Menu 021

Evropska komisija očekuje veći ekonomski pad nego tokom recesije 2009. godine

Očekuje se da će ekonomski pad zbog pandemije virusa korona u Evropskoj uniji biti veći nego tokom recesije 2009. godine.
Info 05.04.2020. | 16:40 > 16:45
Evropska komisija očekuje veći ekonomski pad nego tokom recesije 2009. godine
Foto: Pixabay
U internom dokumentu Evropske komisije, predviđa se da će pad zbog virusa korona naneti veću štetu nego finansijska kriza od pre deset godina, kada je bruto-domaći proizvod (BDP) u EU pao za 4,3 odsto, saznaje Euractiv.
 
"Uzimajući u obzir opseg prekida lanaca snabdevanja u proizvodnim kapacitetima zemalja (EU) i u globalnim lancima vrednosti, uključujući lance i unutar EU i van nje, možemo s razlogom očekivati da će kriza biti dublja od Velike recesije 2009", piše u dokumentu.
 
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić kaže za Novu ekonomiju da procene nisu konačne i da se u obzir uzima više mogućnosti.
 
"Pre dve-tri nedelje se govorilo da EU neće ući u recesiju. Procene se menjaju u zavisnosti od mera vlada, iz nedelje u nedelju, iz dana u dan. Sada može da se govori samo o većem broju uslovnih scenarija", navodi on. 
 
On kaže da će oporavak biti sporiji ako pad bude duže trajao. Komisija nije dala procenu koliko će se evropska ekonomija smanjiti zbog pandemije, jer se procenjuje da širenje zaraze nije dostiglo vrhunac.  
 
Evropska komisija je navela u dokumentu da se glavni ekonomski udar prebacio sa neposrednih efekata prekida međunarodnih lanaca snabdevanja, kada je kriza bila najveća u Kini, ka suspenziji ekonomskih aktivnosti koje nisu neophodne širom sveta, naročito u Evropi. 
 
Ovi efekti na strani potražnje, i u EU i na spoljnim tržištima, postepeno počinju da se osećaju, a prvo su pogođeni transport, turizam, ugostiteljstvo i uslužne delatnosti. Pošto se ne očekuje da se situacija popravi u bliskoj budućnosti, o brzom oporavku više se ne razmišlja.  Komisija smatra da će nacionalizacija kompanija u ključnim sektorima "možda biti neophodna", barem privremeno.
 
Evropske zemlje su do sada usvojile paket za fiskalni podsticaj u proseku od dva odsto njihovog nacionalnog BDP-a (oko 240 milijardi evra za zemlje evrozone). Evropska centralna banka je upozorila da će podsticaj možda morati da se poveća na oko četiri odsto.
 
Arsić smatra da bi Srbija sada, zbog strukture privrede, mogla da prođe nešto bolje od zemalja EU. Arsić kaže da su mere koje su države donele za sprečavanje širenja virusa korona glavni izvor pada. Kada je u pitanju Srbija, problem je prodaja na pijacama, kaže Arsić, jer voće i povrće ne može da se čuva kao žitarice i da treba da voditi računa "koliki će biti javni dug kad ovo prođe". 
 
Arsić kaže da su tvrdnje da je Srbija dobro stajala i pre krize "iskrivljena slika". 
 
"Čekaju nas problemi koji su postojali i ranije – loše institucije, neefikasna država, neravnopravnost učesnika na tržištu, konkurencija. To su povezani problemi, koje Srbija mora da popravi. Treba da se prizna da to postoji. Vlast to ne priznaje", zaključuje Arsić.
Autor: Nova ekonomija
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest