Šta kada se svi mi osećamo kao Vijetnamci

Najnovija dešavanja u Zrenjaninu sa Linglongom ponovo su nas pokrenula na razmišljanje koliko samo može biti loš položaj jednog zaposlenog u Srbiji.
Šta kada se svi mi osećamo kao Vijetnamci
Foto: 021.rs

Ono kroz šta prolaze Vijetnamci angažovani u našoj zemlji izgleda strašno, ali istina je nažalost da se mnogo naših ljudi oseća bar s vremena na vreme na radnom mestu kao da su tu stigli upravo iz Vijetnama.

Loši odnosi među kolegama, ogovaranje i smicalice, prekovremeni rad koji nije plaćen, mobingovanje, mikromenadžment šefova ili narodski rečeno "disanje za vrat" i slično, samo su neke od stvari kroz koje prolaze zaposleni.

"U pozadini ovakvih dešavanja je toksična kultura. Najjednostavnije objašnjeno, ličnost organizacije je bolesna, što znači da se u kompaniji neguju određene vrednosti koje proizvode štetu na više strana", objašnjava za portal 021 dr Dragana Mitrić - Aćimović, psihološkinja i konsultantkinja za kompanijsku kulturu.

Dragana je u oktobru objavila svoju najnoviju knjigu "Građenje boljih kultura: Ključne lekcije za lidere i HR", koja predstavlja vodič kako da se grade zdrave i perspektivne organizacije. U knjizi koja je postala hit u domaćim knjižarama, bavi se i pitanjem rešavanja problema toksične kulture, ali i time kako uopšte da prepoznamo da li se naša organizacija može nazvati toksičnom.

Kako Mitrić - Aćimović navodi, pogrešno se pretpostavlja da je toksična kultura samo ona gde postoji mobing zaposlenih, kao i da jedinu štetu trpe zaposleni.

"Mobing je samo jedna od čestih manifestacija. Vrlo je očigledno da tamo gde ljudi tuže nadređene za mobing mora biti nešto toksično, međutim ima i mnogo suptilnijih manifestacija. Na primer, ljudi su učestalo odsutni zbog bolovanja izazvanog stresom ili iscrpljenošću, odlaze od poslodavca i pre nego što su našli drugo radno mesto, javlja se "osvetničko ponašanje" zaposlenih, koji ostavljaju loše komentare na teret poslodavca na društvenim mrežama, istupaju u javnosti i slično. Ipak, važno je reći da se toksičnost "preliva" i na okruženje. Tamo gde je loš odnos prema zaposlenima, budite sigurni da je velika šansa i da ono što se isporučuje klijentima ili potrošačima nije kako treba, da se ugrožava životna sredina i slično", objašnjava Mitrić - Aćimović.

Ona je u svojoj praksi konsultanta i kroz ukupno radno iskustvo imala prilike da se susretne sa raznim toksičnim organizacijama, a ustanovila je i jasne znake kako ih prepoznati.

Kako kaže, ukoliko postoje dve ili više sledećih pojava, može se reći da je kultura toksična: 1) visoka fluktuacija zaposlenih, 2) tužbe protiv firme i menadžera, 3) "osvetničko" ponašanje bivših ili aktuelnih članova organizacije, 4) viša incidencija obolevanja među zaposlenima, 5) kršenje zakona - od korupcionih afera, preko ekoloških prekršaja do povreda prava deoničara, 6) više tužbi potrošača ili korisnika usluga ili dokazano narušavanje njihovog zdravlja.

"Ukoliko se ustanovi da je kultura toksična, potrebna je ozbiljna transformacija u koju obavezno mora biti uključen eksterni konsultant ili konsultanti. To često nosi i promenu menadžmenta koji je u osnovi generisao takvu kulturu, a sam proces transformisanja kulture traje više godina", zaključuje sagovornica portala 021.

Ono što ostaje kao finalno pitanje na koje niko nema odgovor jeste šta treba da se desi i koliko zaposleni da se ponize, da bi se neko ozbiljno latio menjanja jedne toksične firme.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • nece to samo od sebe

    22.11.2021 12:07
    a nece ni od online komentara
    Pobunite se kao Vijetnamci, umesto sto cutite i smrdite
  • Maks

    20.11.2021 07:17
    Linglongu
    Ništa novo zar smo zaboravili šta je bilo u Leskovcu? Naša prošlost, sadašnjost i budučnost Srbije.
  • Lazar

    19.11.2021 17:40
    Ozbiljna prica
    Svaka cast vasem novinaru i ovoj doktorici - na vrlo jednostavan nacin objasnjena kompleksna tema, odnosno sustina.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

MMF u oktobru ponovo u Srbiji

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da 20. oktobra u Beograd ponovo stiže misija Međunarodnog fonda (MMF), sa kojom će Vlada razgovarati o daljim načinima saradnje.

U Evropi nedostaje čak 400.000 vozača kamiona

Prema studiji konsultantske firme Transport Intelidžens, procenjuje se da Evropi nedostaje 400.000 vozača kamiona da bi pokrili trenutne potrebe, a samo u Ujedinjenom Kraljevstvu nedostaje 76.000.