Geolog Mijatović o tome šta je sve potrebno da bi se jedan rudnik uopšte i otvorio
Rudarstvo je jedna od grana koju treba konstantno razvijati, jer bez njega nema ni mineralnih sirovina, koje su ključne za zelenu tranziciju.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To je rekao diplomirani geolog i zamenik direktora Zavoda za geologiju Srbije Predrag Mijatović, piše "Blic".
"Zelena tranzicija je sada svuda prisutna, prelazi se na obnovljive izvore energije i na tzv. zelenu energiju, a pokušava se i da se istisne ugalj iz sistema dobijanja električne energije. Međutim, razvoj zelene energije zahteva primenu savremenih i novih tehnologija. Tehnologije koje se sada koriste u svetu povlače za sobom i korišćenje određenih količina mineralnih sirovina. To podrazumeva istovremeno i razvoj rudarstva i geoloških istraživanja", rekao je Mijatović.
Sagovornik Blica je naveo i nekoliko primera, među kojima i praksu iz Australije.
"Oni imaju strategiju razvoja i unapređenja cele rudarske industrije. U više od 80 projekata su investirali skoro 30 milijardi australijskih dolara. Krajnji cilj je proizvesti i naći nova ležišta za dovoljne količine materijala za potrebe zelene agende. I tako je svuda u svetu - da bi zelena agenda zaživela, mora pre toga rudarstvo enormno da se razvije", rekao je on.
Tokom njegovog osvrta na rudarstvo, tema je bila i u čemu bi se rudnik jadarita razlikovao od dosadašnjih rudnika.
"Rudnik jadarita, ako se otvori, ni po čemu neće razlikovati od ovih rudnika sa podzemnom eksploatacijom, koji već rade u Srbiji. To su četiri rudnika, ne mislim na teritoriju uže Srbije, to su rudnici olova, cinka. Jedan je blizu, na primer, Loznice, u Velikom Majdanu, kod Ljubovije. Ovi drugi, jedan je rudnik na Besnoj Kobili, kod Vranja. Drugi je rudnik Lece u Medveđi i rudnik na planini Rudnik. Znači, to su mesta gde se radi intenzivna eksploatacija olova, cinka. Taj kraj je u jednom trenutku bio prosperitetan", objasnio je on.
A koja je razlika između podzemnih i površinskih kopova?
"Rudnici sa podzemnom eksploatacijom, kompletna delatnost se odvija ispod zemlje. Površina terena ostaje, uglavnom netaknuta, nedegradirana. Ostanu i šume, i pašnjaci i sve. Deo terena koji podleže izmenama, to je onaj deo gde treba da se formira tzv. fabrički krug ili krug rudnika gde će se izvlačiti sirovina iz podzemlja, gde će se prerađivati, gde će biti cela infrastruktura rudnička, magacini, radionice, smeštaj i eksplozivi, odlagališta itd. Taj deo je strogo kontrolisan i tu se ne mogu dešavati nekakvi specijalni incidenti gde može doći do zagađenja okolne sredine", objašnjava Mijatović.
Objasnio je i da kod površinskog kopa, ime kaže kakva mu je pozicija.
"Na površini terena otvaranje površinskih kopova povlači za sobom veliku degradaciju površine terena. Jednostavno, ako ima šume, pašnjaka i sve se to skida, dolazi do problema sa podzemnim vodama, zato što se jednostavno pravi velika otvorena depresija. Ako su u pitanju, na primer, površinski kopovi, da se radi tehničko-građevinski kamen, to je par hektara površine terena. Ili ako je, na primer, kao što je kod nas slučaj sa Kolubarom, gde se vadi ugalj, to je stotine hektara potpuno ogoljenog zemljišta. Kod podzemne eksploatacije, ima minimalan uticaj na površinu terena. Ljudi normalno mogu da nastave sa svojim aktivnostima, dok je potpuno, da kažem, drugačija slika sa površinskim kopovima."
Šta je potrebno da bi se jedan rudnik otvorio?
Mijatović kaže da je proces otvaranja rudnika, bez obzira da li je površinski ili podzemni kop, ako se radi o ležištima metalnih minerala ili sirovina, proces koji traje duži niz godina.
Od prvih radova do dobijanja prve količine mineralne sirovine koja se eksploatiše može proći i po 25-26 godina.
"Prvo moraju da se urade geološka istraživanja, retko koja traju manje od 15 godina. Ako su u pitanju velika ležišta, to ne mogu da traju kraće od 15 godina. Na primer, prvi pozitivni rezultati za ovaj jadarit bili su 2004. godine, a elaborat o rezervama, znači da su završena istraživanja, da su se stekli uslovi i elementi da se mogu dokazati rezerve, proteklo je 16 godina. Do otvaranja rudnika, znači da nije bilo ovih prekida i sve, njima bi trebalo, projektovanje, da se krene sa otvaranjem podzemnih prostorija, sve još jedno, možda pet do šest godina. To je otprilike, preko 20 godina, ceo ciklus. Ležište s litijumom koji bi trebalo da se otvori u Finskoj za koju godinu, oni planiraju 2027. godine. Prvo istraživanje su počela 2001. godine", dodao je on.
Da li ruda jadarita može bezbedno da se izvuče na površinu, da ne ugrozi podzemne vode?
"Da, može, potpuno bezbedno", kaže Mijatović.
Pročitaj još
Prema njegovim rečima, projekat jadarita, eksploatacija litijuma, jeste inženjerski nivo.
"Svuda u svetu tačno znaju pravila projektovanja rudnika sa podzemnom eksploatacijom, sve sigurnosne mere, kako se odvodnjavaju podzemne rudničke vode već kad se otvori ležište. Podsećam, vode koje se dole pojavljuju, koje cirkulišu, moraju se odstraniti od radilišta da bi rad i ljudi i oprema bili bezbedni. Te vode se se izvlače na površinu terena gde se prave posebni bazeni za te vode. Pogotovo što u ovom slučaju, kod prerade jadarita do koncentrata, to je do litijum karbonata, vode će se koristiti u procesu dobijanja litijum karbonata. Jednostavno neće te vode puštati tek tako u okolnu sredinu. Trebalo bi da vrate u reku Jadar kao voda treće kategorije, a i sama reka Jadar je sad u suštini voda treće kategorije", dodaje on.
Pre dva meseca Srbija je potpisala memorandum sa Evropskom unijom o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, a Mijatović ukazuje da bi to bila prilika za ekonomski razvoj Srbije:
"U svetu je, i u Evropi, tema broj jedan, to su takozvane kritične mineralne sirovine. To su u suštini te održive mineralne sirovine. Sirovine koje su neophodne za sve ove savremene tehnologije. I sada, i Evropska unija, i Sjedinjene Američke Države, i Australija, Indija, napravili su svoj spisak mineralnih sirovina - i sve su tema broj jedan za istraživanje i eksploataciju. Srbija, opet, kada pogledamo srpske mineralne resurse, najveći deo tih sirovina ima na svojoj teritoriji, ali u različitom stepenu istraženosti."
Mijatović zaključuje da to predstavlja mogućnost Srbije za ekonomski napredak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Goci: Zbog "Mrdićevih zakona" EU treba da bude oštrija, uključujući i mogućnost obustave pregovora
31.01.2026.•
0
Evropski pokret u Srbiji osudio je odluku predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće koalicije da se usvoje takozvani "Mrdićevi" pravosudni zakoni.
Počinju elektronske prijave za upis dece u vrtiće
31.01.2026.•
0
U ponedeljak počinju ovogodišnji konkursi za upis dece u predškolske ustanove u 33 opštine i grada, među kojima su Kruševac, Leskovac, Sombor, Surdulica, Niš, Bor i Svilajnac.
VIDEO: Urušila se kuća u centru Beograda, povređenih nema, ostećena četiri automobila
31.01.2026.•
4
Prilikom urušavanja objekta u Ulici Džordža Vašingtona na Dorćolu, prema informacijama u ovom trenutku, nema povređenih osoba, rekao je načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić.
Podrška ženskom preduzetništvu i očuvanju zanata: Uručeno 120 rešenja
31.01.2026.•
0
Premijer Đuro Macut i ministarka privrede Adrijana Mesarović uručili su danas 120 rešenja korisnicima sredstava u okviru Programa podrške ženskom preduzetništvu.
Kragujevački advokati traže totalnu obustavu rada zbog opstrukcija u postupku protiv Vesića i Momirovića
31.01.2026.•
1
Neformalna grupa "Slobodni advokati Kragujevca" pozvala je danas kragujevačku komoru i Advokatsku komoru Srbije (AKS) da bez odlaganja, donesu odluku o totalnoj obustavi rada.
Milivojević o zapleni pet tona marihuane: Uhapšeni odbornik SNS bio samo "magacioner droge"
31.01.2026.•
3
Lider Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević ocenio je danas, govoreći o zapleni pet tona marihuane kod Kruševca, da je uhapšeni odbornik Srpske napredne stranke (SNS) "bio samo magacioner droge".
Za tužioca nelogično, za revizora nezakonito: Poslovi Srbijagasa i gasovoda pod lupom
31.01.2026.•
3
Tužilaštvo za organizovani kriminal je posle jedanaest godina predistrage odbacilo krivične prijave koje se odnose na poslove Javnog preduzeća Srbijagas na izgradnji distributivnih gasovoda u zemlji.
Suspendovan Instagram nalog čačanskog medija Ozon press
31.01.2026.•
0
Nalog čačanskog medija Ozon press na društvenoj mreži Instagram privremeno je suspendovan, a prijavljen je i problem sa funkcionisanjem Fejsbuk stranice.
Objavljen kalendar podsticaja za poljoprivrednike u 2026. godini
31.01.2026.•
4
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da je objavljivanjem kalendara svih podsticaja za 2026. godinu ispunjeno jedno od ključnih obećanja datih poljoprivrednicima.
Vojni analitičar: Obnova vojnog roka je neophodna, ali trenutna vlast je nesposobna da je sprovede
31.01.2026.•
25
Mnogo je razloga zbog kojih vojni rok mora da postoji, ali ne da tu ideju sprovodi ova vlada, jer su do sad pokazali da su nesposobni da organizuju bilo šta smisleno, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
Nastavnica predlaže postepeno skraćivanje časova: 35 minuta, uz promene u programu
31.01.2026.•
20
Iako su se u javnosti glasnije čuli oni koji su protiv predloga ministra Dejana Vuka Stankovića da časovi budu skraćeni sa 45 na 30 minuta, ima i prosvetnih radnika koji kažu da nisu nužno protiv skraćenja časova.
AMSS upozorava: Klizavi kolovozi i povremena kiša u delovima Srbije
31.01.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) upozorio je jutros vozače na klizave kolovoze i povremenu kišu u Vojvodini i Timočkoj krajini.
Bez dozvola, kontrole i dokumentacije: Kako je građena brza pruga Beograd-Stara Pazova?
31.01.2026.•
14
Članovi Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice došli su do internog izveštaja o radovima na izgradnji brze pruge na deonici od Beograda do Stare Pazove.
Evropska demokratska partija pozvala EK da reaguje zbog izmena pravosudnih zakona u Srbiji
31.01.2026.•
22
Evropska demokratska partija pozvala je Evropsku komisiju da "deluje odlučno" povodom izmena važnih pravosudnih zakona u Srbiji.
RTS odluku o izboru generalnog direktora donosi u ponedeljak
30.01.2026.•
3
Upravni odbor Radio-televizije Srbije će u ponedeljak, 2. februara, odlučivati o izboru generalnog direktora te medijske kuće.
Delegacija EU: Izmene pravosudnih zakona ozbiljan korak unazad, potreban hitan zaokret
30.01.2026.•
5
Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je da duboko žali zbog proglašenja izmena ključnih pravosudnih zakona, koje je opisala kao ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka članstvu u Uniji i pozvala na hitan zaokret.
Tužilaštvo: Istraga protiv Vesića i Momirovića gotovo onemogućena zbog nepostupanja policije i drugih organa
30.01.2026.•
20
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je istražni postupak o korupciji na projektu rekonstrukcije pruge od samog početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa.
REM: Nacionalne televizije 5.000 puta prekršile Zakon o oglašavanju tokom 2025.
30.01.2026.•
2
Na televizijama s nacionalnim frekvencijama (Pink, B92, Prva i Hepi) i na RTS1 i RTS2 tokom 2025. godine zabeleženo je 5.047 nepravilnosti u vezi sa Zakonom o oglašavanju.
MUP upozorava na internet prevare: Zloupotrebljavaju se javne ličnosti kao promoteri lažnih investicija
30.01.2026.•
2
MUP upozorava građane na sve učestalije internet prevare u kojima se zloupotrebljavaju likovi i imena javnih ličnosti, pre svega političara i novinara, radi navođenja građana da ulažu novac u lažne investicione šeme.
Komentari 2
Maxi
Ćoravi desk
Gradite solare na tržnim centrima i njihovim parkinzima, na svakaoj kući, zgradi...
Prave ljude ludima...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar