Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom period prethodne godine, što se velikim delom može pripisati potrebi prodavaca da veći deo svog posla premeste u onlajn sferu zbog pandemije virusa korona.
Zemlje EU sve zaduženije, Grčka prednjači
Javni dug u Evropskoj uniji i evrozoni naglo je porastao u drugom tromesečju zbog pojačanih potreba zemalja za finansiranjem kako bi se ublažile posledice pandemije virusa korona, pokazao je najnoviji izveštaj Eurostata.
Foto: Pixabay
Na nivou EU javni dug iskazan udelom u BDP-u porastao je u drugom kvartalu na 87,7 odsto, sa 79,4 odsto u prva tri ovogodišnja meseca. U evrozoni je skočio sa 86,3 na 95,1 odsto.
U periodu od aprila do juna u potpunosti je došla do izražaja pojačana potreba zemalja EU za finansiranjem kako bi se suzbilo širenje pandemije i ublažile ekonomske posledice mera zatvaranja, napominje Evrostat.
Udeo javnog duga u BDP-u naglo je porastao zbog velikog povećanja javnog duga i pada BDP-a, ističu evropski statističari.
Najviši javni dug, meren udelom u BDP-u, od 187,4 odsto, na kraju juna imala je Grčka. Slede Portugalija sa 126,1 odsto, Belgija (115,3), Francuska (114,1), Kipar (113,2) i Španija sa 110,1 odsto, pokazuju procene Evrostata.
Najniži nivo javnog duga, od 18,5 odsto, zabeležila je Estonija. Slede Bugarska i Luksemburg sa 21,3 odnosno 23,8 procenata.
Među zemljama EU najviše je, u poređenju sa krajem marta, skočio javni dug iskazan udelom u BDP-u na Kipru, za 17,1 procentnih poena. Slede Francuska sa povećanjem od 12,8 odsto, pa Italija sa 11,8 procenata. U grupi su i Španija sa 11,8 procenata, kao i Hrvatska i Belgija gde je udeo javnog duga u BDP-u na kraju juna bio 11 odsto viši nego na kraju marta.
U poređenju sa krajem juna prošle godine udeo duga u BDP-u porastao je u svim zemljama EU osim Irske, gde je smanjen za 0,3 procentna poena.
Najviše je porastao u Francuskoj, za 14,9 procenata. Slede Belgija sa 12,9, Italija sa 11,9 i Španija sa 11,7 procenata. U Hrvatskoj je uvećan za 9,4 procentnih poena, čime se gotovo izjednačila sa Estonijom.
Najmanji rast udela u odnosu na drugo tromesečje prošle godine zabeležile su Švedska i Bugarska, za jedan odnosno 1,4 procentna boda, pokazuje izveštaj Evrostata.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg "Brojne zamerke OEBS-a na izbore u Srbiji: Od pritisaka na birače do rada medija")
.jpg "Izbori na pet biračkih mesta u Šapcu, građani izlaze da glasaju po treći put")
.jpg "Čekaju se konačni rezultati ponovljenih izbora u Šapcu")
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.