Da li ste sagoreli na poslu: "Nadređena je krivicu svalila na mene"
Prekovremeni rad, previše zaduženja na poslu, mobing, stres - sve su ovo činioci koji utiču na pojavljivanje sindroma sagorevanja na poslu, poznatijeg po engleskom terminu burnout.
Foto: Pexels
Svetska zdravstvena organizacija okarakterisala je ovaj sindrom kroz osećaje iscrpljenosti, osećaj cinizma i negativizma, kao i smanjenu efikasnost na poslu.
Portal 021.rs je sredinom juna sproveo anketu u kojoj smo čitaoce pitali "Da li vam je potreban odmor?". Niz pitanja u anketi služio je da dobijemo bolji uvid u to koliko dobro ljudi prepoznaju sagorevanje i na koji način se sa istim bore.
Na uzorku od 87 popunjenih upitnika, najveći broj učesnika, više od 56 procenata, osećao je hroničan umor, smanjenu koncentraciju, razdražljivost i produktivnost. Kod više od polovine se javio i osećaj praznine.
Najveći broj ispitanika je simptome prepoznao kao sagorevanje. Gotovo 50 odsto njih smatra da poslodavac ne razume sindrom sagorevanja, 75 odsto ispitanika smatra da i njihove kolege i koleginice imaju iste probleme.
Takođe, čak 55 procenata ispitanika nije se nikome obratio za pomoć. Kako su navodili, nemaju kome da se obrate, dobijaju odgovor da je svima isto, smatraju da nikoga ne interesuje.
Jedna Novosađanka pokušala je da se obrati nadređenoj u vezi sa svojim problemom.
"Nadređena mi je odbrusila da je sada raspored takav i krivicu svalila na mene", napisala je ona.
Druga ispitanica je rekla i da je pokušala da pomogne sebi tako što je uzela nekoliko slobodnih dana ostalih od godišnjeg, kako bi se odmorila.
Novosađanka koja navodi da radi u državnoj ustanovi podelila je i da su na njenom radnom mestu, usled učestalih žalbi, omogućili povremeno grupno savetovanje.
"Iz više razloga odbijam, kao i moje kolege, da se uključim u to. Da navedem par: to neće rešiti problem koji je izuzetno kompleksniji, a pre svega sistemski ili da se izrazim slobodnije - sistem ne funkcioniše na mnogim višim nivoima. Ako su zaista želeli da pomognu zaposlenima organizovali bi pojedinačne terapije s obzirom da imaju mogućnosti za to. Kao jedino rešenje vidim odlazak iz ove zemlje jer se na dugoročnom planu situacija neće promeniti na bolje, naprotiv", smatra ova ispitanica.
Prema rezultatima upitnika, ispitanici smatraju da bi u rešavanju ili sprečavanju posledica sagorevanja najviše uticala bolja organizacija posla, poštovanje radnog vremena, povećanje broja zaposlenih i veća plata.
Koji su uzroci sagorevanja i kako ono izgleda?
Viša pravna savetnica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Dragica Mišljenović za 021.rs kaže je osnovni problem u Srbiji nedostatak radne snage.
"To dovodi do toga da jedan zaposleni radi posao koji je nekada radilo pet radnika. Malo je zaposlenih, a i oni su neretko u stanju da rade do iznemoglosti kako ne bi dobili otkaz. Problem je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, koja se užasno zloupotrebljava od strane poslodavca", ističe ona.
Dodatni problem može biti i pojava mobinga zaposlenog, koji je po svojoj prirodi dešavanje koje se ponavlja određeni vremenski period.
Svi ovi činioci zajedno mogu da izuzetno utiču na radnika i da se manifestuju u sagorevanju na radnom mestu, koji kao posledica može da ima teške zdravstvene posledice.
Master psihološkinja iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ana Ljubičić za 021.rs objašnjava da je sindrom sagorevanja emocionalno stanje koje podrazumeva emocionalnu iscrpljenost, konstantan umor, nedostatak energije, pa čak i nakon kraćeg vremena odmora od posla, ali i smanjen osećaj postignuća, manja produktivnost, kao i česte greške u radu.
"Najčešći uzroci su preopterećenost poslom bez adekvatnog ili ikakvog odmora, zatim osećaj nemanja kontrole nad svojim radnim zadacima, kao i nejasni zadaci i zahtevi na poslu, konflikti, nedostatak podrške i slično", objašnjava ona.
Sagorevanje se može manifestovati psihički, fizički i socijalno. Kako dodaje Ljubičić, mentalno i fizičko zdravlje su izuzetno povezani, te ono što osećamo može da se na neki način odrazi i na telo.
"To uglavnom počinje nekim nezdravim navikama koje su izazvane stresom, poput emocionalnog prejedanja, zapostavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, manjka sna i usvajanja nekih štetnih životnih navika, poput konzumacije cigareta i ostalih nikotinskih proizvoda, alkohola, pa čak i lekova za smirenje. Uz dugoročno praktikovanje, često dolazi do slabljenja imuniteta, narušavanja hormonske ravnoteže, upalnih procesa poput kardio-vaskularnih bolesti, dijabetes, maligne bolesti i slično. To se sve dešava nakon stresa koji nekada traje i godinama", objašnjava ona.
Kada je reč o socijalnom momentu, ističe da se često ljudi sa ovim simptomima osećaju otuđeno od društva.
"Jedan od simptoma sagorevanja jeste i povlačenje kako iz društva tako i od kolega na radnom mestu, pa čak i članova porodice. Tako da nas to dovodi do neke smanjene angažovanosti kako na poslu tako i u društvu", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
"Bolje sprečiti nego lečiti"
Obe sagovornice portala 021.rs slažu se da je prevencija i skidanje stigme sa mentalnog zdravlja izuzetno bitno, a to bi kasnije pomoglo i zaposlenima da se izbore za svoja zakonska prava.
Kako ističu, ljudi u Srbiji se za pomoć javljaju poprilično kasno, kada se stres i svi simptomi nakupe toliko da ne mogu više sami da se izbore.
Mišljenović kaže da su se zaposleni ranije više javljali sindikatima za pomoć nego sada. Ističe i da kada se jave, sindikati preuzmu na sebe ulogu posrednika sa poslodavcem u rešavanju problema, a ukoliko ne dolazi do poboljšanja pokreću se druga pravna sredstva.
"Suština jeste poštovanje zakona. Poštovanje radnog vremena, Zakona o bezbednosti na radu, poštovanje poslova predviđenih potpisanim ugovorom o radu. Radnicima uvek predlažemo da insistiraju na poštovanju svojih prava i da se ne boje, da ne dozvole da ih poslodavci iskorišćavaju do maksimuma. Radnici imaju prava koja niko ne sme da krši i da ako se sam ne bori za svoja prava, niko drugi ne može", ističe sagovornica 021.rs.
Ljubičić ističe da je bitno da ljudi svoja osećanja ne potiskuju i da ih prepoznaju, što može i da dovede do toga da se ozbiljne posledice izbegnu.
"Bitno je prepoznati simptome, da budemo fokusirani, da budemo svesni simptoma burnout-a, da prihvatimo da je u redu da se to desi. Moramo da naučimo da postavljamo pauze, organizujemo vreme i zadatke, pravimo redovne pauze, bavimo se nekom fizičkom aktivnošću, ali i komuniciramo", ističe Ljubičić.
Sagovornica 021.rs ističe i da je bitno da ljudi, ukoliko prepoznaju da im teže ide samopomoć, podršku potraže i kod profesionalaca koji će znati na koji način da ih usmere.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilaštvo: Utvrđuje se da li je na Filozofskom fakultetu počinjeno krivično delo nesavestan rad u službi
27.03.2026.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) saopštilo je da je njihovo odeljenje za suzbijanje korupcije naložilo policiji da obavi razgovore sa dekanom i drugim zaposlenima na beogradskom Filozofskom fakultetu.
AMSS: Kiša će tokom vikenda otežavati vožnju
27.03.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je upozorio vozače da će, zbog jače kiše, uslovi za vožnju tokom vikenda biti teži.
Delegacija SE o poseti Srbiji: U fokusu novosadska tragedija, Mrdićevi zakoni, izbori
27.03.2026.•
0
Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) boravila je u Beogradu 23. i 24. marta radi posmatranja ispunjavanja preuzetih obaveza Srbije prema Savetu Evrope.
UNS: Zaprepašćujuće izveštavanje Informera o smrti studentkinje
27.03.2026.•
5
Udruženje novinara Srbije saopštilo je da je zaprepašćeno načinom na koji Informer izveštava o tragičnom stradanju studentkinje u Beogradu.
Misija Saveta Evrope: Sloboda medija u Srbiji na najnižem nivou, novi vidovi zastrašivanja novinara
27.03.2026.•
4
Sloboda medija u Srbiji je na "najnižem istorijskom nivou", sa upotrebom špijunskih softvera za zastrašivanje novinara i neadekvatnom reakcijom policije i nadležnih institucija.
Uhapšen Lozničanin zbog nelegalne eksploatacije šljunka iz Drine i Jadra
27.03.2026.•
0
Policija je uhapsila P.D. (70) iz Loznice osumnjičenog za više krivičnih dela protiv životne sredine, saopštilo je MUP.
Oglasili se Filozofski fakultet i studenti u blokadi povodom smrti studentkinje
27.03.2026.•
0
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu izrazio je danas najiskrenije saučešće porodici prijateljima i kolegama tragično preminule studentkinje.
Nadzor na Filozofskom fakultetu Beogradu nakon smrti studentkinje
27.03.2026.•
0
Ministarstvo prosvete započeće vanredni inspekcijski nadzor nad zakonitošću rada Filozofskom fakulteta u Beogradu, nakon stradanja studentkinje.
Istoričaru Milošu Koviću zabranjen ulazak u Hrvatsku
27.03.2026.•
9
Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković potvrdio je da mu je zabranjen ulazak u Hrvatsku.
Novi Pazar: Studenti ostaju u pritvoru, odbijene žalbe advokata
27.03.2026.•
2
Sudsko veće Osnovnog suda u Novom Pazaru odbilo je danas žalbe advokata dvojice studenata iz tog grada na određivanje pritvora do 30 dana.
Spoljna politika Srbije: Ima li strategije kod Vučića?
27.03.2026.•
10
Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame o ubrzavanju integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU, koje bi se odrekle prava veta kao nove članice Evropske unije, odbijen je u Briselu.
Smrt studentkinje u Beogradu: Policija na Filozofskom fakultetu, oglasio se tužilac
27.03.2026.•
0
Pripadnici policije ušli su u zgradu Filozofskog fakulteta, nakon što je u četvrtak uveče pronađeno beživotno telo studentkinje na platou ispred zgrade ove ustanove.
Bez nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu nakon smrti studentkinje
27.03.2026.•
0
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu danas neće biti nastave zbog smrti dvadesetpetogodišnje studentkinje.
SRCE: U Egiptu solarna elektrana četiri puta jeftinija nego u Srbiji
27.03.2026.•
5
Energetski projekat izgradnje solarne elektrane u Srbiji, vredan 1.9 milijardi evra još uvek nije ni počeo, a u Egiptu identičan projekat se realizuje i to četiri puta jeftinije, poručuju u stranci SRCE.
Potvrđena optužnica za ubistvo devojčice Danke Ilić
27.03.2026.•
14
Viši sud u Negotinu potvrdio je optužnicu za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić u martu 2024. godine.
Devojka pronađena mrtva kod Filozofskog u Beogradu, sumnja da je skočila kroz prozor zbog pirotehnike
27.03.2026.•
2
Dvadesetpetogodišnja devojka pronađena je mrtva na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U ponoć počinje predizborna tišina
26.03.2026.•
8
Predizborna tišina, uoči predstojećih lokalnih izbora u deset mesta, 29. marta, koje će pratiti domaći i međunarodni posmatrači, počinje večeras u ponoć i trajaće do završetka glasanja.
Obilne padavine od petka do nedelje: "Za tri dana će pasti kiše koliko za mesec dana"
26.03.2026.•
3
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na obilne padavine od sutra do nedelje, uz prognozu da će u naredna 72 sata pasti od 30 do 60 milimetara kiše.
Srbija oružje nabavlja od svih po malo: Da li je to dobra strategija?
26.03.2026.•
24
U vreme kada se države u svetu više naoružavaju, to je počela da čini i Srbija pa su odlivi novca iz budžeta neprimereno visoki za zemlju koja obiluje siromaštvom i inače je u lošijoj ekonomskoj situaciji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - ili se zna ili se ne zna
26.03.2026.•
22
Još jedan 021.rs kviz je tu za vas.
Komentari 8
Novosadjanka
RIZBO
Zoki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar