Građani Srbije najviše troše na hranu u regionu: Na namirnice ode čak 40 odsto plate
Prosečna plata u Srbiji, koja je u januaru iznosila 107.476 dinara, konačno je "pokrila" prosečnu potrošačku korpu od 106.195 dinara.
Foto: 021.rs
Istovremeno je minimalac od 56.672 za čitavih 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga.
Kako piše Demostat, ipak, januar je imao 23 radna dana što će se ove godine ponoviti još tri puta, u julu, oktobru i decembru, pa će minimlana zarada u ostalim mesecima biti povremeno niža i za 7.000 dinara. A korpa koja bi trebalo da obezbeđuje prosečno ili minimalno preživljavanje u međuvremenu beleži trend rasta.
Pri tome, sadržaj potrošačke korpe - i prosečne, a pogotovu minimalne, odavno ne prati ono što zemlje Evrope i regiona uračunavaju u obavezne i nužne troškove. Poslednji put je njena struktura u Srbiji menjana 2010. godine kada je nešto malo "obogaćena" ali je i dalje daleko od onoga što države iz okruženja uključuju u troškove domaćinstava. Osim procentualno viših izdataka za obrazovanje, kulturu, odeću i obuću, imaju i stavke poput troškova letovanja, što srpska korpa ne poznaje.
Ali, osim razlike u sadržaju, poređenje sa zemljama iz okruženja otežavaju i različite metodologije.
Srpska statistika na osnovu koje Ministartsvo unutrašnje i spoljne trgovine objavljuje vrednost korpe prosečnim smatra tročlano domaćinstvo dok zemlje iz okruženja račun prave prema potrošnji četvoročlane porodice. Većina naših suseda ne poznaje više institut minimalne potrošnje i njihovi zahtevi idu do toga da najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već da omogući dostojanstven život sa dovoljno sredstava za odeću, obuću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor.
Kako je kod suseda
Slovenija, gde je prosečna plata u januaru ove godine iznosila 1.570 a minimalna 930 evra, najskuplja je u odnosu na zemlje regiona. Prema podacima zvanične statistike, 18,8 odsto prihoda prosečnog domaćinstva odlazi na hranu i bezalkoholna pića, 26,9 odsto su troškovi prevoza i komunikacija a visoko na listi su i izdaci za stanovanje i opremanje domaćinstava - 19,7 procenta. Nema objedinjene računice koliko je novca potrebno porodici da sastavi mesec, ali portal Numbeo, najveća svetska baza podataka o, između ostalog, troškovima života, procenjuje da to u Ljubljani iznosi 2.860 evra što ne uključuje stanarinu-zakup, ukoliko ga ima. Navodi se, takođe, da je život u prestonici Slovenije skuplji nego u Beogradu za 21,2 odsto dok su cene zakupa više za 35 procenata.
U Hrvatskoj prosečna zarada u januaru ove godine iznosila je 1.392 evra dok je minimalna, koja se usklađuje na šest meseci, od januara ove godine 750 evra. U sindikatima procenjuju da plata dovoljna za dostojanstven život ne bi smela da bude niža od 1.800 evra i navode podatak da prosečno domaćinstvo samo za hranu izdvaja 27 odsto prihoda ali da kod onih sa nižim primanjima taj udeo raste na 40 pa i 50 procenata, što ih stavlja u situaciju da biraju između namirnica, režije i drugih osnovnih potreba. Prema kriterijumima osnovne potrošnje portala Numbeo, mesečni troškovi hrvatske porodice iznose 2.685 evra i za 10 odsto su viši nego u Srbiji dok je cena zakupa nekretnina neznatno viša, za svega 1,3 odsto.
U Crnoj Gori prosečna zarada u januaru iznosila je 1.004 evra dok je minimlac značajno uvećan krajem prošle godine i iznosi 600 evra za srednjoškolska zanimanja i 800 evra za visoko obrazovanje. Od prošle godine tabelu mesečnih troškova sačinjava sindikat a prema njihovoj računici za normalan život potrebno je 2.000 evra, za 100 više nego lane. Dominiraju izdaci za hranu, nešto iznad 30 odsto, odnosno 615 evra. Od većih stavki tu je inputirana renta, odnosno izdvajanje za stanovanje i komunalne račune (390 evra), za higijenu i negu zdravlja namenjeno je 135 evra, za letovanje 125 (1.500 na godišnjem nivou) dok se troškovi tekućeg održavanja, zatim odeće i obuće, prevoza, obrazovanja i sporta vrte oko 100 evra. Prema računici Numbea, mesečni troškovi su nešto viši, 2.190 evra, a navodi se da je Podgorica za 8,2 odsto jeftinija od Beograda dok su troškovi zakupa nekretnina niži 22,6 procenta.
Beograd jeftiniji od Njujorka
Prema tabelama istog portala, život u Srbiji (četvoročlane porodice) mesečno bi trebalo da košta 2.260 evra, što je značajno iznad stvarne prosečne potrošnje. Zanimljivo je da se poređenje cena u Beogradu vrši prema Njujorku, pa je Beograd 56,8 odsto jeftiniji od američke metropole a zakup je niži čak za 81 odsto.
Međutim, ono što našu korpu opterećuje je visok udeo troškova ishrane u ukupnoj korpi. Oni su u januaru ove godine iznosili 42.845 dinara ili više od 40,35 odsto mesečnih izdataka prosečne tročlane porodice. U minimalnom spisku potrepština udeo je još veći - 26.141 dinar ili 47,46 procenta.
Ako je za utehu, to je ipak neznatno poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je iz prosečne korpe samo za hranu izdvajano 41.562 dinara što je činilo 40,73 odsto a iz minimalne 25.144 dinara ili 47,64 odsto.
Pre pet godina, neposredno pred pandemiju, prema ovom pokazatelju, stajali smo nešto bolje. Prosečna plata je iznosila 59.941 dinar dok je minimalna bila 31.747 dinara a izdaci za hranu, ako se računa prosečna potrošačka korpa, dostizali su 27.355 dinara (37,78 procenata) dok je u minimalnoj potrošnji odeljak za ishranu vredeo 16.579 dinara (44,23 odsto).
Tako visoko učešće hrane u ukupnim izdacima domaćinstava obeležje je niskog standarda. Poređenja radi, u SAD ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji su osam, a u Nemačkoj oko 11 procenata.
Pročitaj još
Sindikati i sociolozi posebno ukazuju na nelogičnost postojanja "dve računice", prosečne i minimalne korpe. Iako ni prosečna ne obuhvata sve troškove, minimalna koja je sačinjena na osnovu potrošnje 800.000 najsiromašnijih porodica, ne omogućava izlazak iz oskudice, još manje ono što je standard u razvijenijim zemljama, da bar pet odsto primanja može da se izdvoji za štednju.
Prilično gruba ilustracija toga je činjenica da je minimalna ili "gladna" korpa jeftinija ne samo po drugačijem izboru namirnica, već i po njihovoj količini. Tako će u prosečnoj potrošnji porodica pokriti izdatak za 36 kilograma proizvoda od žita, mesečno će potrošiti 35,4 kilograma povrća, 12,2 kilograma voća, 14 kilograma mesa, 27,2 litra mleka i mlečnih prerađevina... U minimalnoj korpi ni hleba dovoljno jer je moguće kupiti 32,7 proizvoda od žita među kojima tradicionalno dominira upravo ta namirnica. Porodica na minimalcu može da priušti samo 23,9 kilograma povrća, 7,3 kilograma voća, 7,9 kilograma mesa i prerađevina, 18,6 litara mleka...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić već u kampanji za premijera: Očekuje se da će ovo biti najprljavija trka do sada
29.01.2026.•
3
Krajem prošle godine Aleksandar Vučić najavio je da neće menjati Ustav kako bi dobio treći mandat, ali da li će biti kandidat za premijera na predstojećim izborima zavisiće od toga da li će on "imati volje za to ili ne".
Ruski državni hakeri prikupljaju informacije u Srbiji: Poznato ko je bio na meti
29.01.2026.•
8
Hakerske grupe, koje vlade SAD i Velike Britanije od ranije povezuju sa obaveštajnim i bezbednosnim strukturama Rusije, pristupile su delu arhive Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Izabrana imena maskota za "Expo 2027"
29.01.2026.•
19
Rastko i Milica zvanično su izabrani za imena maskota specijalizovane izložbe Expo 2027 u Beogradu.
Vlast ignorisala prijave protiv izvođača radova na železnici
29.01.2026.•
1
Anketna komisija došla je u posed dokumenta koji, kako tvrde članovi Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović u tekstu za Radar, ukazuje na korupciju i ignorisanje rizika u vezi sa projektom modernizacije pruge.
Novi datum: Obavezni vojni rok od decembra ove ili marta sledeće godine
29.01.2026.•
44
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se u roku od mesec, dva doneti odluka da li će se zvanično sa služenjem obaveznog vojnog roka krenuti od decembra ili od marta sledeće godine.
Ponovljeno suđenje roditeljima osumnjičenog za ubistva u Ribnikaru biće zatvoreno za javnost
29.01.2026.•
0
Viši sud u Beogradu doneo je odluku da isključi javnost sa ponovljenog suđenja roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devetoro dece i čuvara škole.
Pao deo plafona u Školi za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom u Nišu, nema povređenih
29.01.2026.•
1
Direktorka Škole za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom "Carica Jelena" Nataša Kaličanin rekla je da prilikom pada dela plafona u kancelariji logopeda u toj školi srećom nije bilo povređenih.
Sindikati prosvetara zatražili sastanak sa ministrom zbog najave skraćivanja časova
29.01.2026.•
0
Četiri reprezentativna sindikata u prosveti izrazila su "ozbiljnu zabrinutost" povodom najave mogućeg skraćivanja trajanja nastavnog časa sa 45 minuta na 30 minuta.
Kos: Skupština Srbije što pre da revidira "Mrdićeve zakone"
29.01.2026.•
20
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvala je danas Skupštinu Srbije da što pre revidira upravo usvojene pravosudne zakone i dovede ih u saglasnost sa evropskim standardima.
Usvojene izmene uredbe o podsticajima poljoprivrednicima
29.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o izmenama i dopuni Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2026. godini.
Mladić ostao bez prsta dok je sekao drva, lekari VMA mu ga uspešno prišili nazad
29.01.2026.•
2
Lekari Vojno medicnske akademijer (VMA) u Beogradu uspešno su izveli operaciju replantacije prsta kod pacijenta sa teškom povredom šake.
Mala statistika: Koliko zaposlenih u Srbiji prima minimalac, a koliko iznad proseka
29.01.2026.•
8
Prosečna plata u Srbiji, prema poslednjem dostupnom zvaničnom podatku za novembar 2025. godine, iznosi 111.987 dinara.
Objavljeni preliminarni rezultati izbora za Visoki savet sudstva: Izlaznost 93,31 odsto
29.01.2026.•
0
Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) saopštio je da prema preliminarnim rezultatima na izborima za Visoki savet sudstva (VSS) izlaznost iznosi 93,31 odsto.
Stojiljković: Više razloga zašto je očito da će izbori biti ove godine
29.01.2026.•
8
Udari na pravosuđe, akademsku zajednicu, pritisci na medije su kontinuitet ove vlasti, ali sa stanovišta brzine sa kojom se poseže za merama govori o tome da će krajem godine biti izbora.
Pijan i bez vozačke koja mu je oduzeta "audijem" preticao kolonu i u tunelima vozio suprotnom trakom
29.01.2026.•
8
Policija u Užicu uhapsila je Ž. M. (22) iz Užica zbog ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti.
Bocan-Harčenko: Izvoz srpskog oružja u Ukrajinu bio iritirajući faktor u srpsko-ruskim odnosima
29.01.2026.•
8
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je fokus jučerašnjeg sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio razvoj bilateralne ekonomske saradnje.
Zdravstvena inspekcija utvrdila da je bilo propusta u lečenju preminule Prokupčanke
29.01.2026.•
4
Dosadašnji nalazi zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja pokazuju da je u slučaju smrti 34-godišnje Milene Kitanović iz Prokuplja bilo propusta tokom lečenja u Zdravstvenom centru Prokuplje.
Koalicija za slobodu medija: Zašto baza APR-a još nije usklađena sa zakonom iz 2023. godine?
28.01.2026.•
0
"Koaliciju za slobodu medija" zatražila je od Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Agencije za privredne registre (APR) da Registar medija pod hitno usaglase sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Potpredsednica Skupštine Srbije izabrana na funkciju u Skupštini Saveta Evrope
28.01.2026.•
1
Potpredsednica Narodne skupštine Dunja Simonović Bratić izabrana je na funkciju u Parlamentarnoj skupštini (PS) Saveta Evrope.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko ste znali?
28.01.2026.•
22
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Komentari 30
Gogi0206
@Novosadjanin
Novosadjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar