Neugodan signal vremena koje dolazi: Bankari Srbiji uzdržano pozajmljuju novac
Ni posle drugog pokušaja investitori nisu bili spremni da kupe celu emisiju državnih obveznica vrednu samo 60 milijardi dinara.
Foto: 021.rs
U međuvremenu, na domaćem tržištu dužničkih hartija nominovanih u evrima prolaze samo emisije sa relativno kratkim vremenom dospeća.
Unazad nekoliko godina ministar za finansije Siniša Mali se često i rado hvali kako država Srbija u svetu bankara ima mnogo viši rejting nego ranije, što se odlično vidi, smatra bliski saradnik predsednika Vučića, i na finansijskom tržištu. Zaista, Srbija je duže vreme lako dolazila do kredita, dok je potražnja za državnim hartijama od vrednosti dva do tri puta nadmašivala visinu ponude. Potvrda solidne pozicije u finansijskom svetu mogla se pre godinu-dve videti i u uspehu emisija na izrazito dug rok, sedam, pa i deset godina. Tako nešto decenijama je bilo nezamislivo za Srbiju.
Promenjeno raspoleženje
Međutim, u poslednje vreme uočavaju se promene ne baš ponajbolje po državu. Počelo je početkom poslednjeg kvartala prošle godine. U oktobru država je emitovala obveznice vredne stotinak milijardi dinara, ali kupci se nađoše jedva za osam odsto emisije.
Kako je budžet Srbije tokom cele prošle godine bio u izrazitom plusu u odnosu na plan, ovom neuspehu nije pridat veći značaj, pa je već u novembru usledila ambiciozna emisija obveznica. Ovog puta nominovanih u evrima, uz kamatu od 1,6 odsto i na rok od čak 12 godina. Interesovanja je ponovo bilo sasvim skromno, u visini tek 23,20 odsto emisije.
Krajem decembra država ponovo opipava finansijsko tržište i emituje petogodišnje dinarske obveznice u visini 150 milijardi i kamatu od 2,5 odsto. Interesovanja kupaca gotovo i da nije bilo, jedva da je uloženo 43 miliona dinara, tek 0,03 odsto ponude.
Država napokon prihvata činjenicu da se menja raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije, te za januarsko izlaženje na tržište prilagođava emisiju. Vraća se na dvogodišnji rok uz koji ide uočljivo niža kamata nego za dužu pozajmicu. No, Srbija, svesna trenda promena, kamatu podiže na 2,75 odsto.
Traljava prodaja
No, ponovo sledi nelagodnost, od ponuđenih hartija u vrednosti od 60 milijardi dinara, investitori otkupljuju hartije u vrednosti samo deset milijardi. Napokon 8. februara na ponovljenoj prodaji iste emisije, kupci su državi pozajmili još 30 milijardi, tako da će 8. marta ostatak hartija iste emisije biti još jednom ponuđen.
Blago kazano, prodaja ide traljavo, za nama su ostali dani kada je Srbija dinarske obveznice prodavala kao alvu. Nailaze drugačija vremena.
Istina, sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije. Pošto su u ministarstvu za finansije shvatili da je kratak rok možda najbolji put uspešne realizacije, 26. januara emituju evroobveznice u visini 200 miliona evra, na dve godine i uz kamatu od 0,75 odsto.
Prodate su sve, interesovanja je bilo za 50 miliona iznad visine emisije. To je, svakako, najuspešnija emisija dužničkih hartija od vrednosti u poslednje vreme, ali ranije je za kupovinu dužničkih hartija na ovako kratak rok interesovanja obično tri puta nadmašivalo ponudu.
Inflacija visoka, kamata niska
Nije teško objasniti pad interesovanja za obveznicama. Kada je inflacija 7,1 odsto, gubitak je zajmiti novac po, recimo, 2,75 ili, čak, i 6,5 odsto. To je plasman novca sa negativnom kamatnom stopom, pa, ipak, bankari, istina nevoljno, ulažu. Odgovor je u tome što su kamate na štednju još niže, pa banke imaju izvor toliko jeftinog novca da ne baš male svote mogu da plasiraju i uz negativnu kamatnu stopu, a da u krajnjem bilansu ne budu na gubitku.
Sasvim je neuobičajena aktuelna situacija kada je inflacija visoka, a kamata niske. I tako je u celom svetu. Međutim, ne bi se trebalo ponašati tako kao da će ovakva situacija dugo potrajati. Naprotiv, na svetskom tržištu, posebno američkom, već je uočljiv, istina blag i kontrolisan, rast kamata.
Sve učestaliji glasovi da će tokom tekuće godine FED, američka centralna banka, referentnu kamatnu stopu uvećati ne tri, kako se do nedavno očekivalo, već pet puta u zbirnom postotku od najmanje 1,25 odsto, odraziće se na globalno finansijsko tržište. Naravno i da će kamate rasti.
Neugodan signal
Nastupa period kada će se novac teže, a naročito, skuplje pribavljati. Kako državi Srbiji svake godine pristiže oko četiri milijardi evra na naplatu, nešto u vidu kreditnih rata, nešto u vidu prispeća roka naplate obveznica, a što se isplaćuje novcem od neprestanog emitovanja obveznica, promene na tržištu hartija od vrednosti i rast kamatnih stopa su nešto što će se i te kako odraziti na ovdašnju finansijsku i ekonomsku politiku. Aktuelna otežana prodaja obveznica tek je neugodan signal vremena koje dolazi.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Iran zainteresovan za uvoz uljarica, kukuruza i mesa iz Srbije
05.12.2022.•
3
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković razgovarala je sa ministrom inostranih poslova Irana o mogućnostima podizanja nivoa robne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Nafta poskupela za dva odsto uoči zabrane uvoza iz Rusije
05.12.2022.•
3
Cene nafte su porasle tokom noći za dva odsto nakon odluke grupe OPEK+ da ostane pri smanjenju proizvodnje uoči ograničenja cena i zabrane uvoza ruske nafte morskim putem u EU.
"Ruski Gugl" između sankcija Zapada i domaćih pritisaka - dolazak u Srbiju kao moguće rešenje
04.12.2022.•
4
Holandski holding "Jandeks N.V", u čijem vlasništvu je i ruski internet gigant "Jandeks", saopštio je da planira da se odrekne vlasništva i kontrole nad većim delom "Jandeks grupe".
Petrović: Građani skupo plaćaju velike greške i nekompetentno vođenje EPS-a
04.12.2022.•
6
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da je deficit od 2,2 milijarde evra relativno visok za Srbiju, a da je 1,2 milijarde duga u energetskom sektoru.
U švajcarskim bankama najmanje 46 milijardi evra ruskih građana i kompanija
04.12.2022.•
4
Švajcarska je saopštila da je u njenim bankama deponovana 46,1 milijarda franaka (46,4 milijarde evra) imovine ruskih državljana i pravnih lica od kada su Moskvi uvedene sankcije ranije ove godine.
Peskov: Rusija neće prihvatiti ograničenje cene nafte
03.12.2022.•
4
Rusija je navela da neće prihvatiti ograničenje cene svoje nafte.
Mali: U budžetu imamo dovoljno novca za povećanja plata i penzija, ne odustajemo od investicija
03.12.2022.•
20
Budžet za narednu gorinu je uravnotežen i vodili smo računa da ne odustajemo od osnovnih principa koji se odnose na povećanje životnog standarda građana, izjavio je danas ministar Siniša Mali.
Za prva dva dana prijavilo se 607.000 mladih za 5.000 dinara, isplata do 19. decembra
03.12.2022.•
1
Ministar finansije Siniša Mali rekao je jutros da se za prva dva dana prijavilo 607.000 mladih za pomoć države od 5.000 dinara.
Grupa sedam se pridružila EU u ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara za barel
03.12.2022.•
1
Grupa sedam najbogatijih liberalnih demokratija i Australija složile su se da usvoje sporazum o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara za barel, delujući ubrzo posle EU, koja je postigla dogovor.
Članice EU usaglasile se oko cene ruske nafte
02.12.2022.•
1
Članice Evropske unije usaglasile su se da cenu ruske nafte ograniče na 60 dolara za barel, čime je okončana višednevna rasprava o tom pitanju, preneo je Politiko.
.jpg "Gorivo pojeftinilo: Ovo su nove cene za narednih nedelju dana")
Gorivo pojeftinilo: Ovo su nove cene za narednih nedelju dana
02.12.2022.•
17
Nova maksimalna cena evrodizela će od danas u 15 časova na pumpama biti 205 dinara, dok će benzin koštati 175 dinara.
Mali: Danas isplata uvećanih penzija samostalnim delatnicima
02.12.2022.•
6
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će uvećane penzije za devet odsto već od danas biti na računima penzionera koji pripadaju kategoriji "samostalne delatnosti".
Unija poslodavaca: Nedovoljno povećanje trgovačke marže za gorivo
01.12.2022.•
3
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je povećanje trgovačke marže za prodaju goriva na pumpama i dalje nedovoljno da pokrije troškove poslovanja.
Odobrena kvota za izvoz peleta
01.12.2022.•
1
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je Vlada Srbije na inicijativu članica PKS odobrila kvotu za izvoz peleta u visini od 24.000 tona do kraja januara 2023. godine.
Nekadašnji "Kralj kripta" koji je bankrotirao: Nisam pokušao da prevarim investitore
01.12.2022.•
2
Bivši vlasnik kompanije za razmenu kriptovaluta "FTX Trading" Sem Bankman-Frid je danas, u prvom pojavljivanju u javnosti od kada je ta kompanija bankrotirala, negirao da je počinio prevaru.
Poreskim obveznicima potvrde i rešenja o PIB-u od danas samo elektronski
01.12.2022.•
1
Poreski obveznici će od danas potvrde i rešenja o poreskom identifikacionom broju (PIB) dobijati isklјučivo u elektronskoj formi u poresko sanduče preko portala Poreske uprave (PU).
Đedović: Hitne promene u energetskim preduzećima, sve reforme su bolne
30.11.2022.•
47
Posle posete Norveškoj ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor.
"H&M" otpušta 1.500 radnika
30.11.2022.•
3
Modni brend H&M saopštio je da će smanjiti globalnu radnu snagu za oko 1.500 radnih mesta u okviru plana za redukovanje troškova i poboljšanje efikasnosti.
Šta može da znači reforma energetskih preduzeća: "Veća cena struje i sklanjanje stranačkog kadra"
30.11.2022.•
36
Reforma javnih preduzeća u energetskom sektoru mora da se sprovede, ali na tom putu će biti mnogo teškoća i otpor će biti veliki.
Italija uvodi porez na ekstraprofit
30.11.2022.•
3
Italijanska vlada planira da uvede porez od 50 odsto na ekstra prihode koje su energetske kompanije ostvarile na osnovu rasta globalnih cena nafte i gasa.
Unija poslodavaca Srbije: Ograničavanje cena goriva koristi samo NIS-u, pumpama preti zatvaranje
29.11.2022.•
6
Vlada Srbije od februara kontroliše cene benzina i dizela, koje se zamrzavaju na nedeljnom nivou.
Komentari 19
Dijaspora6
Ti ćeš uživati u ekonomskom tigru, pa ćeš nam posle ispričati kako je bilo, ako preživiš.
S
Masa je finansijski obrazovana na nivou 3 razreda osnovne.
Jovan
Eto odgovora o aktuelnoj smanjenoj tražnji. Zašto bi investitori sada plasirali novac na srednji i duži rok po trenutno niskim kamatnim stopama kada će isti taj novac ubrzo mogu da ulože po većim kamata. Sada samo na kratak rok a od iduće godine zaduživanje ide po većoj stopi. Važi za sve ne samo za Srbiju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar