Novi rekord u Srbiji: Više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje popijeno u 2022.
Tokom prethodne godine građani Srbije ukupno su popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.
Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokazuju da od ukupnog broja izdatih lekova 5,2 miliona pakovanja su anksiolitici (lekovi za smirenje), dok su 2,14 miliona antidepresivi, navode iz RFZO-a za Euronews Srbija.
Kako navodi RFZO, kada je reč o anksioliticima, odnosno lekovima za smirenje, izdato je oko 2,49 miliona pakovanja bromazepama, lorazepama i diazepama oko 1,26 miliona, a alprazolama oko 188.000.
Anksiolitici se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza, a osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti, teskobe i sličnih poremećaja.
Iako je primetan pad u korišćenju ove grupe lekova za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, ovi podaci ipak ukazuju na veliku potrošnju lekova za smirenje u Srbiji, pa se postavlja pitanje šta je uzrok preterane konzumacije i da li postoji razlog za brigu?
Uzimanje na svoju ruku - najčešći problem
Lekovi za smirenje imaju široku primenu u medicini, a ukoliko se uzimaju pod nadzorom lekara i u ograničenom vremenskom periodu mogu biti bezbedni i efikasni.
Međutim, u Srbiji često dolazi do zloupotrebe ove grupe lekova, što posledično dovodi do neželjenih dejstava, najčešće zavisnosti.
Zloupotreba lekova je svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara, a ovo uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene, pojava koja je kada su u pitanju lekovi za smirenje u našem društvu itekako primetna.
Doktorka Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut, za Euronews Srbija kaže da je najveći problem u tome što ljudi ove lekove koriste na svoju ruku, najčešće jako dugo, čak godinama, što dovodi do razvoja tolerancije i zavisnosti.
"Nekada čovek ode kod psihijatra i on mu propiše anksiolitik, a to predstavlja privremenu terapiju dok ne počne antidepresiv da deluje jer oni ne deluju tih prvih nedelja, a kada njegovo dejstvo dođe do izražaja, onda se postepeno isključuje anksiolitik, ali to uvek mora da bude u saradnji sa psihijatrom, znači to treba da se desi vrlo postepeno", ističe Đorđević.
Međutim, neretko se, kako kaže Đorđević, dešava da se pacijenti ne vrate jednom kada im lek bude propisan.
"Da su se javili lekaru i rekli da već nedeljama piju taj lek dva, tri puta dnevno, onda bi im lekar dao adekvatan trajni lek koji mogu da piju, ali se to često ne dešava i oni ostanu samo na anksioliticima koji korišćeni na taj način samo izazovu problem", kaže Đorđević.
Na koji način se propisuju sedativi?
Od 2011. godine lekove za smirenje u Srbiji je moguće kupiti samo na recept, a izabrani lekar može da propiše ove lekove najduže za do tri meseca lečenja u toku jedne godine.
Kako bi se terapija nastavila neophodno je mišljenje stručnjaka, odnosno psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. Ipak, do zloupotrebe i dalje dolazi uprkos ovom pravilu.
Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ranije je za Euronews Srbija rekla da "neki ljudi uzimaju te lekove i bez recepta, da im ih u apotekama izdaju i bez lekarskog recepta ili tako što dobijaju te lekove u privatnim ordinacijama".
Na pitanje da li se lekovi za smirenje izdaju bez recepata u apotekama, Đorđević kaže da je "zvanično, isključivo tako, i da je potrebno da se u apotekama traže recepti kako bi se izdao anksiolitik", ali da je situacija drugačija.
"Ono što se dešava je da lekari drugih specijalnosti prepišu neki anksiolitik, kako bi se čovek umirio, da bi se opustio, kada ima pritisak ili slično", rekla je ona i dodala "da se dešava da ljudi samo sačuvaju taj recept i onda kasnije koriste lekove na svoju ruku".
Stašević Karličić je takođe rekla kako postoji fenomen da ove lekove ne prepisuju uglavnom psihijatri, što bi trebalo, već i lekari drugih specijalnosti.
"To je po meni neracionalno. Bez psihijatra, odnosno bez recepta psihijatra i eksplicitne preporuke ovu vrstu lekova ne treba uzimati, treba lečiti primarni poremećaj", dodaje Karlišić.
Lekovi za smirenje – kratkotrajno rešenje i maskiranje dubljeg problema
Uzroci preterane potrošnje mogu se, prema rečima doktorke Irene Đorđević, naći u tome što anksioznih poremećaja ima sve više, čemu umnogome doprinosi savremeni stil života i previsoki zahtevi od sredine u kojoj živimo, pri čemu dolazi do narušavanja kvaliteta našeg života.
Ovo mogu biti neki od razloga zašto ljudi pribegavaju anksioliticima, kao i pokušaj da mnoge emotivne probleme reše upravo ovim putem.
Đorđević dodaje i da konzumenti anksiolitika neretko mogu biti i oni ljudi koji se bore sa nesanicom, koju kako kaže, često nedovoljno ozbiljno shvatamo.
"Dešava se da nam pacijenti kažu - pa ja već godinama svako veče uzimam bromazepam da zaspim. Ima ljudi koji su ekstremni u tome, zato je potrebno da se sa njima radi detoksikacija, kao i kod svih bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci", objašnjava Đorđević.
Kratkotrajni efekat anksiolitika pomogne ljudima da se privremeno umire, ali ukoliko se ovi lekovi piju svakog dana, nekoliko puta dnevno, uvode mnogo drugih komplikacija.
Može da dođe do oštećenja kognitivnih funkcija, što život onih koji ih koriste stavlja u opasnost.
"Ono što je jako važno da znamo jeste da se u svetu, mnogo više za anksiozne poremećaje prepisuju antidepresivi, nego anksiolitici, jer su antidepresivi značajno bolji lekovi u tom slučaju i u tom smislu na duge staze mogu zapravo da reše problem", objašnjava Đorđević.
Pad u potrošnji lekova za smirenje - kako da se ovaj trend nastavi?
Potrošnja lekova za smirenje se u 2022. godini smanjila za 6,5 odsto u odnosu na 2021. godinu "kada je izdato oko 5,5 miliona pakovanja ovih lekova", navode za Euronews Srbija iz RFZO-a.
Đorđević veliku potrošnju u 2021. godini povezuje sa "strahom koji je bio prisutan u vreme kada je pandemija za nas bila velika nepoznanica".
Kaže kako još jedan od razloga može biti i to što dolazi do destigmatizacije kada je u pitanju obraćanje stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja, da se o mentalnom zdravlju u Srbiji mnogo više priča i da je potrebno da se to nastavi.
"Potrebno je da se svaki čovek koji ima problem sa anksioznošću, depresivnošću i nesanicom, isključivo javi psihijatru, kako bi im uvek bio propisan odgovarajući lek", zaključuje Đorđević za Euronews Srbija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Otpravnik poslova Delegacije EU u Srbiji: Počastvovan da s partnerima podržim značajne i trajne reforme
08.11.2026.•
0
Malteški diplomata Džulijan Vasalo danas je preuzeo dužnost otpravnika poslova Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Studentski plan: Prosveta i obrazovanje
08.11.2026.•
0
Studentska lista navodi da se obrazovanje kao "javno dobro i pravo svakog deteta, nevezano za mesto gde živi ili status roditelja", ne poštuje dosledno.
Putevi Srbije: Moguća magla
08.11.2026.•
0
Najopterećeniji putni pravci prvog, drugog i trećeg prioriteta održavanja su prohodni i nema snega, saopštila je večeras zimska služba preduzeća "Putevi Srbije".
Advokat Papić: Da tužilaštvo od Upravnog suda zatraži poništenje pomilovanja 37 osoba
08.11.2026.•
3
Advokat Bojan Papić iz Novog Sada podneo je Vrhovnom javnom tužilaštvu predlog da od Upravnog suda zatraži poništavanje odluka o pomilovanju 37 od ukupno 49 osoba koje je doneo bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Peruničić: Dvoje poginulih u nesreći autobusa u Hrvatskoj nisu državljani Srbije
08.11.2026.•
0
Privremena otpravnica poslova u Ambasadi Srbije u Hrvatskoj Dejana Peruničić izjavila je da dve osobe koje su poginule jutros u prevrtanju autobusa na auto-putu kod Ivanić-Grada nisu državljani Srbije.
Radovanović: Za čuvanje Ćacilenda pripadnici Interventne dobijali i za 200.000 dinara uvećanu platu
08.11.2026.•
15
Pukovnica policije u penziji i poslanica u prethodnom sazivu parlamenta Slavica Radovanović objavila je da su neki policajci dobijali uvećanja na platu koja su iznosila i do 200.000 dinara.
Restitucija u Srbiji počela pre 15 godina, mogla bi da potraje još toliko
08.11.2026.•
4
Petnaest godina od usvajanja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, u Srbiji je završeno gotovo 95 odsto posla, ali bi potpuno okončanje restitucije moglo da potraje još 10 do 15 godina.
Potraga za osobom koja je automobilom sletela u Bovansko jezero
08.11.2026.•
0
Ronilačke jedinice Žandarmerije tragaju za vozačem koji je juče oko podneva s automobilom sleteo u Bovansko jezero, objavila je RTS.
Studenti u blokadi: Spremni smo za konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije
08.11.2026.•
3
Studenti u blokadi, koji su sa Studentskom listom osvojili 140 poslaničkih mandata, saopštili su da su spremni za konstitutivnu sednicu Skupštine Srbije koja je zakazana za 17. novembar.
Bakić: Ozbiljno sam se pripremao za MUP, ali to je samo moja želja, jer još nije odlučeno
08.11.2026.•
44
Kandidat Studentske liste za poslanika Jovo Bakić izjavio je da bavljenje MUP-om nije u njegovoj struci, ali da se ozbiljno pripremao ukoliko bude izabran i ako mu bude ukazano poverenje da obavlja funkciju ministra.
Saslušani policajci zbog smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici
08.11.2026.•
0
Osmorica pripadnika Uprave kriminalističke policije (UKP) saslušana su zbog smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru 7. aprila 2024.
.jpg "Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana za 17. novembar: Na dnevnom redu šest tačaka")
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije zakazana za 17. novembar: Na dnevnom redu šest tačaka
08.11.2026.•
12
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je prvu sednicu novog saziva Skupštine u utorak, 17. novembra.
Član Fiskalnog saveta: Investitori odlaze jer Srbija više nije destinacija jeftine radne snage kao pre
08.11.2026.•
8
Član Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić ocenio je da je odlazak investitora pre svega posledica ekonomskih okolnosti, jer Srbija više nije destinacija sa obilnom i jeftinom radnom snagom, kakva je bila pre
Hiperaktivnost tužilaštva i policije nakon izbora: "Pokušaj opstanka, bacanje prašine u oči javnosti"
08.11.2026.•
10
U Srbiji se formalno gledano ništa još nije promenilo.
Tužilaštvo traži od policije da utvrdi ko je sa tribina Beogradske arene pretio smrću Brankici Stanković
08.11.2026.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je zahtev policiji za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom događaja od 6. novembra u Beogradskoj areni tokom košarkaške utakmice između Partizana i Makabija.
Nedeljkov: Hapšenje upravnika Zabele je tek prvi korak, mnogi putevi vode do ministra pravde
08.11.2026.•
0
Hapšenje upravnika KPZ Zabela Rodoljuba Rončevića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i davanje mita u vezi sa glasanjem je tek "prvi korak" u rasvetljavanju mogućih izbornih zloupotreba.
Plan Studentske liste za vojsku: Povećanje budžeta i plata, "ispravljanje nepravdi", prioriteti u nabavkama
08.11.2026.•
41
Predstavnik Studentske liste i nekadašnji oficir Vojske Srbije Luka Ponorac izjavio je da će ta politička opcija težiti budžetu od pet odsto BDP-a za sistem odbrane, odnosno uvećanje za tri procenta.
Bivši zaposleni Euronews Srbija: Minja Miletić i Dragana Pejović krive za urušavanje profesionalnih standarda
08.11.2026.•
4
Udruženju novinara Srbije (UNS) obratili su se potpisnici otvorenog pisma, nekada zaposleni na TV Euronews Srbija.
Komentari 14
Josip
zgađen
Još jedna karakteristika zlatnog doba.
Zagrcnuti građanin
Ahahahahhaaha!
Bravo!!! Bojim se da danas retki znaju taj vic sa Lalom i zlatnom ribicom!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar