Menu 021

Desetine hiljada tužbi protiv banaka jer su naplaćivale obradu kredita

Da li su banke u Srbiji imale pravo da klijentima naplaćuju troškove obrade kredita je pitanje koje je aktuelno u protekle dve godine, a posebno pošto je protiv banaka pokrenuto više desetina hiljada parničnih postupaka pred sudovima širom zemlje.
Info 19.01.2020. | 16:04 > 16:04
Desetine hiljada tužbi protiv banaka jer su naplaćivale obradu kredita
Foto: Pixabay
Dok advokati koji zastupaju građane tvrde da su bankari nezakonito postupali, iz bankarskog sektora uveravaju u suprotno, navodi N1.
 
Odgovor na pitanje da li banke smeju da naplaćuju "trošak obrade kredita", zavisi od toga koju stranu pitate. U poslednjih nekoliko godina, pred sudovima u Srbiji vodi se više od 30.000 parničnih postupaka u kojima klijenti traže naknadu štete od banaka zbog neosnovanog naplaćivanja obrade kredita.
 
Da je, za sada, najviše presuda u korist građana, za N1 kaže advokat Dalibor Manojlović. Navodi da su banke prekršile zakon i da su klijenti kojima je takva usluga naplaćena - oštećeni.
 
"Sudska praksa je bila šarolika. Tačnije, neki sudovi su usvajali takve tužbene zahteve u korist klijenata, a neki ne. Međutim, situacija se dosta promenila nakon stava Vrhovnog kasacionog suda u maju 2018. godine da su morale da na jasan i nedvosmislen način da obaveste klijente na šta se tačno odnosi taj trošak, što ovde nije bio slučaj. Tačnije rečeno, mi ni danas ne znamo na šta se konkretno odnosi taj fantomski trošak obrade kredita i šta je konkretno tu klijentima naplaćeno", kaže Manojlović.
 
On dodaje da su banke ovu naknadu naplaćivale za sve vrste kredita, ali procentualno, što znači da su pojedini klijenti platili stotinu, a neki i više stotina evra.
 
Iako se Manojlović u odbrani prava klijenata poziva na stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS), na isti se poziva i druga strana. Bankari u stavu VKS-a čitaju sasvim drugačiju poruku i kažu: "nismo kršili zakon".
 
"Naravno da su banke imale pravo na naplatu naknada i troškova za bankarske usluge i to mislimo i mi bankari, ali to misli i Vrhovni kasacioni sud, ali i neke druge institucije koje su nadležne za regulisanje rada bankarskog sektora. Imamo ogroman broj tužbi protiv banaka, imamo različitu praksu, kreira se ogromna pravna nesigurnost. Pazite, imamo paradoks - ja sam dobio pre neki dan tužbu na 260 dinara. Ja ne znam kako bih to nazvao", kaže za N1 bankar Zoran Petrović.
 
Sam stav Vrhovnog kasacionog suda glasi da su banke imale pravo da klijenta izlože trošku za obradu kredita samo ako je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
 
"Neki klijenti smatraju da pod tom transparentnošću podrazumeva da ta naknada mora da sadrži koliko je banka potrošila struje, rada, tonera, papira na kopiranje i tako dalje, a to ne postoji nigde u svetu. Transparentnost znači da se te naknade i troškovi na veoma jasan i nedvosmislen način predoče klijentu u procesu ugovaranja", objašnjava Petrović.
 
Advokat Manojlović kaže da banke ne vraćaju dobrovoljno novac klijentima, već je neophodno da građani tuže banku.
 
"To je bitno da klijenti znaju. Jedini način da građani povrate svoj novac, koji je neosnovano naplaćen, je kroz podnošenje tužbi protiv banke nadležnom sudu, gde bi banka bila obavezana da vrati takav iznos uvećan za kamatu od dana kada je naplaćena do dana isplate takvog iznosa", kaže Manojlović za N1.
 
Dok dve strane "ratuju", u prvostepenim sudovima ovakvi slučajevi, procentualno, daleko su brojniji od svih ostalih parničnih postupaka koji su pokrenuti samo u prošloj godini.
 
Matematika onih koji u sudnicama zastupaju građane kaže da su banke na osnovu troškova obrade kredita do sada prihodovale nekoliko desetina miliona evra.
Autor: N1
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Srbija je poslednja
    19.01.2020 22:38
    Po tumačenju zakona
    Kada bi neko samo proverio koliko tamo samo ima nelogičnosti. Pa to i bankari znaju i uopšte ne negiraju već kažu da je sve nelogično u svakom poslovanju pa tako i u njihovom. I pri tome vam se smeju u lice sa komentarom da to tako može jer oni smatraju da time ne krše zakon ako rade nešto što nije direktno iskazano kao zabranjeno, već samo zloupotrebljavaju rupu u zakonu, pa eto kao nije njihova krivica što profitiraju na zakonskim rupama, već je to kao krivica države koju oni samo koriste.

    Dok zakon zapravo i nema rupa ako se uzme u obzir da svaki zakon počinje sa članovima da ne sme biti zloupotrebljen, da se moraju poštovati pravila dobre poslovne prakse, samo što advokati banaka traže od sudija da se ti članovi ne uvažavaju već samo oni koiji direktno pišu šta ne sme. Bankari su prevaranti koji kroje prevare čitajući zakon, i država mora to da im zabrani.

    Ceo svet zna da su manipulisali čime nisu smeli i toliki su pohapšeni.
    Samo u Srbiji još bankarskim advokatima nije jasno da su banke nepoštene i kršile zakon dok su u celom svetu u zatvorima.

    Ima li to veze sa blokiranim ustavnim sudom ?
  • Istina...
    19.01.2020 21:50
    ...
    Anarhistične banana kolonije počivaju na bezbroj paradoksa. To se zove bezakonje, nezakonje i selektivna primena zakona. Ta kaubojština datira još od uvođenja komunizma a legalizovana je po "oslobođenju od okupatora", koje se nikada nije desilo. Pitanje je zašto nema kolektivne tužbe protiv banaka nego se računa na "pravosuđe" i njegovu praksu. Katastrofalnu. Strazbur je pretrpan predstavkama iz današnje aktuelne još žive komunističke SR Srbije. Zar da se građani zaleću u parnicu sa (ne)poznatim ishodom? A troškovi se, po zakonima neoliberala, plaćaju pre i tokom postupka. I na kraju, da zamrče sve.
  • dragan perković
    19.01.2020 18:52
    Ah
    Sber ima kamatu 29%,naplaćuje i članstvo i osiguranje čak i ako nemate kredita,duga.Mene to košta oko 600d mesečno-dug 0,kredit 00.
  • zokizoki
    19.01.2020 18:49
    Ne razumem
    Pazite, imamo paradoks - ja sam dobio pre neki dan tužbu na 260 dinara. Ja ne znam kako bih to nazvao", kaže za N1 bankar Zoran Petrović.
    Paradoks je ako dugujete banci 5 dinara,za koje i neznate da postoji,i oni vas blokiraju za stabeni kredit jer imate dugovanje prema drugoj banci koje morate izmiriti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest