Novi rekord u Srbiji: Više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje popijeno u 2022.
Tokom prethodne godine građani Srbije ukupno su popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.
Foto: Pixabay
Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da od ukupnog broja izdatih lekova 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici (lekovi za smirenje), dok su 2,14 miliona antidepresivi, navode iz RFZO-a za Euronews Srbija.
Kako navodi RFZO, kada je reč o anksioliticima, odnosno lekovima za smirenje, izdato je oko 2,49 miliona pakovanja bromazepama, lorazepama i diazepama oko 1,26 miliona, a alprazolama oko 188.000.
Anksiolitici se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza, a osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i sličnih poremećaja.
Iako je primetan pad u korišćenju ove grupe lekova za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, ovi podaci ipak ukazuju na veliku potrošnju lekova za smirenje u Srbiji, pa se postavlja pitanje šta je uzrok preterane konzumacije i da li postoji razlog za brigu?
Uzimanje na svoju ruku - najčešći problem
Lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom periodu mogu biti bezbedni i efikasni.
Međutim, u Srbiji često dolazi do zloupotrebe ove grupe lekova, što posledično dovodi do neželjenih dejstava, najčešće zavisnosti.
Zloupotreba lekova je svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara, a ovo uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene, pojava koja je kada su u pitanju lekovi za smirenje u našem društvu itekako primetna.
Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, za Euronews Srbija kaže da je najveći problem u tome što ljudi ove lekove koriste na svoju ruku, najčešće jako dugo, čak godinama, što dovodi do razvoja tolerancije i zavisnosti.
"Nekada čovek ode kod psihijatra i on mu propiše anksiolitik, a to predstavlja privremenu terapiju dok ne počne antidepresiv da deluje jer oni ne deluju tih prvih nedelja, a kada njegovo dejstvo dođe do izražaja, onda se postepeno isključuje anksiolitik, ali to uvek mora da bude u saradnji sa psihijatrom, znači to treba da se desi vrlo postepeno", ističe Đorđević.
Međutim, neretko se, kako kaže Đorđević, dešava da se pacijenti ne vrate jednom kada im lek bude propisan.
"Da su se javili lekaru i rekli da već nedeljama piju taj lek dva, tri puta dnevno, onda bi im lekar dao adekvatan trajni lek koji mogu da piju, ali se to često ne dešava i oni ostanu samo na anksioliticima koji korišćeni na taj način samo izazovu problem", kaže Đorđević.
Na koji način se propisuju sedativi?
Od 2011. godine lekove za smirenje u Srbiji je moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine.
Kako bi se terapija nastavila neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Ipak, do zloupotrebe i dalje dolazi uprkos ovom pravilu.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ranije je za Euronews Srbija rekla da "neki ljudi uzimaju te lekove i bez recepta, da im ih u apotekama izdaju i bez lekarskog recepta ili tako što dobijaju te lekove u privatnim ordinacijama".
Na pitanje da li se lekovi za smirenje izdaju bez recepata u apotekama, Đorđević kaže da je "zvanično, isključivo tako, i da je potrebno da se u apotekama traže recepti kako bi se izdao anksiolitik", ali da je situacija drugačija.
"Ono što se dešava je da lekari drugih specijalnosti prepišu neki anksiolitik, kako bi se čovek umirio, da bi se opustio, kada ima pritisak ili slično", rekla je ona i dodala "da se dešava da ljudi samo sačuvaju taj recept i onda kasnije koriste lekove na svoju ruku".
Stašević Karličić je takođe rekla kako postoji fenomen da ove lekove ne prepisuju uglavnom psihijatri, što bi trebalo, već i lekari drugih specijalnosti.
"To je po meni neracionalno. Bez psihijatra, odnosno bez recepta psihijatra i eksplicitne preporuke ovu vrstu lekova ne treba uzimati, treba lečiti primarni poremećaj", dodaje Karlišić.
Lekovi za smirenje – kratkotrajno rešenje i maskiranje dubljeg problema
Uzroci preterane potrošnje mogu se, prema rečima doktorke Irene Đorđević, naći u tome što anksioznih poremećaja ima sve više, čemu umnogome doprinosi savremeni stil života i previsoki zahtevi od sredine u kojoj živimo, pri čemu dolazi do narušavanja kvaliteta našeg života.
Ovo mogu biti neki od razloga zašto ljudi pribegavaju anksioliticima, kao i pokušaj da mnoge emotivne probleme reše upravo ovim putem.
Đorđević dodaje i da konzumenti anksiolitika neretko mogu biti i oni ljudi koji se bore sa nesanicom, koju kako kaže, često nedovoljno ozbiljno shvatamo.
"Dešava se da nam pacijenti kažu - pa ja već godinama svako veče uzimam bromazepam da zaspim. Ima ljudi koji su ekstremni u tome, zato je potrebno da se sa njima radi detoksikacija, kao i kod svih bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci", objašnjava Đorđević.
Kratkotrajni efekat anksiolitika pomogne ljudima da se privremeno umire, ali ukoliko se ovi lekovi piju svakog dana, nekoliko puta dnevno, uvode mnogo drugih komplikacija.
Može da dođe do oštećenja kognitivnih funkcija, što život onih koji ih koriste stavlja u opasnost.
"Ono što je jako važno da znamo jeste da se u svetu, mnogo više za anksiozne poremećaje prepisuju antidepresivi, nego anksiolitici, jer su antidepresivi značajno bolji lekovi u tom slučaju i u tom smislu na duge staze mogu zapravo da reše problem", objašnjava Đorđević.
Pad u potrošnji lekova za smirenje - kako da se ovaj trend nastavi?
Potrošnja lekova za smirenje se u 2022. godini smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu "kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja ovih lekova", navode za Euronews Srbija iz RFZO-a.
Đorđević veliku potrošnju u 2021. godini povezuje sa "strahom koji je bio prisutan u vreme kada je pandemija za nas bila velika nepoznanica".
Kaže kako još jedan od razloga može biti i to što dolazi do destigmatizacije kada je u pitanju obraćanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, da se o mentalnom zdravlju u Srbiji mnogo više priča i da je potrebno da se to nastavi.
"Potrebno je da se svaki čovek koji ima problem sa anksioznošću, depresivnošću i nesanicom, isključivo javi psihijatru, kako bi im uvek bio propisan odgovarajući lek", zaključuje Đorđević za Euronews Srbija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Nova.rs: Vlada stavila van snage Aneks 5 ugovora o rekonstrukciji pruge Beograd-Kelebija")
Nova.rs: Vlada stavila van snage Aneks 5 ugovora o rekonstrukciji pruge Beograd-Kelebija
04.09.2025.•
0
Vlada Srbije je na današnjoj sednici navodno usvojila predlog ministarke Aleksandre Sofronijević, da se van snage stavi Zaključak o usvajanju Aneksa 5 rekonstrukcije pruge od Beograda do granice Srbije i Mađarske.
Picula: EU nije jasno osudila prisustvo Vučića i Fica na vojnim paradama autokratskih režima
04.09.2025.•
0
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da Evropska unija nije jasno osudila prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i slovačkog premijera Roberta Fica na vojnoj paradi u Kini.
Bivša službenica OEBS-a na Kosovu optužena za špijunažu: "Poverljiva dokumenta obezbeđivala za BIA"
04.09.2025.•
0
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je pred Osnovnim sudom u Prištini optužnicu protiv okrivljene Jelene Đukanović, bivše službenice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, za krivično delo "špijunaža".
Vojni avioni i helikopteri od sutra nadleću širi centar Beograda u sklopu priprema za vojnu paradu
04.09.2025.•
0
Vazduhoplovi Vojske Srbije će od sutra, 5. septembra, nadletati područje Beograda u okviru priprema za vojnu paradu "Snaga jedinstva", koja će biti održana 20. septembra.
Dačić i Fon Bekerat razgovarali u Beogradu o sprovođenju Poglavlja 24
04.09.2025.•
1
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić sastao se u Beogradu sa novoimenovanim šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, Andreasom fon Bekeratom.
Studenti se "malo zaglavili": "Sami mogu mnogo, ali ne mogu sve"
04.09.2025.•
9
Svi akteri pobune moraju da rade na zajedničkom frontu, ocenili su kolumnista Peščanika Dejan Ilić i docent na Filozofskom fakultetu u Nišu i poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić.
Lančani sudar četiri vozila u tunelu Laz, jedna osoba lakše povređena
04.09.2025.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da se u tunelu Laz u 10.26 časova dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala četiri putnička motorna vozila, a u kojem je jedna osoba lakše povređena.
Niš prvi grad koji je dobio lokalni odbor Vučićevog Pokreta za narod i državu
04.09.2025.•
5
Niš je postao prvi grad u Srbiji u kom je formiran lokalni odbor Pokreta za narod i državu čiji je osnivač Aleksandar Vučić.
Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije: Vučić i Macut nisu ni bili pozvani na Bledski forum
04.09.2025.•
9
Predsednik i premijer Srbije Aleksandar Vučić i Đuro Macut nisu ni bili pozvani na Bledski strateški forum, saopštilo je slovenačko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova.
Zaposleni na Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu od petka obustavljaju rad
04.09.2025.•
1
Zaposleni na Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu najavili su da će od petka, 5. septembra obustaviti rad zbog nezakonitih odluka Ministarstva prosvete.
Brnabić tvrdi da su prosvetarima porasle plate 140 odsto: "Da je tako, nastavnici bi živeli na Dedinju"
04.09.2025.•
29
"Da je tako kako predstavlja Ana Brnabić prosvetni radnici bi živeli na Dedinju", kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Vučić: Moji protivnici ni đuture ne bi mogli da me pobede, pa i da ukradu pola miliona glasova
04.09.2025.•
17
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavio je da u ovom trenutku ne vidi kako bi njegovi politički protivnici mogli da pobede na izborima i to "svi đuture, taman da ukradu 500.000 glasova".
Transparentnost: Ustavni sud od početka 2024. ne reaguje na neustavnu odredbu u zakonu o "Expo 2027"
04.09.2025.•
0
Ustavni sud od januara 2024. godine nije razmotrio inicijativu Transparentnosti Srbije da oglasi neustavnom odredbu Zakona o posebnim postupcima radi realizacije "Ekspo Beograd 2027".
Vladimir Đukanović: Ćacilend bio ključan u pobedi nad obojenom revolucijom
04.09.2025.•
40
Član Predsedništva SNS Vladimir Đukanović ocenio je da je formiranje Ćacilenda bio ključ u pobedi nad obojenom revolucijom - "iskra koja je zapalila otpor".
Vučić nakon razgovora sa Si Đinpingom: "Srbija i Kina su čelični prijatelji"
04.09.2025.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zahvalnost predsedniku Kine Si Đinpingu na srdačnoj dobrodošlici u Pekingu i podršci koju Kina kontinuirano pruža Srbiji, uz poruku da su dve zemlje "čelični prijatelji".
Ambasada Srbije: Nemamo podatke da je među stradalima na uspinjači u Lisabonu bilo naših državljana
04.09.2025.•
1
Ambasada Srbije u Portugaliji saopštila je da u ovom trenutku nema podataka da su državljani Srbije među povređenjima ili nastradalima.
EU reagovala na sastanak Vučića i Putina: "Bili smo kristalno jasni"
04.09.2025.•
36
Odnosi sa Putinovim režimom i Rusijom ne mogu biti uobičajeni i to je EU kristalno jasno poručila Srbiji.
Instagram spoljna politika Srbije: "Danas na putu ka EU, sutra u Moskvi, a preksutra kod brata Sija u Kini"
04.09.2025.•
14
Vlast u Srbiji je izgubila strateški kompas kada je reč o ciljevima spoljne politike i članstvu u EU, jer ne može se pozivati na dijalog i istovremeno voditi "pendrek politika".
Maskirani napadači bejzbol palicama i drškom pištolja tukli ratne veterane u kafiću u Beogradu
04.09.2025.•
47
Desetorica maskiranih napadača u kafiću na Savskom vencu pretukla su vlasnika jednog lokala i četvoricu njihovih gostiju, ratnih veterana koji podržavaju studente u blokadi i građane.
Tri medalje učenika iz Srbije na Evropskoj juniorskoj olimpijadi iz informatike
03.09.2025.•
3
Na devetoj Evropskoj juniorskoj informatičkoj olimpijadi (European Junior Olympiad in Informatics – EJOI) učenici iz Srbije osvojili su tri bronzane medalje.
Komentari 14
Josip
zgađen
Još jedna karakteristika zlatnog doba.
Zagrcnuti građanin
Ahahahahhaaha!
Bravo!!! Bojim se da danas retki znaju taj vic sa Lalom i zlatnom ribicom!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar