Ukrajini izgrađeni su i finansirani na nacionalnom nivou; EU je obezbedila pomoć za raseljene osobe, a ne zaštitu za one koji se sklanjaju na licu mesta.

Veliki jaz u pokrivenosti civilnim skloništima

Jaz između država članica EU u pogledu pokrivenosti civilnim skloništima je velik.

Finska upravlja sa 50.500 skloništa koja pokrivaju 85 odsto njenog stanovništva od 5,5 miliona ljudi, održavanih pod doktrinom totalne odbrane sa podrumima dvostruke namene i javnim zgradama integrisanim u mrežu. Nordijske i baltičke države su uglavnom dobro pripremljene, a Estonija i Letonija ugrađuju kapacitete skloništa u škole i bolnice.

Nemačka ima manje od 600 funkcionalnih bunkera, koji pokrivaju približno 0,5 odsto njenog stanovništva. Savezna vlada je najavila planove da investira do 30 milijardi evra kako bi do 2030. godine stvorila kapacitet za milion ljudi, program koji je još u ranoj fazi tendera.

Holandija gotovo da nema funkcionalan kapacitet skloništa nakon decenija gašenja, a nijedan veliki program obnove nije najavljen. Francuska, Italija i Španija takođe imaju minimalnu pokrivenost, pri čemu je planiranje za vanredne situacije uglavnom usmereno na prirodne katastrofe, a ne na vojne pretnje.

Kipar je započeo svoj program skloništa 1999. godine prenamenom postojećih podzemnih prostora umesto izgradnje novih. Vlada sada priprema zakonodavstvo koje će zahtevati da podzemni prostori u novim stambenim zgradama služe kao skloništa, nudeći podsticaje u građevinskim dozvolama privatnim investitorima.

Kakav uticaj Brisel ima

Bez promene ugovora, obavezni standardi skloništa na nivou cele EU nisu mogući. Ali EU zadržava blaže instrumente politike.

Fond za prevenciju i pripravnost UCPM-a od 1,26 milijardi evra podržava nacionalne procene rizika, revizije skloništa i prekogranične vežbe. Mehanizmi stručne procene mogli bi pomoći da se model Finske proširi na druge države. Nakon krize, kohezioni fondovi mogu se koristiti za unapređenje skloništa u okviru Klauzule solidarnosti EU.

EU nije pokrenula nikakve posebne programe usmerene na trajnu infrastrukturu civilnih skloništa u državama članicama. Nisu identifikovani nikakvi grantovi za pripravnost specifični za Kipar u okviru trenutnih ciklusa finansiranja UCPM-a.

Za sada, Evropa ponovo procenjuje kapacitete civilne odbrane nakon decenija opadanja. Nemačka ulaže desetine milijardi, Finska ostaje dobro pripremljena, a Kipar radi na obnovi svoje mreže skloništa.

Resursi EU za vanredne situacije efikasni su za odgovor na krize, kao što je pokazano u Ukrajini. Međutim, EU ima ograničen uticaj na infrastrukturu civilnih skloništa pre krize. Nacionalne vlade zadržavaju primarnu odgovornost, dok Brisel uglavnom ostaje po strani.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

skloništa bunkeri

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.