Menu 021

Otkud rast zaposlenih u Srbiji tokom krize

U Srbiji je 15. maja ove godine radilo 6.988 građana više nego 27. februara ove godine.
Info 07.06.2020. | 07:42 > 07:42
Otkud rast zaposlenih u Srbiji tokom krize
Foto: Pixabay
To je javnosti saopštio ministar rada Zoran Đorđević pre dva dana, a Danasu potvrdio Republički zavod za statistiku.
 
Prema podacima Centralnog registra, polovinom maja u Srbiji je bilo registrovano 2,19 miliona zaposlenih, a rast broja radnih mesta posle krize u odnosu na period od pre krize postoji jedino u kategoriji zaposlenih kod pravnih lica, kojih je u maju bilo za 14.896 više nego u februaru.
 
Ukupan broj onih koji su u radnom odnosu, kako navodi RZS, povećan je za 12.640, jer je kod privatnih preduzetnika broj smanjen za 2.256 zaposlenih. Za 4.314 je manje onih koji rade na osnovu ugovora o delu, a i broj registrovanih poljoprivrednika od februara do maja "istopio“ se za 1.338.
 
U krizom najpogođenijem sektoru usluga smeštaja i hrane najlošije je kada se radi o zapošljavanju, u maju je ovaj sektor imao 2.100 ljudi manje, u obrazovanju ih je bilo 1.795 manje, dok je „profitirao“ sektor informacija i komunikacija u kom je nakon ukidanja vanrednog stanja bilo za 3.928 više zaposlenih nego pre krize.
 
Više zaposlenih u maju nego krajem februara u našoj zemlji bilo je i u prerađivačkoj industriji (2.922), i građevinarstvu (2.552).
 
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da nezaposlenost u prvom kvartalu ove godine iznosila 9,7 i da kada se uporedi sa februarom 2020. podatak iz maja pokazuje da je bilo više zaposlenih, što je protumačio pojavom novih profesija i zanimanja koja je probudila epidemija. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u prvom kvartalu 2020. broj zaposlenih iznosio je 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 310.300.
 
U isto vreme registrovana zaposlenost je u prvom kvartalu ove godine bila 2,18 miliona, od čega je 1,7 miliona zaposlenih u pravnim licama, 374.306 su preduzetnici i 68.885 poljoprivrednici.
 
Potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Danas da prema podacima od sredine marta koje su oni dobili na sednici SES-a bilo 15.000 manje prijavljenih u tom trenutku. Zato, kako kaže, sumnja u podatak da zaposlenost sada posle krize raste, naročito ako imamo i podatak o padu industrijske proizvodnje.
 
"Što se mene tiče, da komentarišemo možemo onoga trenutka kada sve državne ustanove ujednače podatke i kažu nam koliko ljudi zaista radi. Ovde ne pričamo o Anketi o radnoj snazi prema kojoj u Srbiji radi 800.000 ljudi više nego što zaista jeste. Ta Anketa računa i one koji su radili i sat vremena. Zaposleni su oni koji plaćaju doprinose i sve poreze ili kojima to plaćaju poslodavci", ističe Vuković.
 
Kada bi, napominje on, kriterijum za računanje broja zaposlenih bio samo to ko plaća poreze i doprinose onda stopa nezaposlenosti ne bi bila 10, već 20 odsto. Jedan od sektora koji nije pretrpeo direktnu štetu od krize, ali u kom je opet bez posla ostalo više od hiljadu ljudi jeste poljoprivreda.
 
Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić za Danas kaže da oni imaju problem sa nedostatkom radnika jer je malo onih koji će da rade privremeno.
 
"Nama su potrebni radnici, u ratarstvu naročito, ali mi ne možemo da ponudimo njima da rade cele godine kada posla ima za četiri, pet meseci", ističe Jakšić.
 
On kaže da vanredno stanje i kriza nisu toliko uticali na poljoprivredne radove jer su oni imali dozvolu da budu na parcelama, ali da ih sada brine kako će ići otkup robe.
 
"Plašimo se da može da dođe do nove krize, koja bi mogla da dovede do zabrane izvoza, a pitanje je da li će biti novca za isplatu", napominje Jakšić.
 
Prema podacima RZS, zaposlenost je u Srbiji u prvom kvartalu smanjena za 60.800 u odnosu na poslednje mesece prošle godine, od čega je 51.400 u neformalnom sektoru. Zaposlenost je smanjena u Južnoj i Istočnoj Srbiji i to za 31.000, Vojvodini za 27.900, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za 13.800, dok je jedino u Beogradu zabeležen rast broja zaposlenih i to za 11.900.
 
Uticaj pandemije korona virusa na kretanja na tržištu rada u tom periodu je zanemarljiv, a jedine promene koje bi se, kako navodi RZS, mogle u tom periodu delimično dovesti u vezu sa tim, ali i sa sezonskim uticajem, jeste rast stope neaktivnosti za jedan procentni poen, kao i promena u strukturi zaposlenosti.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Васиљ
    07.06.2020 21:51
    daceshen@yahoo.com
    А можда су многи привилеговани приватни предузетници изненада пријавили много више радника, него што имају, а у циљу да добију онај минималац из буџета, а ванредна пријава им је легла уз помоћ својих партијских пацова који раде тамо где треба. Треба истражити.
  • Steva
    07.06.2020 17:17
    prođe nam život čekajući Godoa
    Deda 07.06.2020
    @Mile
    Budimo relani, dao bi sve da se uvalis na drzavne jasle pa da krades, Ljubmora je cudo

    Budimo realni, Nemački kancelar Šreder je ipak ušao u politiku da donese promene za dobrobit društva, i doneo ih je ali ga je taj potez koštao političke karijere.E sad dali će nesretan Srpski narod ikada dočekati takvog političara videćemo.Daklem mentalitet je čudo a ne politike
  • Mile
    07.06.2020 16:32
    @Deda
    Ne hvala, imam svoj posao i ne treba mi da smrdim na sendvice i Matijevic podrigusu.
  • Limun
    07.06.2020 12:23
    @Somborac
    Filozofski fakultet???? Molim te da li si realan? Pa na tom fakultetu je vreme stalo, fakultet je okupiran profesionalnim srbomrscima i kojekakvim propalim novinarskim projektima što se tiče nastavnog kadra. Sa tog fakulteta šta da nas izlazi to je sramota.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest