Smanjenje cenzusa i lokalni izbori: Politički šarenije ili rasparčanije skupštine

Skupština Srbija je usvojila izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima - kako će ove promene uticati na lokalne izbore?

Ovom odlukom je nekadašnji izborni cenzus od pet odsto smanjen na tri odsto, pa će više stranaka i kandidata imaće priliku da uđu u lokalne skupštine, kažu analitičari.

Ipak, oni upozoravaju da to može dovesti i do političke nestabilnosti, kao i do jačih pritisaka na „male" kandidate.

• Zašto nastaju sukobi na opozicionom nebu Srbije - „narcizam malih razlika"
• Kako će preživeti stranke koje bojkotuju izbore
• Šta je magična reč za koalicije u Srbiji

„Činjenica je da će se lakše prelaziti i ulaziti u skupštinu i činjenica je da će lokalne skupštine biti fragmentirane ukoliko bude bilo više manjih parlamenata i to može definitivno uticati na nestabilnost lokalnih parlamenata, odnosno otvara se ozbiljan prostor za pritisak na male poslaničke grupe", kaže Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA za BBC na srpskom.

Šira rodbina i prijatelji za prelazak cenzusa

Kandidatima u pojedinim izbornim jedinicama u Srbiji za prelazak cenzusa možda će biti dovoljni glasovi šire rodbine i prijatelja.

Na poslednjim lokalnim izborima u aprilu 2016. u Ražnju je glasalo 4.377 ljudi, u Trgovištu 3.829, dok je u Crnoj Travi glasala 1.031 osoba.

Da je tada ova odluka bila na snazi u Crnoj Travi bi cenzus prešla svaka stranka i grupa građana koji bi mogla da obezbedi 31 glas.

• Kako izgleda parlament bez opozicije
• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči

U Trgovištu bi za mesto odbornika u lokalnoj skupštini bilo potrebno 115 glasova, dok bi u Ražnju 132 čoveka bila dovoljna da se pređe cenzus od tri odsto.

„Na lokalnom nivou očekujem jednu jako veliku fragmentaciju, očekujem veliki broj grupa građana koji će se pojaviti, ne nužno političkih stranaka, i očekivanja su da će svi ti lokalni parlamenti u političkom smislu biti dosta šareniju nego što su bili do sada," kaže Bojan Klačar iz CeSID-a za BBC na srpskom.

Nestabilnost vlasti

Ključne posledica smanjenja cenzusa na lokalnim izborima biće „fragmentiranje", odnosno rasparčavanje lokalnih parlamenata, saglasni su Nedeljkov i Klačar.

„Niži cenzus svakako znači potencijalno veću šansu da više manjih partija ili grupa građana uđe u parlament, ali ja to ne bih zvao iz ove perspektive reprezentativnost već fragmentiranost - naročito u momentu kada se programi kao takvi ne nude biračima", navodi Nedeljkov.

I Nedeljkov i Klačar kažu da posledica fragmentacije može biti nestabilnost vlasti.

„Mislim na činjenicu da možemo da imamo veoma veliki broj stranaka koji će biti u lokalnim skupštinama i vrlo verovatno u parlamentu.

„To može pod određenim okolnostima da dovede do nestabilnosti funkcionisanja izvršne vlasti", kaže Klačar.

• Šta je važnije na izborima - principi ili ljudi
• Može li žena da pokrene opoziciju
• Šta je dijalog po Četam haus pravilu

Ipak dodaje da će se uticaj promene cenzusa najverovatnije videti tek nakon sledećih izbora.

„Posle ovih izbora neće biti taj slučaj jer sve ukazuje na to da je SNS dominantna, međutim u slučaju nekih promenjenih okolnosti na sledećim izborima možemo da dođemo u situaciju da ćemo imati jako velike i široke koalicione vlade ili koalicione lokalne vlasti što može na neki način da utiče i na nestabilnost izvršne vlasti", kaže Klačar.

On kaže da bi i neke od malih stranka mogle da postanu „politički jezičak na vagi", a to znači da se se njihovi „ucenjivački kapaciteti" mogu da povećati kada je u pitanju formiranje vlasti koje ponekad može zavisiti i od kandidata koji su osvojili mali broj glasova.

Niži cenzus najavljen je u januaru. Iako su vlast i opozicija krajem prošle godine pregovarali o izbornim uslovima i izmenama izbornih zakona, smanjenje cenzusa nije bilo tema ovih razgovora.

Nedeljkov smatra da „ovakva ozbiljna pitanja, pitanja reforme političkog i izbornog sistema zahtevaju dugoročnu raspravu".

„Mislim da je to ključni problem što ozbiljne analize ne postoje, što se radi preko noći i što su posledice svakojake u različitim opštinama i gradovima mogu biti različite posledice", kaže on.

„Politički konvertiti"

Promena odborničkih grupa, odnosno „preletanje" odbornika iz opozicione u vladajuću stranku ili koaliciju, trenutna su politička realnost Srbije, ali i nešto što bi moglo biti pojačano sa smanjenjem cenzusa.

Nedeljkov kaže da fragmentacija može da otvori „ozbiljan prostor za pritisak na male poslaničke grupe, na potencijalnu korupciju".

„Govorimo o preletanjima. Crta je kao organizacija pratila preletače u lokalnim skupštinama i imali smo situaciju da je trećina parlamenata pretrpelo post-izborne promene upravo zbog preletača.

• Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“
• „Zašto (ni)smo odustali od protesta subotom"
• Balkan i bojkot izbora: Kakva su iskustva u regionu

„Ova izmena će samo pojačati taj sindrom, ali to je nešto što tek predstoji da vidimo," objašnjava on.

Za Klačara prostor za ovakve stvari postoji i ako je cenzus pet odsto, te ovo smanjenje po njemu neće uvesti neke novine.

On kaže da po našem izbornom sistemu ne postoji adekvatna „politička kazna" za „preletače" jer „birači nisu glasali za njega pojedinačno već za neku zatvorenu listu".

Dodaje i da su politički preletači štetna pojava, ali i legitimna, koja postoji i u drugim zemljama, te se mora praviti jasna razlika između „političke korupcije za koju mora da postoji neko krivično delo" i ,,političkog preletanja".

Bojkot

Prošlog vikenda su Savez za Srbiju i Pokret slobodnih građana doneli Deklaraciju o bojkotu izbora.

Jedan od lidera SZS i predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić je tom prilikom okupljenima poručio da na dan izbora ostanu kući i da ne izlaze na „republičke, lokalne ili pokrajinske izbore jer je jedini pravi put, put totalnog bojkota".

Međutim, ovih dana se u javnosti govori o eventualnom izlasku na lokalne izbore u Šapcu i Paraćinu, jednim od retkih mesta u kojima Srpska napredna stranka nije na vlasti.

• Srbija i opozicija: Šta je ostalo od „Sporazuma s narodom"

Gradonačelnik Šapca je Nebojša Zelenović iz partije Zajedno za Srbiju, a predsednik opštine Paraćin Saša Paunović iz Demokratske stranke - obe članice Saveza za Srbiju.

Klačar kaže da, iako u skupštine po Srbiji mogu da uđu raznolikiji kandidati, najavljenim bojkotom jedan deo birača koji neće imati predstavnike.

„Tako da ćemo mi zapravo posle ovih izbora imati, bitno drugačiji politički život.

„Pojaviće se neki politički akteri koji do sada nisu bili u prvom planu. Imaćemo vrlo verovatno na lokalnom nivou fragmentiranije lokalne skupštine i imaćemo jedan nemali deo birača koji neće imati predstavnike u lokalnim parlamentima", kaže Klačar.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk