Menu 021

Bradaš: Pad nezaposlenosti ispod deset odsto više zabrinjava nego što ohrabruje

Pad nezaposlenosti u Srbiji ispod deset odsto treba više da zabrinjava kreatore ekonomske politike, nego da ohrabruje zbog deficita radne snage i odsustva političke volje da se takvi trendovi preokrenu, rekla je Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.
Info 07.12.2019. | 16:32 > 18:43
Bradaš: Pad nezaposlenosti ispod deset odsto više zabrinjava nego što ohrabruje
Foto: Pixabay
Bradaš, koja je sa Mariom Reljanovićem iz Centra za dostojanstveni rad uradila analizu normativnih okvira i prakse u istraživanju "Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji", rekla je da nova Nacionalna strategija zapošljavanja treba da se donese 2020. godine, koja bi imala u vidu potpuno novu politiku investicija i zapošljavanja, što nije bio slučaj sa starom strategijom za period od 2011. do 2020. godine.
 
Presek primene Nacionalne strategije zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine urađen je, kako navode autori te analize, 2017. godine ali ne pruža značajne podatke o realizaciji strategije jer je "napisan nekritički".
 
"Strategija je napisana, neposredno posle krize 2008. godine koja se odrazila na pad zaposlenosti i investicija", navodi se u analizi.
 
Dodaje se da privredni rast nije bio ni izbliza projektovanom od 5,8 odsto, pa je "cifra od tri miliona zaposlenih do 2020. godine nestvarna" jer je Republički zavod za statistiku Srbije objavio da je u prvom kvartalu 2019. godine bilo zaposleno oko 2,1 milion građana.
 
Autori analize ocenili su da su demografski tokovi, odnosno masovno iseljavanje stanovništva, uticali na ispunjenje cilja smanjenja stope nezaposlenosti na oko deset odsto. Socijalna davanja i prava iz socijalnog osiguranja su, prema analizi značajno restriktivnije postavljeni u okviru "fiktivne" politike štednje i smanjenja javne potrošnje, pa se tako neće ostvariti planirani cilj da se za aktivne mere zapošljavanja do 2020. godine izdvaja 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
 
Ta davanja su, kako se navodi, iz godine u godinu smanjivana, tako da su za 2017. godinu iznosila 0,08 odsto BDP-a, što je manje čak i u poređenju sa početnim nivoom davanja iz 2010. godine, koji je bio 0,1 odsto BDP-a.
 
Mere podsticanja zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) trebalo bi, kako su ocenili autori analize, da osiguraju veću zapošljivost lica koja traže posao, odnosno da im ponude različite opcije koje su prihvatljive za njihovo radno angažovanje.
 
NSZ, osim što posreduje pri zapošljavanju, ima zadatak, kako su istakli Bradaš i Reljanović, da poveća konkurentnost nezaposlenih na tržištu rada, kao i da podstiče samozapošljavanje i druge vidove angažovanja koji vode smanjenju nezaposlenosti. Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti iz decembra 2017. godine uveden je novi obračun naknade za nezaposlenost, kojim je iznos minimalne naknade umanjen za 24 odsto, dok je maksimalni iznos naknade povećan za deset odsto, pa minimalna naknada iznosi 14.262 dinara, što je ispod praga rizika od siromaštva, a maksimalna 33.063 dinara.
 
U analizi se ističe se da većina nezaposlenih koji ostvaruju pravo na naknadu dobija pomoć do šest meseci, pri čemu minimalni iznos naknade prima 83 odsto korisnika, a maksimalnu naknadu prima svega dva odsto korisnika.
 
Dodaje se da će zbog izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje iz 2018. godine kojima su poslodavci oslobođeni plaćanja doprinosa za slučaj nezaposlenosti, pasti i priliv po tom osnovu, a rezultat toga će verovatno biti pooštravanje kriterijuma za ostvarivanje prava na naknadu za vreme nezaposlenosti ili smanjivanje iznosa naknade.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Za izučavanje
    09.12.2019 21:37
    Istini za volju, ne mogu a da ne zadive zakonitosti koje bezmalo jedinstveno važe u Srbiji. Kad je velika nezaposlenost - ne valja, kad se smanji - opet ne valja. Kad je valuta nestabilna - ne valja, kad je stabilna - ni to ne valja. Kad se poveća kontrola saobraćaja - ne valja, kad neko nekog ubije pod dejstvom alkohola - ne valja ni tako, gde su patrole i zašto ne rade svoj posao. Malo ima mesta na ovoj kugli zemaljskoj naseljenih narodima kojima nikada ništa ne valja.
  • Ja
    09.12.2019 09:05
    Pa kod privatnika se nastavlja izrabljivanje ljudi od 19.god.i penzioneri.Svo ostalo radno sposobno je pobeglo iz zemlje zbog blagostanja.Sta vrede fabrike koje imaju robovlasnicki odnos prema radnicima i bedne plate.Dok god plata nije 1.000 evra narod ce bezati glavom bez obzira.Dzabe fabrike kad su poluprazne.Lako je govoriti 10 posto kad su svi napolje.
  • Xyz
    07.12.2019 20:47
    Pre
    Ce biti da je da je od cifre "zaposleni" veci deo zaposlen u Evropi, SAD, Kanadi ...Verujem za najvise 2 god. ako se ova vlast nastavi nece biti nezaposlenih a ni onih koji treba da zarade za stranacke pristalice...
  • ...
    07.12.2019 19:37
    "treba više da zabrinjava kreatore ekonomske politike, nego da ohrabruje"

    Njih odavno nista ne zabrinjava.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest