Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.
Foto: Pixabay
Inspekcije nakon napada dronom u blizini britanske baze na Kipru otkrile su da su mnoga skloništa neupotrebljiva, ponovo pokrenuvši raspravu o civilnoj zaštiti i ograničenoj ulozi EU, piše Euronews.
Nakon što je dron za koji se sumnja da je iranske proizvodnje pogodio RAF Akrotiri na Kipru u martu, hitne inspekcije su otkrile da je oko 200 od 2.500 registrovanih civilnih skloništa na ostrvu neupotrebljivo. Inspektori su otkrili blokirane parking garaže, podrumske prostore koji se koriste za skladištenje, skloništa puna otpada i neke lokacije navedene u aplikaciji SafeCY koje nije bilo moguće pronaći.
Specijalizovani timovi, uključujući građevinske inženjere iz Ministarstva unutrašnjih poslova i osoblje iz različitih agencija, mobilisani su da ubrzaju provere. Intenzivne provere počele su 1. marta, nakon čega su dva dana kasnije izdata uputstva za čišćenje skloništa.
Kipar je primer problema širom kontinenta: mreže civilnih skloništa napravljene tokom Hladnog rata su propale, a EU nema direktna ovlašćenja da se pozabavi ovim padom.
Šta EU može i ne može da uradi
EU ima veoma ograničena direktna ovlašćenja.
Prema članu 196 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odgovornost za civilnu zaštitu počiva na svakoj državi. EU može samo da pomaže ili koordinira. Ne može da primora izgradnju skloništa, finansira bunkere ili postavlja tehničke zahteve. Princip supsidijarnosti ostavlja Briselu malo ovlašćenja po ovom pitanju osim ako se sve članice ne slože da promene ugovor.
Ono što EU kontroliše jeste kapacitet za reagovanje u vanrednim situacijama. Mehanizam civilne zaštite Unije (UCPM), koji deluje kroz Centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, omogućava državama članicama da zatraže pomoć kada je nacionalni kapacitet preopterećen. Rezerve rescEU, zalihe privremenih skloništa koja se mogu rasporediti, mogu biti mobilisane kao odgovor.
Ali rescEU skloništa su modularne jedinice, šatori i prefabrikovani kampovi. Ona su infrastruktura za raseljavanje, a ne bunkeri civilne zaštite otporni na eksplozije.
Šta rescEU obezbeđuje i koliko to košta
EU je izdvojila više od 196 miliona evra za rescEU rezerve skloništa u šest država članica za period 2021–2027.
Švedska ima najveću rezervu: 40,4 miliona evra zaliha finansiranih od strane EU, sposobnih da smeste 36.000 ljudi, uključujući jedinice prilagođene zimskim uslovima sa toaletima i tuševima, uskladištene u Vålbergu i Kristinehamnu i kojima upravlja Švedska agencija za civilne vanredne situacije.
Poljska gradi šest "gradova od kontejnera", od kojih svaki može biti sastavljen za 10 do 14 dana, po ceni od 35,5 miliona evra. Hrvatska, Slovenija, Španija i Rumunija imaju dodatne zalihe.
Svaka država članica EU, uključujući Kipar, može zatražiti ove rezerve kroz UCPM, pri čemu EU pokriva do 100 odsto troškova transporta i logistike. Međutim, ove rezerve su namenjene scenarijima raseljavanja kao što su poplave, zemljotresi ili kretanja stanovništva usled sukoba, a ne za skloništa za civile na licu mesta tokom napada.
Kipar bi mogao da se prijavi da bude domaćin sopstvene rescEU rezerve, poput švedskog modela, koristeći finansiranje EU umesto nacionalnih resursa. Do danas takva prijava nije podneta.
Lekcije iz Ukrajine
Najznačajniji test kapaciteta EU za hitna skloništa došao je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Kroz UCPM, EU je isporučila više od 140.000 tona pomoći ukupne vrednosti 796 miliona evra. Pomoć specifično za skloništa iznosila je 62,3 miliona evra, uključujući više od 3.000 prefabrikovanih stambenih jedinica za pomoć za 30.000 ljudi, 16.000 kreveta i milione ćebadi i šatora. Zalihe su prolazile kroz logističke centre u Poljskoj i Rumuniji pre nego što su stigle do oblastí na frontu, uključujući Harkov, Donjeck i Zaporožje, koje su primile približno 50-60 odsto predmeta za skloništa.
Operacija je potvrdila da EU može brzo i u velikom obimu da se mobiliše, ali je takođe potvrdila njena ograničenja. Ojačane metro stanice i skloništa od bombi u Ukrajini izgrađeni su i finansirani na nacionalnom nivou; EU je obezbedila pomoć za raseljene osobe, a ne zaštitu za one koji se sklanjaju na licu mesta.
Veliki jaz u pokrivenosti civilnim skloništima
Jaz između država članica EU u pogledu pokrivenosti civilnim skloništima je velik.
Finska upravlja sa 50.500 skloništa koja pokrivaju 85 odsto njenog stanovništva od 5,5 miliona ljudi, održavanih pod doktrinom totalne odbrane sa podrumima dvostruke namene i javnim zgradama integrisanim u mrežu. Nordijske i baltičke države su uglavnom dobro pripremljene, a Estonija i Letonija ugrađuju kapacitete skloništa u škole i bolnice.
Nemačka ima manje od 600 funkcionalnih bunkera, koji pokrivaju približno 0,5 odsto njenog stanovništva. Savezna vlada je najavila planove da investira do 30 milijardi evra kako bi do 2030. godine stvorila kapacitet za milion ljudi, program koji je još u ranoj fazi tendera.
Holandija gotovo da nema funkcionalan kapacitet skloništa nakon decenija gašenja, a nijedan veliki program obnove nije najavljen. Francuska, Italija i Španija takođe imaju minimalnu pokrivenost, pri čemu je planiranje za vanredne situacije uglavnom usmereno na prirodne katastrofe, a ne na vojne pretnje.
Kipar je započeo svoj program skloništa 1999. godine prenamenom postojećih podzemnih prostora umesto izgradnje novih. Vlada sada priprema zakonodavstvo koje će zahtevati da podzemni prostori u novim stambenim zgradama služe kao skloništa, nudeći podsticaje u građevinskim dozvolama privatnim investitorima.
Pročitaj još
Kakav uticaj Brisel ima
Bez promene ugovora, obavezni standardi skloništa na nivou cele EU nisu mogući. Ali EU zadržava blaže instrumente politike.
Fond za prevenciju i pripravnost UCPM-a od 1,26 milijardi evra podržava nacionalne procene rizika, revizije skloništa i prekogranične vežbe. Mehanizmi stručne procene mogli bi pomoći da se model Finske proširi na druge države. Nakon krize, kohezioni fondovi mogu se koristiti za unapređenje skloništa u okviru Klauzule solidarnosti EU.
EU nije pokrenula nikakve posebne programe usmerene na trajnu infrastrukturu civilnih skloništa u državama članicama. Nisu identifikovani nikakvi grantovi za pripravnost specifični za Kipar u okviru trenutnih ciklusa finansiranja UCPM-a.
Za sada, Evropa ponovo procenjuje kapacitete civilne odbrane nakon decenija opadanja. Nemačka ulaže desetine milijardi, Finska ostaje dobro pripremljena, a Kipar radi na obnovi svoje mreže skloništa.
Resursi EU za vanredne situacije efikasni su za odgovor na krize, kao što je pokazano u Ukrajini. Međutim, EU ima ograničen uticaj na infrastrukturu civilnih skloništa pre krize. Nacionalne vlade zadržavaju primarnu odgovornost, dok Brisel uglavnom ostaje po strani.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
1.jpg "Indija povećala cene goriva na pumpama prvi put od izbijanja rata sa Iranom")
Indija povećala cene goriva na pumpama prvi put od izbijanja rata sa Iranom
15.05.2026.•
0
Indija je danas, prvi put od izbijanja američko-izraelsko-iranskog rata, podigla cene goriva na benzinskim pumpama, kako bi ublažila gubitke izazvane globalnim rastom cena nafte.
FOTO: Mađar sklonio ograde ispred bivšeg Orbanovog sedišta, zgrada otvorena za posetioce
15.05.2026.•
5
Premijer Mađarske Peter Mađar danas je lično uklonio ogradu oko palate Karmelita u Budimpešti, bivšeg katoličkog manastira i sedišta kabineta njegovog prethodnika Viktora Orbana.
Slovačka bi mogla da zaobiđe MOL i direktno kupuje naftu od Rusije?
15.05.2026.•
0
Slovačka razmatra mogućnost direktne kupovine nafte od Rusije, što se trenutno obavlja preko mađarskog koncerna MOL, izjavio je danas slovački premijer Robert Fico.
Ministarski sastanak BRIKS-a bez zajedničkog saopštenja zbog različitih stavova o situaciji u Gazi
15.05.2026.•
0
Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a u Nju Delhiju završen je bez zajedničkog saopštenja zbog "različitih stavova među nekim članicama" o situaciji na Bliskom istoku.
Sad i zvanično: Aerodrom na Floridi biće nazvan po Trampu od 9. jula
15.05.2026.•
1
Međunarodni aerodrom Palm Bič na Floridi zvanično biti nazvan po američkom predsedniku Donaldu Trampu od 9. jula.
Neonacisti koji je planirao da se obuče kao Deda Mraz i da deci deli otrovne slatkiše 15 godina zatvora
15.05.2026.•
0
Neonacista Mihail Čikvišvili osuđen je u Njujorku na 15 godina zatvora zbog pokušaja regrutovanja drugih za izvršenje nasilnih napada na Jevreje i rasne manjine.
Prvi serijski ubica u Severnoj Makedoniji osumnjičen za četiri ubistva i dva pokušaja ubistva
15.05.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Kumanovu objavilo je da protiv jednog 25-godišnjaka iz sela Malotino vodi istragu za čak četiri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Direktor FBI u Senatu: Srbija osumnjičene obaveštajce vraća Kini umesto da ih izruči SAD
15.05.2026.•
7
Direktor FBI Kaš Patel u raspravi u Senatu pomenuo je Srbiju kao jednu od zemalja koje su osumnjičene kineske obaveštajce, optužene za aktivnosti usmerene protiv SAD, vratile Kini umesto da ih izruče SAD.
Gradonačelnik Kijeva proglasio 15. maj danom žalosti nakon napada u kojem je poginulo sedam ljudi
14.05.2026.•
4
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko proglasio je petak, 15. maj, nacionalnim danom žalosti u znak sećanja na žrtve velikog ruskog napada na glavni grad kada je poginulo sedam osoba.
Šmit: Ostavka zbog pritisaka, ne samo na mene, već i na strukture Dejtonskog sporazuma
14.05.2026.•
4
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je danas da je odlučio da podnese ostavku na tu funkciju, jer je osetio da raste pritisak, ne samo na njega, već i na same strukture Dejtonskog sporazuma.
Varšava ulazi u istoriju: Registrovala prvi istopolni brak po presudi EU
14.05.2026.•
3
Glavni grad Poljske, Varšava, registrovala je danas svoj prvi istopolni brak, sprovodeći sudske presude koje zahtevaju od zemlje da prizna istopolne brakove registrovane u inostranstvu.
Mađar ukinuo vanredno stanje koje je uveo Orban: "Vraćamo se u normalu"
14.05.2026.•
2
Novi mađarski premijer Peter Mađar ukinuo je vanredno stanje koje je uveo njegov prethodnik Viktor Orban kao odgovor na pretnju ratom.
Predsednici Kine i SAD održali dva sata dug sastanak, Đinping upozorio Trampa na rizik od rata zbog Tajvana
14.05.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Pekingu posle svečanog dočeka koji je Si priredio Trampu ispred Velikog hola naroda.
Tužioci traže da bivši predsednik Francuske Sarkozi ponovo ide u zatvor, sada na sedam godina
13.05.2026.•
3
Tužioci u Francuskoj traže da bivši predsednik Nikola Sarkozi ponovo ode u zatvor, sada na sedam godina, zbog sumnje da je Moamer el Gadafi tajno finansirao njegovu predsedničku kampanju iz 2007. godine.
Tramp stigao u Peking uz svečani doček i crveni tepih, dočekao ga potpredsednik Kine
13.05.2026.•
18
Američki predsednik Donald Tramp sleteo je u Peking, čime počinje njegova zvanična poseta Kini.
Više od 170 osoba uhapšeno tokom probe kamera za prepoznavanje lica u Londonu
13.05.2026.•
7
Londonska policija saopštila je danas da je tokom pilot-projekta korišćenja kamera za prepoznavanje lica u južnom delu Londona uhapšeno više od 170 osoba osumnjičenih za različita krivična dela.
Peter Mađar izabrao Italiju kao destinaciju za prvi zvanični put
13.05.2026.•
5
Mađar je izabrao Italiju kao prvu stanicu na svom putovanju u inostranstvo.
Evropska komisija predlaže sistem jedinstvene karte za putovanja vozom i veća prava putnika
13.05.2026.•
2
Evropska komisija je predstavila novi set predloga koji uvodi koncept "jedinstvene karte" za putovanja koja kombinuju usluge različitih železničkih kompanija.
FOTO: Tramp objavio mapu koja prikazuje Venecuelu kao 51. američku državu
13.05.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži Truth Social vizuelni sadržaj u formi mape koja prikazuje Venecuelu kao deo SAD, uz natpis "51. država" ("51st State").
Trampova "Zlatna kupola" će koštati bar 1,2 biliona dolara
13.05.2026.•
2
Predloženi sistem protivraketne odbrane američkog predsednika Donalda Trampa, poznat kao "Zlatna kupola za Ameriku", mogao bi da košta čak 1,2 biliona dolara tokom narednih 20 godina.
Sud pravde EU: Meta i druge platforme moraju da plaćaju medijima za korišćenje vesti
13.05.2026.•
1
Sud pravde EU presudio je da države članice mogu da uvedu obavezu "pravične naknade" za izdavače kada digitalne platforme koriste njihove novinske sadržaje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar