Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Evroparlamentarac: Vučić Srbiju vodi sve dalje i dalje od Evropske unije
24.01.2026.•
0
Evroparlamentarac Rajnhold Lopatka, šef delegacije Austrijske narodne partije u Evropskom parlamentu, izjavio je da predsednik Aleksandar Vučić trenutno vodi Srbiju "sve dalje i dalje" od Evropske unije.
VIDEO Akcija "Zajedno uz studente" u Beogradu: Bazar, potpisi podrške studentima...
24.01.2026.•
0
Akcija "Zajedno uz studente", koja je počela oko 11 časova u centru Beograda.
ANEM: Podneta krivična prijava zbog podstrekivanja mržnje prema novinarkama TV N1
24.01.2026.•
1
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da je podneta krivična prijava zbog podstrekivanja mržnje prema novinarkama TV N1 Ini Džakuli i Sanji Kosović.
AMSS: Oprez zbog poledice ujutru i uveče, opasnost i od odrona
24.01.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na poledicu u jutarnjim i večernjim časovima. Usled promene temperature učestali su odroni.
FOTO, VIDEO Veliki požar u Novom Pazaru: Gore magacini sa štofovima, ima povređenih
24.01.2026.•
4
U industrijskoj zoni u Novom Pazaru jutros oko dva sata izbio je požar.
Dekanica FPN: Najava evroparlamentaraca da će se vratiti u Srbiju signal da se pažljivo prati situacija
24.01.2026.•
10
Dekanica Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević izjavila je da je najvažnija poruka koju je šefica delegacije na konferenciji rekla - da će se vratiti ponovo u Srbiju.
"Zajedno za studente": IT zajednica organizuje danas skup u Beogradu
24.01.2026.•
3
Grupa "IT Blokada", simbolično na godišnjicu buđenja IT zajednice, okupiće više od 40 formalnih i neformalnih organizacija i predstavnika studenata na skupu koji se organizuje danas, 24. januara, u Beogradu.
Šefica delegacije Evropskog parlamenta: Dobili smo zabrinjavajuće izveštaje
23.01.2026.•
34
Marta Temido, šefica delegacije Evropske unije koja je u poseti Srbiji, kazala je da je ova misija dobila "zabrinjavajuće izveštaje o represiji i pritiscima" i zatražila transparentnu istragu.
Tužilac: Zahtev za zabranu Levijatana naišao na opstrukciju u Ustavnom sudu
23.01.2026.•
5
Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić ocenio je da je zahtev za zabranu pokreta "Levijatan", koji je on još jula 2023. godine podneo Ustavnom sudu, naišao na opstrukciju.
Nišlija uhapšen zbog sumnje da je bacio bombu u dvorište kuće
23.01.2026.•
0
Nišlija D. M. uhapšen je zbog sumnje da je, u oktobru prošle godine bacio ručnu bombu u dvorište jedne porodične kuće u Nišu, a potom pobegao, saopštila je Policijska uprava u Nišu.
Novi Savet REM-a čekaju i 103 prijave protiv programskog sadržaja emitera
23.01.2026.•
0
Od 5. novembra 2024, kada je prestao mandat poslednjem sazivu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) do danas, tom telu su stigle 103 prijave protiv programskog sadržaja emitera.
Radomir Lazović napadnut ispred Skupštine
23.01.2026.•
5
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović objavio je da je danas napadnut ispred Narodne skupštine, te da je napadača uspeo da zadrži, nakon čega je, kako je rekao, policija reagovala profesionalno.
Podignuta prva optužnica zbog malverzacija na izborima na Kosovu
23.01.2026.•
1
Osnovno tužilaštvo u Uroševcu jutros je podiglo optužnicu protiv jedne osobe u vezi sa vanrednim parlamentarnim izborima 28. decembra na Kosovu, što je prva optužnica u vezi sa ovim izborima.
Taksa za javni servis se ne povećava: Ministarstvo odbilo predlog RTS-a i RTV-a
23.01.2026.•
26
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija odbilo je predlog upravnih odbora Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine da se taksa za javni medijski servis uskladi sa inflacijom.
Niškom fakultetu Konstantin Veliki oduzeta dozvola za rad
23.01.2026.•
0
Ministarstvo prosvete danas je saopštilo da je, 19. januara, oduzelo dozvolu za rad Fakultetu za pravo, bezbednost i menadžment "Konstantin Veliki" u Nišu Univerziteta Union – Nikola Tesla Beograd.
Zbirke zadataka za završni ispit osmaka u prodaji
23.01.2026.•
0
Zbirke zadataka za završni ispit za učenike osmog razreda osnovnih škola od danas su u prodaji u knjižarama Službenog glasnika, Zavoda za udžbenike i drugim knjižarama širom Srbije.
Poslanici SNS "šokirani": Hteli smo dijalog sa evroparlamentarcima, nismo ga dobili
23.01.2026.•
44
Poslanica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Marina Raguš je izjavila da su predstavnici vladajuće većine želeli dijalog sa delegacijom Evropskog parlamenta (EP) na sastanku u Skupštini Srbije.
Gotov sastanak opozicije sa delegacijom EP: Predložili uvođenje sankcija SNS-u, Marku Kričku i drugima
23.01.2026.•
52
Poslanici proevropskih stranaka opozicije su, posle sastanka s delegacijom Evropskog parlamenta, rekli da su članovima delegacije rekli da EU treba da uvede lične sankcije zvaničnicima Srpske napredne stranke.
VIDEO Picula i evroparlamentarci pogledali izložbu o Jasenovcu: EU utemeljena na antifašizmu
23.01.2026.•
29
Evroparlamentarci su stigli u Beograd, a prošetali su centralnim holom u Skupštini i pogledali izložbu o Jasenovcu.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar