Nisu imali šta da izgube.
Flamengo je gubio 2:0 od Fluminensea, rivala iz Rio de Žaneira, u utakmici brazilskog prvenstva igranoj jednog toplog popodneva, 27. maja 2010. godine.
U 90. minutu dosuđen je slobodan udarac u blizini protivničkog šesnaesterca.
Golman Flamenga, Bruno Fernandeš de Souza, tu je video šansu za sebe.
Njegov šut desnom nogom je zaobišao živi zid i pogodio gornji desni ugao gola. Bio je to za njega četvrti gol u karijeri, ali jedva da ga je i proslavio, jer je vladajući šampion Flamengo i pored toga izgubio utakmicu.
Samo mesec dana kasnije, sve ovo je bila daleka prošlost.
Bruno je bio iza rešetaka, optužen za naručivanje kidnapovanja i varvarskog ubistva jedne žene.
Informativne redakcije su imale mnogo posla tog 25. juna 2010. godine.
Ali ne zato što su na Svetskom prvenstvu Brazil i Portugal igrali utakmicu u grupnoj fazi, u kojoj su se borili da izbegnu Španiju u daljem takmičenju.
Mediji su se bavili uznemiravajućim vestima - iz policije je procurela vest da je kapiten Flamenga, Bruno Fernandeš de Souza, glavni osumnjičeni u slučaju nestanka i smrti glumice i modela Elize Samudio.
Bruno nije bio sa nacionalnim timom u Južnoj Africi, iako je bio jedan od najboljih brazilskih golmana u to vreme.
Strogi selektor Dunga, koji navodno nije bio impresioniran Brunovim razmetljivim ponašanjem u jednom meču domaćeg prvenstva 2009. godine, nije ga uvrstio u nacionalni tim.
Svejedno, golman je bio zvezda verovatno najpopularnijeg brazilskog kluba, a čak se i pominjao prelazak u Milan.
Nije preterano reći da bi Bruno, koji je tada imao 25 godina, uskoro mogao da debituje i u međunarodnom fudbalu. Mnogi su mislili da bi baš on mogao da nosi dres sa brojem 1 na Svetskom prvenstvu 2014. godine, na kojem je Brazil bio domaćin.
Ipak, sve je to postajalo samo crtica u jezivoj priči koja je počela da se odmotava.
Bruno i Eliza su kratko bili u vezi.
Svedočanstva njihovih prijatelja govore da su se upoznali 21. maja 2009. na seks zabavi.
U avgustu te godine, ona je igraču rekla da je u drugom stanju.
Kasnije, na sudu, Bruno je rekao kako je raskinuo sa njom pošto Eliza nije htela da abortira.
U to vreme on je izlazio sa zubarkom Ingrid Kavalkanti - sa kojom će se venčati 2016. godine, iz zatvora - iako je tada i dalje bio u braku sa devojkom iz detinjstva Dajanom Rodrigez, sa kojom je imao dvoje dece.
Njegovo neslaganje sa Elizom je uskoro postalo stvar suda - tog avgusta ona je podnela zahtev za dokazivanjem očinstva i traženjem alimentacije od kapitena Flamenga.
Ovaj potez je zatrovao njihovu vezu.
Eliza je 13. oktobra policiji Rio de Žaneira prijavila da su je Bruno i njegovi prijatelji, uključujući i njegovog drugara iz detinjstva Luiza Romaoa, poznatog pod nadimkom Makarao (Špageti), kidnapovali i naterali da uzme tabletu koja je trebalo da indukuje abortus.
Rekla je i da je jedan od njih pretukao, a policajcima je kazala i da joj je Bruno uperio pištolj u glavu.
Bruno je otvoreno optužio Elizu da laže.
„Ovo nije prvi put da ona laže ne bi li mi naudila", rekao je u zvaničnoj izjavi.
„Ona ne može da podnese to da ja ne želim da budem sa njom u vezi. Neću da ovoj dami dajem 15 minuta slave koju toliko želi".
Usledila je istraga.
Policajci Rija, specijalizovani za nasilje nad ženama, predložili su da Bruno dobije zabranu prilaska Elizi.
Sudija to nije uvažio. Rezultati forenzičkih ispitivanja su neobjašnjivo kasnili.
Za Bruna, sezona je završena tako što je podigao trofej brazilskog prvenstva pošto je Flamengo napravio skok iz donjeg dela tabele do prve titule osvojene u poslednjih 17 godina.
Konačno, avgusta 2010, stigli su rezultati forenzičkih testova. Pokazivali su „tragove agresije".
Međutim, Elize u tom trenutku već dva meseca nije bilo nigde.
Februara 2010. godine, Eliza je u Sao Paolu, u kojem je živela sa prijateljem, rodila dečaka kojem je dala ime Bruno.
Golman Flamenga je kategorički odbijao da prizna očinstvo nad detetom i da se podvrgne testu.
Bez finansijske pomoći, majka i dete su zavisili od podrške prijatelja.
Ipak, činilo se da je tada igrač promenio stav.
Prema svedočenju novinarke Lesli Leitao, autorke bestselera „Nepovratno" o slučaju Samudio, Bruno je Elizi rekao da je spreman da izgladi ceo slučaj.
„Samo je od nje tražio da prestane da komunicira sa medijima", napisala je Leitao.
Bruno je čak 11. maja iznajmio apartman u Transamerici, ekskluzivnom hotelu u Riju, za majku i dete.
Golman je, u stvari, samo kupovao vreme.
Bruno je poslednji meč za Flamengo (poraz od Gojasa od 2:1) odigrao 5. juna 2010, „znajući da je Eliza kidnapovana", dodala je Leitao.
Kako kaže,, Bruno je odlučujući potez povukao samo nekoliko trenutaka pre izlaska na teren, kada je pozvao svog prijatelja Makaraoa.
To potvrđuju i zvanični podaci koje su pribavili istražitelji.
Porodično saslušanje je bilo zakazano za 11. jun i tada je trebalo da se dve strane dogovore oko DNK testa i iznosa alimentacije.
Ipak, 4. juna, Špageti je telefonom nazvao Elizu.
Špageti je tada bio, manje-više, Brunov lični asistent i već je plaćao Elizine troškove u kešu.
Na sudu će kasnije izjaviti da je Elizi rekao da će od Bruna dobiti popriličnu sumu novca.
Taj keš je navodno bio na Brunovom ranču udaljenom stotinama kilometara i on je trebalo i nju i bebu da odveze tamo.
Sa Špagetijem je bio i Žorž Saleš, Brunov 17-godišnji rođak kojem je golman bio neka vrsta tutora nakon što je zapao u problem sa dilerima iz siromašnog kraja u kojem je živeo.
Žorž je bio taj koji je policiji otkrio krvave detalje Elizine sudbine.
Pošto su je pretukli, odvezli su je u Brunovu kuću u Riju - on je u tom trenutku igrao za Flamengo.
Bruno se tamo pojavio sledeće večeri.
Kasnije, Bruno će reći sudu da su on i Eliza razgovarali i da su se dogovorili da zajedno odu na ranč. Eliza je tamo zadržana do 10. juna.
Tog popodneva su i ona i beba odvedeni u kuću u drugom gradu, Belo Horizonteu, gde ju je gušio Markos Aparesido, bivši policajac kojeg je angažovao Špageti da je ubije.
Njeno telo je zatim raskomadano na četiri dela i dato psima.
Brunovi saučesnici, sa kojima je bila i njegova bivša žena Dajana, zatim su pokušali da sakriju bebu od policije nakon što je počela potraga za Elizom.
Bebu - Bruninja (malog Bruna)- policija je locirala u favelama Ribeirao das Neves, na prilazima Belo Horizonteu.
Elizino telo nikada nije pronađeno.
Bruno se predao policiji Rija 7. jula.
U tom trenutku istražitelji su već imali dovoljno dokaza koji su ga povezivali sa zločinom.
Tokom suđenja, nikada nije priznao da je naručio Elizino ubistvo i Špagetija je krivio za ceo slučaj.
Ipak je priznao da je znao da je zločin izvršen i da je zatim lagao o tome dok je policija još uvek tragala za Elizom.
Osuđen je na 22 godine zatvora 2013. godine. Špageti je osuđen na 15 godina i od 2018. on služi kaznu u zatvoru. On i Bruno su prekinuli svaki kontakt.
Aparesido je kažnjen sa 36 godina zatvora, 22 za ubistvo Elize i još 14 za prethodno ubistvo za koje mu je već bilo suđeno.
Jula prošle godine, sud u državi Mina Žerais je dopustio Brunu da ostatak kazne provede u poluotvorenom zatvoru, što mu je omogućavalo da spava kod kuće.
Ali i pre nego što je delimično bio oslobođen, počele su glasine i vesti o njegovom povratku u fudbal.
Bruno je rođen 23. decembra 1984. u Ribeirao das Nevesu, radničkom gradu na jugoistoku Brazila.
Imao je samo tri meseca kada su ga roditelji ostavili sa bakom i odselili se na sever zemlje, hiljade kilometara daleko.
Proći će punih 18 godina pre nego što će Bruno ponovo videti roditelje.
Kao i za mnogu drugu siromašnu brazilsku decu, fudbal je i za njega predstavljao način da pobegne od siromaštva.
Već je sa 12 godina bio polaznik škole u Venda Novi, razvojnom klubu Belo Horizontea. Zahvaljujući visini (188cm), dečak je bio očigledan izbor na golmanskoj poziciji.
Profesionalni debi je usledio 2004. godine u dresu regionalnog lidera, Atletika iz Mineira.
Već tada su kod njega bili vidljivi elementi nepredvidljivog temperamenta.
Godinu dana kasnije, Bruno je proveo noć u zatvoru posle sukoba sa studentima navijačima gradskog rivala Kruzeira, koji su ga navodno provocirali.
Početkom 2006. je ponovo pritvoren zbog opasne vožnje.
Ipak, na terenu je sve bilo u redu i pominjao se čak i prelazak u holandski AZ Alkmar.
Ipak, Bruno je 2006. potpisao za Korintijans, klub iz Sao Paola koji će šest godina kasnije pobediti Čelzi u finalu FIFA Svetskog kupa.
Iste te godine, ponovo je video svoju majku, zahvaljujući brazilskom TV programu koji ih je spojio.
Bruno je odslužio jedva godinu dana zatvorske kazne pre nego što se ponovo pojavio na naslovnim stranicama.
Monte Klaros, mali klub iz Mina Žeraisa, njegove matične države, objavio je u februaru 2014. da je potpisao ugovor sa Brunom.
To je podrazumevalo i transfer u lokalni zatvor, ali je sudija odbio taj zahtev.
Tri godine kasnije, dok je po nalogu Vrhovnog suda Brazila bio privremeno pušten na slobodu, drugi klub iz Mina Žeraisa, Boa Esporte, potpisao je ugovor sa Brunom.
To je dovelo do protesta u celoj zemlji i tri sponzora su napustila tim, ali je klub ipak ostvario transfer.
Bruno je odigrao pet mečeva pre nego što je vraćen u zatvor, posle još jedne odluke Vrhovnog suda.
Nakon njegovog delimičnog povratka, jedan broj klubova je izrazio nameru da potpiše ugovor sa osramoćenim golmanom, ali je pritisak navijača i sponzora uticao na još jedan njegov povratak.
Čuven je bio slučaj iz januara 2020. godine.
Feira de Santana, klub sa severoistoka Brazila, povukao se iz trke za njegov potpis posle emotivnog apela televizijske voditeljke Džesike Senra.
„Verujem da mnogi ljudi zaslužuju drugu šansu. Ali oprostiti nekome ne znači da možemo da zaboravimo šta je ta osoba uradila", rekla je ona.
„Nakon tako užasnog zločina, pitanje je da li bi trebalo dozvoliti da se ovaj ubica žene ponovo nađe u poziciji koja bi od njega mogla stvoriti heroja".
Femicid je postao jedna od najzastupljenijih tema u okviru borbe za ljudska prava u Brazilu.
Najnovije statistike kažu da je samo u 2019. godini oko 1.310 žena ubijeno u slučajevima porodičnog nasilja u Brazilu.
Pravno, ništa ne sprečava Bruna da se vrati fudbalu.
„On pokušava da se ponovo integriše u društvo. On jedino zna da igra fudbal", kaže Marijana Miljorini, igračeva advokatkinja.
Takvu izjavu redovno ponavlja i sam igrač.
U retkim intervjuima koje je davao uporno je ponavljao kako mu nije bilo omogućeno da se vrati u normalne tokove života.
„Ljudi ne žele da mi daju šansu. Ne dozvoljavaju mi da radim", rekao je TV kanalu Rekord u januaru ove godine.
„Pričaju o meni na društvenim mrežama, ali kako ja da zaradim za život?"
Za Sonju Mouru, Elizinu majku, ovo je moralno pitanje.
„Počinio je užasan zločin i sada je potpuno apsurdno da on dobije šansu da postane idol deci i tinejdžerima", rekla je ona brazilskom magazinu Epoka u februaru.
„Sud mu je ispunio sve želje, dok ja i dalje ne mogu da nađem ostatke svog deteta".
Sonja je takođe i staratelj Brunovog i Elizinog sina.
Jednom prilikom, kada se o detetu javno govorilo, otkrila je da dečak ima napade panike kada razgovara sa ocem.
„Moj unuk mi je jednom rekao da nikad ne bi mogao da veruje svom ocu. Ne oseća mržnju, jer smatra da ne može da mrzi nekoga koga ne poznaje", rekla je dečakova baka časopisu Esporte.
„Ako to bude zavisilo od mene, Bruno nikada više neće prići ni blizu Bruninju".
Bruno i dalje želi da se poveže sa svojim sinom.
„Želeo bih da mu kažem šta se sve dogodilo i da od njega tražim oproštaj", rekao je za TV Rekord.
„Na njemu je da odluči".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar