Socijalna (ne)sigurnost u Srbiji: Da li je sistem osmišljen da pomaže građanima?

Autor: Nova ekonomija

Info
18.06.2024.
20:04
Kriterijumi za dodeljivanje socijalne pomoći u Srbiji su strogi, sistemu nedostaje od 700 do 1.000 stručnih kadrova.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Sa druge strane, Strategija socijalne zaštite za period od 2019-2025. godine još uvek nije ni doneta, piše Nova ekonomija.
 
Ovako su stanje sistema socijalne zaštite ocenili učesnici konferencije "Put ka efikasnoj strategiji socijalne zaštite" koje je organizovalo Društvo socijalnih radnika Srbije sa udruženjem "Sociativa".
Podsetila je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja 2018. godine počelo izradu Strategije socijalne zaštite za period od 2019- 2025. godine ali da ona i dalje nije usvojena.
 
"Dakle, sistem socijalne zaštite 15 godina funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta… Ova strategija bi trebalo da bude usklađena sa agendom za održivi razvoj do 2030. godine i trebalo je da obezbedi stalan i efikasan sistem socijalne zaštite koji će smanjiti siromaštvo, povećati socijalnu jednakost i unaprediti usluge za ranjive grupe", rekla je ona.
Navela je i da bi jedan od ciljeva strategije socijalne zaštite trebalo da bude smanjenje broja ljudi koji žive u siromaštvu do 2025. godine i povećanje javnih rashoda za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou.
 
Docentkinja i doktor nauka odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Suzana Mihajlović rekla je donošenjem Strategije socijalne zaštite još 2003. godine primećena pluralizacija pružalaca socijalne zaštite. 
 
Međutim, danas, kada izostaje nova strategija, potrebno je najpre utvrditi korišćenje već dostupnih prava iz sistema socijalne zaštite i adekvatnost naknada i kvalitet usluga koje se koriste u okviru sistema.
 
Dodala je da u društvu postoji stigma kada je u pitanju korišćenje prava socijalne zaštite, kao i da bi za rešavanje ovog problema trebalo angažovati državni sektor, ali i da na lokalnom nivou treba razviti socijalnu politiku i rad i mapirati potrebe tih sredina.
 
Kada je u pitanju materijalno stanje korisnika usluga, kazala je da se iznosi novčanih naknada, pogotovo novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka moraju povećati.
 
U oblasti stanovanja, prema njenom mišljenju, trebalo bi da postoje različite naknade za rentiranje stanova, kao i različiti programi socijalnog stanovanja. Podsetila je da u EU i Evropi postoje različite prakse koje bi mogle da budu koriste kako bi se populacija korisnika usluga zaštitila od ovakvih dodatnih troškova.
 
Skoro pola miliona građana ispod linije siromaštva
 
Jedan od članova grupe koja će biti formirana za potrebe izrade Strategije su i članovi organizacije "Inicijativa A 11".  Predstavnik Inicijatve Uroš Ranđelović kazao je da je, prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u 2020. godini oko 6,9 odsto stanovništva u Srbiji živelo ispod linije siromaštva.
 
"Da biste živeli ispod linije siromaštva, potrošnja po jednočlanom domaćinstvu ne sme da prelazi iznos od 12.695 dinara mesečno. To znači da je 2020. godine 450.000 ljudi u Srbiji živelo ispod linije tog siromaštva", kazao je Ranđelović.
 
Dodao je da su prestrogo postavljeni uslovi za dobijanje socijalne pomoći direktni uzroci za veliku razliku u broju ljudi koji živi ispod linije apsolutnog siromaštva.
 
"To su prestrogo postavljeni uslovi gde bilo koji prihodi iznad iznosa novčane socilajne pomoći koja je 11.664 dinara za pojedinca, automatski diskvalifikuju pojedinca iz ovog prava- osim sezonskog rada", kazao je on.
 
Od uslova koji su postavljeni kao granica, su i pokretna imovina koja ne sme da prelazi iznos od 500 ili 600 evra, kao i nepokretnosti iznad 0,5 hektara.
 
"I zbog toga je upravo velika disproporcija između ljudi u potrebi i ljudi koji imaju podršku. Znači 550.000 ljudi koji su ispod linije siromaštva nemaju nikakvu podršku države u smislu materijalnih davanja iz ove oblasti", istakao je Ranđelović.
 
Kao drugi problem pojavljuje se onaj koji se tiče adekvatnosti novčane socijalne pomoći.
 
Ona, kako je kazao, ne raste vremenom mnogo i samim tim ne dostiže više od 27 ili 28.000 dinara za domaćinstvo koje ima najviše šest članova.
 
"I taj iznos novčane socijalne pomoći, kada bismo pretvorili u prihode koji su potrebni za preskakanje praga rizika od siromaštva, je samo 43 odsto tog iznosa. Znači nešto što treba da pomogne da se izađe od siromaštva, nije ni pola praga od rizika siromaštva. Kada bismo taj iznos stavljali u kontekst minimalne potroščake korpe, davanja su trenutno takva da ne uspevaju da pomognu pojedincima da izađu iz kruga socijalne isključenosti", rekao je.
Razlog za to je, kako je kazao, upravo Zakon o socijalnoj zaštiti, jer zakon propisuje da se iznos novčane socijalne pomoći utvrđuje prema indeksu potrošačkih cena.
 
"To znači da se svake godine gleda inflacija, ali opštih potrošačkih cena. A još 2021. godine cena hrane znatno više skače, inflacija je znatno veća nego opšta inflacija i zbog toga ti ljudi imaju efektivno manje novca i sve manje i manje stvari mogu da kupe za taj novac", kazao je Ranđelović.
 
Drugi nedostaci, dodao je, tiču se institucionalnih kapaciteta, pa je tako Državna revizorska institucija (DRI) izdala izveštaj revizije rada Centra za socijalni rad, u kojem se navodi da "rad u njima nije organizovan u dovoljnoj meri u skladu sa principima odgovornog upravljanja što može da oteža efikasnu zaštitu korisnika".
 
"Iz DRI-a su naglasili da na 750.000 korisnika iz sistema socijalne zaštite radi samo 1.671 stručni radnik, što ne ostavlja ni dovoljno prostora ni vremena za temeljno i dubisnko posvećivanje za nečiju situaciju, odnosno ljudskog faktora koji je u socijalnom radu najbitniji", dodao je.
 
Neophodnije je, zaključio je, da se socijalni rad profesionalizuje više i obezbedi veći broj kapaciteta koji bi se tim stvarima i problemima bavio, kao i da je neophodno promeniti zakonski okvir koji je rezultat nedostataka "koji gledamo danas u borbi protiv siromaštva".
 
U periodu od 2020. do 2022. godine u proseku osam centara za socijalni rad nije imalo nijednog zaposlenog socijalnog radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

siromaštvo socijalna pomoć Inicijativa A 11

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

  • Mbm

    02.07.2024 • 15:21
    Primitivna vlast
    U Srbiji ne postoji socijalna sigurnost, nema socijalne države, nema drustvenog aktera podrzanog i finansiranog za ostvsrenje zskonskih i ustavnih i konvencijskih prava socijalne sigurnosti i zastite, pa u sopstvenoj drzavi i sopstvenom narodu, morate moliti strane naprednije nacije da vam priznaju vasa prava na zivot, opstanak, i ekonomsko socijslna prava. Tacno je da je jedini nacin da izbegnete odmazdu rezima, odlazak iz Srbije. Ukoliko zbog godina ili nevolja sa pokusajima otimanja vase imovine niste u mogućnosti da migrirate i zivite dostojanstveno i zdravo, morate moliti strane vladine ili nevladine organizacije, jer je vase pravo na decentni rad, zaradu, socijalnu sigurnost od ove države suprotno svim civilizacijskim nekriminalnim normama, nepriznato, a opet vama pripadajuce. Sroski sistem vlasti i "zakoni" i kvasi opozicija licnih interesa, kao i lokalne NVO koje su pre svih duzne da vam pomognu i da vas podrze, to nece, iako je suprotno pravu i socijalnoj pravdi, uciniti. Molim vas da objavite, jer je tacno i licno potvrdjeno.

  • Anna

    19.06.2024 • 17:15
    Strašno je ovo čitati, kako živi šestočlana porodica sa 28.000 rsd? To nije ni preživljavanje.

  • Неша

    19.06.2024 • 08:32
    Неша
    Систем је осмишљен да те држи покореним и у константном страху за егзистенцијом. Режим се богати грађани говоре да небуде још горе и тако деценијама што нас је довело до хроничног сиромаштва и самоистребљења! Спас је побећи из ове Смрдије што млађи и тако спасиш себе и своје потомке! Останеш ли протраћићеш своју младост здравље и живот жељан свега уз прерану Смрт од секирације! Мој највећи животни успех је што сам своју Децу послао далеко из ове Смрдије и раде живе живот достојан човека!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 9 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Ulica Jovana Subotića postala
Ulica Jovana Subotića postala "slepa"

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Najduže čekanje na Batrovcima, tri sata

Najduže čekanje na Batrovcima, tri sata

24.08.2026.• 0
Automobili na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju tri sata, a na graničnom prelazu Kelebija sa Mađarskom dva sata, saopšteno je iz Auto-moto saveza Srbije (AMSS).
Najkomentarisanije