Krediti uskoro i trostruko skuplji
Kamate na državne obveznice desetogodišnje ročnosti u SAD su, posle bezmalo pola decenije, dostigle tri odsto.
Foto: Pexels (Monstera)
To se smatra signalom da dolazi do promene na najsnažnijem finansijskom tržištu, odnosno da počinje poskupljivanje svih formi kreditiranja.
Razlog promena je odluka Federalnih rezervi, svojevrsne centralne banke u SAD, da po drugi put u tekućoj godini poveća osnovnu kamatnu stopu. Nakon što je 19. marta povećana za 0,25, u sredu 4. maja je uvećana za dodatnih 0,50 odsto i sada se kreće između 0,75 i jedan odsto.
Podsetimo, nakon krize 2008. godine ova stopa je neprekidno umanjivana, pa je pre nešto više od pet sezona po prvi put u istoriji postala negativna, potom dugo bila na nuli. Posledično, novac nikada nije bio jeftiniji, te je usledio talas pozajmljivanja love i masovne kupovine.
Protiv inflacije
Naravno, bio je to način da se savlada finansijski kriza čije je osnovno obeležje bila slaba potražnja. No, 14 godina upumpavanja novca i gotovo besplatnog kreditiranja ostavilo je traga u vidu uvećane potrošnje i sledstvenog rasta cena. Pandemija je dve i po godine dodatno zadavala probleme, prvo naglo smanjenom aktivnošću ljudi, potom dosta brzim izlaskom iz najsnažnije faze globalne bolesti. Sve je kulminiralo snažnom inflacijom, u februaru je bila 7,5, da bi u martu premašila 8,5 odsto, što je najviše još od 1981. godine.
Moglo bi se reći da u FED-u nisu mogli da zažmure i počeli su sa podizanjem kamatne stope. Guverner Džej Pauel je još krajem prošle godine najavljivao promenu monetarne politike SAD, da bi sredinom januara najavio da će ove godine osnovna kamatna stopa biti podizana čak pet puta. Međutim, malo ko je očekivao da će u samo jednoj promeni rasti i po 0,5 odsto.
Ali, inflacija ubrzano buja, pa je Pauel najavio realnim da i u naredna dva puta porast bude veći nego što je uobičajeno. Šta više, među američkim monetaristima nije mali broj onih koji procenjuju da će prvi naredni skok osnovne kamate biti 0,75 odsto.
Prodaja nakupljenih obveznica
Američke stručnjake je posebno zabrinuo pad BDP-a u prvom kvartalu tekuće godine za 1,5 odsto. To je posledica snažne inflacije. Stoga je Pauel odučio da FED započne i prodaju obveznice tokom poslednjih 14 sezona masovno otkupljivanih. Prvo će se mesečno prodavati državne obveznice u vrednosti od 30 milijardi dolara i privatne u visini od 17,5 milijardi, da bi se do oktobra udvostručila ponuda i jednih i drugih.
Nije sporno da se FED usmerio da obuzda inflaciju koja ovog puta ima krajnje neugodnu ulogu pošto se najviše iskazuje kroz poskupljenje hrane i energije, dva stavke na koje odlazi i do 60 odsto prihoda najsiromašnijih Amerikanaca. Istina, nisu velika količina novca u opticaju i jeftino zaduživanje jedini koji podstiču rast cena.
Ovaj trend podupiru i poteškoće u funkcionisanju proizvodnih i lanaca snabdevanja, te veoma izraženo deljenje javnog novca građanima Amerike radi lakšeg savladavanja pandemijskih poteškoća. Procenjuje se da je u ove potrebe utrošeno 5.700 milijardi dolara, što se smatra najvećim deljenjem državnog novca u finansijskoj istoriji.
Evropa sa zadrškom
Prvi rezultati promene politike dolara su u skladu sa očekivanjima monetarista. Cena novca uočljivo raste u svim formama pozajmljivanja. Uobičajen pokazatelj je ponašanje na tržištu državnih obveznica desetogodišnje ročnosti na kojima je kamata premašila tri odsto, više nego bilo kada unazad četiri godine. Smatra se da će poskupeti sve forme pozajmljivanja, od kupovina državnih obveznica do potrošačkih kredita. Koliko ubrzano će rasti umnogome će zavisiti od brzine uvećanja osnovne kamatne stope za koju postaje realno da do kraja godine dostigne dva odsto.
Osim SAD, monetarnu politiku menja i Velika Britanija, gde je osnovna stopa već četvrti put uvećana. Međutim, Evropska centralna banka još uvek više razmišlja o promeni nego što aktivno dela. Razlog uzdržanosti evropskih bankara je procena da bi promena monetarne politike dovela u lošu situaciju, možda i bankrot, najzaduženije države poput Grčke i Italije. Takođe, zazire se i od kraha velikog broja takozvanih "zombi" kompanija, koje jedva vraćaju pozajmice uzete po istorijski rekordno niskim kamatama, dok je veliko pitanje da li bi uspele da vrate kredite uz uobičajenu kamatu.
Poskupeće i stari krediti
No, inflacija u evrozoni se približava granici od devet odsto, a kada se ima u vidu da će se dešavanja u Ukrajini na rast cena ispoljiti tek u drugom kvartalu, vidi se da je i pred bankarima u Frankfurtu period podizanja kamatnih stopa.
Kako će se promene monetarnih politika najsnažnijih centralnih banaka na svetu odraziti na srpsku finansijsku scenu? Veoma vidljivo i to već za nekoliko meseci, pogotovo ako se ECB iz Frankfurta ubrzo odluči na snažniju reakciju. Do jeseni krediti će biti primetno skuplji, i to ne samo novopodignuti, već i sve pozajmice iz prošlosti sa promenljivom kamatnom stopom. Naravno da se poskupljenje prvo ispoljilo pri emisiji državnih obveznica, ali veoma brzo promene će osetiti i građani Srbije.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ako trećina prihoda mesečno ode na hranu, koliko ostane za obrazovanje, restorane, higijenu?
26.11.2022.•
2
Domaćinstvo u Srbiji u proseku ima manje od tri člana i mesečno troši nepunih 72.000 dinara, pokazala je anketa o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović: Struja iz Azerbejdžana stiže u Srbiju u januaru
26.11.2022.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da bi uvoz električne energije iz Azerbejdžana trebalo da počne od januara, ukoliko se ispune svi preduslovi.
Tanasković: Sve subvencije poljoprivrednicima biće isplaćene do kraja godine
25.11.2022.•
1
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da isplata premija za mleko za treći kvartal počinje u ponedeljak, kao i da će sve subvencije biti isplaćene do kraja godine.
Objavljene nove cene: Gorivo na pumpama jeftinije
25.11.2022.•
4
Objavljene su nove cene goriva, za narednih nedelju dana.
Mali: Prosečna plata u decembru 2023. će biti 820 evra
25.11.2022.•
45
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će prosečna zarada u decembru biti 720 evra.
Ministarstvo za rad dodelilo skoro 400.000 evra opštinama za zapošljavanje
25.11.2022.•
0
Osam lokalnih samouprava dobiće sredstva u ukupnom iznosu od skoro 400.000 evra za sprovođenje inovativnih rešenja u oblasti lokalne politike zapošljavanja.
Politika: Sledeće nedelje stiže neopravdano poskupljenje kafe
25.11.2022.•
14
Sprema se neopravdano poskupljene kafe za 10 odsto, piše list "Politika" u današnjem izdanju, pozivajući se na svoja saznanja.
Produženo ograničenje cena goriva, kao i zabrana izvoza mleka
24.11.2022.•
1
Vlada Srbije produžila je trajanje Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte do 31. decembra.
.jpg "Evro sutra 117,31 dinar")
Evro sutra 117,31 dinar
23.11.2022.•
0
Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,3101 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Bugarska dozvoljava Lukoilu da nastavi sa izvozom nafte uprkos zabrani EU
22.11.2022.•
1
Bugarska će dozvoliti crnomorskoj rafineriji, čiji je vlasnik ruska naftna kompanija Lukoil, da nastavi sa radom i izvozom naftnih derivata u Evropsku uniju do kraja 2024. godine.
Ako bankrotira kripto berza u Srbiji, korisnici neće imati podršku države
22.11.2022.•
26
Jedna od najvećih kripto berzi na svetu FTX podnela je zahtev za bankrot, posle iznenađujuće brzog kolapsa, a njen izvršni direktor Sem Benkmen-Frid podneo je ostavku.
Pet razloga zašto bi trebalo uvesti četvorodnevnu radnu nedelju
22.11.2022.•
9
Na Svetskom ekonomskom forumu je razgovarano o potrebi uvođenja četvorodnevne radne nedelje. Izdvojeno je pet razloga zašto bi ona morala da se uspostavi.
Rusija neće isporučivati naftu zemljama koje ograniče cene
21.11.2022.•
3
Rusija ne planira da isporučuje naftu i naftne derivate zemljama koje budu uvele ograničenje cena na ruske energente, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak.
Dolar ojačao prema glavnim rivalima
21.11.2022.•
3
Dolar je ojačao danas u odnosu na glavne valute jer je porast broja slučajeva kovida u Kini doveo do ponovnog uvođenja oštrih mera ograničenja tamo i urušio raspoloženje investitora na tržištima.
"Tesla" povlači 321.000 vozila zbog problema sa zadnjim svetlima
21.11.2022.•
1
Kompanija "Tesla" povlači više od 321.000 vozila u SAD zbog mogućnosti da zadnja svetla povremeno otkazuju.
Kirija ili rata za kupovinu stana: Velika dilema zbog sve češćih turbulencija na tržištu
20.11.2022.•
26
Dilema da li iznajmiti stan ili kupiti svoj uvek je postojala, ali ona verovatno nikada nije bila veća nego danas.
Prihod Fife 7,5 milijardi dolara u četvorogodišnjem ciklusu za SP u Kataru
20.11.2022.•
0
Međunarodna fudbalska federacija (Fifa) ostvarila je rekordan prihod od 7,5 milijardi dolara u četiri godine komercijalnih ugovora vezanih za Svetsko prvednstvo u Kataru.
Mediji: Dobavljači kompanije IKEA iz Belorusije koristili zatvorenike kao prinudne radnike
20.11.2022.•
8
Polovina dobavljača švedskog proizvođača nameštaja IKEA iz Belorusije godinama je koristila zatvorenike kao prinudnu radnu snagu, objavio je francuski istraživački portal Disclose.
Granična cena za rusku naftu biće verovatno poznata u sredu
20.11.2022.•
4
Članice Grupe 7 planiraju da 23. novembra objave na kom nivou će biti postavljena granična cena za rusku naftu, objavila je agencija "Blumberg", pozivajući se na obaveštene izvore.
Tončev: Za nerazvijene opštine samo 400 miliona dinara
19.11.2022.•
3
Ministar bez portfelja Novica Tončev rekao je u Nišu da je predlogom budžeta za narednu godinu za 44 nerazvijene opštine u Srbiji ponovo namenjeno 400 miliona dinara, što je, kako je kazao, vrlo malo.
Sindikati sveta traže da se do 2030. reguliše milijarda neformalnih radnih mesta
19.11.2022.•
0
Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) poziva na legalizaciju do 2030. godine najmanje polovine od dve milijarde neformalnih radnih mesta u svetu.
Komentari 12
Miki
misko
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar