Menu 021

Prvi put u istoriji: Globalni dug premašio 250 hiljada milijardi dolara

Kombinovana dugovanja nacionalnih vlada, preduzeća i domaćinstava na globalnom nivou porasla su za 7,5 hiljada milijardi dolara tokom prve polovine 2019. godine, po prvi put u istoriji premašivši iznos od 250 hiljada milijardi, saopštio je Međunarodni institut za finansije.
Info 17.11.2019. | 11:09
Prvi put u istoriji: Globalni dug premašio 250 hiljada milijardi dolara
Foto: Pixabay
Kako prenosi CNBC, na uvećanje globalnog duga najviše su uticali dužnici u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, čije vlasti, preduzeća i pojedinci čine 60 odsto ovogodišnjeg uvećanja. Međunarodni institut za finansije navodi i da će ukupan dug na svetskom nivou do kraja godine dostići 255 hiljada milijardi dolara.
 
Ekonomije u razvoju postigle su rekordnu zaduženost od 71,4 hiljada milijardi, odnosno 220 procenata bruto domaćeg proizvoda.
 
Rast zaduživanja prvenstveno je izazvan niskim kamatnim stopama koje propisuju nacionalne centralne banke i sve većeg tržišta državnih obveznica. 
 
Međunarodni monetarni fond upozorava da je 40 odsto kredita koje su uzele korporacije u razvijenim ekonomijama potencijalno nenaplativo u slučaju da dođe do recesije na svetskom nivou.
Autor: Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Lazo
    18.11.2019 00:10
    Tako je, u Americi, Kini i EU, posle 2008. stampano je bukvalno trilione dolara bez ikakvog pokrica.

    Razlog zasto nema hiperinflacije je pre svega jer je taj novac otisao u pumpanje deonica, odnosno banaka, i preko njih kreditima privredi, a ne u potrosnju, odnosno na plate i penzije kako se to radilo kod nas.

    Svejedno, mnogi upozoravaju da je to vrlo opasna igra i da lako moze da pukne.
  • Normalan
    17.11.2019 14:02
    Meni ovo nije jasno. Kod koga su se zadužili? Novac mora da postoji da bi se pozajmio. Na primeru stambenog kredita, prodavac dobije iznos u gotovini (pretpostavljam da ne mora, ali da banka mora imati toliko da bi ga isplatila ako traži), a kupac novac vraća banci na rate. Zaduživanje kod banaka na primer, a bez pokrića, meni kao laiku izgleda isto kao štampanje te količine novca bez pokrića.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest