Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
Pročitaj još
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Koalicija za slobodu medija: Zloupotreba REM-a pred parlamentarne izbore
24.10.2026.•
0
Grupa medijskih udruženja okupljenih u Koaliciju za slobodu medija osudila je danas zloupotrebu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pre izbore.
Zaključen poseban birački spisak za izbore za savete nacionalnih manjina
24.10.2026.•
0
Ministar za ljudska i manjinska prava u tehničkom mandatu Demo Beriša doneo je Rešenje o zaključenju posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Ne zaboravite da pomerite kazaljke: Noćas se vraćamo na zimsko računanje vremena
24.10.2026.•
0
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, u tri sata posle ponoći, kada počinje zimsko računanje vremena, najavila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede.
Mijačić: Nije realno da Kosovo dobije status kandidata za EU ove godine
24.10.2026.•
0
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU) za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da nije realno da Kosovo dobije status kandidata za EU ove godine.
Porodilišta u Srbiji: "Ulaganje ne sme da se završi na renoviranju zidova"
24.10.2026.•
0
Klinički centar Srbije potvrdio je da se plafon obrušio u jednoj prostoriji na Klinici za ginekologiju i akušerstvo (GAK) u Višegradskoj, gde je u toku rekonstrukcija.
Ističe rok za prijavu nelegalnih objekata: Građani imaju još danas vremena
24.10.2026.•
1
Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji koji iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu u zakonskom roku, u okviru programa "Svoj na svome", mogu to da učine još danas, 24. oktobra, do ponoći.
.jpg "Čolović o pravilima u nedelju: Kada stižu prvi izborni rezultati i šta je zabranjeno na biračkom mestu")
Čolović o pravilima u nedelju: Kada stižu prvi izborni rezultati i šta je zabranjeno na biračkom mestu
24.10.2026.•
4
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju. Biračka mesta se otvaraju u 7, glasanje traje do 20 časova, do kada traje i izborna tišina.
SPC: Deo Časnog krsta, dar kneza Lazara, uskoro stiže u Srbiju
23.10.2026.•
11
Deo Časnog krsta Gospodnjeg, dar kneza Lazara manastiru Vatoped na Svetoj Gori, uskoro bi trebalo da stigne u Srbiju, saopštila je večeras Srpska pravoslavna crkva (SPC).
RIK proglasio još dve liste za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, rok ističe u ponoć
23.10.2026.•
1
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je večeras još dve izborne liste za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će biti održani 8. novembra.
Na izborima u nedelju 15.539 domaćih i 637 stranih posmatrača: Najviše iz Kreni-Promeni
23.10.2026.•
4
Na vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju, 25. oktobra, biće ukupno 16.176 posmatrača, navodi se u ukupnoj statistici objavljenoj na sajtu Republičke izborne komisije (RIK).
BROJ PO BROJ: Prvo jedan, pa dva, pa... iz početka
23.10.2026.•
3
Mi smo priredili još jedan zadatak.
Državljanin Srbije osuđen u SAD na 17 godina zatvora zbog krijumčarenja kokaina
23.10.2026.•
3
Milan Tanović (59), državljanin Srbije koji je živeo u Španiji, osuđen je pred saveznim sudom u Teksasu na 17 godina zatvora zbog učešća u međunarodnoj mreži za krijumčarenje kokaina, saopštilo je američko tužilaštvo.
NIS između novih rokova i neizvesne sudbine: Šta ako dogovor sa MOL-om izostane?
23.10.2026.•
7
Sudbina Naftne industrije Srbije (NIS) i dalje je neizvesna, uprkos tvrdnjama da je postignut dogovor o prodaji ruskog udela mađarskom MOL-u.
RIK utvrdio konačan broj birača za parlamentarne izbore u nedelju
23.10.2026.•
10
Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je danas konačan broj birača za vanredne parlamentarne izbore u nedelju, 25. oktobra.
RIK proglasio još šest lista za izbore za savete nacionalnih manjina
23.10.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je večeras šest lista za neposredne izbore za članove saveta nacionalnih manjina, raspisane za 8. novembar.
EK upozorava: Ozbiljno shvatamo pokušaje diskreditovanja posmatrača izbora u Srbiji
23.10.2026.•
0
Evropska unija veoma ozbiljno shvata pokušaje diskreditovanja posmatrača izbora iz redova Evropskog parlamenta i očekuje od svih zemalja da sarađuju sa međunarodnim posmatračkim misijama.
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar