Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim stručnjacima u oceni da taj broj sam po sebi ne znači ništa.
U oktobru je podneto 3.020 prijava za plaćanje poreza, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Taj podatak ukazuje da je Poreska nedavnom najavom kontrole plaćanja poreza i doprinosa probudila svest kod dela frilensera da samoinicijativno prijave porez, piše dnevni list
Politika.
Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera, naročito ako se uzme u obzir to da ih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000.
"Tih novih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva", objašnjava Pogačar.
To što neko nije ispunjavao obaveze jeste njegova odgovornost, ali je i Poreske uprave, kaže profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević.
"Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez", kaže Radosavljević.
Radosavljević smatra da bi Ministarstvo finansija i frilenseri trebalo zajedno da dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu. Napominje da to ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima, jer njima dug nije otpisan, već reprogramiran.
"Nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga, jer to narušava poreski sistem", kaže Radosavljević.
Šta bi više koštalo državu?
Komentarišući izjavu profesora Radosavljevića, Udruženje radnika na internetu je saopštilo na svojoj fejsbuk stranici da je profesor možda u pravu kada kaže da bi opraštanje poreza frilenserima državu skupo koštalo.
"Državu bi mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja", navodi se u saopštenju Udruženja radnika na internetu.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 143
Glasac
Osetili ovi IT sektor pa su ga opkolili sa svih strana.
Izadjite na glasanje i resite problem, ovde ga resiti necemo.
Ovjasnite vasim porodicama (Roditeljima, babama, dedama, braci, sestrama, zenama) koje pomazete tim novcem od freelance-a da moraju i oni da glasaju i sta su vam ovi uradili, da ste radili da bi postali duznici.
U parlamentu mora da postoji opozicija da je osnos poslanika 49% SNS ostali 51% svih ostalih, vladu bi mogli da formiraju "svi sotali".
Izadjite na izbore, dzba sad kukate po drustvenim mrezama, kuklali su i pausalci.
Goran
Milivoje
2. Stvaranje problema: Ta metoda se naziva i "problem-reakcija-resenje". Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakse prihvati ogranicavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rusenje socijalne drzave.
3. Postupnost promena: Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno "na kasikicu", mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, bice sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4. Odlaganje: Jos jedan nacin za pripremanje javnosti na nepopularne promene je da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu tezinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i "zajednicka nada u bolju buducnost"olaksava njihovo prihvatanje.va
5. Upotreba decijeg jezika: Kada se odraslima obraca kao kad se govori deci, postizemo dva korisna ucinka: javnost potiskuje svoju kriticku svest i poruka ima snaznije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i priliko reklamiranja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar