Da li treba da štedite u evrima ili je dolar, ipak, sigurniji?
Vrednost američke valute u odnosu na evropsku jača već duže vreme, a taj trend će se nastaviti sve dok traje rat u Ukrajini, čije se posledice snažno reflektuju na "Stari kontinent".
Foto: Pexels (Jeff Weese)
Poslednjih dana statistika potvrđuje trend inflacije. Tako je krajem marta godišnji rast cena u Evropskoj uniji dostigao 7,5 odsto, najviše u poslednje četiri decenije. U Srbiji je još i veći, 9,2 odsto, pa je razumljivo da ljudi traže način kako da sačuvaju deo novca koji im preostane nakon što izmire sve mesečne potrebe. Jasno je da će gubiti bar za iznos inflacije ukoliko ga budu čuvali u dinarima.
Evro gubi vrednost
Međutim, neizvesnost postaje veća kada vlasnici shvate da i evro gubi vrednost. Kako već desetak godina, banke, praktično, ne plaćaju kamatu na štednju, običnom čoveku nije lako da nađe formu u kojoj bi ušteđeni novac očuvao kupovnu moć.
Poprilično raširena praksa ulaganja u stanove ili garaže podrazumeva relativno veću ušteđevinu i nije rešenje za ljude koji se bore da za "crne dane" sačuvaju manje vrednosti, do otprilike 5.000-6.000 evra. Pokušaj da se novac transformiše u zlato, platinu, paladijum, znači da se novac duže vreme drži u manje likvidnom obliku. Takođe, poslednjih godina skočila je cena ovim i nekim drugim metalima u kojima se tezauriše novac, pa preti opasnost da naglo izgube na vrednosti kada aktuelan trend prođe. Tako je zlato u poslednje dve decenije poskupelo bezmalo 440 odsto, sa 410 na 1.890 dolara za finu uncu.
Jedan od novijih pokušaja očuvanja vrednosti je privatno finansiranje uspešnih preduzetnika. Tako se građani udružuju u grupe od kojih svaka finansira pet-šest zanatlija za koje procene da imaju perspektivan biznis. Praktično, svaki uzdruženi građanin ušteđevinu podeli na pet-šest delova za svakog od odabranih malih privrednika, čime je i diversifikovao ulaganja, a sve uz kamatu od šest-sedam odsto, svakako nižu od one po kojoj bankari zajme poslovnom svetu.
Veoma teško
U svakom slučaju, postaje sve teže da se sačuva vrednost ušteđevine. Takva situacija je posledica ponajviše monetarnih politika koje se vode širom sveta, a koje se svode na intenzivno štampanje novca. Lideri u upumpavanju novca su upravo najmoćnije centralne banke, američka i evropska, pa ne čudi da vrednost gube i dolar i evro. Posledica je da se svi kupovinom što brže oslobađaju novca, a kada im za pribavljanje vrednije stvari zatreba veća svota, rešenje se traži u kreditu.
Zapravo, cilj komotnih monetarnih politika i jeste bio uvećanje potrošnje i kreditiranja. Ali, običan čovek se našao u teškoj situaciji da iznađe način očuvanja vrednosti onoga što ušpara.
Na kraći period štednje, ljudi, ipak, retko kada imaju nešto bolje od ulaganja u čvrst novac. Dakle, dinarima se kupuju evri, dolari, franci, funte, jeni, a oni egzotičniji ispipavaju kakve su u ovom pogledu mogućnosti juana, kanadskog dolara ili norveške krune. A kako inflacija jača, beg iz dinara je sve veći, mada je kurs dinara već godinama neubičajeno stabilan. Povremeno, dinar čak i jača, ali ovdašnji čovek još uvek nema dovoljno poverenja u domaću valutu i zato ulaže u neku od svetski afirmisanih.
Pre pet godina
Nije, međutim, svejedno za koju valutu se kupac odluči. U nas je dugo evro bio neprikosnoven, međutim već nekoliko godina evropski novac slabi, dodatno od kada je u Ukrajini započeo rat. Pre pet godina evro je vredeo 1,29 dolara, a pre neki dan samo 1,05. Vidljivo je da je u odnosu na američku valutu slabiji 19 odsto, pri čemu je vidljivo da se dve trećine pada desilo od kako su počele žešće prepirke, potom i sukobi oko Ukrajine.
Ovih dana mnogo je bolje kupovati dolar nego evro. Razlog je pre svega u činjenici da su kamatne stope u SAD počele da rastu kako bi zauzdale unazad četiri decenije najvišu inflaciju. Rašće čitave tekuće sezone, verovatno i dve naredne godine. Time pozajmljivanje postaje skuplje, pa novcu vrednost raste.
Pročitaj još
Rat obara evro
Sa druge strane, Evropska unija još nije počele uvećanje svoje referentne kamatne stope. Nameravala je do kraja godine jednom da uveća, ali, nakon izbijanja sukoba na istoku kontinenta, veliko je pitanje hoće li od promene evropske monetarne politike išta biti. Naravno, inflacija buja.
Drugi nepovoljan momenat za evropsku valutu je snažan efekat ukrajinskiog sukoba na ekonomsku situaciju u Evropi, mnogo veći nego što je na SAD. Upravo ratna razaranja i nevolje sa energentima su razlog što se Evropska centralna banka dvoumi da li da ove godine uopšte započne zaustavljanje rasta cena.
Postoji i treći uzrok koji "gura" dolar naviše, barem u poređenju sa evropskim novcem. Reč je o opštem nivou kamata, mnogo višim na drugoj strani Atlantika, a to je, možda, i odlučujuće za vrednost valute. Dakle, po svim pokazateljima očekuje se da i u narednom periodu američka valuta jača, primetno više od evropske. Štaviše, dok rat u Ukrajini ne prestane i dok se ne razjasni način kako Evropska unija planira da reši energentske probleme, po svemu sudeći korisnije je kupovati bilo koju svetsku valutu, franak, jen ili funtu, nego evro.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljena konačna rang lista zahteva za IPARD podsticaje, u narednim danima uručenje rešenja
18.09.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja objavila je konačnu rang listu zahteva za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD ІІІ programa.
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
16
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
2
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Komentari 19
Figura
Pitanje od cega da stedis kada si na minimalcu???I
Upgrading
Degrading
Bolje I rusofob nego rusofil.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar