Korona virus i AstraZeneka: Naučnici utvrdili zašto nastaju retki ugrušci od vakcine

Istraživači iz Velike Britanije i SAD shvatili su kako nastaje izuzetno retka nuspojava od vakcine AstraZeneka.
Woman being vaccinated
Getty Images

Naučnici veruju da su pronašli „okidač" zbog kojeg dolazi do pojave izuzetno retkih krvnih ugrušaka posle primanja vakcine AstraZeneka.

Timovi iz Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država pokazali su kako se, u pojedinim slučajevima, protein u krvi vezuje za ključne komponente vakcine.

Naučnici misle da to pokreće lančanu reakciju, koja uključuje imuni sistem, koja može kulminira i dovede po pojave opasnih ugrušaka.

Smatra se da je ova vakcina spasila oko milion života tokom pandemije korona virusa.

Međutim, zabrinutost zbog retkih krvnih ugrušaka oblikovala je način na koji se ova vakcina daje ljudima širom sveta, kao što je alternativa koja se nudi mlađima od 40 godina u Velikoj Britaniji.

Naučnici su postali i detektivi, kako bi otkrili šta se dešava i da li se to može sprečiti.

Tim iz Kardifa dobio je hitno vladino finansiranje da pronađe odgovore.

Naučnici kompanije AstraZeneka takođe su se pridružili istraživačkom projektu.

Portparolka AstraZeneke naglasila je da je veća verovatnoća da će se ugrušci pojaviti zbog zaraze kovidom nego zbog vakcine i da još nije pronađeno puno objašnjenje zašto se oni pojavljuju.

„Iako istraživanje nije definitivno, ono nudi zanimljive uvide i AstraZeneka istražuje načine kako da iskoristi ove nalaze kao deo napora da uklonimo ovaj izuzetno retki neželjeni efekat", dodala je ona.

Postojala su dva početna traga za istraživanje retkih krvnih ugrušaka:

  • Veći rizik od ugrušaka uočen je samo kod nekih vakcina
  • Ljudi sa ugrušcima imali su neobična antitela koja su napadala protein u njihovoj krvi nazvan trombocitni faktor četiri

Pet najčešćih lažnih tvrdnji o vakcinama:


Sve vakcine koje se koriste u Velikoj Britaniji deluju tako što pokušavaju da ubace deo genetskog koda korona virusa u telo, kako bi trenirali imuni sistem.

Neke deluju uz pomoć mehura masti koji sadrži genetski materijal virusa, dok AstraZeneka koristi adenovirus (posebno virus koji izaziva prehladu kod šimpanzi) kao mikroskopskog poštara.

Istraživači su mislili da bi adenovirus mogao da bude povezan sa retkim ugrušcima koji se javljaju kod nekih ljudi.

Tako su koristili tehniku zvanu krio-elektronska mikroskopija da bi snimili snimke adenovirusa sa detaljima na molekularnom nivou.

Njihova studija, objavljena u časopisu Science Advances, otkriva da spoljašnja površina adenovirusa privlači protein faktora trombocita četiri na sebe poput magneta.

„Adenovirus ima izuzetno negativnu površinu, a trombocitni faktor četiri je izuzetno pozitivan i te dve stvari se prilično dobro uklapaju", rekao je za BBC profesor Alan Parker, jedan od istraživača na Univerzitetu u Kardifu.

„Uspeli smo da dokažemo vezu između ključnih oružja adenovirusa i faktora trombocita četiri.

„Ono što imamo je okidač, ali predstoji još mnogo koraka."

Detailed image of Coronavirus
ASU
Korona virus

Istraživači smatraju da je sledeća faza otkrivanje „pogrešno postavljenog imuniteta", ali to treba da se potvrdi u daljim istraživanjima.

Smatra se da telo počinje da napada faktor trombocita četiri nakon što ga pomeša sa delom stranog adenovirusa za koji je zakačen.

Tako se u krvi oslobađaju antitela, koja se skupljaju sa faktorom trombocita četiri i izazivaju stvaranje opasnih krvnih ugrušaka.

Međutim, to zahteva niz nesrećnih događaja, kako bi naučnici što bolje uspeli da shvate retku pojavu ugrušaka.

Ovi ugrušci, poznati kao imunotrombotička trombocitopenija izazvana vakcinom, povezani su sa 73 smrtna slučaja od skoro 50 miliona doza AstraZeneke, koliko je ukupno dato u Velikoj Britaniji.

„Nikada niste mogli da predvidite da će se to dogoditi, šanse su jako male, tako da moramo da zapamtimo širu sliku o broju života koje je ova vakcina spasila", rekao je profesor Parker.

Iz Astrazeneke su rekli da misle da je vakcina spasila više od milion života širom sveta i sprečila 50 miliona slučajeva korona virusa.

Univerzitet u Oksfordu je odbio da komentariše istraživanje.

Doktor Vil Lester, konsultant za hematologiju u Univerzitetskim bolnicama Birmingema, pohvalio je „veoma detaljno" istraživanje, rekavši da ono pomaže da se objasni „najverovatnije početni korak" u zgrušavanju.

„Mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora, pa i to da li su neki ljudi podložniji od drugih i zašto je tromboza (zgrušavanje) najčešće u venama mozga i jetre, ali do toga se može doći s vremenom i daljim istraživanjem", rekao je on.

Tim iz Kardifa se nada da se njihova otkrića mogu koristiti za poboljšanje vakcina zasnovanih na adenovirusima u budućnosti, kako bi se smanjio rizik od ovih retkih pojava.

Pratite Džejmsa na Tviteru.


Pogledajte video o reakcijama na vakcinu

korona virus
BBC
Banner
BBC

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC