Savet Evrope: Zemlje bivše Jugoslavije nisu se kako treba suočile sa zločinima ratova '90-ih
Neuspeh u potpunom suočavanju sa ratnim zločinima i temeljnim uzrocima sukoba '90-ih godina i dalje ima razorne posledice u zemljama bivše Jugoslavije.
Foto: Beta/AP
Tako se ocenjuje u izveštaju Saveta Evrope objavljenom danas.
"Skoro 30 godina posle ratova, koji su devedesetih doveli do raspada Jugoslavije, krajnje je vreme da se ostvare delotvorna pravda, reparacije i istina za žrtve, ali su pomirenje i socijalna kohezija i dalje daleko, a čini se da je i mir ugrožen", navodi se u izveštaju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović.
Vidljivo je nazadovanje u procesu suočavanja s prošlošću, što se poklapa sa opsežnijim padom nivoa poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona u nekoliko zemalja u regionu, ukazuje se u Tematskom izveštaju u kojem se razmatraju dostignuća i nedostaci procesa suočavanja sa prošlošću i analiziraju faktori koji pozitivnijim efektima stoje na putu.
U dokumentu se navodi da suočavanje sa prošlošću obeleženom teškim kršenjima ljudskih prava nije puki osvrt u prošlost, već neophodni uslov za bolju sadašnjost i budućnost koja se zasniva na poštovanju ljudskih prava i vladavine zakona.
Podsećajući na nekoliko pionirskih pristupa, koji su se u regionu formirali i ostavili značajnu zaostavštinu u oblasti suočavanja sa prošlošću, Tematski izveštaj dodaje da je postojao odlučan stav da neće biti nekažnjivosti za "zverstva počinjena tokom ratova devedesetih, koja su u to vreme bila najgora u Evropi nakon Drugog svetskog rata".
U regionu su pokrenuti višeslojni napori u cilju obezbeđenja krivične odgovornosti, koju su činili jedan internacionalan krivični sud, domaća suđenja za ratne zločine i mehanizmi odgovornosti, bilo internacionalizovani, bilo hibridni.
Određeni broj izvršilaca najvišeg nivoa jeste izveden pred lice pravde, ali je odgovornost za zločine izvršene u ratu daleko od potpune.
Domaća i međunarodna suđenja su poslala jasan signal da pravda za teška kršenja ljudskih prava mora biti ostvarena, navodi se u Tematskom izveštaju koji je konstatovao da je region postao model za rešavanje problema nestalih lica, jer se pretpostavlja da je od procenjenih 40.000 lica koja su nestala tokom ratova, više od 70 odsto identifikovano.
Tako visokom stepenu rešavanja predmeta doprinelo je nekoliko faktora, uključujući čvrste zakonodavne i institucionalne okvire na državnom nivou, uz početnu podršku međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Međunarodna komisija za nestala lica, ali i delotvorno učešće porodica nestalih lica.
U Tematskom izveštaju se odaje priznanje i centralnoj ulozi civilnog društva i aktivista za ljudska prava u pomoći pri suočavanju sa teškom prošlošću obeleženu opsežnim kršenjima ljudskih prava.
Zahvaljujući hrabrosti i rešenosti žena koje su preživele silovanje i seksualno nasilje, došlo je do važnih novina na međunarodnom nivou u oblastima krivičnog prava, reparacija, odgovora na psihosocijalne potrebe preživelih, ocenjuje se u Tematskom izveštaju.
Zaostavština iz prošlosti i dalje lebdi nad regijom, navodi se, uz brojne procese tranzicione pravde koji ili stoje u mestu ili su nerešeni.
Skoro tri decenije nakon završetka ratova, uz žrtve, svedoke i osumnjičene koji stare i umiru, i
sa sve manje dostupnih dokaza, ističe vreme za ostvarenje pravde kroz domaće krivično gonjenje, a hiljade osumnjičenih tek treba da budu krivično gonjeni, upozorava se u izveštaju.
Uz veliki broj predmeta na čekanju, rad na procesu ostvarenja pravde i dalje se usporava, a državne strategije za ratne zločine ostaju nesprovedene.
Državni tužioci nisu proaktivni i često vode samo predmete koji se prosleđuju iz drugih zemalja, protiv niskorangiranih izvršilaca, ili protiv izvršilaca koji su pripadnici "drugih" etničkih grupa, konstatuje se u izveštaju.
Trenutna klima negiranja ratnih zločina i glorifikovanja ratnih zločinaca je nepovoljna za efektivno utvrđivanje državne odgovornosti, dok su zaštita svedoka i propisi o amnestiji i dalje izazov.
Jedna od ključnih prepreka pravdi je i minimalna ili nepostojeća pravosudna saradnja između nekih zemalja, što uključuje i njihovo odbijanje da izruče sopstvene državljane koji i dalje uživaju nekažnjivost, ponekad zahvaljujući činjenici da imaju dvojna državljanstva zemalja regiona.
Postoji alarmantan trend etnonacionalističkog diskursa, negiranja zločna i glorifikovanja ratnih zločinaca, što potkopava nastojanja u oblasti suočavanja s prošlošću.
Izuzetno zabrinjava što takvu praksu i odobravaju i aktivno slede političari na najvišem nivou, te je ona postala strategija za osvajanje glasova i ostanak na vlast, a ekstremne desničarske nacionalističke grupe podjednako doprinose takvom diskursu.
Određeni političari, verske vođe, javne ličnosti i istoričari aktivno učestvuju u istorijskom revizionizmu i pokušajima da se legitimizuju i cementiraju pozicije osuđenih ratnih zločinaca.
Izveštaj konstatuje da nove generacije odrastaju u podeljenim društvima, bez smislenih mogućnosti interakcije s pripadnicima drugih grupa, uče se da "druge" vide kao pretnju.
Pročitaj još
Zvanični nastavni planovi i programi za predmet istorija generalno izbegavaju obrađivanje teških kršenja ljudskih prava počinjenih protiv pripadnika drugih grupa, kao i druge osetljive teme.
Politika zvaničnih obeležavanja sećanja često je jednostrana, usmerena na slavljenje veterana i nacionalističkih narativa, s tendencijom negiranja patnje žrtava drugih etničkih grupa.
Još jedan izuzetno značajan elemenat koji potkopava procese suočavanja s prošlošću u regiji je to što se u proteklih nekoliko decenija vlasti ne bave stvarnim uzrocima ratova.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni čekaju 14 sati na Batrovcima
19.12.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da se danas može očekivati više zastoja na putevima zbog većeg broja vozila.
Analitičari: Uskoro ćemo saznati prva imena iz vrha vlasti kojima će SAD uvesti sankcije
19.12.2025.•
0
Bivši diplomata Nebojša Vujović kaže da će danas potpisanim zakonom predsednik SAD dobiti pravni osnov za kažnjavanje srpskih političara i biznismena koji ugrožavaju vladavinu prava i koji su umešani u koruptivne radnje.
SNS mora da plati Vukašinu Obradoviću zbog povrede časti i ugleda
19.12.2025.•
0
Treći osnovni sud u Beogradu delimično je usvojio tužbeni zahtev novinara Vukašina Obradovića protiv Srpske napredne stranke.
Češki premijer: Treba da primimo Srbiju u Evropsku uniju i Šengenski prostor
19.12.2025.•
1
Novi češki premijer Andrej Babiš rekao je danas da je važno da Evropska unija primi Srbiju kao svoju punopravnu članicu, ali i u Šengenski prostor.
Fon Bekerat podsetio ministra pravde da EU traži manje mešanje politike u srpsko pravosuđe
19.12.2025.•
0
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat razgovarao je sa ministrom pravde Nenadom Vujićem o izveštaju Evropske komisije, u kom se od Srbije traži smanjenje političkog i neprimerenih uticaja na pravosuđe.
Država proglasila tajnom informacije o izvozu borbenih dronova firme Željka Mitrovića
19.12.2025.•
4
Podaci o izvozu borbenih dronova kompanije u kojoj većinsko vlasništvo ima Željko Mitrović, proglašeni su tajnom.
Dačić u Nigeru: Vezuju nas prijateljski odnosi još od Pokreta nesvrstanih
19.12.2025.•
1
Ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade Ivica Dačića sastao se sa predsednikom Vlade Nigera, prilikom zvanične posete ovoj afričkoj državi.
Potpredsednica Skupštine : Srbija nema obavezu da se sada uskladi spoljnom politikom EU
19.12.2025.•
7
Potpredsednica Skupštine Srbije Marina Raguš izjavila je danas da Srbija nema obavezu da uskladi svoju politiku sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i dodala je to postaje obavezno "tek pred neposredan ulaz".
_uklonjen_veliki_reklamni_pano_vojske.jpg "Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba")
Skinut veliki reklamni pano Vojske Srbije sa zgrade Generalštaba
19.12.2025.•
3
Veliki reklamni pano Ministarstva odbrane, koji se nalazio celom dužinom jedne od bombardovanih zgrada Generalštaba u centru Beograda, uklonjen je u četvrtak nakon što je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Četiri člana Saveta REM-a podnela ostavke
19.12.2025.•
7
Dubravka Valić Nedeljković, Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik i Mileva Malešić i zvanično su podneli ostavke na mesto člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Srbija tapka u mestu i "nije usklađena" dok region napreduje ka EU
19.12.2025.•
5
Samit lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, održan sinoć u Briselu, završen je bez prisustva predstavnika Srbije, ali uz poruke o ubrzanju procesa proširenja i "neusklađenosti" Srbije.
Preminula studentkinja FDU koja je pala sa stepeništa
19.12.2025.•
2
Preminula je dvadesetogodišnja studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je pala sa stepenica u domu Studentski grad.
Vučević o "idiotima": Mnogo smo pametni - hoćemo ruševine, nećemo nove investicije
19.12.2025.•
48
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević ocenio je da je šteta od odustajanja američkih investitora od projekta Generalštab, društvena i politička a ne samo ekonomska.
Macut odgovorio Đokiću: Nema razloga za odlaganje uvođenja SPIRI sistema na fakultetima
19.12.2025.•
13
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut odgovorio je na apel rektora Univerziteta u Beogradu na odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) u visokoškolskim ustanovama u Srbiji.
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
17
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
46
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Tužilac: Četiri puta više prijavljenih fizičkih napada na novinare u ovoj godini u odnosu na 2024.
18.12.2025.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara.
Advokat Beljanski: Vučić pomilovanjima priznaje da ne veruje pravosuđu da će biti poslušno
18.12.2025.•
5
Advokat Slobodan Beljanski izjavio je da data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno.
Vlada Srbije preporučila da Badnji dan i 24. decembra i 6. januara bude neradan
18.12.2025.•
15
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da Badnji dan - 24. decembra 2025. po gregorijanskom kalendaru i 6. januara 2026. po julijanskom kalendaru bude neradan za vernike.
Komentari 6
Brajan
002211
Цане армоникаш
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar