Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Masovni odlasci iz SAJ-a: "Ne žele da rade pod komandom ljudi koje je tu dovela isključivo lojalnost"
25.04.2026.•
0
Od dolaska Igora Žmirića na čelo Specijalne antiterorističke jedinice početkom novembra prošle godine, ovu jedinicu napustilo je oko 40 aktivnih pripadnika.
"Cilj je diskreditacija svedoka i kažnjavanje": Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika o istrazi tužilaštva
25.04.2026.•
0
Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ocenjuju da je postupanje tužilaštva u vezi sa krivičnom prijavom protiv bivše direktorke "izraz direktnog političkog pritiska i institucionalnog revanšizma".
Vučić: Ne želim sada da kažem datum izbora, kad budem želeo tada ću saopštiti
25.04.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Srpska napredna stranka imati veliki skup u Beogradu na Vidovdan, 28. juna, ili pre tog dana.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jedna runda
25.04.2026.•
2
Dnevni kviz 021.rs je pred vama svakog dana.
Sud: "Er Srbija" diskriminatorski postupila prema dečaku sa autizmom
25.04.2026.•
2
Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom se utvrđuje da je kompanija "Er Srbija" diskriminatorski postupila 2017. godine ne dozvolivši jedanaestogodišnjem autističnom dečaku da se ukrca na let od Beograda do Tivta.
Delić: Imamo 2.100 lekara specijalista manje nego 2012. godine, nedostaje 500 pedijatara
25.04.2026.•
14
Profesor beogradskog Medicinskog fakulteta u penziji Dragan Delić izjavio je da Srbija sada ima 2.100 lekara specijalista manje nego 2012. godine, a da samo u Nemačkoj radi oko 2.000 lekara sa sprskim pasošem.
VIDEO: Glumac Gagi Jovanović u Zemunu poprskan biber sprejem
25.04.2026.•
9
Glumac Dragan Gagi Jovanović poprskan je biber sprejem u Zemunu, nakon što je prethodno razgovarao sa okupljenima oko SNS štandova.
Mađarski novinar o saradnji Vučića i Mađara: Bez roštiljanja i vožnji po Savi, ali odnosi ostaju pragmatični
25.04.2026.•
3
Jožef Makai, novinar mađarskog istraživačkog portala Atlatszo i predavač na fakultetu Kodolanyi, ocenjuje da eventualna promena vlasti u Mađarskoj ne bi donela radikalan zaokret u odnosima sa Srbijom.
Incidenti između pristalica SNS i građana koji podržavaju studente u Zemunu
24.04.2026.•
4
Između pristalica Srpske napredne stranke i građana koji podržavaju studente u Zemunu su izbili incidenti.
Učenica iz Srbije postaje deo tima za izradu mini-satelita u Indiji
24.04.2026.•
2
Učenica Matematičke gimnazije Iskra Ilić pobedila je na danas održanom takmičenju u okviru projekta ShaktiSAT ("ŠaktiSAT"), čime je postala predstavnice Srbije na završnom takmičenju u Indiji.
Uhapšen zbog pet kilograma marihuane i kokaina
24.04.2026.•
2
Beogradska policija uhapsila je dvadesetšestogodišnjeg G. T, kod kojeg je pronašla oko pet kilograma marihuane i oko 80 grama kokaina, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Mijačić: Slučaj Banjska pokazao propast Vučićeve politike
24.04.2026.•
11
Slučaj Banjska pokazao je propast srpske politike na Kosovu, pre svega politike predsednika Aleksandra Vučića, izjavio je za N1 koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić.
Profesori Medicinskog u Beogradu: Izborni proces za studentski parlament kompromitovan na više nivoa
24.04.2026.•
0
Delegacija nastavnika sa Medicinskog fakulteta u Beogradu ocenila je danas da je "izborni proces nepopravljivo kompromitovan na više nivoa".
Bez gužvi na graničnim prelazima
24.04.2026.•
2
Prema podacima granične policije dobijenim u 17.15 časova, nema zadržavanja ni na putničkim, ni na teretnim terminalima graničnih prelaza u Srbiji, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Konsultacije o izradi Nacrta zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama 27. aprila
24.04.2026.•
0
Zaštitnik građana najavio je danas da će 27. aprila organizovati konsultacije sa učenicima, nastavnicima i roditeljima povodom izrade Nacrta zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u školama.
Promena na N1: Šovljanski umesto Božića preuzima rukovođenje redakcijom
24.04.2026.•
15
Novinar i producent Branislav Šovljanski preuzima rukovođenje redakcijom N1, u kojoj radi od osnivanja, saopštila je ta televizija.
Brnabić: Picula želi stabilno slabu i poslušno dobru Srbiju, ne zna šta bi od mržnje prema Vučiću
24.04.2026.•
26
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ocenila je da izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula želi "stabilno slabu i poslušno dobru Srbiju".
Bivši urednik Dečjeg programa RTS: "Za našu decu"
24.04.2026.•
7
Nekadašnji urednik Redakcije dečjeg programa RTS Vladimir Manojlović uputio je pismo javnosti u kojem izražava zabrinutost zbog gašenja, kako navodi, samostalne Redakcije programa za decu.
Aleksić: Kao datum izbora gotovo izvestan 12. jul
24.04.2026.•
52
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić gotovo izvesno planira vanredne parlamentarne izbore za 12. jul.
Paunović: Poništiti Mrdićeve zakone i sve njihove pravne posledice
24.04.2026.•
8
Bivša tužiteljka Jasmina Paunović izjavila je da bi posle današnjih preporuka Venecijanske komisije vlast u Srbiji morala da poništi Mrdićeve zakone i sve njihove pravne posledice.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar