Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.
Foto: Pixabay
Inspekcije nakon napada dronom u blizini britanske baze na Kipru otkrile su da su mnoga skloništa neupotrebljiva, ponovo pokrenuvši raspravu o civilnoj zaštiti i ograničenoj ulozi EU, piše Euronews.
Nakon što je dron za koji se sumnja da je iranske proizvodnje pogodio RAF Akrotiri na Kipru u martu, hitne inspekcije su otkrile da je oko 200 od 2.500 registrovanih civilnih skloništa na ostrvu neupotrebljivo. Inspektori su otkrili blokirane parking garaže, podrumske prostore koji se koriste za skladištenje, skloništa puna otpada i neke lokacije navedene u aplikaciji SafeCY koje nije bilo moguće pronaći.
Specijalizovani timovi, uključujući građevinske inženjere iz Ministarstva unutrašnjih poslova i osoblje iz različitih agencija, mobilisani su da ubrzaju provere. Intenzivne provere počele su 1. marta, nakon čega su dva dana kasnije izdata uputstva za čišćenje skloništa.
Kipar je primer problema širom kontinenta: mreže civilnih skloništa napravljene tokom Hladnog rata su propale, a EU nema direktna ovlašćenja da se pozabavi ovim padom.
Šta EU može i ne može da uradi
EU ima veoma ograničena direktna ovlašćenja.
Prema članu 196 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odgovornost za civilnu zaštitu počiva na svakoj državi. EU može samo da pomaže ili koordinira. Ne može da primora izgradnju skloništa, finansira bunkere ili postavlja tehničke zahteve. Princip supsidijarnosti ostavlja Briselu malo ovlašćenja po ovom pitanju osim ako se sve članice ne slože da promene ugovor.
Ono što EU kontroliše jeste kapacitet za reagovanje u vanrednim situacijama. Mehanizam civilne zaštite Unije (UCPM), koji deluje kroz Centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, omogućava državama članicama da zatraže pomoć kada je nacionalni kapacitet preopterećen. Rezerve rescEU, zalihe privremenih skloništa koja se mogu rasporediti, mogu biti mobilisane kao odgovor.
Ali rescEU skloništa su modularne jedinice, šatori i prefabrikovani kampovi. Ona su infrastruktura za raseljavanje, a ne bunkeri civilne zaštite otporni na eksplozije.
Šta rescEU obezbeđuje i koliko to košta
EU je izdvojila više od 196 miliona evra za rescEU rezerve skloništa u šest država članica za period 2021–2027.
Švedska ima najveću rezervu: 40,4 miliona evra zaliha finansiranih od strane EU, sposobnih da smeste 36.000 ljudi, uključujući jedinice prilagođene zimskim uslovima sa toaletima i tuševima, uskladištene u Vålbergu i Kristinehamnu i kojima upravlja Švedska agencija za civilne vanredne situacije.
Poljska gradi šest "gradova od kontejnera", od kojih svaki može biti sastavljen za 10 do 14 dana, po ceni od 35,5 miliona evra. Hrvatska, Slovenija, Španija i Rumunija imaju dodatne zalihe.
Svaka država članica EU, uključujući Kipar, može zatražiti ove rezerve kroz UCPM, pri čemu EU pokriva do 100 odsto troškova transporta i logistike. Međutim, ove rezerve su namenjene scenarijima raseljavanja kao što su poplave, zemljotresi ili kretanja stanovništva usled sukoba, a ne za skloništa za civile na licu mesta tokom napada.
Kipar bi mogao da se prijavi da bude domaćin sopstvene rescEU rezerve, poput švedskog modela, koristeći finansiranje EU umesto nacionalnih resursa. Do danas takva prijava nije podneta.
Lekcije iz Ukrajine
Najznačajniji test kapaciteta EU za hitna skloništa došao je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Kroz UCPM, EU je isporučila više od 140.000 tona pomoći ukupne vrednosti 796 miliona evra. Pomoć specifično za skloništa iznosila je 62,3 miliona evra, uključujući više od 3.000 prefabrikovanih stambenih jedinica za pomoć za 30.000 ljudi, 16.000 kreveta i milione ćebadi i šatora. Zalihe su prolazile kroz logističke centre u Poljskoj i Rumuniji pre nego što su stigle do oblastí na frontu, uključujući Harkov, Donjeck i Zaporožje, koje su primile približno 50-60 odsto predmeta za skloništa.
Operacija je potvrdila da EU može brzo i u velikom obimu da se mobiliše, ali je takođe potvrdila njena ograničenja. Ojačane metro stanice i skloništa od bombi u Ukrajini izgrađeni su i finansirani na nacionalnom nivou; EU je obezbedila pomoć za raseljene osobe, a ne zaštitu za one koji se sklanjaju na licu mesta.
Veliki jaz u pokrivenosti civilnim skloništima
Jaz između država članica EU u pogledu pokrivenosti civilnim skloništima je velik.
Finska upravlja sa 50.500 skloništa koja pokrivaju 85 odsto njenog stanovništva od 5,5 miliona ljudi, održavanih pod doktrinom totalne odbrane sa podrumima dvostruke namene i javnim zgradama integrisanim u mrežu. Nordijske i baltičke države su uglavnom dobro pripremljene, a Estonija i Letonija ugrađuju kapacitete skloništa u škole i bolnice.
Nemačka ima manje od 600 funkcionalnih bunkera, koji pokrivaju približno 0,5 odsto njenog stanovništva. Savezna vlada je najavila planove da investira do 30 milijardi evra kako bi do 2030. godine stvorila kapacitet za milion ljudi, program koji je još u ranoj fazi tendera.
Holandija gotovo da nema funkcionalan kapacitet skloništa nakon decenija gašenja, a nijedan veliki program obnove nije najavljen. Francuska, Italija i Španija takođe imaju minimalnu pokrivenost, pri čemu je planiranje za vanredne situacije uglavnom usmereno na prirodne katastrofe, a ne na vojne pretnje.
Kipar je započeo svoj program skloništa 1999. godine prenamenom postojećih podzemnih prostora umesto izgradnje novih. Vlada sada priprema zakonodavstvo koje će zahtevati da podzemni prostori u novim stambenim zgradama služe kao skloništa, nudeći podsticaje u građevinskim dozvolama privatnim investitorima.
Pročitaj još
Kakav uticaj Brisel ima
Bez promene ugovora, obavezni standardi skloništa na nivou cele EU nisu mogući. Ali EU zadržava blaže instrumente politike.
Fond za prevenciju i pripravnost UCPM-a od 1,26 milijardi evra podržava nacionalne procene rizika, revizije skloništa i prekogranične vežbe. Mehanizmi stručne procene mogli bi pomoći da se model Finske proširi na druge države. Nakon krize, kohezioni fondovi mogu se koristiti za unapređenje skloništa u okviru Klauzule solidarnosti EU.
EU nije pokrenula nikakve posebne programe usmerene na trajnu infrastrukturu civilnih skloništa u državama članicama. Nisu identifikovani nikakvi grantovi za pripravnost specifični za Kipar u okviru trenutnih ciklusa finansiranja UCPM-a.
Za sada, Evropa ponovo procenjuje kapacitete civilne odbrane nakon decenija opadanja. Nemačka ulaže desetine milijardi, Finska ostaje dobro pripremljena, a Kipar radi na obnovi svoje mreže skloništa.
Resursi EU za vanredne situacije efikasni su za odgovor na krize, kao što je pokazano u Ukrajini. Međutim, EU ima ograničen uticaj na infrastrukturu civilnih skloništa pre krize. Nacionalne vlade zadržavaju primarnu odgovornost, dok Brisel uglavnom ostaje po strani.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Rusija od 1. maja obustavlja isporuke kazahstanske nafte Nemačkoj
22.04.2026.•
0
Nemačko Ministarstvo energetike saopštilo je danas da će Rusija obustaviti isporuke kazahstanske nafte Nemačkoj 1. maja.
Polovina mladih Britanaca ne bi ratovala za svoju zemlju
22.04.2026.•
4
Polovina mladih državljana Velike Britanije nikada ne bi ratovala za svoju zemlju, pokazalo je najnovije istraživanje Centra Džon Smit na Univerzitetu u Glazgovu.
Kondomi bi mogli da poskupe zbog rata na Bliskom istoku
22.04.2026.•
1
Cene kondoma na globalnom tržištu mogle bi da porastu za 20 do 30 odsto, a potencijalno i više, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku, upozorio je najveći svetski proizvođač "Karex" iz Malezije
Tramp produžio primirje sa Iranom
22.04.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je objavio da će produžiti primirje sa Iranom na zahtev Pakistana dok ne dobije od Irana "konsolidovan predlog" mirovnog sporazuma, ali i da će nastaviti blokadu iranskih luka.
Odložen odlazak potpredsednika SAD na pregovore sa Iranom
21.04.2026.•
1
Za sada je odložen odlazak potpredsednika SAD Džej Di Vensa za Islamabad, glavni grad Pakistana, na planirane pregovore sa Iranom, javlja CNN pozivajući se na neimenovane izvore.
Belgija priprema građane na vanredne situacije: Evo šta treba da imate kod kuće
21.04.2026.•
3
Nacionalni krizni centar Belgije pokrenuo je kampanju "Spremni zajedno", kojom zvanično poziva građane da pripreme komplet za hitne slučajeve.
Iran bez interneta više od 50 dana
21.04.2026.•
1
Gotovo potpuni prekid interneta u Iranu traje već 53 dana.
Da li su dometi "zelene energije" skromni?
21.04.2026.•
11
Nema spora da se po celom globusu poslednjih godina snažno ulaže u solarne i vetroenergane.
Zakonska zabrana pametnih telefona u školama u Engleskoj, većina ih je već ukinula u praksi
21.04.2026.•
0
Vlada Velike Britanije najavila je uvođenje zakonske zabrane upotrebe pametnih telefona u školama u Engleskoj, saopšteno je iz Ministarstva za obrazovanje.
Gutereš: Sukob na Bliskom istoku produbljuje energetsku krizu
21.04.2026.•
0
Sukob na Bliskom istoku izazvao je "najtežu energetsku krizu u jednoj generaciji", izjavio je danas generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.
Mađarska izgubila spor: Sud EU naložio ukidanje anti-LGBT zakona o deci
21.04.2026.•
6
Sud pravde EU presudio je danas da je Mađarska prekršila zakon EU kada je zabranila deci pristup LGBT sadržajima i naložio Budimpešti da ukine taj zakon.
Pojeftinilo gorivo u Severnoj Makedoniji
21.04.2026.•
0
Pojeftinilo je gorivo u Severnoj Makedoniji.
Toreador teško povređen tokom koride u Sevilji
21.04.2026.•
2
Poznati toreador Morante da la Puebla teško je povređen kada ga je ubo bik tokom koride u Sevilji.
Lekarima u Grčkoj brojni podsticaji da rade na ostrvima: Bonusi, besplatan smeštaj, hrana...
21.04.2026.•
0
Opštine na grčkim ostrvima, uz podršku Ministarstva zdravlja, uvode različite finansijske i materijalne podsticaje kako bi privukle lekare u zdravstvene centre i klinike koje se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom osoblja
Peter Mađar rekao da će uhapsiti Netanjahua ako dođe u njegovu zemlju
21.04.2026.•
19
Lider stranke Tisa Peter Mađar izjavio je da bi ta zemlja morala da uhapsi Benjamina Netanjahua ukoliko uđe na mađarsku teritoriju, s obzirom na to da je za njim raspisana poternica Međunarodnog krivičnog suda (ICC).
Italijanski advokati će dobijati bonuse ako nagovore migrante da se vrate kući
21.04.2026.•
2
Italijanskim advokatima biće isplaćivani bonusi ako uspeju da uvere svoje klijente migrante da se vrate kući u okviru vladinog plana koji je upoređen s nagradom u stilu Divljeg zapada.
Pucnjava kod istorijske piramide u Meksiku: Ubijena kanadska turistkinja, još šestoro ranjeno
21.04.2026.•
0
Jedna kanadska turistkinja je ubijena, a još šestoro je ranjeno kada je muškarac pucao na njih iz pištolja kod istorijske piramide u Teotivakanu, severno od prestonice Meksika.
Šarl Mišel optužuje Fon der Lajen da grabi moć
20.04.2026.•
0
Bivši predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kritikovao je Evropsku komisiju i njenu predsednicu Ursulu fon der Lajen zbog nastojanja da preuzmu veću moć nego što im pripada.
EU priprema hitne mere zbog moguće nestašice avionskog goriva
20.04.2026.•
2
Evropska unija priprema mere za efikasniju raspodelu avionskog goriva među državama članicama i obezbeđivanje alternativnih izvora snabdevanja, dok je transport energenata kroz Ormuski moreuz i dalje u zastoju.
Podrška Trampu pala na najniži nivo u drugom mandatu
20.04.2026.•
2
Podrška predsedniku SAD Donaldu Trampu pala je na najniži nivo u njegovom drugom mandatu, dok Amerikanci izražavaju sve veću zabrinutost zbog rasta troškova života i rata sa Iranom.
Japan pogodio zemljotrees jačine 7,4 stepena, izdato upozorenje na cunami
20.04.2026.•
0
Japan je danas pogodio zemljotres jačine 7,4 stepeni po Rihterovoj skali, prenosi japanski portal NHK.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar