Uzgajivači živine u Srbiji u strahu da će morati da zatvaraju farme

Uzgajivači živine zabrinuti su da će morati da gase svoje farme ukoliko Srbija odluči da usvoji praksu Evropske unije za prelazak na slobodni uzgoj i postepenu zabranu kaveznog uzgoja koka nosilja.
Uzgajivači živine u Srbiji u strahu da će morati da zatvaraju farme
Foto: Pixabay
Nadležni o tome ćute ili nemaju informacije, a na potencijalni problem osim farmera ukazuju i udruženja koja se zalažu za poštovanje dobrobiti životinja i "oslobađanje kokošaka", pišu u zajedničkom tekstu portal Agrosmart i Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
 
Evropska komisija saopštila je da će do kraja 2023. godine doneti zakonodavni predlog kojim bi se postepeno smanjio, a zatim do 2027. godine u potpunosti ukinuo kavezni uzgoj životinja. Države članice Evropske unije iznele su svoje datume za prilagođavanje ovoj inicijativi.
 
U Srbiji je trenutno praksa da se sa komercijalnog uzgoja u naslaganim kavezima prelazi na takozvane obogaćene kaveze, koji za cilj imaju povećanje prostora za kokoške, ali ne i ukidanje pregrada i nagiba pod kojim životinje stoje.
 
Odluka o obaveznoj upotrebi ovakvih kaveza prolongirana je sa 2020. na 2023. godinu, a do dana objavljivanja članka, iz Ministarstva poljoprivede portali nisu dobili komentar na ovu temu.
 
U Evropskoj uniji prelazak na obogaćene kaveze zakonom je definisan još 2012. godine, a danas, kada je organska proizvodnja postala prioritet, on je prevaziđen.
 
Predstavnica kampanje "Slomimo kaveze" Jelena Disić kaže da je svaki poduhvat za obustavljanje eksploatacije životinja dobar i da u potpunosti podržavaju evropsku inicijativu jer će ona u nekom trenutku zahtevati zahtevati promenu Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja.
 
Direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo "Zajednica živinara" Rade Škorić tvrdi da postoje koristi od kaveznog držanja koka nosilja, jer je zatvoren prostor za držanje kokošaka kontrolisan, što je od velikog značaja za sprečavanje širenja bolesti poput ptičjeg gripa ili onih koje prenose glodari.
 
Farmer Radoslav Brkić čije gazdinstvo broji više od tri hiljade kokošaka smatra da bi prelazak na drugačiju proizvodnju značio i gubitak kapaciteta, pa ne bi mogli da dobiju dovoljnu količinu jaja da nahrane ljude širom Srbije.
 
Veterinar Zoran Kojić tvrdi da zbog nehumanih uslova kokoške često imaju poremećaje u ishrani, a da je glavni razlog zašto je u Srbiji odziv za prelazak na obogaćene kaveze slab taj što su novi kavezi skupi, zbog čega se stalno odlaže odluka o obaveznoj upotrebi obogaćenih kaveza.
 
Farmeri u Srbiji iz IPARD fonda mogu da dobiju podsticaj za izgradnju i opremanje farmi. Pomoć do 65 odsto vrednosti investicije preko ovog programa na raspolaganju je isključivo farmerima koji sa uzgoja u baterijskim kavezima prelaze na obogaćene kaveze, a ne i onima koji se odlučuju na podno ili slobodno držanje živine.
 
Ana Karanović, poljoprivrednica čiji se uzgoj kokošaka i drugih pernatih životinja bazira isključivo na slobodnom kljucanju u prirodi, kaže da se za ovakvu proizvodnju odlučila jer je zdravija.
 
"Jaja snesu svaki treći ili četvrti dan u zavisnosti od vremenskih uslova. Dešava se i da jaja ukradu psi lutalice ili orlovi", navela je Ana Karanović i dodala da joj se takva vrsta proizvodnje ipak isplati jer, iako ima manje jaja, ona se prodaju po većoj ceni.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Banens

    14.10.2021 23:47
    @bulevar evrope
    Svaka čast za komentar!
  • Bojan

    11.10.2021 12:39
    @BulevarEvrope

    Pomislio bi čovek da će ti biti prioritet da se dozvoli držanje papkara, kako bi mogao legalno da stanuješ na teritoriji grada.
  • BulevarEvrope

    10.10.2021 12:12
    Odmah bi glasao za SNS kada bi gradonacelnik Milos Vucevic dozvolio da se po stanovima u NS drze kokoske.
    Ne znam koja je ukupna tonaza pasa tj. kako njihove biomase tako i fekalija koje naprave.
    Daleko korisnije bi bilo da se napravi velika rotacija na nivou grada i da se ovo suludo i beskorisno pathokanofilsko pomodarstvo zameni sa uzgajanjem zivine, konkretno kokosaka.
    O smanjenju troskova da se i ne govori. Gradski zivot se uglavnom svodi na konzumerizam, pomodarstvo i zderanje. U gradu zivi velik broj budala i njihovih budalastih pasa i pravo je vreme i prilika za jedan ovakav agro-kulturoloski reset. Sto bi se novac rasipao na uvoz suludo skupih psecih granula i brazilske piletine kriticnog kvaliteta kad moze da se ulozi u gradsko zivinarstvo i od toga svi da imamo koristi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro dobija nov izgled

Novčanice na koje su svi već navikli u Evrozoni, a i šire, doživeće redizajniranje.

Ljudi u svetu masovno daju otkaze

Svetske ekonomije su u velikim problemima zbog toga što su radnici počeli masovno da daju otkaze na trenutnim poslovima, uglavnom u prodavnicama i uslužnom sektoru.

Prodat Delta siti

Kompanija MPC Properties, koja se bavi izgradnjom i upravljanjem nekretninama, objavila je da je kupila beogradski Delta siti šoping centar.

Tel Aviv najskuplji grad na svetu

Najveći izraelski grad Tel Aviv najskuplji je na svetu, pokazala je analiza koja je objavljena u sredu u britanskom magazinu "The Economist".

Zašto su zlatne rezerve vraćene u Srbiju?

Srbija je nedavno u zemlju vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu i trenutno raspolaže sa 37,2 tone ovog plemenitog metala u vrednosti od 1,9 milijardi evra.