Novi rekord u Srbiji: Više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje popijeno u 2022.
Tokom prethodne godine građani Srbije ukupno su popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.
Foto: Pixabay
Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da od ukupnog broja izdatih lekova 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici (lekovi za smirenje), dok su 2,14 miliona antidepresivi, navode iz RFZO-a za Euronews Srbija.
Kako navodi RFZO, kada je reč o anksioliticima, odnosno lekovima za smirenje, izdato je oko 2,49 miliona pakovanja bromazepama, lorazepama i diazepama oko 1,26 miliona, a alprazolama oko 188.000.
Anksiolitici se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza, a osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i sličnih poremećaja.
Iako je primetan pad u korišćenju ove grupe lekova za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, ovi podaci ipak ukazuju na veliku potrošnju lekova za smirenje u Srbiji, pa se postavlja pitanje šta je uzrok preterane konzumacije i da li postoji razlog za brigu?
Uzimanje na svoju ruku - najčešći problem
Lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom periodu mogu biti bezbedni i efikasni.
Međutim, u Srbiji često dolazi do zloupotrebe ove grupe lekova, što posledično dovodi do neželjenih dejstava, najčešće zavisnosti.
Zloupotreba lekova je svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara, a ovo uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene, pojava koja je kada su u pitanju lekovi za smirenje u našem društvu itekako primetna.
Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, za Euronews Srbija kaže da je najveći problem u tome što ljudi ove lekove koriste na svoju ruku, najčešće jako dugo, čak godinama, što dovodi do razvoja tolerancije i zavisnosti.
"Nekada čovek ode kod psihijatra i on mu propiše anksiolitik, a to predstavlja privremenu terapiju dok ne počne antidepresiv da deluje jer oni ne deluju tih prvih nedelja, a kada njegovo dejstvo dođe do izražaja, onda se postepeno isključuje anksiolitik, ali to uvek mora da bude u saradnji sa psihijatrom, znači to treba da se desi vrlo postepeno", ističe Đorđević.
Međutim, neretko se, kako kaže Đorđević, dešava da se pacijenti ne vrate jednom kada im lek bude propisan.
"Da su se javili lekaru i rekli da već nedeljama piju taj lek dva, tri puta dnevno, onda bi im lekar dao adekvatan trajni lek koji mogu da piju, ali se to često ne dešava i oni ostanu samo na anksioliticima koji korišćeni na taj način samo izazovu problem", kaže Đorđević.
Na koji način se propisuju sedativi?
Od 2011. godine lekove za smirenje u Srbiji je moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine.
Kako bi se terapija nastavila neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Ipak, do zloupotrebe i dalje dolazi uprkos ovom pravilu.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ranije je za Euronews Srbija rekla da "neki ljudi uzimaju te lekove i bez recepta, da im ih u apotekama izdaju i bez lekarskog recepta ili tako što dobijaju te lekove u privatnim ordinacijama".
Na pitanje da li se lekovi za smirenje izdaju bez recepata u apotekama, Đorđević kaže da je "zvanično, isključivo tako, i da je potrebno da se u apotekama traže recepti kako bi se izdao anksiolitik", ali da je situacija drugačija.
"Ono što se dešava je da lekari drugih specijalnosti prepišu neki anksiolitik, kako bi se čovek umirio, da bi se opustio, kada ima pritisak ili slično", rekla je ona i dodala "da se dešava da ljudi samo sačuvaju taj recept i onda kasnije koriste lekove na svoju ruku".
Stašević Karličić je takođe rekla kako postoji fenomen da ove lekove ne prepisuju uglavnom psihijatri, što bi trebalo, već i lekari drugih specijalnosti.
"To je po meni neracionalno. Bez psihijatra, odnosno bez recepta psihijatra i eksplicitne preporuke ovu vrstu lekova ne treba uzimati, treba lečiti primarni poremećaj", dodaje Karlišić.
Lekovi za smirenje – kratkotrajno rešenje i maskiranje dubljeg problema
Uzroci preterane potrošnje mogu se, prema rečima doktorke Irene Đorđević, naći u tome što anksioznih poremećaja ima sve više, čemu umnogome doprinosi savremeni stil života i previsoki zahtevi od sredine u kojoj živimo, pri čemu dolazi do narušavanja kvaliteta našeg života.
Ovo mogu biti neki od razloga zašto ljudi pribegavaju anksioliticima, kao i pokušaj da mnoge emotivne probleme reše upravo ovim putem.
Đorđević dodaje i da konzumenti anksiolitika neretko mogu biti i oni ljudi koji se bore sa nesanicom, koju kako kaže, često nedovoljno ozbiljno shvatamo.
"Dešava se da nam pacijenti kažu - pa ja već godinama svako veče uzimam bromazepam da zaspim. Ima ljudi koji su ekstremni u tome, zato je potrebno da se sa njima radi detoksikacija, kao i kod svih bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci", objašnjava Đorđević.
Kratkotrajni efekat anksiolitika pomogne ljudima da se privremeno umire, ali ukoliko se ovi lekovi piju svakog dana, nekoliko puta dnevno, uvode mnogo drugih komplikacija.
Može da dođe do oštećenja kognitivnih funkcija, što život onih koji ih koriste stavlja u opasnost.
"Ono što je jako važno da znamo jeste da se u svetu, mnogo više za anksiozne poremećaje prepisuju antidepresivi, nego anksiolitici, jer su antidepresivi značajno bolji lekovi u tom slučaju i u tom smislu na duge staze mogu zapravo da reše problem", objašnjava Đorđević.
Pad u potrošnji lekova za smirenje - kako da se ovaj trend nastavi?
Potrošnja lekova za smirenje se u 2022. godini smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu "kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja ovih lekova", navode za Euronews Srbija iz RFZO-a.
Đorđević veliku potrošnju u 2021. godini povezuje sa "strahom koji je bio prisutan u vreme kada je pandemija za nas bila velika nepoznanica".
Kaže kako još jedan od razloga može biti i to što dolazi do destigmatizacije kada je u pitanju obraćanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, da se o mentalnom zdravlju u Srbiji mnogo više priča i da je potrebno da se to nastavi.
"Potrebno je da se svaki čovek koji ima problem sa anksioznošću, depresivnošću i nesanicom, isključivo javi psihijatru, kako bi im uvek bio propisan odgovarajući lek", zaključuje Đorđević za Euronews Srbija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
SNS mora da plati Vukašinu Obradoviću zbog povrede časti i ugleda
19.12.2025.•
0
Treći osnovni sud u Beogradu delimičnio je usvojio tužbeni zahtev novinara Vukašina Obradovića protiv Srpske napredne stranke.
Češki premijer: Treba da primimo Srbiju u Evropsku uniju i Šengenski prostor
19.12.2025.•
1
Novi češki premijer Andrej Babiš rekao je danas da je važno da Evropska unija primi Srbiju kao svoju punopravnu članicu, ali i u Šengenski prostor.
Fon Bekerat podsetio ministra pravde da EU traži manje mešanje politike u srpsko pravosuđe
19.12.2025.•
0
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat razgovarao je sa ministrom pravde Nenadom Vujićem o izveštaju Evropske komisije, u kom se od Srbije traži smanjenje političkog i neprimerenih uticaja na pravosuđe.
Država proglasila tajnom informacije o izvozu borbenih dronova firme Željka Mitrovića
19.12.2025.•
4
Podaci o izvozu borbenih dronova kompanije u kojoj većinsko vlasništvo ima Željko Mitrović, proglašeni su tajnom.
Dačić u Nigeru: Vezuju nas prijateljski odnosi još od Pokreta nesvrstanih
19.12.2025.•
1
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačića sastao se sa predsednikom Vlade Nigera, prilikom zvanične posete ovoj afričkoj državi.
Potpredsednica Skupštine : Srbija nema obavezu da se sada uskladi spoljnom politikom EU
19.12.2025.•
7
Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je danas da Srbija nema obavezu da uskladi svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i dodala je to postaje obavezno "tek pred neposredan ulaz".
_uklonjen_veliki_reklamni_pano_vojske.jpg "Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba")
Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba
19.12.2025.•
3
Veliki reklamni pano Ministarstva odbrane, koji se nalazio celom dužinom jedne od bombardovanih zgrada Generalštaba u centru Beograda, uklonjen je u četvrtak nakon što je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Četiri člana Saveta REM-a podnela ostavke
19.12.2025.•
7
Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Mileva Malešić i zvanično su podneli ostavke na mesto člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Srbija tapka u mestu i "nije usklađena" dok region napreduje ka EU
19.12.2025.•
5
Samit lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, održan sinoć u Briselu, završen je bez prisustva predstavnika Srbije, ali uz poruke o ubrzanju procesa proširenja i "neusklađenosti" Srbije.
Preminula studentkinja FDU koja je pala sa stepeništa
19.12.2025.•
2
Preminula je dvadesetogodišnja studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je pala sa stepenica u domu Studentski grad.
Vučević o "idiotima": Mnogo smo pametni - hoćemo ruševine, nećemo nove investicije
19.12.2025.•
48
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević ocenio je da je šteta od odustajanja američkih investitora od projekta Generalštab, društvena i politička a ne samo ekonomska.
Macut odgovorio Đokiću: Nema razloga za odlaganje uvođenja SPIRI sistema na fakultetima
19.12.2025.•
13
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut odgovorio je na apel rektora Univerziteta u Beogradu na odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) u visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
17
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
46
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Tužilac: Četiri puta više prijavljenih fizičkih napada na novinare u ovoj godini u odnosu na 2024.
18.12.2025.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara.
Advokat Beljanski: Vučić pomilovanjima priznaje da ne veruje pravosuđu da će biti poslušno
18.12.2025.•
5
Advokat Slobodan Beljanski izjavio je da data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno.
Vlada Srbije preporučila da Badnji dan i 24. decembra i 6. januara bude neradan
18.12.2025.•
15
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da Badnji dan - 24. decembra 2025. po gregorijanskom kalendaru i 6. januara 2026. po julijanskom kalendaru bude neradan za vernike.
Tužilaštvo: Snimak razgovora direktora Telekoma i Junajted grupe o promeni uređivačke politike N1 montiran
18.12.2025.•
25
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je audio snimak razgovora između direktora Telekoma Srbija Vladimir Lučić i direktora Junajted grupe Stana Milera montiran.
Poznato koliko je koštala obnova dva bulevara koja su oštetila vojna vozila tokom parade na Novom Beogradu
18.12.2025.•
15
Nakon vojne parade "Snaga jedinstva" u septembru, rekonstrukcija Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu koštala je 196,7 miliona dinara, dok je rekonstrukcija Bulevara Nikole Tesle koštala 79,07 miliona dinara.
Komentari 14
Josip
zgađen
Još jedna karakteristika zlatnog doba.
Zagrcnuti građanin
Ahahahahhaaha!
Bravo!!! Bojim se da danas retki znaju taj vic sa Lalom i zlatnom ribicom!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar