Iako još nisu dovoljno testirani: Srbija ne odustaje od malih modularnih nuklearnih reaktora
Srbija planira da do 2042. godine priključi prvih 250 megavata nuklearnih kapaciteta na elektroenergetsku mrežu, a do 2050. ukupno 1.200 megavata.
Foto: Pixabay
To pokazuje izveštaj Svetske nuklearne asocijacije (WNA) predstavljen na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Za Srbiju bi to, prema proceni Svetske nuklearne asocijacije, značilo izgradnju jednog malog modularnog reaktora do 2042. godine.
Posle tog prvog instaliranog, planira se relativno brz rast kapaciteta, te porast instaliranog kapaciteta na 1.200 megavata do 2049. godine.
U izveštaju, koji prenosi Nuklearna perspektiva, navedeno je i da je Srbija u martu 2024. godine tražila "pomoć od zemalja koje imaju znanje iz oblasti finansiranja i izgradnje malih modularnih reaktora".
Vlada Srbije je 2024. godine ukinula tridesetpetogodišnji moratorijum na proizvodnju nuklearne energije, uveden nakon katastrofe u Černobilju 1986. godine.
Prošle su dve godine otkako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala modularna nuklearna reaktora (SMR).
Bilo je to u martu 2024. godine, na Prvom samitu o nuklearnoj energiji u Briselu. Poslednji put je to pomenuo pre nekoliko dana na panelu u okviru "Nedelje održivosti" u Abu Dabiju, gde je izjavio da je Srbija upravo u tom gradu započela razgovore o mogućoj izgradnji malih modularnih nuklearnih reaktora, kako bi u budućnosti obezbedila dodatne količine "zelene i čiste energije", piše Danas.
Ipak, tom prilikom nije precizirao ni sa kojom državom, niti sa kojom kompanijom se ti razgovori vode. Poznato je da je Srbija u poslednje dve godine intezivirala saradnju sa Francuskom u oblasti nuklearne energije i pominje se da bi njene kompanije mogle da rade male modularne reaktore u Srbiji.
Vučić je naglasio da će potražnja za električnom energijom rasti usled razvoja veštačke inteligencije, data-centara i električnih vozila, te da će Srbija morati istovremeno da ulaže u gas, obnovljive izvore energije, ali i u nuklearnu energiju. Sličnu poruku predsednik je poslao i na novogodišnjoj konferenciji za medije, kada je rekao da će Srbiji u budućnosti biti potreban "modularni reaktor" ili nuklearna elektrana.
Pročitaj još
Energetski stručnjaci u Srbiji nemaju jedinstven stav o izgradnji nuklearne elektrane.
Jedni smatraju da bi upravo nuklearna energija mogla da zameni prljave termoelektrane na ugalj i time istovremeno reši pitanje snabdevanja električnom energijom, zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, smanjenja emisija CO₂ i borbe protiv klimatskih promena.
Drugi upozoravaju da bi za Srbiju bilo rizično da ima nuklearnu elektranu "u sopstvenom dvorištu" zbog nedostatka stručnog kadra i dugogodišnje prakse partijskog zapošljavanja nestručnih ljudi na ključnim pozicijama.
Treći ističu da je izgradnja skupa, kao i struja iz nuklearne energije, te da bi Srbija svoje potrebe mogla da pokrije kombinacijom gasa, obnovljivih izvora energije i, delimično, uglja.
Četvrti smatraju da bi najbolje rešenje bilo da Srbija otkupi udeo u nekoj nuklearnoj elektrani u regionu.
Počasni generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju i član Akademije inženjerskih nauka Srbije Miodrag Mesarović ocenjuje da se u vezi sa malim modularnim reaktorima u poslednje dve godine ništa nije promenilo i da je reč o tehnologiji koja još nije dokazala ni tehničku ni komercijalnu održivost.
Prema njegovim rečima, biće potrebno najmanje deset godina da se sa sigurnošću može reći da su SMR bezbedni i pouzdani.
Kako ističe, većinu projekata razvijaju startap kompanije, uglavnom sa Zapada, koje dobijaju ograničene državne subvencije, a zatim traže strateške partnere među državama kako bi zajedno razvijale tehnologiju.
"Mali modularni reaktori su trenutno pre svega marketing za neku buduću organizaciju njihove gradnje u zemljama koje imaju male energetske potrebe", kaže Mesarović za Danas.
On naglašava da energetske potrebe Srbije znatno prevazilaze kapacitete SMR-ova, čija se snaga, kako kaže, kreće do oko 300 megavata, dok su klasične nuklearne elektrane koje su već decenijama proverene na tržištu snage 1.000 do 1.600 megavata. Zbog toga, prema njegovoj oceni, ta dva koncepta nisu uporediva.
Na pitanje da li neka zemlja već ima izgrađen SMR, Mesarović navodi da nema, dodajući da ih i Poljska i Rumunija najavljuju. Ali Mesarović smatra da te zemlje ovom odlukom ulaze u visoki investicioni i tehnološki rizik, jer ulaze u projekte čiji konačni ishod još nije poznat.
"Ko bi danas ušao u ozbiljnu investiciju u nešto za šta se ne zna kakav će biti krajnji rezultat? To su u suštini eksperimenti koje pokušavaju da sprovedu male kompanije uz državne subvencije", kaže on.
Prema njegovoj oceni, Srbija ne bi trebalo da se opredeljuje za SMR, već za ozbiljne, klasične nuklearne elektrane, i to ne jednu, već više njih - naročito u kontekstu pritisaka da se termoelektrane postepeno gase.
Mesarović ističe da mali reaktori imaju smisla samo u specifičnim uslovima: na udaljenim lokacijama bez pristupa elektroenergetskoj mreži, velike data-centre, industrijske komplekse ili lokalne velike potrošače, poput rudarskih basena.
"To nije rešenje za nacionalnu elektroenergetsku mrežu", naglašava on.
Posebno upozorava na, kako kaže, političku promociju SMR-ova, ističući da njihovi promoteri ne razgovaraju sa stručnjacima, već se obraćaju političarima, često u zemljama sa slabijim institucionalnim kapacitetima, odnosno, kako kaže "koruptivnijim režimima", da bi pronašli partnere za projekte.
"To nije priča za danas. To je priča za neku dalju budućnost, verovatno 25 godina unapred, jer je potrebno najmanje deset godina da se tehnologija uopšte dokaže na tržištu", ističe Mesarović.
Profesorka nuklearnog inženjerstva na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju Jasmina Vujić rekla je ranije za Danas da mali modularni reaktori nisu dobro rešenje za Srbiju.
"Mali modularni reaktori i mikroreaktori 4. generacije na Zapadu neće biti u komercijalnoj proizvodnji za još najmanje 10 do 15 godina. Još ni jedan prototip ovakvih reaktora nije izgrađen na Zapadu", rekla je Vujić ranije za Danas.
Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - šta vam teško
17.03.2026.•
0
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Politikolog Gogić: Boravišne dozvole znače početak integracije zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem
17.03.2026.•
0
Politički komentator Ognjen Gogić ocenio je da Priština svojim zakonima o strancima i vozilima definitivno šalje poruku da želi da eliminiše Srbiju sa Kosova.
Spoljnopolitički odbor EP danas o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji
17.03.2026.•
0
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (AFET) danas će u Briselu raspravljati o nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji.
Danas obeležavanje 22 godine od Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji
17.03.2026.•
1
U Srbiji će danas komemorativnim skupovima biti obeležena 22. godišnjica "Martovskog pogroma" na Kosovu i Metohiji.
Glamočić: Već 110 poljoprivrednika odustalo od subvencija zbog dokazivanja troškova
17.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je govoreći o subvencijama, gde je novina obaveza da se podsticaji po hektaru pravdaju fiskalnim računima, rekao da mora da bude utvrđeno na koji način se troši novac.
Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom
17.03.2026.•
11
Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.
Od 1. aprila unapređenje sistema eBolovanje-Poslodavac
17.03.2026.•
1
Sistem "eBolovanje-Poslodavac" od 1. aprila biće unapređen elektronskim podnošenjem zahteva za obračun i refundaciju naknada zarada.
Preduzetnik bez dozvole vadio pesak i šljunak iz Južne Morave i napravio akumulaciono jezero
17.03.2026.•
0
Niška policija uhapsila je M. S. (31), vlasnika jedne preduzetničke radnje iz Aleksinca, zbog neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, nedozvoljene proizvodnje i oštećenja životne sredine.
Budimović: Cene mesa u Srbiji narednih meseci neće padati
17.03.2026.•
1
Cene mesa u Srbiji u narednim mesecima neće padati, a ponuda je trenutno stabilna, izjavio je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Stručnjaci se bavili posledicama studentskih protesta na psihičko zdravlje samih učesnika: Ovo su zaključci
17.03.2026.•
1
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta u Beogradu u Berlinu je održana rasprava o jednoj temi o kojoj se, otkako su studentski protesti počeli, retko priča.
Reč "blokader" u medijima upotrebljena više od 36.000 puta: Može li zvanično ući u rečnik?
17.03.2026.•
4
Rogobatna i sklepana reč "blokader" u srpskom jeziku ne znači ništa jer ne postoji.
Država ima 50.000 stanova, lokala, garaža i parcela nerešenog statusa: Kolika je vrednost nekretnina?
17.03.2026.•
0
Više od 5.000 parcela građevinskog zemljišta država ima u susvojini, odnosno vlasništvo nad tim zemljištem deli sa nekim.
Više od hiljadu evra za mesec u domu: Rast cena u staračkim domovima u Srbiji pretvara osnovnu negu u luksuz
16.03.2026.•
15
Prvog februara na snagu je stupilo novo povećanje cena domova za stare. Od državnih domova, gde su cene povećane za oko 30 odsto, do pojedinih privatnih domova u kojima je zabeleženo povećanje od čak 50 odsto.
Građani protestovali ispred lokalne TV u Čačku na kojoj je gostovao Vučić
16.03.2026.•
10
Stotinak građana protestovalo je večeras ispred zgrade TV Lav plus u Čačku na kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izborne liste na kojima bi učestvovali samo mladi neće biti moguće u malim opštinama – nema dovoljno mladih
16.03.2026.•
12
Za trinaest dana u deset opština u Srbiji održaće se lokalni izbori. Jedino mesto u Vojvodini gde će građani i građanke birati novi sastav lokalnog parlamenta je Kula.
Biznis i finansije: Proizvođači flaširane vode u Srbiji žale se na visoke naknade
16.03.2026.•
6
Proizvođači flaširane vode u Srbiji žale se na visoke naknade za pravo eksploatacije prirodnog dobra ida zato nisu konkurentni na regionalnom tržištu, piše mesečnik Biznis i finansije.
Teži put do izgradnje malih elektrana - država menja propise
16.03.2026.•
1
Vlada Srbija usvojila je izmene propisa koje će verovatno znatno otežati i poskupeti izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije kapaciteta od 10,8 do 50 kW. Njihova izgradnja je zbog toga privremeno obustavljena.
Opozicija sa Venecijanskom komisijom razgovarala o "Mrdićevim zakonima"
16.03.2026.•
0
Nakon sastanka opozicije sa delegacijom Venecijanske komisije, poslanik i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da je za njega bio jedan od lakših sastanaka u prethodnom periodu.
Puštena studentkinja koja je bila privedena zbog Marka Krička
16.03.2026.•
0
Puštena je studentkinja koja je privedena na saslušanje zbog načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička tj. lepljenja nalepnica sa njegovim likom. Zbog iste stvari bio je priveden i student Luka Pešić.
Društvo sudija Srbije pozvalo Visoki savet sudstva da bira sudije
16.03.2026.•
0
Društvo sudija Srbije je danas pozvalo Visoki savet sudstva (VSS) da sprovodi jednu od osnovnih ustavnih nadležnosti i obaveza - da bira sudije.
Politički analitičar Gudžić: Primena dva zakona "produžetak agonije za Srbe na Kosovu"
16.03.2026.•
0
Politički analitičar Aleksandar Gudžić ocenio je danas da je početak primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima produžetak agonije za Srbe na Kosovu.
Komentari 18
Bor Boranin
Ivica
Bas smo bezbedni od zracenja, a nuklearke su u Madjrskoj, Rumuniji, Bugarskoj, pa na dalje... Jako ce nas spasiti da mi nemamo.
Bas me zanima da neki od ovih strucnjaka objasni a odakle cemo dobiti el.energiju? Od panela? vetrenjaca?
Gussar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar