Dok vlasti i stručnjaci u Srbiji apeluju na punoletne da se vakcinišu protiv korona virusa, upozoravajući da bi nedovoljan odziv mogao da donese novi talas zaraza možda i pre jeseni, pokrenuto je i pitanje imunizacije dece.
Jedina vakcina koja je u Srbiji u ovom trenutku odobrena za decu je Fajzer/BioNtek, a daje se starijima od 12 godina, isključivo uz saglasnost pedijatra i roditelja.
Međutim, neki roditelji su u strahu.
„Moja deca su primila sve dosadašnje vakcine, ali sam odlučila da sačekam u vezi sa vakcinom protiv Kovida-19 zato što se bojim da nije dovoljno ispitana", kaže za BBC na srpskom Dragana Lj. iz Beograda, majka dvoje mlađe dece.
Lekari kažu da je imunizacija dece poželjna.
„Roditelji treba da vakcinišu decu ne zbog straha od bolesti, već da bi se prekinuo lanac prenosa infekcija", kaže za BBC na srpskom doktorka Olivera Ostojić iz Bolnice za dečije plućne bolesti Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović" u Beogradu.
Udruženje pedijatara Srbije preporučuje vakcinaciju dece sa hroničnim bolestima, kao i gojaznih, ali naglašavaju da se „takođe mogu vakcinisati svi koji žele", naveli su za BBC.
BBC novinari su u više navrata pokušali da saznaju detalje o procesu vakcinacije dece u Ministarstvu zdravlja Srbije, kao i o dosadašnjem broju vakcinisane dece, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
U glavnom Domu zdravlja u Nišu za BBC su rekli da je zaključno sa 5. julom u tom gradu vakcinisano 217 dece, među kojima je samo dvanaest mlađe od 16 godina, dok su deca starija od ovog uzrasta i do sada mogla da prime vakcinu.
U Zrenjaninu, iako vakcina ima, do sada nije vakcinisalo nijedno dete, kažu iz lokalnog Doma zdravlja.
Fajzer je u Srbiji trenutno jedina vakcina koja je odobrena za upotrebu kod dece.
Odobrenje je početkom juna izdala Agencija za lekove i medicinska sredstva, i to kod dece uzrasta od 12 do 15 godina.
„Potvrđeno je su se stekli svi zakonski uslovi - a pre svega da su ispunjeni najviši stručni kriterijumi koji se odnose na bezbednost i efikasnost - i donet je zaključak da se ova vakcina može koristiti kod i stanovnika uzrasta od 12 do 15 godina u Srbiji", navedeno je tada u saopštenju Agencije za lekove.
Vakcinacija dece uzrasta od 16 do 18 godina i do sada je bila preporučena, podsećaju iz Udruženja pedijatara Srbije.
„Nedostatak aktivne kampanje za vakcinaciju mladih ljudi u načelu, posebno ove grupe, kao i iracionalni strah roditelja su mogući razlozi što se ne vakcinišu više", navode.
S obzirom da je Delta soj korona virusa stigao u Srbiju, ali i da je na jesen moguć novi talas pandemije, iz Udruženja pedijatara najavljuju da će izdati novu preporuku, kojom će biti obuhvaćena i deca mlađa od 12.
„Krenućemo sa decom od 12 do 15 (godina), za sada je preporuka da se vakcinišu deca iz rizinih grupa i hronični pacijenti.
„Ovi od 16 godina - bilo bi lepo, kad su već bili na (muzičkom festivalu) Egzitu, i da se vakcinišu", rekla je dr Olivera Ostojić za TV N1.
Navela je da poslednjih nedelju dana imaju troje dece s bolesnim mamama na odeljenju u KBC „Dragiša Mišović".
Imaju blaže do srednjih kliničkih slika, ali deca su mala, zaražena od svojih roditelja u kućnim uslovima, navodi.
Pre toga, kako dodaje, dve nedelje nije bilo dece na dečjem kovid-odeljenju ove bolnice.
Deca su u malom riziku da preminu ili se ozbiljno razbole od Kovida-19, pokazuje britanska studija objavljena u julu.
U najvećem riziku su deca sa hroničnim oboljenjima i neurološkim smetnjama.
Studija je takođe pokazala da je deci sa kovidom retko potrebna hospitalizacija.
Iako je rizik među decom mali, rizična grupa treba da primi vakcinu, smatraju autori studije.
Doktorka Ostojić ističe da vakcinacija dece ne treba da bude motivisana „strahom od težeg oblika".
„Treba misliti o tome kako da se stane na kraj pandemiji", kaže ona.
Pojedina deca imaju „propratne reakcije" kao što su temperatura, glavobolja i bol na mestu uboda, kaže doktorka Ostojić.
„To su sasvim uobičajene, očekivane reakcije kada se daje bilo koja vakcina", ističe.
Ostojić smatra da je „rano da se govori o neželjenim reakcijama".
„Morali bismo da sačekamo 10-15 godina da bismo znali hoće li biti neželjenih reakcija u smislu dugoročnih komplikacija, ali nema nijednog razloga da verujemo da će do toga doći", smatra doktorka.
Nema potrebe da prijavljujete dete za vakcinaciju putem sajta e-Uprave niti da najavljujete dolazak, rečeno je za BBC iz lokalnih domova zdravlja u Nišu i Zrenjaninu.
Dovoljno je da dete na vakcinalni punkt dovedu roditelj ili staratelj.
Deca starija od 16 godina mogu da se vakcinišu na bilo kom punktu za vakcinaciju odraslih.
Za uzrast od 12 do 15 godina vakcinacija se obavlja u okviru Službe za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece pri domovima zdravlja, a roditelji mogu da pribave saglasnost pedijatra na licu mesta.
Ne mogu.
Svi maloletni, među kojima su i adolescenti, moraju imati saglasnost roditelja ili staratelja.
Deca starija od 16 ne mogu sama da dođu na punkt, već samo u pratnji roditelja ili zakonskog staratelja.
To znači da na vakcinaciju ne mogu da ih dovedu baka, deka ili rođaci, kažu iz Doma zdravlja Zrenjanin.
analiza Džejmsa Galagera BBC novinara iz oblasti zdravlja i nauke
Vakcinacija dece je rutinska i široko prihvaćena - boginje, zauške, dečja paraliza, difterija, rotavirus, višestruki sojevi meningitisa... lista je dugačka.
Deci se daju razne vakcine već posle nekoliko nedelja po rođenju.
Ali šta je sa korona virusom?
Sjedinjene Države imunizuju decu između 12 i 15 godina.
Očekuju da će imati dovoljno podataka kako bi sledeće godine bezbedno vakcinisali još mlađu decu.
Ali u Velikoj Britaniji - rečeno je BBC-ju - britanski stručnjaci teško da će uskoro preporučiti odluku o vakcinaciji dece od 12 do 17 godina.
Postoji naučno pitanje - da li će vakcinisanje dece spasiti živote?
To je složeno, jer se odgovor može razlikovati od zemlje do zemlje.
Takođe postoji moralna i etička dimenzija - da li bi doze namenjene deci spasile više života ako bi se umesto deci davale zdravstvenim radnicima i ugroženim odraslima u drugim zemljama.
Jedan od argumenata za nevakcinisanje dece protiv korona virusa je da oni imaju relativno malu korist od toga.
„Srećom, jedna od retkih dobrih stvari u vezi sa ovom pandemijom je da su deca vrlo retko ozbiljno pogođena", kaže profesor Adam Fin iz britanskog Komiteta za vakcinaciju.
Infekcije kod dece su gotovo uvek blage ili asimptomatske, što je u velikoj suprotnosti sa starijim ljudima koji su prioritet u kampanjama za vakcinaciju.
Studija u sedam zemalja, objavljena u časopisu Lanset, procenjuje da je manje od dvoje od svakih milion dece umrlo od korona virusa tokom pandemije.
U Velikoj Britaniji se ne vakcinišu ni deca sa takvim zdravstvenim stanjem koja bi povećao rizik od zaraze i razboljevanja.
Vakcinaciji se preporučuje samo za decu koja su u „veoma visokom riziku od izloženosti i ozbiljnih problema" - što bi moglo uključiti stariju decu sa teškim invaliditetom u domovima za negu.
Vakcine su neverovatno sigurne, ali rizik i korist i dalje moraju biti pažljivo sagledani.
Postoji još jedna potencijalna korist od vakcinacije dece - mogla bi spasiti tuđe živote.
Ovo je pristup koji se već koristi za običan, sezonski grip.
Britanska deca uzrasta od dve do oko 12 godina dobijaju sprej (u nos), uglavnom radi zaštite baka i deka.
Jedan od argumenata je da bi i vakcine protiv korone mogle da doprinesu kolektivnom imunitetu - prelomna tačka u kojoj virus gubi bitku jer je dovoljan broj ljudi zaštićen.
Kovid vakcine izgledaju vrlo dobro u sprečavanju širenja virusa.
Čini se da samo jedna doza smanjuje šansu za zarazu virusom za najmanje polovinu.
Takođe se čini da deca nisu glavni prenosioci korona virusa, ali stariji tinejdžeri i dalje mogu igrati veliku ulogu u prenošenju zaraze.
„Svakako postoje dokazi o potencijalnom prenošenju u srednjoškolskom uzrastu, pa bi vakcinacija mogla uticati na ukupan prenos", rekao je dr Adam Kučarski iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Ali ne postoji univerzalni odgovor o tome da li se isplati.
Otprilike trećina 16-godišnjaka i 17-godišnjaka u Engleskoj ima antitela na korona virus, uprkos tome što je jedva neko od njih vakcinisan.
Tako bi Velika Britanija i slične zemlje mogle da utvrde da imaju dovoljan imunitet ljudi da zaustave širenje virusa bez vakcinacije dece.
„Situacija je sasvim drugačija u zemljama koje nemaju tako veliku imunizaciju odraslih, onda je veoma teško bez vakcinacije mladih grupa", rekao je dr Kučarski.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi bogate zemlje trebalo da odlože planove za imunizaciju dece i doniraju ih ostatku sveta.
Profesor Endrju Polard, koji je vodio klinička ispitivanja vakcine Okford-AstraZeneka, rekao je da je moralno pogrešno davanje prioriteta deci pre nego što siromašne zemlje u svetu budu snadbevene vakcinama.
Koliko ljudi umre za vreme pandemije
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Daca
Rekla je i još da nju deca ne mogu da ugroze, samo da joj produže život.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar