Civilna skloništa širom Evrope su zapuštena i raspadaju se
Mreže civilnih skloništa širom Evrope su zapuštene.
Foto: Pixabay
Inspekcije nakon napada dronom u blizini britanske baze na Kipru otkrile su da su mnoga skloništa neupotrebljiva, ponovo pokrenuvši raspravu o civilnoj zaštiti i ograničenoj ulozi EU, piše Euronews.
Nakon što je dron za koji se sumnja da je iranske proizvodnje pogodio RAF Akrotiri na Kipru u martu, hitne inspekcije su otkrile da je oko 200 od 2.500 registrovanih civilnih skloništa na ostrvu neupotrebljivo. Inspektori su otkrili blokirane parking garaže, podrumske prostore koji se koriste za skladištenje, skloništa puna otpada i neke lokacije navedene u aplikaciji SafeCY koje nije bilo moguće pronaći.
Specijalizovani timovi, uključujući građevinske inženjere iz Ministarstva unutrašnjih poslova i osoblje iz različitih agencija, mobilisani su da ubrzaju provere. Intenzivne provere počele su 1. marta, nakon čega su dva dana kasnije izdata uputstva za čišćenje skloništa.
Kipar je primer problema širom kontinenta: mreže civilnih skloništa napravljene tokom Hladnog rata su propale, a EU nema direktna ovlašćenja da se pozabavi ovim padom.
Šta EU može i ne može da uradi
EU ima veoma ograničena direktna ovlašćenja.
Prema članu 196 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, odgovornost za civilnu zaštitu počiva na svakoj državi. EU može samo da pomaže ili koordinira. Ne može da primora izgradnju skloništa, finansira bunkere ili postavlja tehničke zahteve. Princip supsidijarnosti ostavlja Briselu malo ovlašćenja po ovom pitanju osim ako se sve članice ne slože da promene ugovor.
Ono što EU kontroliše jeste kapacitet za reagovanje u vanrednim situacijama. Mehanizam civilne zaštite Unije (UCPM), koji deluje kroz Centar za koordinaciju odgovora na vanredne situacije, omogućava državama članicama da zatraže pomoć kada je nacionalni kapacitet preopterećen. Rezerve rescEU, zalihe privremenih skloništa koja se mogu rasporediti, mogu biti mobilisane kao odgovor.
Ali rescEU skloništa su modularne jedinice, šatori i prefabrikovani kampovi. Ona su infrastruktura za raseljavanje, a ne bunkeri civilne zaštite otporni na eksplozije.
Šta rescEU obezbeđuje i koliko to košta
EU je izdvojila više od 196 miliona evra za rescEU rezerve skloništa u šest država članica za period 2021–2027.
Švedska ima najveću rezervu: 40,4 miliona evra zaliha finansiranih od strane EU, sposobnih da smeste 36.000 ljudi, uključujući jedinice prilagođene zimskim uslovima sa toaletima i tuševima, uskladištene u Vålbergu i Kristinehamnu i kojima upravlja Švedska agencija za civilne vanredne situacije.
Poljska gradi šest "gradova od kontejnera", od kojih svaki može biti sastavljen za 10 do 14 dana, po ceni od 35,5 miliona evra. Hrvatska, Slovenija, Španija i Rumunija imaju dodatne zalihe.
Svaka država članica EU, uključujući Kipar, može zatražiti ove rezerve kroz UCPM, pri čemu EU pokriva do 100 odsto troškova transporta i logistike. Međutim, ove rezerve su namenjene scenarijima raseljavanja kao što su poplave, zemljotresi ili kretanja stanovništva usled sukoba, a ne za skloništa za civile na licu mesta tokom napada.
Kipar bi mogao da se prijavi da bude domaćin sopstvene rescEU rezerve, poput švedskog modela, koristeći finansiranje EU umesto nacionalnih resursa. Do danas takva prijava nije podneta.
Lekcije iz Ukrajine
Najznačajniji test kapaciteta EU za hitna skloništa došao je nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Kroz UCPM, EU je isporučila više od 140.000 tona pomoći ukupne vrednosti 796 miliona evra. Pomoć specifično za skloništa iznosila je 62,3 miliona evra, uključujući više od 3.000 prefabrikovanih stambenih jedinica za pomoć za 30.000 ljudi, 16.000 kreveta i milione ćebadi i šatora. Zalihe su prolazile kroz logističke centre u Poljskoj i Rumuniji pre nego što su stigle do oblastí na frontu, uključujući Harkov, Donjeck i Zaporožje, koje su primile približno 50-60 odsto predmeta za skloništa.
Operacija je potvrdila da EU može brzo i u velikom obimu da se mobiliše, ali je takođe potvrdila njena ograničenja. Ojačane metro stanice i skloništa od bombi u Ukrajini izgrađeni su i finansirani na nacionalnom nivou; EU je obezbedila pomoć za raseljene osobe, a ne zaštitu za one koji se sklanjaju na licu mesta.
Veliki jaz u pokrivenosti civilnim skloništima
Jaz između država članica EU u pogledu pokrivenosti civilnim skloništima je velik.
Finska upravlja sa 50.500 skloništa koja pokrivaju 85 odsto njenog stanovništva od 5,5 miliona ljudi, održavanih pod doktrinom totalne odbrane sa podrumima dvostruke namene i javnim zgradama integrisanim u mrežu. Nordijske i baltičke države su uglavnom dobro pripremljene, a Estonija i Letonija ugrađuju kapacitete skloništa u škole i bolnice.
Nemačka ima manje od 600 funkcionalnih bunkera, koji pokrivaju približno 0,5 odsto njenog stanovništva. Savezna vlada je najavila planove da investira do 30 milijardi evra kako bi do 2030. godine stvorila kapacitet za milion ljudi, program koji je još u ranoj fazi tendera.
Holandija gotovo da nema funkcionalan kapacitet skloništa nakon decenija gašenja, a nijedan veliki program obnove nije najavljen. Francuska, Italija i Španija takođe imaju minimalnu pokrivenost, pri čemu je planiranje za vanredne situacije uglavnom usmereno na prirodne katastrofe, a ne na vojne pretnje.
Kipar je započeo svoj program skloništa 1999. godine prenamenom postojećih podzemnih prostora umesto izgradnje novih. Vlada sada priprema zakonodavstvo koje će zahtevati da podzemni prostori u novim stambenim zgradama služe kao skloništa, nudeći podsticaje u građevinskim dozvolama privatnim investitorima.
Pročitaj još
Kakav uticaj Brisel ima
Bez promene ugovora, obavezni standardi skloništa na nivou cele EU nisu mogući. Ali EU zadržava blaže instrumente politike.
Fond za prevenciju i pripravnost UCPM-a od 1,26 milijardi evra podržava nacionalne procene rizika, revizije skloništa i prekogranične vežbe. Mehanizmi stručne procene mogli bi pomoći da se model Finske proširi na druge države. Nakon krize, kohezioni fondovi mogu se koristiti za unapređenje skloništa u okviru Klauzule solidarnosti EU.
EU nije pokrenula nikakve posebne programe usmerene na trajnu infrastrukturu civilnih skloništa u državama članicama. Nisu identifikovani nikakvi grantovi za pripravnost specifični za Kipar u okviru trenutnih ciklusa finansiranja UCPM-a.
Za sada, Evropa ponovo procenjuje kapacitete civilne odbrane nakon decenija opadanja. Nemačka ulaže desetine milijardi, Finska ostaje dobro pripremljena, a Kipar radi na obnovi svoje mreže skloništa.
Resursi EU za vanredne situacije efikasni su za odgovor na krize, kao što je pokazano u Ukrajini. Međutim, EU ima ograničen uticaj na infrastrukturu civilnih skloništa pre krize. Nacionalne vlade zadržavaju primarnu odgovornost, dok Brisel uglavnom ostaje po strani.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Presuda za veličanje ratnih zločinaca: Miodragu Maliću tri godine zatvora zbog Karadžiča i Mladića
30.06.2026.•
0
Veće Apelacionog odeljenja Suda BiH potvrdilo je prvostepenu presudu protiv Miodraga Malića, kojom je osuđen na tri godine zatvora zbog veličanja osoba osuđenih za ratne zločine.
Irska preuzima predsedavanje Savetom EU: Proširenje Unije ostaje prioritet
30.06.2026.•
0
Početkom jula, tačno na polovini kalendarske godine, naredna država preuzima predsedavanje Savetom Evrope. Od početka ove godine to je bio Kipar, a od sutra do kraja godine, to će biti Republika Irska.
Evropska komisija predlaže 3,2 milijarde evra za Crnu Goru kao buduću članicu EU
30.06.2026.•
1
Evropska komisija je predstavila finansijski paket vredan oko 3,2 milijarde evra za Crnu Goru u narednom sedmogodišnjem budžetu Evropske unije.
Državljanin Srbije uhapšen u Mađarskoj zbog ranjavanja dvoje rođaka u pekari
30.06.2026.•
0
Mađarska policija uhapsila je državljanina Srbije (33) osumnjičenog da je u nedelju, 28. juna, nakon svađe, nožem povredio dvoje svojih rođaka u jednoj pekari u Hodmezovašarhelju.
Sedmorica vozača kamiona iz Srbije povređena u eksploziji plinske boce u Austriji
30.06.2026.•
2
Sedam državljana Srbije povređeno je u eksploziji plinske boce na prostoru aerodroma u Heršingu kod Linca u Austriji.
Fronteks: Rusi, Kinezi i Turci zloupotrebljavaju bezvizni režim Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana
30.06.2026.•
4
Državljani Kine, Rusije i Turske i dalje dolaze na Zapadni Balkan bez viza, a potom pokušavaju da nastave put prema EU, upozorila je Agencija EU za kontrolu granica (Fronteks) u najnovijoj proceni rizika.
Zemljotres od 3,6 stepeni potresao Bosnu
30.06.2026.•
1
Zemljotres jačine 3,6 stepeni pogodio je jutros područje centralne Bosne, a podrhtavanje tla osetilo se u Zenici, Sarajevu i okolnim mestima, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Novi bilans: U zemljotresima u Venecueli stradalo 1.719 osoba, oko 50.000 nestalih
30.06.2026.•
0
U jakim zemljotresima koji su nedavno pogodili Venecuelu poginulo je 1.719 osoba, izjavio je predsednik parlamenta Horhe Rodriges novi bilans žrtava.
Milanović: Plenković na vojnu paradu u Pariz može da pošalje "ćacije" koje će mu Vučić pozajmiti
30.06.2026.•
15
Predsednik Hrvatske i vrhovni komandant hrvatskih oružanih snaga Zoran Milanović izjavio je da uprkos najavi premijera Andreja Plenkovića, hrvatska vojska neće učestvovati na vojnoj paradi u Parizu.
EU od sutra uvodi taksu od tri evra na pakete sa Temu-a, Aliexpress-a i Shein-a
30.06.2026.•
5
Evropska unija od srede, 1. jula uvodi carinsku taksu od tri evra po artiklu u paketima koji stižu iz zemalja van EU, što će dodatno poskupeti kupovinu preko onlajn platformi kao što su Temu, Aliexpress i Shein.
Italija uputila članicama EU non-pejper pred sednicu o izboru novog visokog predstavnika BiH
29.06.2026.•
0
Italija je članicama Evropske unije uputila takozvani non-pejper, u kojem su navedeni prioriteti budućeg visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Izrečene prve zatvorske kazne LGBT pokretima u Rusiji
29.06.2026.•
2
Sud u ruskom gradu Orenburgu osudio je tri osobe na zatvorske kazne, što su prve takve presude od kada je zemlja 2023. godine zabranila LGBT pokret, koji smatra ekstremističkim, preneli su francuski mediji.
Vrhovni sud SAD odbio da odbaci presudu protiv Trampa za seksualno uznemiravanje
29.06.2026.•
1
Vrhovni sud SAD je odbio nastojanje američkog predsednika Donalda Trampa da izdejstvuje odbacivanje nalaza sudske porote da je on sredinom devedesetih godina prošlog veka seksualno uznemiravao spisateljicu I. Džin Kerol.
U pucnjavi na severu Nemačke ubijeno petoro ljudi
29.06.2026.•
1
U ustanovi za mlade u nemačkom gradu Štadeuse dogodila pucnjava u kojoj je pet ljudi ubijeno, saopštila je nemačka policija i dodala da su dve osobe uhapšene, uključujući osumnjičenog strelca.
Čovek u Skoplju ubio suprugu, prijavio nestanak i učestvovao u potrazi za njom
29.06.2026.•
0
Osnovno javno tužilaštvo u Skoplju pokrenulo je istragu protiv osumnjičenog da je u četvrtak ubio svoju suprugu u šumi kod skopskog sela Letevci, pa prijavio da je nestala.
Mađarski ministar: Da bi se skinula tajnost sa projekta Budimpešta-Beograd, potrebna saglasnost Kine
29.06.2026.•
23
Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi saopštio je da je zvanično pokrenuta inicijativa za ukidanje oznake tajnosti dokumenata u vezi sa projektom pruge Budimpešta - Beograd.
Šveđanin star 86 godina uhapšen sa skoro pet kilograma kokaina
29.06.2026.•
4
Na aerodromu u Madridu uhapšen je državljanin Švedske star 86 godina sa skoro pet kilograma kokaina u prtljagu.
SZO: Više od 1.300 ljudi umrlo od ekstremne vrućine koja je pogodila Evropu
29.06.2026.•
1
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je više od 1.300 ljudi umrlo usled toplotnog talasa koji je pogodio Evropu od 21. juna.
Irkutska oblast u Rusiji u stanju visoke pripravnosti zbog nestašice goriva
28.06.2026.•
4
Guverner Irkutske oblasti u Sibiru Igor Kobzev najavio je sprovođenje režima "visoke pripravnosti" kako bi se sprečila vanredna situacija usled ozbiljne nestašice goriva koja pogađa teritoriju.
Putin: Rusija je mnogo naučila iz teškog perioda kroz koji prolazi
28.06.2026.•
9
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Rusija prolazi kroz težak period, ali da je zemlja iz toga mnogo naučila, prenela je državna novinska agencija TASS.
Vens: SAD pobeđuju bez obzira na ishod pregovora sa Iranom
28.06.2026.•
5
Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da Sjedinjene Američke Države "pobeđuju u svakom slučaju" kada je reč o sukobu i pregovorima sa Iranom, navodeći da je iranski nuklearni program uništen.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar