Na tematskoj sednici Vlade održanoj 25. januara bilo je reči, između ostalog, i o srpskim građevinskim radnicima. Ministar finansija Siniša Mali požalio se kako nije siguran da li će biti izgrađeno sve što je planirano za Expo 2027.
Potom se predsednik Srbije Aleksandar Vučić uključio rekavši:
"Dođe hladno vreme, sreća pa radimo sa Kinezima, Kinezi hoće da rade, Srbi neće da rade. I srpske kompanije neće da rade. Hladno im. A onda se čudom čudimo kada ne možemo da dobijemo nijedan posao u inostranstvu, nego i ovde u zemlji."
Srpske radnike na skelama viđamo i kada su temperature ekstremno visoke, ali i niske. Postavlja se pitanje - zbog čega vlasti pokušavaju da stvore mit kako su srpski građevinci "lenji", i time diskredituju jednu od najtežih profesija?
Građevinski sektor u Srbiji ulazi i u 2026. godinu sa specifičnim problemom - država ulaže milijarde u infrastrukturu, ali nema dovoljno radne snage koja te projekte može da iznese. Umesto domaćih, gradilišta sve češće pune strani radnici iz Azije i Turske, dok su iskusni srpski majstori ili u inostranstvu - ili među retkima koji danas mogu da biraju uslove rada, piše
N1.
Prema podacima Sindikata radnika građevinarstva, građevinska aktivnost trenutno je najviše koncentrisana na velike državne projekte poput Expo 2027 i projekta Beograd na vodi.
Prema procenama resornog ministarstva i sindikata, danas je svaki drugi radnik u građevinarstvu u Srbiji stranac. Domaći radnici čine oko polovinu radne snage, ali su uglavnom visokokvalifikovani majstori, inženjeri i šefovi gradilišta. Masovni fizički rad sve češće obavljaju radnici iz Indije, Nepala, Pakistana i Turske. Najveći deficit je upravo u najtežim zanatima - armirači, tesari, zidari koji su traženiji nego ikada do sada.
Predsednik Sindikata radnika u građevini Saša Torlaković za N1 kaže da je trenutna situacija na tržištu takva da je u Srbiji pola stranih, a pola domaćih građevinskih radnika.
"Mi smo se do 2021. godine bavili odlaskom naših radnika u inostranstvo. Međutim, poslednjih godina dolazi do drastičnih promena u trendovima u vidu uvoza radne snage u Srbiju", navodi Torlaković za N1.
Broj izdatih radnih dozvola za građevince 2016. godine iznosio je 2.485, a u 2025. godini taj broj dostigao je 60.000, podaci su Instituta za razvoj inovacija. Međutim, tu se provuče i određeni broj radnika koji nije zvanično registrovan, kaže ovaj sagovornik. Naši ljudi, navodi, i dalje migriraju.
Kako kaže Torlaković, veće građevinske firme bore se za kvalitetne radnike, raspolažu većim platama, čuvaju svoju radnu snagu u svim segmentima - ne samo zbog znanja na poslu i veština, nego i po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu.
"Kada govorimo o tom nekom lošem tržištu, govorimo o 'pečurka firmama'. To su one firme koje skupljuju radnike sa ulice. Dobre građevinske firme najmanje uzimaju strane radnike i konstantno drže svoje radnike sa dobrim zaradama. Ako nemaju svoje stalne radnike, onda se opredeljuju za tursku radnu snagu, ali kvalitetnu", navodi on.
Dnevnice za fizičkog radnika iznose od 40 do 45 evra, a za majstore od 70 do 80 evra. Na gradilištu se radi 10 sati, a 12 kada dođu neki idealni vremenski uslovi ili su rokovi "pritisli", kaže isti sagovornik.
Nije poznato po kojoj ceni rade strani državljani. Kako navodi, Kinezi koji rade u Srbiji uslovljeni su kao što su i naši radnici kada odu u zemlje Evropske unije, s tim što kada radite u tim zemljama, tamo morate do tančina da poštujete zakon te zemlje.
"Znači ne može da radi po satu ispod određene cene koja je propisana u toj zemlji, pa do svih bezbedonosnih procesa koji tamo moraju da se poštuju", dodaje Torlaković.
Kada je reč o radnicima koji rade "na crno", tu nema ničega - nema radnih uslova, radnici nisu prijavljeni i osigurani, što je prema oceni ovog sagovornika, "potpuni kriminal".
Postoje i primeri poslodavca koji imaju 10 do 15 radnika, a uplaćuju radnicima plate nešto iznad minimalca, dok sve ostalo ide "na ruke".
Građevinarstvo je visokorizična profesija, u kojoj se svaki dan neko povredi, a polovina poginulih radnika u Srbiji su upravo građevinci.
"Tu nema mesta nekvalifikovanima. Obavljaju se najteži fizički poslovi. Zakoni su dobro zamišljeni i napisani, ukoliko se pridržava zakona. Naši radnici su bili najbolji radnici u svetu", kaže Torlaković prisećajući se svih najvećih, najvažnijih i najsloženijih projekta koje su Srbi gradili širom sveta.
Radili su, kaže, i u Sibiru, u najtežim vremenskim i fizičkim uslovima.
"Tako da naši radnici - niti su lenji, niti su razmaženi. Jednostavno, postoje vremenski uslovi kad ne možete da radite. Znači, vi na minusu možete da betonirate, pod uslovom da je to sve u skladu sa tehnološkim procesom, možete da čistite neki šut od zgrade, ali ne možete gomilu građevinskih poslova da radite. I sada, Kinez je došao ovde upućen iz svoje zemlje. Nema on šta da se pita hoće li ili neće. On izlazi ujutru da radi. Ali postoje humani uslovi i nehumani uslovi za radnike. Ako Kinez radi u nehumanim uslovima, to je njegova stvar. Naš radnik koji je ostao ovde da radi i koji zna da radi je vrlo disciplinovan i zna posao", objašnjava sagovornik portala N1.
Preporuke inspekcije za rad na visokim temperaturama su da se izbegava rad od 11 do 16 časova kada je temperatura veća od 36 stepeni. Preporučuju se dodatne pauze, rashlađivanje i veći unos tečnosti. U praksi - rad se retko prekida, pauze se povećavaju ali radnici i dalje rade u najtoplijem delu dana, a često se hladovina i rashlađivanje improvizuje.
Preporuke za rad na niskim temepraturama su da se rad obustavlja kada temperatura ide ispod -10 stepeni. Obavezna je termo oprema i zagrejane prostorije za pauzu. U praksi - radovi se usporavaju, ali se ne obustavljaju uvek. Betonski radovi imaju stroga tehnološka ograničenja, pa se često prekidaju. Radnici se greju u kontejnerima ili vozilima, ali uslovi variraju.
Kako ističe, naši radnici su dobri, obučeni i kvalitetni majstori, a to što odlaze u inostranstvo, pa rade tamo - to je posebna stvar. Naglašava i da se masovni odlazak građevinskih radnika nije dogodio preko noći.
Proces je počeo još između 2014. i 2018. godine, a kulminirao je nakon 2020, kada su se otvorila tržišta Nemačke, Hrvatske i Slovenije. Razlozi nisu bile samo plate, već ceo sistem rada u Srbiji - rad "na crno" i prijave na minimalac, nesigurnost u slučaju povrede, slaba zaštita na radu i neizvesne penzije.
Komentari 17
Авала
Dejan
Новосађан
Тако се чувају радници.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar