Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
Foto: FoNet
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Pročitaj još
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Slučaj "zvučni top": Advokat traži objavu dokaza, tvrdi da zapisnici ne potvrđuju navode tužilaštva
23.06.2026.•
2
Dva slučaja poslednjih dana povezana su odlukama Višeg javnog tužilaštva.
Organizacije civilnog društva: Zahtevamo hitno pozivanje UN misije za utvrđivanje činjenica o zvučnom topu
23.06.2026.•
0
Četrnaest organizacija civilnog društva izrazilo je duboku zabrinutost zbog smera u kojem se kreću istražne radnje o incidentu od 15. marta 2025. godine, koje od nedavno preduzima Više javno tužilaštvo u Beogradu.
.jpg "Beba povređena u dvorištu kod Grocke")
Beba povređena u dvorištu kod Grocke
23.06.2026.•
0
U naselju Begaljica kod Grocke, jednogodišnja beba je povređena u porodičnom dvorištu.
Jedanaestogodišnje dete među troje povređenih u sudaru kod Niša
23.06.2026.•
0
Dvojica muškaraca i jedanaestogodišnje dete povređeni su u sudaru tri automobila danas oko 18 časova na putu Niš-Svrljig, navode u Policijskoj upravi u Nišu.
Urednik Srbin.info saslušan u policiji zbog slučaja zvučni top
23.06.2026.•
1
Portal vesti Srbin.info je objavio da je njegov glavni i odgovorni urednik Dejan Zlatanović danas u policiji "saslušan u svojstvu građanina u slučaju 'zvučni top' " i potom je "napustio policijske prostorije".
Parlamentarna skupština SE usvojila rezoluciju o Srbiji: Zabrinutost zbog stanja u pravosuđu, medijima...
23.06.2026.•
10
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) na današnjoj sednici u Strazburu usvojila je rezoluciju o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji.
Poslanici Skupštine Srbije završili raspravu za danas, sutra nastavak
23.06.2026.•
1
Poslanici Skupštine Srbije su završili rad za danas kada su vlasti i opozcija još jednom iznosili dijametralno suprotne stavova o setu pravosudnih zakona, razmatrajući amandmane na njih.
Optužnica protiv državljana Švedske i Južne Afrike: Pripremali ubistvo Nešovića koji je ubijen na Senjaku
23.06.2026.•
13
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv državljanina Švedske J. C. G. N. i državljanke Republike Južne Afrike S. C. G. zbog sumnje da su 31. januara 2026. pripremali ubistvo Aleksandra Nešovića.
Niška opština sklonila automobile prekrivene veštačkom travom kako bi dodala cveće
23.06.2026.•
2
Dva rashodovana opštinska vozila presvučena plastičnom imitacijom trave uklonjena su iz parkića u Nišu kako bi se dodatno "uredili" postavljanjem cveća i dekoracije, iako su već koštali skoro milion dinara.
Advokat: Vojna policija nezakonito preuzela dokaze iz pretresa stana Aleksandra Radića
23.06.2026.•
4
Stefan Ćorda, advokat vojnog analitičara Aleksandra Radića, izjavio je danas je Vojna policija nezakonito preuzela dokaze koji su pribavljeni pretresom njegovog stana i da ni on ni njegov klijent nisu o tome obavešteni.
Kamioni na granici sa BiH čekaju oko šest sati
23.06.2026.•
0
Teretna vozila na graničnom prelazu Sremska Rača između Srbije i BIH čekaju oko šest sati.
Savezu slepih Srbije 14,5 miliona dinara za programske aktivnosti
23.06.2026.•
1
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodelilo je 14.592.540 dinara Savezu slepih Srbije za srpovođenje programskih aktivnosti Saveza u partnerstvu sa 14 lokalnih udruženja širom Srbije.
Potpredsednik LSV Aleksandar Olenik pozvan u UKP zbog istrage o navodnoj upotrebi zvučnog topa
23.06.2026.•
14
Advokat i potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Aleksandar Olenik objavio je da mu je policija uručila poziv da se u sredu ujutru javi u prostorije Uprave kriminalističke policije (UKP).
MUP apeluje na građane: Lažni SMS-ovi u ime RFZO-a služe za krađu podataka
23.06.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) upozorilo je danas građane na novi modalitet "fišing prevare putem SMS poruka, a čiji je cilj krađa njihovih ličnih i finansijskih podataka.
Radić: Ljudi iz Ćacilenda nosili zaštitu od zvučnih talasa na protestu 15. marta
23.06.2026.•
19
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da je do zaključka o mogućoj upotrebi "zvučnog topa" na protestu 15. marta došao na osnovu više okolnosti, uključujući i razgovore sa učesnicima događaja.
Gde rade građevinci iz Srbije: Dominacija Evrope i neočekivani podaci o Rusiji i Ugandi
23.06.2026.•
3
Radnika iz Srbije ima na tri kontinenta, a najviše u Evropi 1.628, u Aziji znatno manje 25, dok ih je u Africi 2025. godine radilo svega 16. Koliko tačno naših radnika radi na građevini u inostranstvu nije poznato.
EU alajv: Pritisci na Betu i novinare u Srbiji vode ka opasnom autoritarizmu
23.06.2026.•
1
Vlasti u Srbiji pojačavaju represiju protiv nezavisnog novinarstva i kritičkih glasova, ocenio je danas portal EU alajv (EUalive).
Uhapšen bivši zamenik načelnika UKP-a: Doveden u vezu sa pucnjavom u restoranu u Beogradu
23.06.2026.•
14
Bivši zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije N. Đ. uhapšen je u nastavku istrage pucnjave u "Steak and Wine Bar" u Beogradu 5. novembra prošle godine, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar