Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
Foto: FoNet
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Pročitaj još
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministarstvo pravde: Netačno da je Vujić dobio packe u Briselu
08.02.2026.•
0
Ministarstvo pravde negiralo je da je dobilo "packe u Briselu" povodom nedavno usvojenih pravosudnih zakona, kako se pojavilo u pojedinim medijima, kao i da su netačne tvrdnje o navodnim dogovorima, pritiscima.
Putin najpopularniji svetski lider u Srbiji: "Ako bi se kandidovao na izborima, pobedio bi Vučića"
08.02.2026.•
6
Globalna podrška svetskim liderima je u opadanju, pokazuje istraživanje Gallup International sprovedeno u 57 zemalja i teritorija, uključujući Srbiju.
Uz pretnje oteli muškarca u Beogradu: Usledila policijska potera do Rume - žrtva pronađena, otmičari pobegli
08.02.2026.•
0
Policija traga za dve osobe koje su u ranim jutarnjim časovima u Beogradu otele D. K. (43).
Najavljeno da uskoro kreće akcija otkupa stanova za izbeglice iz Krajine
08.02.2026.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je danas sedmi Sajam zavičaja na Novodskom sajmu i poručio da će uskoro biti preduzeta akcija otkupa stanova za Krajišnike koji se još nisu skućili.
Poskupeo smeštaj u državnim domovima za stare
08.02.2026.•
4
Državni domovi za smeštaj odraslih i starih lica u Srbiji od 1. februara rade po novim cenovnicima.
Protest u znak podrške zaposlenima u pravosuđu u ponedeljak ispred Ustavnog suda u Beogradu
08.02.2026.•
0
Protest u znak podrške zaposlenima u pravosuđu pod nazivom "Smene umesto čestitki" održaće se u ponedeljak, 9. februara ispred zgrade Ustavnog suda u Beograd.
Milan Nedić i danas izaziva podele u Srbiji: "Nijedno normalno društvo ne slavi svoje kvislinge"
08.02.2026.•
2
Svake godine 4. februara manja grupa pristalica ultradesničarskih organizacija u centru Beograda održava komemorativni skup povodom smrti nacističkog kolaboracioniste Milana Nedića.
Inicijativa Otvoreni Balkan - najavljivana na sva zvona, a koji je rezultat?
08.02.2026.•
7
Mini Šengen, Otvoreni Balkan, Open Balkan... Različita imena jedne incijative pokrenute krajem 2019. godine.
Novinarska i medijska udruženja podnela krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti Verana Matića
08.02.2026.•
0
Novinarska i medijska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnela su krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti predsednika upravnog odbora ANEM-a Verana Matića.
MUP upozorava građane na prevare preko Whatsapp-a: Savetuje šta da se nikako ne radi
08.02.2026.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava građane na internet prevaru kojom se zloupotrebljava Whatsapp aplikacija.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - klikni, pa vidi
08.02.2026.•
9
Dnevni kviz 021.rs tu je za vas svakog dana.
Ambasador Britanije o pravosudnim zakonima: Razočaranje što Srbija pravi korake unazad
08.02.2026.•
6
Ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson izjavio je da su odnosi sa Srbijom dobri, ali i da je Srbija sa "pravosudnim amandmanima napravila korak nazad" u evrointegracijama.
Danas poslednji dan za prijavu nelegalnih objekata u okviru akcije "Svoj na svome"
08.02.2026.•
0
Građani Srbije još danas mogu da podnesu prijave za upis nelegalnih objekata u okviru akcije Svoj na svome, a prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, do sada je stiglo oko 2,3 miliona prijava građana.
Đurica: Evropska komisija neće prekidati pregovore sa Srbijom, ali već ima posledica
08.02.2026.•
9
Evropska komisija neće praviti dramatične i radikalne poteze i neće prekidati pregovore sa Srbijom, izjavila je za FoNet generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Dragana Đurica.
"Jura" deo radnika otpušta, a deo šalje na plaćeno odsustvo
08.02.2026.•
13
Zbog smanjenog obima narudžbina, u fabrici Jura u Leskovcu će sprovesti plan optimizacije poslovanja, koji podrazumeva ponudu sporazumnog raskida ugovora uz otpremnine i plaćeno odsustvo za deo zaposlenih.
Policija u Nišu upozorava na prevaru preko aplikacije za dopisivanje: "Ne uplaćujte novac dok ne proverite"
08.02.2026.•
0
Policijska uprava u Nišu upozorila je građane na prevare preko popularne aplikacije za razmenu poruka.
Rosatom: Rusija spremna na realizaciju nuklearnih projekata u Srbiji
08.02.2026.•
8
Rusija je spremna da realizuje bilo koji nuklearni projekat u Srbiji u bilo kom formatu, ali da poslednju reč o tome ima Beograd, izjavio je šef ruske državne nuklearne kompanije "Rosatom" Aleksej Lihačov.
Poreska poslala rešenja o doprinosima za sveštenike
08.02.2026.•
1
Poreska uprava Srbije saopštila je da je donela rešenja kojima je utvrdila akontacionu obavezu za sveštenike i verske službenike po osnovu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje za 2026.
"Svoj na svome": Građani prijavljivali i nadstrešnice i bunare pod krovom
08.02.2026.•
3
Advokatica Gordana Mihailović je rekla da su meštani sela prijavili i pomoćne objekte, letnje dvorišne nadstrešnice-paviljone i bunare pod krovom, što nije bilo neophodno.
Jugoslavija nekada imala fabriku robota: Da li je to moguće u Srbiji umesto da se oslanja na Kinu?
08.02.2026.•
24
Nekada u Jugoslaviji, domaći kadar podigao je Elektroprivredu Srbije, RTB Bor, Železaru u Smederevu, Naftnu industriju Srbije i "Lolu" - fabriku robota.
Domaći pčelari odustaju od proizvodnje meda zbog uvezenih falsifikata
08.02.2026.•
12
Pčelarstvo je jedna od najozbiljnijih poljoprivrednih grana i ne treba je gledati isključivo kroz proizvodnju meda.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar