Arman svoju tezu, s jedne strane, dokazuje odlivom mozgova. Rumunija je, navodi, između 2009. i 2015. godine ostala bez polovine svojih doktora, a kako obrazovanje samo jednog doktora rumunsku državu košta oko 100 hiljada evra, "ovaj egzodus predstavlja de fakto transfer bogatstva".
Kako piše
Sputnjik, podaci Svetske banke pokazuju da je skoro 20 odsto visokoobrazovanih, s tendencijom daljeg povećanja tog broja, već napustilo Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku. Istovremeno ide i proces odliva kapitala u istom smeru.
"Između 2010. i 2016, godišnji odliv profita iznosio je 4,7 odsto BDP-a Poljske, 7,2 odsto BDP-a Mađarske, 7,6 odsto BDP-a Češke i 4,2 odsto u slučaju Slovačke, za toliko umanjujući nacionalni dohodak ovih zemalja", ukazao je ranije francuski ekonomista Tomas Piketi.
I portal "Blumberg" ocenjuje da je "zapadni kapital kolonizovao Istočnu Evropu", da je ona "u de fakto statusu ekonomske kolonije bogatijeg Zapada" i da su, zbog prekomerne zavisnosti od stranih investitora, uz gubitak kontrole nad svojom ekonomskom budućnošću, istočne članice Evropske unije ostale i bez dobrog dela političke kontrole nad sopstvenim zemljama.
"Takva motivacija, uostalom, predstavlja istorijsku konstantu, a sada se eksploatacija odvija u vidu iznošenja profita iz zemalja koje su usrećene dolaskom stranih investitora", komentariše za Sputnjik novinar i sociolog Slobodan Reljić.
Analitičar Branko Pavlović objašnjava da je "kroz proces privatizacije državama u tranziciji oduzeto sve što je profitabilno na domaćem tržištu – poput pivara, mlekara, konditorske industrije, zatim su za jedini spas proglašene strane direktne investicije koje treba privući raznoraznim pogodnostima, poput srazmerno niskih zarada, a na koncu svega dolazi i do odliva mozgova". Dodaje da "donacije koje odlaze u suprotnom smeru ni izbliza ne mogu da nadoknade svu tu štetu, već i zato što su istraživanja Ujedinjenih nacija pokazala da se 80 odsto tih donacija, kroz različite konsultantske usluge, na primer, zapravo vraća u razvijene zemlje iz kojih su i upućene."
Pritom, ukazuje Slobodan Reljić, ekonomista i nobelovac Džozef Štiglic "dokazao je da BDP daje lažnu sliku o ekonomskom stanju jednog društva, jer, čak se i zaduživanje knjiži kao rast BDP-a i što se više zadužujete, on sve više raste."
Niske zarade privlače strane investitore
O problemima ekonomskog modela zasnovanog skoro isključivo na privlačenju stranih investitora piše i portal "Blumberg", koji objašnjava da strane investitore privlače relativno niske zarade lokalnog stanovništva – razumljivo, to im uvećava profit – a istovremeno, u svojoj trci da postanu konkurentne destinacije za strane investicije, većina istočnoevropskih zemalja ne opterećuje korporacije visokim porezima. "Zbog toga stranci na kraju mnogo manje doprinose razvoju istočnoevropskih društava i infrastrukture nego svojih matičnih zemalja. Umesto toga, lokalne populacije, koje već zarađuju manje zbog svojih relativno niskih primanja koja i privlače strane investitore, kroz potrošačke takse (PDV) doprinose više nego stanovništvo bogatijih zemalja", navodi "Blumberg".
Podaci OECD-a ovo i potvrđuju – prosečne poreske stope u zemljama u tranziciji više su nego u razvijenim zemljama kao što su Nemačka ili Francuska.
Pritom, napominje Branko Pavlović za "Sputnjik", "stalna je pretnja stranog kapitala da će da pobegne iz zemlje i ode na druge, privlačnije destinacije".
"Kako ste u međuvremenu ostali bez domaće industrije, finansijski efekat bega kapitala bio bi katastrofalan. To znači da ste prinuđeni da sve vreme činite ustupke i dajete podsticaje stranim investitorima, iz prostog razloga što ste sami sebe doveli do prekomerne zavisnosti od njih", kaže Pavlović.
"Ono što je sigurno jeste da sa njima ne možete da se dogovorite da rade nešto što je na njihovu štetu. Pa, zar iko može da pomisli da je neka strana banka došla da bi razvijala neko Kraljevo", kaže Slobodan Reljić.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 15
Kostadin
Istina...
@Gagarine
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar