Građani Srbije najviše troše na hranu u regionu: Na namirnice ode čak 40 odsto plate

Autor: Demostat

Info

04.05.2025.

11:14 > 13:12

Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara, konačno je "pokrila" prosečnu potrošačku korpu od 106.195 dinara.

Građani Srbije najviše troše na hranu u regionu: Na namirnice ode čak 40 odsto plate

Foto: 021.rs

Istovremeno je minimalac od 56.672 za čitavih 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga.

Kako piše Demostat, ipak, januar je imao 23 radna dana što će se ove godine ponoviti još tri puta, u julu, oktobru i decembru, pa će minimlana zarada u ostalim mesecima biti povremeno niža i za 7.000 dinara. A korpa koja bi trebalo da obezbeđuje prosečno ili minimalno preživljavanje u međuvremenu beleži trend rasta.

Pri tome, sadržaj potrošačke korpe - i prosečne, a pogotovu minimalne, odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo "obogaćena" ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.

Ali, osim razlike u sadržaju, poređenje sa zemljama iz okruženja otežavaju i različite metodologije.

Srpska statistika na osnovu koje Ministartsvo unutrašnje i spoljne trgovine objavljuje vrednost korpe prosečnim smatra tročlano domaćinstvo dok zemlje iz okruženja račun prave prema potrošnji četvoročlane porodice. Većina naših suseda ne poznaje više institut minimalne potrošnje i njihovi zahtevi idu do toga da najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već da omogući dostojanstven život sa dovoljno sredstava za odeću, obuću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor.

Kako je kod suseda

Slovenija, gde je prosečna plata u januaru ove godine iznosila 1.570 a minimalna 930 evra, najskuplja je u odnosu na zemlje regiona. Prema podacima zvanične statistike, 18,8 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu i bezalkoholna pića, 26,9 odsto su troškovi prevoza i komunikacija a visoko na listi su i izdaci za stanovanje i opremanje domaćinstava - 19,7 procenta. Nema objedinjene računice koliko je novca potrebno porodici da sastavi mesec, ali portal Numbeo, najveća svetska baza podataka o, između ostalog, troškovima života, procenjuje da to u Ljubljani iznosi 2.860 evra što ne uključuje stanarinu-zakup, ukoliko ga ima. Navodi se, takođe, da je život u prestonici Slovenije skuplji nego u Beogradu za 21,2 odsto dok su cene zakupa više za 35 procenata.

U Hrvatskoj prosečna zarada u januaru ove godine iznosila je 1.392 evra dok je minimalna, koja se usklađuje na šest meseci, od januara ove godine 750 evra. U sindikatima procenjuju da plata dovoljna za dostojanstven život ne bi smela da bude niža od 1.800 evra i navode podatak da prosečno domaćinstvo samo za hranu izdvaja 27 odsto prihoda ali da kod onih sa nižim primanjima taj udeo raste na 40 pa i 50 procenata, što ih stavlja u situaciju da biraju između namirnica, režije i drugih osnovnih potreba. Prema kriterijumima osnovne potrošnje portala Numbeo, mesečni troškovi hrvatske porodice iznose 2.685 evra i za 10 odsto su viši nego u Srbiji dok je cena zakupa nekretnina neznatno viša, za svega 1,3 odsto.

U Crnoj Gori prosečna zarada u januaru iznosila je 1.004 evra dok je minimlac značajno uvećan krajem prošle godine i iznosi 600 evra za srednjoškolska zanimanja i 800 evra za visoko obrazovanje. Od prošle godine tabelu mesečnih troškova sačinjava sindikat a prema njihovoj računici za normalan život potrebno je 2.000 evra, za 100 više nego lane. Dominiraju izdaci za hranu, nešto iznad 30 odsto, odnosno 615 evra. Od većih stavki tu je inputirana renta, odnosno izdvajanje za stanovanje i komunalne račune (390 evra), za higijenu i negu zdravlja namenjeno je 135 evra, za letovanje 125 (1.500 na godišnjem nivou) dok se troškovi tekućeg održavanja, zatim odeće i obuće, prevoza, obrazovanja i sporta vrte oko 100 evra. Prema računici Numbea, mesečni troškovi su nešto viši, 2.190 evra, a navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda dok su troškovi zakupa nekretnina niži 22,6 procenta.

Beograd jeftiniji od Njujorka

Prema tabelama istog portala, život u Srbiji (četvoročlane porodice) mesečno bi trebalo da košta 2.260 evra, što je značajno iznad stvarne prosečne potrošnje. Zanimljivo je da se poređenje cena u Beogradu vrši prema Njujorku, pa je Beograd 56,8 odsto jeftiniji od američke metropole a zakup je niži čak za 81 odsto.

Međutim, ono što našu korpu opterećuje je visok udeo troškova ishrane u ukupnoj korpi. Oni su u januaru ove godine iznosili 42.845 dinara ili više od 40,35 odsto mesečnih izdataka prosečne tročlane porodice. U minimalnom spisku potrepština udeo je još veći - 26.141 dinar ili 47,46 procenta.

Ako je za utehu, to je ipak neznatno poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je iz prosečne korpe samo za hranu izdvajano 41.562 dinara što je činilo 40,73 odsto a iz minimalne 25.144 dinara ili 47,64 odsto.

Pre pet godina, neposredno pred pandemiju, prema ovom pokazatelju, stajali smo nešto bolje. Prosečna plata je iznosila 59.941 dinar dok je minimalna bila 31.747 dinara a izdaci za hranu, ako se računa prosečna potrošačka korpa, dostizali su 27.355 dinara (37,78 procenata) dok je u minimalnoj potrošnji odeljak za ishranu vredeo 16.579 dinara (44,23 odsto).

Tako visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.

Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja "dve računice", prosečne i minimalne korpe. Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.

Prilično gruba ilustracija toga je činjenica da je minimalna ili "gladna" korpa jeftinija ne samo po drugačijem izboru namirnica, već i po njihovoj količini. Tako će u prosečnoj potrošnji porodica pokriti izdatak za 36 kilograma proizvoda od žita, mesečno će potrošiti 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina... U minimalnoj korpi ni hleba dovoljno jer je moguće kupiti 32,7 proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo ta namirnica. Porodica na minimalcu može da priušti samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka...

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

Gogi0206

06.05.2025 • 14:43

Ušteda

Ljudi preskaču jedan obrok da bi uštedeli tj da bi mogli da sastave mesec za mesec. Nije Srbija Beograd, Novi Sad i Niš.

0 0 0
@Novosadjanin

05.05.2025 • 14:47

Nije napisano ni kolika je kirija u Njujorku. I nije 6x već 5x, izgleda nisi baš naučio te osnovne matematičke operacije iz petog razreda osnovne škole. Probaj živeti u Njujorku sa 6200 dolara. Napomena: central park je noću zaključan.

0 0 0
Novosadjanin

05.05.2025 • 12:28

~~~

Osnovne matematicke operacije iz petog razreda osnovne skole; Zasto kad se beograd uporedjuje sa njujorkom, nije napisano koliko iznose prosecna primanja u njujorku? Iznose 6.200$ mesecno, znaci 6x vece nego u beogradu, tako da cak i da je potrosacka korpa 100% veca i kirije takodje, ne isplati se beograd ni najmanje...

0 1 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.