Krediti uskoro i trostruko skuplji

Kamate na državne obveznice desetogodišnje ročnosti u SAD su, posle bezmalo pola decenije, dostigle tri odsto.
Krediti uskoro i trostruko skuplji
Foto: Pexels (Monstera)

To se smatra signalom da dolazi do promene na najsnažnijem finansijskom tržištu, odnosno da počinje poskupljivanje svih formi kreditiranja.

Razlog promena je odluka Federalnih rezervi, svojevrsne centralne banke u SAD, da po drugi put u tekućoj godini poveća osnovnu kamatnu stopu. Nakon što je 19. marta povećana za 0,25, u sredu 4. maja je uvećana za dodatnih 0,50 odsto i sada se kreće između 0,75 i jedan odsto.

Podsetimo, nakon krize 2008. godine ova stopa je neprekidno umanjivana, pa je pre nešto više od pet sezona po prvi put u istoriji postala negativna, potom dugo bila na nuli. Posledično, novac nikada nije bio jeftiniji, te je usledio talas pozajmljivanja love i masovne kupovine.

Protiv inflacije
 
Naravno, bio je to način da se savlada finansijski kriza čije je osnovno obeležje bila slaba potražnja. No, 14 godina upumpavanja novca i gotovo besplatnog kreditiranja ostavilo je traga u vidu uvećane potrošnje i sledstvenog rasta cena. Pandemija je dve i po godine dodatno zadavala probleme, prvo naglo smanjenom aktivnošću ljudi, potom dosta brzim izlaskom iz najsnažnije faze globalne bolesti. Sve je kulminiralo snažnom inflacijom, u februaru je bila 7,5, da bi u martu premašila 8,5 odsto, što je najviše još od 1981. godine.
 
Moglo bi se reći da u FED-u nisu mogli da zažmure i počeli su sa podizanjem kamatne stope. Guverner Džej Pauel je još krajem prošle godine najavljivao promenu monetarne politike SAD, da bi sredinom januara najavio da će ove godine osnovna kamatna stopa biti podizana čak pet puta. Međutim, malo ko je očekivao da će u samo jednoj promeni rasti i po 0,5 odsto.
 
Ali, inflacija ubrzano buja, pa je Pauel najavio realnim da i u naredna dva puta porast bude veći nego što je uobičajeno. Šta više, među američkim monetaristima nije mali broj onih koji procenjuju da će prvi naredni skok osnovne kamate biti 0,75 odsto.
 
Prodaja nakupljenih obveznica
 
Američke stručnjake je posebno zabrinuo pad BDP-a u prvom kvartalu tekuće godine za 1,5 odsto. To je posledica snažne inflacije. Stoga je Pauel odučio da FED započne i prodaju obveznice tokom poslednjih 14 sezona masovno otkupljivanih. Prvo će se mesečno prodavati državne obveznice u vrednosti od 30 milijardi dolara i privatne u visini od 17,5 milijardi, da bi se do oktobra udvostručila ponuda i jednih i drugih. 
 
Nije sporno da se FED usmerio da obuzda inflaciju koja ovog puta ima krajnje neugodnu ulogu pošto se najviše iskazuje kroz poskupljenje hrane i energije, dva stavke na koje odlazi i do 60 odsto prihoda najsiromašnijih Amerikanaca. Istina, nisu velika količina novca u opticaju i jeftino zaduživanje jedini koji podstiču rast cena.
 
Ovaj trend podupiru i poteškoće u funkcionisanju proizvodnih i lanaca snabdevanja, te veoma izraženo deljenje javnog novca građanima Amerike radi lakšeg savladavanja pandemijskih poteškoća. Procenjuje se da je u ove potrebe utrošeno 5.700 milijardi dolara, što se smatra najvećim deljenjem državnog novca u finansijskoj istoriji.
Evropa sa zadrškom
 
Prvi rezultati promene politike dolara su u skladu sa očekivanjima monetarista. Cena novca uočljivo raste u svim formama pozajmljivanja. Uobičajen pokazatelj je ponašanje na tržištu državnih obveznica desetogodišnje ročnosti na kojima je kamata premašila tri odsto, više nego bilo kada unazad četiri godine. Smatra se da će poskupeti sve forme pozajmljivanja, od kupovina državnih obveznica do potrošačkih kredita. Koliko ubrzano će rasti umnogome će zavisiti od brzine uvećanja osnovne kamatne stope za koju postaje realno da do kraja godine dostigne dva odsto.
 
Osim SAD, monetarnu politiku menja i Velika Britanija, gde je osnovna stopa već četvrti put uvećana. Međutim, Evropska centralna banka još uvek više razmišlja o promeni nego što aktivno dela. Razlog uzdržanosti evropskih bankara je procena da bi promena monetarne politike dovela u lošu situaciju, možda i bankrot, najzaduženije države poput Grčke i Italije. Takođe, zazire se i od kraha velikog broja takozvanih "zombi" kompanija, koje jedva vraćaju pozajmice uzete po istorijski rekordno niskim kamatama, dok je veliko pitanje da li bi uspele da vrate kredite uz uobičajenu kamatu.
 
Poskupeće i stari krediti
 
No, inflacija u evrozoni se približava granici od devet odsto, a kada se ima u vidu da će se dešavanja u Ukrajini na rast cena ispoljiti tek u drugom kvartalu, vidi se da je i pred bankarima u Frankfurtu period podizanja kamatnih stopa.
 
Kako će se promene monetarnih politika najsnažnijih centralnih banaka na svetu odraziti na srpsku finansijsku scenu? Veoma vidljivo i to već za nekoliko meseci, pogotovo ako se ECB iz Frankfurta ubrzo odluči na snažniju reakciju. Do jeseni krediti će biti primetno skuplji, i to ne samo novopodignuti, već i sve pozajmice iz prošlosti sa promenljivom kamatnom stopom. Naravno da se poskupljenje prvo ispoljilo pri emisiji državnih obveznica, ali veoma brzo promene će osetiti i građani Srbije.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Miki

    14.10.2022 00:46
    Rate
    Umiranje na rate
  • misko

    13.05.2022 11:09
    ko razume shvatice
    Ovome se raduju jedino izvrsioci, sledi otimanje nekretnina koje su uzete uz hipoteke. Najgore tek sledi kada dinar prestane CICA da brani. Neka nam je bog u pomoci.
  • Zemlja čudesa

    13.05.2022 08:09
    Odlučili Ameri i Briti da rasture svet zarad svoje dobiti na bankarskim špekulacijama, previše su dužni Kinezima.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,31 dinar

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,3101 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dolar ojačao prema glavnim rivalima

Dolar je ojačao danas u odnosu na glavne valute jer je porast broja slučajeva kovida u Kini doveo do ponovnog uvođenja oštrih mera ograničenja tamo i urušio raspoloženje investitora na tržištima.