Godišnjica majskih tragedija: Da li je Srbija bezbednija u odnosu na 2023. godinu?
Drugi dan za redom, Srbija se priseća strašnih zločina koji su učinjeni prošlog maja.
U noći između 4. i 5. maja U.B. (22) ubio je šestoro mladih ljudi u Malom Orašju, a još troje u susednom selu Dubona. Ranjeno je 13 mladih.
Srbija godinu dana kasnije nije bezbednija, a porodice žrtava i žrtve masakra i dalje su bez podrške, ocenjuju Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i zamenica direktora organizacije "Evropska pomoć žrtvama" Aleksandra Ivanković, sagovornici N1.
Aleksandra Ivanković kaže da su stručna udruženja pokušala da reaguju adekvatno posle masakra, ali da ne može sve da ostane na njima, već odgovor mora da bude sistemski i institucionalan.
"Ono što u Srbiji nije postojalo 3. i 4. maja 2023, a ne postoji ni 4. maja 2024. jeste sveobuhvatan odgovor na potrebe žrtava. U toj podršci žrtvama masovnih ubistava postoje tri etape. Pre svega priprema i planiranje, jer su to stvari za koje nikada ne možemo da budemo sigurni da neće da se dogode, a onda je tu krizni odgovor, a onda dugoročni koji nastupa u roku od nekoliko dana. Mi smo u dugoročnom odgovoru, a nemamo ni pripremu, ni planiranje. Nije to bilo ni tad, a ne postoji ni sad. Nadam se da ćemo u saradnji sa institucijama uspeti da promenimo nešto za žrtve tragedija 2023. godine u toj nekoj dugoročnoj perspektivi", navodi ona.
Kako kaže, potrebe žrtava se posmatraju kroz pet osnovnih grupa.
"Pre svega su to priznanje i poštovanje, što zahteva da postoji sveobuhvatan registar žrtava, jer porodice ubijenih nisu jedine žrtve, iako su najviše patili, ali tu su potrebe i povređenih, onih koji su bili na licu mesta, u Duboni i Malom Orašju roditelji su bili prvi, a ne policija ili hitna pomoć. Komšije, prijatelji, rodbina, oni su takođe žrtve. Nema tog jedinstvenog registra, nismo uspeli da saznamo koji je broj žrtava u Srbiji uopšte na godišnjem nivou, jer se statistike ne vode po žrtvama, već po krivičnim delima. Žrtva ne postoji u srpskom zakonodavstvu, samo oštećeni", objašnjava ona.
Kako dodaje, tu su i podrška i informacije, a potom i pristup pravdi.
"Kako se vode istrage, kako se porodice drže informisanima, na koji način mogu da pristupe postupcima, to su stvari o kojima malo govorimo. Tu je zaštita, koja je ne samo fizička, jer je za to sad već kasno, već od sekundarne viktimizacije, za šta su mediji veoma odgovorni, jer produbljuju rane svojim neadekvatnim izveštavanjem i na kraju dolazi potreba za neku restituciju, kompenzaciju, materijalni odgovor za ono što se njima dogodilo. To ne znači da možemo da platimo novcem gubitak života, ali da na taj način odgovorimo na potrebu koja postoji u tom nekom smislu", ističe sagovornica N1.
Porast incidenata u 2023. godini
Posle masakra u Duboni i Malom Orašju pokrenuta je akcija razoružavanja, a Predrag Petrović kaže da je ona predstavljala uspeh jer je prikupljeno više od 80.000 komada oružja, četiri miliona komada municije.
"To je ponovljen uspeh u odnosu na operaciju Sablja, koja se desila posle ubistva premijera Zorana Đinđića. To prikupljanje oružja treba da spreči incidente u kojima je uključena upotreba oružja. Međutim, podaci pokazuju da nije došlo do smanjenja tih incidenta. Došlo je do povećanja u 2023. godini za nekih 20 procenata. Takođe, mladi se ne osećaju ništa bezbednije i smatraju da su izloženiji fizičkom nasilju više nego u 2022. godini, izloženiji su i nasilju na internetu. To su porasti od nekih 10 osto, i to je zabrinjavajuće. I dalje imamo u Srbiji jako veliku količinu neregistrovanog oružja", ističe Petrović.
Konstantna pretnja ratom
Dodaje da je potrebno, kako bi se postigao efekat, da postoji veoma snažna kampanja.
"Potrebna je i konstanta edukacija, ali to nije dovoljno, nije dovoljno da mi u emisiji pričamo, da se ljudi slože, pa se vrate kući i budu bombardovani non stop lošim vestima, pretnjom ratom. Ne znam da li postoji neka vrsta rata, a da nama nije prećeno od strane političkih vlasti, od hibridnog, specijalnog… Ljudi su izloženi stalnim bombardovanjem pretnjom ratom, ne osećaju se bezbedno, smatraju da će biti bezbedni ukoliko su svojim sposobnostima u stanju da zaštite, a ne zato što policija radi svoj posao i zato imamo toliko oružja", ističe on.
Posledice za ceo život
Aleksandra Ivanković navodi da je važno da najpre znamo ko su ljudi koji trpe posledice dva masakra koji su se dogodili 3. i 4. maja 2023.
"Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela 2020. godine i akcioni plan koji nije implemenetiran, sistemski odgovor na potrebe žrtava nemamo. To je nešto što treba da postoji za sve, pa da se određuje individualno za pojedinačne žrtve. Za žrtve u Duboni i Malom Orašju treba da se uspostavi nešto što se zove individualna procena potreba, na osnovu koje se pravi plan odgovora. Ne mogu da vam kažem šta vama treba dok ne razgovaram sa vama, treba pojedinačno da se odgovara, da znamo šta te porodice trebaju, u smislu pravne podrške. Nastupa period u kojem će ići krivični postupak, porodice ne znaju da li će biti saslušani kao svedoci, mnogo je neizvesnosti, a oni odgovore nemaju", ističe Ivanković, koja je u kontaktu sa porodicama ubijenih u Malom Orašju i Duboni.
Kako kaže, to što se njima dogodila posledice su koje se nose celi život.
"Mislim da kao društvo treba da se ujedinimo u empatiji i razumevanju, da je to moglo da se dogodi bilo kome od nas, i da u tom pogledu činimo ono što bismo voleli da se prema nama čini da se nama tako nešto dogodi. Ono što je porodicama bitno, i to mogu da kažem u njihovo ime, jeste da te žrtve ne budu uzalud. Da se društvo potrudi da te žrtve ne budu uzalu", dodaje ona.
Preplavljenost kriminalom i nasiljem
Posle dva masakra za dva dana u Srbiji, bile su najavljene i mere poput one da su uslovi za dobijanje dozvole držanja oružja rigorozniji, ali i polugodišnja provera.
"To podrazumeva promenu zakona, a to podrazumeva da postoji skupštinska većina, odnosno parlament koji funkcioniše. Imali smo različita lobiranja zaljubljenika u oružje, a Srbija već ima zakon iz 2015. godine koji je oštar i strog, ali je problem njegova dosledna primena", kaže Petrović.
Sagovornik N1 dodaje da smo imali i moratorijum na zabranu izdavanja za lovačko oružje, koja je Vlada ukinula, kao i da su formirani Savet za prevenciju vršnjačkog nasilja i radna grupa za bezbednost na internetu.
"Ali ne znam da postoje neki značajni rezultati u radu tih tela. Tu je i mera pristustva policije u školama, ali to daje samo ograničene rezultate, kako pokazuju naša istraživanja, jer njegovo prisustvo može da spreči da se neželjeni događaj desi u tom momentu na tom mestu. Ali oni ne mogu da borave na svakoj tački na svakom mestu u školi", objašnjava sagovornik N1.
Kako kaže, preplavljeni smo i drugim oblicima nasilja i kriminala, ne samo u školama.
"Radi se o merama koje su bile izrazito populističke, kao što je bilo da će biti zabranjen pristup dark vebu, što je bilo nemoguće. Dakle, nije do veličine kazne koja je predviđena, nego do izvesnosti da će ta osoba biti kažnjena, dakle opet dolazimo do primene zakona", dodaje.
Peticija za dane sećanja
Pokrenuta je peticija da 3. i 4. maj budu proglašeni za dane sećanja na sve žrtve masovnih ubistava, a Aleksandra Ivanković ističe da društvo na taj način može da pokaže da je uz porodice žrtava.
"Mnogi su u petak došli na Tašmajdan da odaju počast, mnogi su potpisali peticiju, ona je i dalje u toku. Sve bih pozvala da potpišu koja može da se nađe na sajtu Viktimološkog društva Srbije. Ideja je da 3. i 4. maj ostanu dani sećanja na žrtve masovnih ubistava. Ministarstvo prosvete je uputilo dopis svim školama u Srbiji da sledeća nedelja bude nedelja sećanja, sa obećanjem da će to biti praksa i deo školskog programa gde će se govoriti o žrtvama, empatiji, da doprinese i na taj način da ovo društvo bude humanije i saosećajnije", navodi Ivanković.
Pročitaj još
Srbija nije bezbednija
Petrović ističe da Srbija nije bezbednija u odnosu na prošlu godinu, kada su se dogodila dva masakra – u "Ribnikaru" i selima Malo Orašje i Dubona.
"Od 2012/2013. imamo porast tog problema, koji podrazumeva ubistva sa tri ili više žrtava, i očigledno je da s ovim društvom nešto nije u redu. Velika dostupnost oružja je bila i ranije, ali nije dolazilo do velikog povećanja masovnih, višestrukih ubistava. Radi se o sistematskom problemu, problemu sveprisutnog nasilja u društvu, potrebno je da ga insitucije prepoznaju i priznaju da postoji, a onda da priznaju gde su sve propusti i da se time bave. Vlasti su pokazale – ukoliko imaju jasan cilj koji žele da ostvare, oni će ga ostvariti. Sve može, ako se hoće", zaključuje Petrović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Suđenje vlasnicima doma za stare u Barajevu: Svedok kaže da je objekat i ranije trebalo da se zatvori")
Suđenje vlasnicima doma za stare u Barajevu: Svedok kaže da je objekat i ranije trebalo da se zatvori
25.09.2026.•
0
Ispitivanjem svedoka u Višem sudu nastavljeno je suđenje odgovornim licima Doma za smeštaj starih i odraslih lica "Ivanović" u Barajevu, gde je u požaru u tom objektu 20. januara prošle godine poginulo 11 korisnika.
Studenti ETF: Mi nismo stranci, vratićemo se u Republiku Srpsku
25.09.2026.•
0
Povodom prekidanja u Republici Srpskoj (RS) akcije studenta iz Srbije pred vanredne poslaničke izbore 25. oktobra, studenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu saopštili su da će se vratiti u RS.
Pašalić: Policija će uvek negirati da je tukla nekog, oštećeni moraju navesti sve detalje
25.09.2026.•
0
Građani koji tvrde da su bili izloženi policijskom nasilju, trebalo bi da daju izjavu kako bi Zaštitnik građana mogao da postupa u njihovom slučaju, ali mora imati sve potrebne podatke.
Da li je dijaspora spremna za izbore?
25.09.2026.•
0
Birači iz dijaspore spremni su da izađu na izbore, a sada će biti veći broj onih koji će da se prijave i izađu da glasaju nego ranije.
Đedović: Odobren kredit Svetske banke za izgradnju prve faze gasne infrastrukture u Srbiji
25.09.2026.•
1
Odobren je kredit Svetske banke od 175 miliona evra za izgradnju prve faze gasne infrastrukture u Srbiji, objavila je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Zakazan početak suđenja Veselinu Miliću
25.09.2026.•
1
Početak suđenja bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću zakazano je za 9. novembra u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
.JPG "Smrt u Knjaževcu: Muškarac stradao nakon pada, priveden maloletnik")
Smrt u Knjaževcu: Muškarac stradao nakon pada, priveden maloletnik
25.09.2026.•
1
Muškarac je preminuo u Knjaževcu nakon što ga je petnaestogodišnjak šutnuo, zbog čega je pao i preminuo na licu mesta.
Do kada može da se preuzme pomoć od 6.000 dinara: "Nema razloga za stvaranje gužvi na šalterima"
25.09.2026.•
4
Pošta Srbija obavestila je građane da 25. septembar nije kranji rok za podizanje predizborne državne pomoći od 6.000 dinara.
Osuđeni tetka i sestrić koji su za 1.000 evra zapalili automobil tužioca iz Valjeva
25.09.2026.•
13
Osnovni sud u Valjevu prihvatio je sporazume o priznanju krivičnog dela koje je Osnovno javno tužilaštvo u Ubu zaključilo sa Pavlom Ivezićem i Milicom Ivezić iz Kraljeva.
"Autentična desnica" najavljuje da, ukoliko dođe na vlast, neće voditi Srbiju ka članstvu EU, samo saradnja
25.09.2026.•
11
Izborna lista "Autentična desnica" saopštila je da na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima nastupa kao politička snaga koja se zalaže da Srbija nikada ne postane ničija kolonija.
Ana Brnabić v. d. predsednica Srbije kad Vučić podnese ostavku, evo kad će biti izbori
25.09.2026.•
11
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera Aleksandar Vučić najavio da će ostavku na mesto predsednika Srbije podneti u nedelju, 27. septembar.
Primena sistema "eBolovanje - Poslodavac" od sledeće godine
25.09.2026.•
0
Poslednja faza primene softverskog rešenja "eBolovanje – Poslodavac", kojom će biti obuhvaćeni i preduzetnici koji zapošljavaju druga lica, počinje od januara iduće godine.
U Novom Sadu potpisana Deklaracija o evropskoj Srbiji: Cilj smena Vučićeve vlasti
25.09.2026.•
4
Nosioci liste "Evropska Srbija" Marinika Tepić i Zdravko Ponoš, prvi na listi Dragan Đilas i kandidat za poslanika Goran Ješić potpisali su u Novom Sadu Deklaraciju o Evropskoj Srbiji.
Macut traži plan za visoko obrazovanje: Otkud briga za univerzitete, posle polarizacije?
25.09.2026.•
2
Premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut organizovao je sastanak sa predstavnicima svih državnih univerziteta na kojem su teme bile njihovo međunarodno rangiranje i unapređenje kvaliteta.
Član RIK-a o tome šta je čudno sa listom Bogoljuba Karića
25.09.2026.•
15
Republička izborna komisija zatražila je proveru liste "Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije - BK".
Ograničen domet akcije studenata u Republici Srpskoj: Poruka važna, uprkos opstrukcijama
25.09.2026.•
4
Iako su dometi studentske kampanje u Republici Srpskoj ograničeni, ta njihova inicijativa je dobra i korisna, jer su studenti poslali moćnu poruku, smatraju stručnjaci.
Aleksić: Povlačenje s izbora i podrška studentskom pokretu su potpuno ispravne odluke
25.09.2026.•
3
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da je odluka koalicije "Narodna Srbija" da preda izbornu listu, a potom povuče i podrži studentsku, potpuno ispravna.
Romska partija preispituje samostalan izlazak na izbore
25.09.2026.•
0
Romska partija saopštila je da će preispitati odluku o samostalnom izlasku na izbore, nakon što je Građanski pokret Roma Srbije napustio pregovore o formiranju zajedničke romske izborne liste.
Komentari 2
Koja
Koja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar