Tokom 20 meseci od početka rata u Gazi, na Amit Halevi su pljuvali, vikali i gađali je kamenicama i jajima na ulicama Izraela samo zato što je pozivala na mir.
„Samo bi grupa žena odevenih u belo, sedela tiho držeći transparente na hebrejskom, arapskom i engleskom jeziku na kojima je pisalo: 'Saosećanje', 'Mir', 'Pristup bezbednoj i hranljivoj hrani'”, kaže Amit.
„Mislile smo: ko može da se protivi miru?
„Ali ti skupovi su izazivali istu mržnju kao i kada smo pozivale na 'Prestanak okupacije' ili 'Oslobodite Gazu'.
„Na našem mirnom skupu u Tel Avivu, muškarac je vikao da bi voleo da nas sve siluju u Gazi, dok smo mi ćutale i držale transparente na kojima je pisalo 'Ljubav'”.
Amit sam upoznala u prvim mesecima rata.
Unuka ljudi koji su preživeli Holokaust mi je tada ispričala koliko je besna i frustrirana zbog porodičnih rasprava o dešavanjima u Gazi.
Uverena je da postupci Izraela predstavljaju „nacifikaciju”.
Ali kaže da se sada nešto menja u njenoj porodici.
„Ocu sada mogu da kažem stvari koje ranije nije hteo da čuje, i one zaista dopru do njega”, kaže.
„On pita: 'A šta je sa Hamasom?'
„A ja mu odgovorim: 'Tata, ako je prethodne noći ubijeno 80 dece, to nije važno.
„Kao čovek, a posebno kao Jevrejin, moraš da kažeš da ovo mora odmah da prestane.' I on to razume”.
Broj ljudi u Izraelu koji su zabrinuti zbog patnji u Gazi polako raste, ali Amit i njeni prijatelji su i dalje u manjini.
Izraelski institut za demokratiju (IDI) je sproveo anketu prošlog meseca, pitajući Izraelce da li njihova vlada pri donošenju odluka o ratu treba u obzir da uzme patnje civila u Gazi.
Većina ispitanika, 67 odsto, odgovorila je da Izrael to treba ili da zanemari ili da rezmatra u „prilično maloj meri”.
To je bio odgovor i više od tri četvrtine Jevreja u Izraelu.
Mnogi Izraelci, razočarani nakon više od godinu i po dana borbi, sada žele kraj rata.
Međutim, većina njih ne želi to prvenstveno zbog patnji ljudi u Gazi, već zbog zabrinutosti za 54 izraelska taoca za koje se veruje da su još u zatočeništvu Hamasa (broj može da varira), od kojih se 31 smatra mrtvim.
Rat u Gazi je počeo nakon što je Hamas izveo napad na Izrael u oktobru 2023. godine, tokom kojeg je ubio oko 1.200 i za taoce uzeo oko 250 ljudi.
Od tada je, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi kojim upravlja Hamas, ubijeno najmanje 54.607 Palestinaca.
Ujedinjene nacije (UN) procenjuju da su više od četvrtine ukupnog broja žrtava deca.
Nakon što je Izrael prekinuo poslednje primirje u martu, neki od Amitinih saboraca su tokom njihovih tihih protesta počeli da drže plakate sa fotografijama dece koja su ubijena i ranjena u Gazi.
„Mislili smo da će to izazvati mnogo besnih i agresivnih reakcija”, kaže Alma Bek, jedna od organizatorki skupa.
„Ali bili smo iznenađeni kada su nas ljudi, iskreno zainteresovani i zabrinuti, pitali ko su ta deca i šta im se dogodilo”.
Ona smatra da mnogi Izraelci nisu informisani o patnjama ljudi u Gazi.
„Vlada i mediji rade sve da zaštite Izraelce od onoga što se događa u Gazi.
„Postoji veoma jak zid poricanja”, kaže ona.
„Mislim da je ovo bio prvi primer da se broj [žrtava] humanizuju, da dobijaju lice, da im se daje priča.
„I teško je skrenuti pogled”.
Pogledajte video: 'Gaza je postala gora od pakla na Zemlji', kaže predsednica Crvenog krsta za BBC
Strah i bes koji su ujedinili Izrael posle napada Hamasa, prikrivajući unutrašnje podele i podstičući podršku vojnim akcijama, sada je zamenila iscrpljenost usled sukoba koji se odužio.
Podrška sukobu je već počela da pada pre godinu dana.
Manje od trećine Izraelaca je podržavalo nove vojne akcije u Rafi, a gotovo dve trećine je bilo za sporazum sa Hamasom, prema podacima Izraelskog instituta za demokratiju.
Nekoliko anketa koje su ove godine sprovele ugledne organizacije, pokazale su da većina podržava dogovor o primirju, a da je glavni cilj oslobađanje talaca.
Plakati sa slikama talaca i natpisi „Zaustavite rat” bili su istaknuti među duginim zastavama tokom Prajd šetnje u Jerusalimu u junu.
Jichak Citer, koji je sa partnerom bio na Prajdu, je trenutno rezervista u izraelskoj vojsci, ali smatra da više ne vredi voditi rat.
„Ne mislim da se približavamo nijednom od navedenih ciljeva rata”, kaže on.
„Pre godinu dana, iznošenje ovakvih stavova bilo je vrlo nepopularno, posebno u vojsci.
„Ali danas, ljudi su umorni od ovog rata, mrze ga, završili smo.
„I kada se spomenu taoci, to postaje mnogo prihvatljivije mišljenje”.
Ubedljivo najvažniji razlog koji Izraelci navode kada kažu da žele kraj rata je povratak talaca koje drži Hamas.
Na glavnim nedeljnim antiratnim protestima u Izraelu, građani Gaze gotovo i da se ne spominju.
„Ima jako malo empatije za ljude koji su slavili masakr 7. oktobra”, kaže Jichak.
„Oni su glasali za Hamas [2006. godine] i od tada nisu mnogo učinili da ih se reše.
„Da smo videli masovne proteste u Gazi, bilo bi drugačije”.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu i dalje tvrdi da je njegova vojna kampanja u Gazi ključna za oslobađanje preostalih talaca.
Do sada je osam živih talaca oslobođeno u spasilačkim operacijama izraelskih snaga, a više od 140 je oslobođeno u dogovorima sa Hamasom.
Netanjahu kaže da je vojni pritisak doprineo da Hamas pristane na dogovore o oslobađanju talaca.
Međutim, sa tim nisu saglasni mnogi koji protestuju ispred njegove kancelarije u Jerusalimu i na Trgu talaca u Tel Avivu.
„Ne možemo tek tako da ih vratimo”, kaže jedna od demonstrantkinja i razvojna psihološkinja Majan Elijahu Ifar.
„To je strašna greška. Rat ih ubija”.
Isto osećaju mnoge porodice talaca, koje strahuju da će njihovi rođaci umreti u zarobljeništvu dok se rat produžava, ili da će poginuti u izraelskim vazdušnim napadima.
Takođe raste i razočaranje oko toga da li je drugi ratni cilj Netanjahua ostvariv, a to je potpuno uništenje Hamasa kao vojne i vladajuće sile.
Posle 20 meseci, i izraelske oružane snage osećaju iscrpljenost ratom.
Ovo je najduži rat u istoriji Izraela, a neki rezervisti su na trećoj ili četvrtoj rotaciji.
Pojedini sada odbijaju da služe vojsku, neki zbog etičkih razloga, ali mnogo više njih zbog opterećenja na njihovo zdravlje, finansije i porodice.
Međutim, zahtevi za okončanje rata - sa ulica, iz kancelarija za regrutaciju, pa čak i u samom njegovom odeljenju za bezbednost - nisu pokolebali Netanjahua.
Jedan od razloga takvog stava Netanjahua je što većina onih koji pozivaju na kraj rata tvrde da nikada ne bi glasali za njega, kaže profesorka Tamar Herman iz Izraelskog instituta za demokratiju.
„Većina [Izraelaca] vidi ovaj rat kao politički rat”, objašnjava ona.
Ako ste za vladu, onda je podržavate bez obzira šta radi, dodaje.
„A ako ste protiv vlade, onda ste protiv svega što radi.
„To je crno-belo, a rat je to dodatno produbio”.
Da bismo saznali mišljenje Netanjahuovih pristalica o ratu, otišli smo na skup podrške njemu.
Ulice Jerusalima koje vode do Kneseta, izraelskog parlamenta, bile su prepune plavo-belih izraelskih zastava, a buka sa ogromnih zvučnika postavljenih duž trase bila je zaglušujuća.
Mnoštvo ljudi, koji su uglavnom bili odeveni u skladu sa konzervativnim verskim pravilima, prolazilo je pored autobusa sa ojačanim prozorima koji su upravo dovezli grupe naseljenika sa okupirane Zapadne obale.
Mnogi mladići su preko ramena nosili puške M-16.
Upoznala sam Jisraela i njegovu suprugu blizu ulaza.
„Ne možemo da završimo rat [sada]”, kaže Jisrael.
„Rat će se završiti kada Hamas bude potpuno poražen i kada cela njihova infrastruktura bude uništena.
„Ako sada to ne uradimo, oni će sve ponovo izgraditi, i za tri ili četiri godine sve će se vratiti na staro”.
Kao i gotovo svi Izraelci saglasan je da je povratak talaca veoma važan, ali i da postoje druge stvari koje treba uzeti u obzir.
„Moraju da postoje određeni uslovi”, kaže on.
„Ne možete sada da spasite neke ljude, a onda za dve ili tri godine da se desi još jedan rat i da bude još hiljadu mrtvih više.
„To nikome neće pomoći”.
Avigdor Bargil, takođe učesnik skupa podrške Netanjahuu, kaže da rat treba da se završi samo onda „kada Hamas bude na kolenima”, i da bi stanovnici Gaze trebalo da se presele u druge zemlje, kao što su Indonezija, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK).
Na pitanje zašto bi stanovnici Gaze trebalo da napuste njihove domove, odgovorio je: „Ovo nije njihov dom, oni su ga zauzeli.
„Ova zemlja je naša, zemlja koju nam je Bog dao u Tori”.
Ovo versko opravdanje za zauzimanje palestinske zemlje je još mnogo pre rata redovna tema krajnje desničarskih nacionalističkih stranaka u Netanjahuovoj koaliciji.
Članovi Netanjahuovog kabineta, poput ministra finansija Bezalela Smotriča, godinama se zalažu da Izrael pripoji okupiranu Zapadnu obalu, ili, kako on kaže, da tamo uspostavi „suverenitet”, a rat u Gazi i stav američkog predsednika Donalda Trampa otvorili su mogućnost aneksije i te teritorije.
Netanjahu mora da drži koaliciju na okupu ili rizikuje prevremene izbore.
Ideja o proterivanju stanovnika Gaze sa njihove zemlje ima podršku ogromne većine Izraelaca, čak i onih sekularnih, kaže ugledni američki Istraživački centar Pju.
Neke pristalice političke desnice počinju da se protive ratu.
Međutim, rezultati anketa pokazuju da je stav o ratu i dalje uglavnom u skladu sa političkim opredeljenjem.
U najnovijoj anketi koju je Izraelski institut za demokratiju sproveo prošle nedelje, otprilike polovina desničarski opredeljenih Izraelaca rekla je da rat i dalje može da vrati taoce ili uništi Hamas, dok je to bio stav samo šest odsto ispitanika koji podržavaju političku levicu.
Posle on kratkog trenutka jedinstva posle napada Hamasa, stare, duboke političke podele su ponovo izbile na površinu.
Razvojna psihološkinja Majan Elijahu Ifar, koja je učestvovala na protestu u Tel Avivu, kaže da je različiti stavovi o ratu ne udaljavaju samo od onih koji imaju suprotno mišljenje, već i od prijatelja.
„Kada čujem bombe u Gazi, srce mi se para.
„Ali postoje ljudi, čak i moji prijatelji, koji kada čuju za te bombe i kažu: 'U redu je, zaslužili su to.'
„Ne mogu da provodim vreme sa njima, jednostavno ne mogu da ih pogledam u oči”.
Pogledajte video: Ambasador u UN se rasplakao govoreći o deci koja umiru u Gazi
Amit Halevi, koja je opisala zlostavljanje koje je doživela na mirovnim skupovima, je pre nekoliko meseci odlučila da za neko vreme napusti Izrael i ode u Ameriku, da bi se sklonila od svakodnevnih sukoba sa njenim sunarodnicima.
Ali se i tamo osetilao usamljeno.
Ispričala mi je kako je otišla na skup podrške Palestincima i da neki ljudi nisu hteli ni da razgovaraju sa njom kada su saznali da je iz Izraela.
„Rekla sam da sam na njihovoj strani i da idem na skupove podrške Palestincima u Izraelu”, kaže Amit.
„Jedna devojka mi je postavljala glupa pitanja, ka na prmer 'da li tvoji prijatelji podržavaju genocid?'
„Podržavam svaki poziv da se zaustavi ono što se dešava u Gazi, ali vidim koliko je mržnje na tim skupovima, i to mi slama srce”.
Optužbe za antisemitizam su nanele štetu nekim pokretima podrške Palestincima u Evropi i Americi, što dodatno komplikuje situaciju za Izraelce kao što je Amit.
„Ne mislim da iko može da mrzi Izrael koliko ga ja sada mrzim, jer osećam da me je mnogo izneverio - a to je moj dom, moja zemlja, moj jezik, moj narod, moji prijatelji.
„Ono što Izrael sada radi je najgora stvar, ne samo za Palestince, već i za Izraelce i Jevreje.
„Ovo će zauvek ostati užasna ljaga”.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar