Poljoprivreda koju su pojeli skakavci: Srbija dozvolila da ostane bez strateških fabrika

Autor: Novosti, 021.rs

Info

09.05.2021.

11:45 > 15:40

Od sedam fabrika za proizvodnju veštačkog đubriva, koliko ih je Srbija nekada imala, danas smo postali veliki uvoznici.

Zemlja koja se diči agrarom, dozvolila je da ostane bez strateških fabrika i većinu ih je "pojela" neuspela privatizacija.

HIP "Azotara" bila je okosnica razvoja poljoprivrede i projektovana je posle Drugog svetskog rata, da pomogne njenom razvoju, govori za "Novosti" ekonomista Ljubodrag Savić.

Kako kaže, u Srbiji je bilo nekoliko fabrika, ali je "Azotara" bila jedina prepoznatljiva na Balkanu i u Evropi.

- Nažalost, ona je podelila sudbinu u nesrećnoj tranziciji u Srbiji. Nekadašnje rukovodstvo PKB je uzimalo regresirano đubrivo iz "Azotare" i prodavalo ga po nekoj drugoj ceni, a stavljali su novac u svoj džep. Svakako, nije to jedini razlog propadanja ove fabrike. Decenijska nebriga, nagomilali su se i dugovi za gas. Toliki su bili da je država pripojila "Azotaru" - "Srbijagasu". To je bilo rešenje samo da se briga prebaci na drugog. Da se veliki gubitaš "očeše" o jaku kompaniju. Koristi, međutim, nije bilo - navodi Savić.

Prema njegovim rečima, mnoge vlade u našoj zemlji nisu dobro razumele da je Srbija zemlja poljoprivrede, da će doći vreme kada će se voditi borba za pijaću vodu i zdravu hranu.

- Nije "Al Dahra" bez razloga prevalila toliki put da kupi PKB. Oni znaju šta znači prehrambena sigurnost, gazdovanje i gospodarenje vodama i zemljom. Svakako, PKB i "Azotaru" nije trebalo nikako prodavati. Zato sada uvozimo veštačko đubrivo iz Rumunije, a imali smo svoje - smatra Savić.

Agroekonomista Milan Prostran objašanjava za "Novosti" da je Srbija ranije za jesenju setvu koristila oko 900.000 tona mineralnog đubriva, a za prolećnu oko 500.000. Sigurno je da i sada uvozimo te količine.

- Nekada smo imali dve fabrike mineralnog đubriva u Subotici i po jednu u Pančevu, Novom Sadu, Šapcu, Prahovu i Trepči. Naše fabrike su radile kompleksna đubriva, koja su bila najkvalitetnija. Sudbina "Azotare" je bila izuzetno tužna u procesu privatizacije. Sada bi bilo dobro ako bi se "Azotara" povratila i počela opet da proizvodi đubrivo za naše poljoprivrednike - ističe Prostran.

Srbija najviše đubriva uvozi iz Rusije, Hrvatske, Austrije, Rumunije i Mađarske. Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine je objavila analizu koja je pokazala da je uvoz u 2019. bio veći za 60 odsto u odnosu na 2018. godinu. Analizom je utvrđeno i da je prosečne uvozna cena u te tri godine povećana za 13 procenata. Ukupno tržište veštačkih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 806.000 tona.

"Promist" dao najbolju ponudu

Kompanija "Promist" iz Novog Sada dala je u četvrtak najbolju ponudu na javnom nadmetanju za kupovinu pančevačke Azotare u stečaju, od 650 miliona dinara. Odluku o prihvatanju ove ponude doneće Odbor poverilaca HIP Azotare, jer je ona manja od 50 odsto procenjene vrednosti te kompanije.

U javnom nadmetanju je učestvovala još jedna kompanija koja je samo potvrdila početnu cenu od 581 milion dinara, što je tek pet odsto procenjene vrednosti. Fabrika veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u stečaju je od polovine septembra 2018. godine, a ponuđena je na prodaju po treći put.

"Promist" je firma u vlasništvu biznismena iz Novog Sada Nebojše Petrića, jednog od vlasnika "Galensa".

Teme

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

Lala

10.05.2021 • 07:08

Radojević

Krali su svi, uhapšeni, pa pušteni jer su sinovi bliski SNS.
Lopovi

8 3 +5
Pera

10.05.2021 • 02:39

Ne radi to država nego njeni vlasnici, Vladari sveta. Ona im je samo instrument.

3 3 0
Ja

09.05.2021 • 19:50

Nekada smo imali fabrike u Subotici..pa sto ne kazete da te fabrike i dalje rade? Patent Subotica, Skrobara Jabuka iz Panceva, Elixir Prahovo...oni itekako izvoze

10 0 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.