Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Mogao bih opet da budem premijer Srbije
10.12.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi ponovo mogao opet da bude premijer.
Pravnica Mandić o tome da li je Selaković "pušten niz vodu": Videćemo da li će mu ukinuti imunitet
10.12.2025.•
0
Pravnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić ocenila je da je rano govoriti o tome da li je ministar kulture Nikola Selaković, u slučaju "Generalšab", "pušten niz vodu".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - dobar materijal i poklon
10.12.2025.•
4
Stiglo je novo izdanje 021.rs dnevnog kviza u kom smo pripremili poklon za vas.
Danas ponavljanje izbora na jednom biračkom mestu u Sečnju
10.12.2025.•
1
Na biračkom mestu broj sedam u OŠ "Veljko Đuričin", u naselju Jarkovac, u opštini Sečanj, danas će biti ponovljeno glasanje.
SPC sada ima nalog i na Instagramu
10.12.2025.•
4
Informativna služba Srpske pravoslavne crkve (SPC) je otvorila Instagram nalog.
Vučić: Predložiću Fon der Lajen da ceo Zapadni Balkan zajedno uđe u EU
10.12.2025.•
44
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da danas ima važan sastanak sa čelnicima EU Ursulom fon der Lajen i Antoniom Kostom u Briselu i dodao da će im predložiti da ceo Zapadni Balakan zajedno prime u EU.
Loš kvalitet vazduha širom Srbije: Najgore u Užicu, Novom Pazaru i Nišu
09.12.2025.•
0
U Užicu, Novom Pazaru, Lazarevcu i na dve merne stanice u Nišu, od 20 do 20.59 kvalitet vazduha je bio "izuzetno zagađen", objavila je Agencija za zaštitu životne sredine.
Pravnik: Ukidanje nezavisnosti TOK-a ugrozilo bi istrage protiv visokih funkcionera
09.12.2025.•
3
Diplomirani pravnik Nemanja Đurić kaže da će, prema saznanjima koje poseduje, izmene zakona o pravosuđu stupiti na snagu u martu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - na pravom kursu
09.12.2025.•
14
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Beleška tužiteljke: Policija nije dozvolila uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine
09.12.2025.•
12
List Danas je došao u posed službene beleške u kojoj tužiteljka Prvog osnovnog javnog tužilaštva Gordana Nedić Isailović opisuje na koji način joj je onemogućeno vršenje uviđaja u tzv. Ćacilendu.
VIDEO Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu šetnjom obeležavaju godinu dana blokade
09.12.2025.•
0
Studenti Pravnog fakulteta protestom "365 dana traženja pravde" obeležavaju godišnjicu početka blokade na ovom fakultetu.
Nemački vojni avion nije mogao da sleti u Prištinu zbog nedostatka sertifikovanog osoblja
09.12.2025.•
0
Nemački vojni avion nije mogao da sleti na aerodrom "Adem Jašari" u Prištini jer nije imao sertifikovano osoblje za sletanje u uslovima smanjene vidljivosti.
Nenadić: Agencija za sprečavanje korupcije ne koristi mnoga svoja ovlašćenja
09.12.2025.•
1
Programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić je danas ocenio da se Agencija za sprečava korupcije ne koristi mnoga svoja ovlašćenja.
Macut: Mladi ključni partner u zelenoj transformaciji Srbije
09.12.2025.•
2
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut poručio je danas da je zelena transformacija jedna od strateških politika Vlade i da na tom putu nema važnijeg partnera od mladih.
Analitičar: Male šanse da Vjosa Osmani bude reizabrana za predsednicu Kosova
09.12.2025.•
0
Direktor Balkanske grupe za politiku u Prištini Naim Rašiti ocenio je danas da su male šanse da predsednica Kosova Vjosa Osmani bude reizabrana na tu funkciju nakon isteka petogodišnjeg mandata u aprilu naredne godine.
Uhapšen zaposleni u "Srbijašumama" zbog sumnje na zloupotrebu položaja
09.12.2025.•
3
Pripadnici MUP-a u Nišu uhapsili su M. A. zaposlenog u Šumskoj upravi Aleksinac preduzeća "Srbijašume" zbog sumnje da je izvršio krivična dela zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
TOK traži pritvor za dvojicu osumnjičenih iz organizovane kriminalne grupe za preprodaju droge
09.12.2025.•
0
Javni tužilac za organizovani kriminal predložio je sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu da odredi pritvor S.Š. i D.S. koji su osumnjičeni da su se bavili preprodajom narkotika, saopšteno je danas.
Udruženje "Naše mleko": Poljoprivreda u Srbiji sistematski se uništava
09.12.2025.•
1
Poljoprivrednici Udruženja "Naše mleko" upozorili su da je poljoprivreda u Srbiji sistematski uništavana, uz dodatnu represiju države koja, kako navode, ekonomski ugrožava proizvođače.
Uprkos dodvoravanju Trampu usledile sankcije NIS-u i visoke carine: "Politika Četiri stuba neodrživa"
09.12.2025.•
11
Vašington skoro nije imao popularniju administraciju u Srbiji.
Poslanica SSP kažnjena jer je rekla da se ispred Skupštine Srbije nalaze kriminalci i batinaši
09.12.2025.•
5
Administrativni odbor Skupštine Srbije usvojio je novčane kazne za poslanike opomenute na poslednjoj sednici, i to poslanicu Stranke slobode i pravde Tatjanu Pašić i poslanika Novog lica Srbije Miloša Parandilovića.
FOTO, VIDEO: Krali luksuzna vozila u Nemačkoj i Švajcarskoj, pa ih prodavali u Srbiji
09.12.2025.•
4
Četiri člana organizovane kriminalne grupe, D.M, M.K, I.M. i S.B, uhapšena su u Srbiji zbog prevara sa automobilima.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar