Socijalna (ne)sigurnost u Srbiji: Da li je sistem osmišljen da pomaže građanima?
Kriterijumi za dodeljivanje socijalne pomoći u Srbiji su strogi, sistemu nedostaje od 700 do 1.000 stručnih kadrova.
Foto: Pixabay
Sa druge strane, Strategija socijalne zaštite za period od 2019-2025. godine još uvek nije ni doneta, piše Nova ekonomija.
Ovako su stanje sistema socijalne zaštite ocenili učesnici konferencije "Put ka efikasnoj strategiji socijalne zaštite" koje je organizovalo Društvo socijalnih radnika Srbije sa udruženjem "Sociativa".
Podsetila je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2018. godine počelo izradu Strategije socijalne zaštite za period od 2019- 2025. godine ali da ona i dalje nije usvojena.
"Dakle, sistem socijalne zaštite 15 godina funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta… Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa agendom za održivi razvoj do 2030. godine i trebalo je da obezbedi stalan i efikasan sistem socijalne zaštite koji će smanjiti siromaštvo, povećati socijalnu jednakost i unaprediti usluge za ranjive grupe", rekla je ona.
Navela je i da bi jedan od ciljeva strategije socijalne zaštite trebalo da bude smanjenje broja ljudi koji žive u siromaštvu do 2025. godine i povećanje javnih rashoda za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou.
Docentkinja i doktor nauka odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Suzana Mihajlović rekla je donošenjem Strategije socijalne zaštite još 2003. godine primećena pluralizacija pružalaca socijalne zaštite.
Međutim, danas, kada izostaje nova strategija, potrebno je najpre utvrditi korišćenje već dostupnih prava iz sistema socijalne zaštite i adekvatnost naknada i kvalitet usluga koje se koriste u okviru sistema.
Dodala je da u društvu postoji stigma kada je u pitanju korišćenje prava socijalne zaštite, kao i da bi za rešavanje ovog problema trebalo angažovati državni sektor, ali i da na lokalnom nivou treba razviti socijalnu politiku i rad i mapirati potrebe tih sredina.
Kada je u pitanju materijalno stanje korisnika usluga, kazala je da se iznosi novčanih naknada, pogotovo novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka moraju povećati.
U oblasti stanovanja, prema njenom mišljenju, trebalo bi da postoje različite naknade za rentiranje stanova, kao i različiti programi socijalnog stanovanja. Podsetila je da u EU i Evropi postoje različite prakse koje bi mogle da budu koriste kako bi se populacija korisnika usluga zaštitila od ovakvih dodatnih troškova.
Skoro pola miliona građana ispod linije siromaštva
Jedan od članova grupe koja će biti formirana za potrebe izrade Strategije su i članovi organizacije "Inicijativa A 11". Predstavnik Inicijatve Uroš Ranđelović kazao je da je, prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u 2020. godini oko 6,9 odsto stanovništva u Srbiji živelo ispod linije siromaštva.
"Da biste živeli ispod linije siromaštva, potrošnja po jednočlanom domaćinstvu ne sme da prelazi iznos od 12.695 dinara mesečno. To znači da je 2020. godine 450.000 ljudi u Srbiji živelo ispod linije tog siromaštva", kazao je Ranđelović.
Dodao je da su prestrogo postavljeni uslovi za dobijanje socijalne pomoći direktni uzroci za veliku razliku u broju ljudi koji živi ispod linije apsolutnog siromaštva.
"To su prestrogo postavljeni uslovi gde bilo koji prihodi iznad iznosa novčane socilajne pomoći koja je 11.664 dinara za pojedinca, automatski diskvalifikuju pojedinca iz ovog prava- osim sezonskog rada", kazao je on.
Od uslova koji su postavljeni kao granica, su i pokretna imovina koja ne sme da prelazi iznos od 500 ili 600 evra, kao i nepokretnosti iznad 0,5 hektara.
"I zbog toga je upravo velika disproporcija između ljudi u potrebi i ljudi koji imaju podršku. Znači 550.000 ljudi koji su ispod linije siromaštva nemaju nikakvu podršku države u smislu materijalnih davanja iz ove oblasti", istakao je Ranđelović.
Kao drugi problem pojavljuje se onaj koji se tiče adekvatnosti novčane socijalne pomoći.
Ona, kako je kazao, ne raste vremenom mnogo i samim tim ne dostiže više od 27 ili 28.000 dinara za domaćinstvo koje ima najviše šest članova.
"I taj iznos novčane socijalne pomoći, kada bismo pretvorili u prihode koji su potrebni za preskakanje praga rizika od siromaštva, je samo 43 odsto tog iznosa. Znači nešto što treba da pomogne da se izađe od siromaštva, nije ni pola praga od rizika siromaštva. Kada bismo taj iznos stavljali u kontekst minimalne potroščake korpe, davanja su trenutno takva da ne uspevaju da pomognu pojedincima da izađu iz kruga socijalne isključenosti", rekao je.
Pročitaj još
Razlog za to je, kako je kazao, upravo Zakon o socijalnoj zaštiti, jer zakon propisuje da se iznos novčane socijalne pomoći utvrđuje prema indeksu potrošačkih cena.
"To znači da se svake godine gleda inflacija, ali opštih potrošačkih cena. A još 2021. godine cena hrane znatno više skače, inflacija je znatno veća nego opšta inflacija i zbog toga ti ljudi imaju efektivno manje novca i sve manje i manje stvari mogu da kupe za taj novac", kazao je Ranđelović.
Drugi nedostaci, dodao je, tiču se institucionalnih kapaciteta, pa je tako Državna revizorska institucija (DRI) izdala izveštaj revizije rada Centra za socijalni rad, u kojem se navodi da "rad u njima nije organizovan u dovoljnoj meri u skladu sa principima odgovornog upravljanja što može da oteža efikasnu zaštitu korisnika".
"Iz DRI-a su naglasili da na 750.000 korisnika iz sistema socijalne zaštite radi samo 1.671 stručni radnik, što ne ostavlja ni dovoljno prostora ni vremena za temeljno i dubisnko posvećivanje za nečiju situaciju, odnosno ljudskog faktora koji je u socijalnom radu najbitniji", dodao je.
Neophodnije je, zaključio je, da se socijalni rad profesionalizuje više i obezbedi veći broj kapaciteta koji bi se tim stvarima i problemima bavio, kao i da je neophodno promeniti zakonski okvir koji je rezultat nedostataka "koji gledamo danas u borbi protiv siromaštva".
U periodu od 2020. do 2022. godine u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šabić: Novo krivično delo koje uvodi država moglo bi da se iskoristi protiv onih koji protestuju
17.09.2025.•
0
Novo krivično delo u Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela" perfidno je fluidno formulisano, podobno za zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.
Kako je Tass pisao pre mesec dana: Macut smenio "proruskog" šefa svog kabineta
17.09.2025.•
3
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut smenio je šefa svog kabineta Miloša Anđića, koji je u javnosti označen kao proruski političar.
Početak školske godine doneo i veći broj obolelih od respiratornih bolesti
17.09.2025.•
0
Curenje iz nosa, temperatura, malaksalost, bol u grlu, promuklost, kašalj samo su neki od simptoma na koje se mnogi ljudi žale poslednjih dana.
Jesen počinje sledećeg ponedeljka
17.09.2025.•
0
Jesen počinje u ponedeljak, 22. septembra u 20.19 časova, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - tu je i poklon
17.09.2025.•
4
Bez izuzetka, 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama. Ovog puta tu je i poklon.
Predata peticija sa više od 50.000 potpisa građana koji traže da se reši urgentan problem ambrozije
17.09.2025.•
0
Pokret "Kreni-promeni" predao je Ministarstvu zdravlja peticiju sa više od 50.000 potpisa građana koji traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog nedovoljno neefikasnih mera suzbijanja ambrozije.
Akademska zajednica: Pretnje ministra Stankovića profesorima ne iznenađuju, deo njegovog zadatka
17.09.2025.•
9
Najave ministra prosvete Dejana Vuka Stanovića da univerzitetski profesori neće dobiti platu ukoliko nova akademska godina počne blokadama predstavljaju "kulturu nasilja", koja više ne iznenađuje.
Dvoje mladih uhapšeno zbog poreske utaje: Oštetili budžet Srbije za 17 miliona dinara
17.09.2025.•
0
Smederevska policija uhapsila je A.T. (22) zbog poreske utaje i A.T. (22) zbog sumnje da je falsifikovala službene isprave.
Portparol Evropske komisije: Netačni navodi Rusije da EU podstiče proteste u Srbiji
16.09.2025.•
2
Portparol Evropske komisije Gijom Mersije je danas izjavio da su netačni navodi Rusije da Evropska unija podstiče proteste u Srbiji.
O Vučićevim terminima za izbore: Kupovina vremena je uvek dobra strategija za ovu vlast
16.09.2025.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da postoje dva moguća termina za prevremne izbori, april ili maj ili decembar naredne godine.
Marko Đurić: Srbija priprema promenu stava međunarodne zajednice o Kosovu
16.09.2025.•
11
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da Srbija priprema promenu stava dela međunarodne zajednice o situaciji na Kosovu.
Kamioni na prelazu Šid čekaju pet sati
16.09.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobli, na graničnim prelazima, prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od sat do pet sati.
Ograda škole u Beogradu pala na učenicu prvog razreda, devojčica prevezena u Tiršovu
16.09.2025.•
5
U Osnovnoj školi "Ujedinjene nacije" u beogradskom nasilju Cerak Vinogradi danas je pala ograda na jednu učenicu prvog razreda.
Ministarstvo poljoprivrede upozorilo lokalne samouprave na obavezu uništavanja ambrozije
16.09.2025.•
3
Ministarstvo poljoprivrede uputilo je svim lokalnim samoupravama obaveštenje o njihovim obavezama za suzbijanje i uništavanje ambrozije, a povodom rekordne koncentarcije ambrozije u Srbiji.
Šapić: Tenkovi svuda u svetu oštete ulice, što više imate da prikažete to je oštećenje veće
16.09.2025.•
19
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je danas da će grad, odmah po završetku vojne parade, popraviti ulice koje su oštećene prolaskom tenkova i ostale oklopne tehnike.
Arhiv javnih skupova doveo u pitanje MUP-ovu procenu broja učesnika protesta "protiv blokada"
16.09.2025.•
17
Arhiv javnih skupova, koji objavljuje procene učesnika skupova širom Srbije, doveo je u pitanje MUP-ovu procenu broja učesnika skupova "Građani protiv blokada".
Jovana Milovanović iz Paraćina predstavljaće Srbiju u Kini na svetskom takmičenju u besedništvu na engleskom
16.09.2025.•
0
Pobednica nacionalnog takmičenja iz engleskog jezika "Pojas i put" je Jovana Milovanović, maturantkinja Opšte gimnazije u Paraćinu.
Šapić: Grad Beograd nema mehanizme da odblokira Pionirski park
16.09.2025.•
14
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da gradske službe nemaju mehanizme da oblokiraju bilo koju ulicu ili park u gradu.
Na štetu žrtava silovanja: Država ponovo pokušava da progura iste izmene zakonika kao i 2016.
16.09.2025.•
2
U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je propisivanje novog krivičnog dela "Obljuba bez pristanka" u članu 178a.
Ponoš tvrdi da vojna parada služi za odvlačenje pažnje, Gašić mu poručio da ne treba da se plaši Vojske
16.09.2025.•
13
Ministar odbrane Bratislav Gašić odbacio je danas kao "perfidnu podmetačinu" tvrdnje predsednika stranke Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša da predstojeća vojna parada "ima za cilj da odvuče pažnju građana".
Komentari 9
Mbm
Anna
Неша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar