Hoće li Srbija morati da prodaje EPS i Telekom kako bi vratila dugove?
Interesovanje za srpske obveznice je toliko opalo da se dovodi u pitanje sposobnost vraćanja pristižućih zaduženja.
Foto: 021.rs
Iz tog razloga, od finansijskih stručnjaka mogu se čuti i predlozi da se deo novca pribavi prodajom dela državnog vlasništva u javnim preduzećima.
Situacija na finansijskom tržištu postaje dramatična po Srbiju - interesovanje za srpskim obveznicama je toliko opalo da je tokom aprila država jedva prikupila tek desetinu planirane svote novca. Teško da je uteha to što "lider Zapadnog Balkana" nije usamljen u poteškoćama pozajmljivanja novca putem obveznica.
Zapravo, velik broj država se nalazi u sličnim nevoljama, posebno manje razvijene zemlje koje su unazad pet-šest godina, koristeći se dugim periodom istorijski rekordno jeftinog novca, intenzivno pozajmljivale u nameri da podstaknu rast.
Inflacija uvećava kamate
No, vremena se menjaju, visoka inflacija, nezabeležena još od "naftne krize osamdesetih godina prošlog veka", prinudila je Federalne rezerve, centralnu banku Sjedinjene Američke Države, da otpočne uvećavanje referentne kamatne stope. Istovremeno Evropska centralna banka prestaje sa otkupom obveznica privatnih kompanija kako bi krajem leta i sama počela da uvećava osnovne kamate.
Već prvi potezi najznačajnih centralnih banaka učinili su da započne rast kamata pri svim formama kreditiranja. Pitanje je može li se i zamisliti koliko će poskupeti pozamljivanje novca ako do kraja godine u FED-u, američkoj centralnoj banci, planiraju da još četiri puta uvećaju kamatu. Dodajmo, uz sve to, i da će period rasta trajati i naredne dve sezone.
Srbija je još krajem prošle godine osetila promene na finansijskom tržištu. Početkom ove, prodaja obveznica dvogodišnje ročnosti nije uspela u celosti da se realizuje ni nakon čak četiri izlaska na berzu. Međutim, u drugoj polovini aprila stvari su počele da se dodatno pogoršavaju.
Više da bi "opipala" stanje na finansijskom tržištu, država je 19. aprila emitovanjem obveznica dvogodišnje ročnosti pokušala da pribavi minimalnih pet milijardi dinara. Međutim, usledilo je iznenađenje - interesovanja je bilo samo za 1,6 milijardi i to po 2,95 odsto kamate, što je za procentni poen više od kamate pre godinu dana.
Novac sve skuplji
Gotovo u isto vreme, Hrvatska, za čiju ekonomiju bi se teško moglo reći da je uspešnija od srpske, realizuje obveznice desetogodišnje ročnosti. Mada je kamata u odnosu na 12 meseci ranije sa 0,8 skočila na 2,95 odsto, naši susedi su prezadovoljni procenjujući da su novac pozajmili po još uvek prihvatljivoj ceni.
Po ugledu na komšije i Srbija je pokušala da emitovanjem državnih hartija nominovanih u evru i na rok od 25 godina, pozajmi 150 miliona. Međutim, investitori su po kamati od 2,5 odsto pozajmili samo 6,9 miliona, dok je bilo spremnosti da se pozajmi još 12,5 miliona evra po kamati od 3,75 odsto. Ali, za pozajmljivanje čak 125 miliona evra nije uopšte bilo zainteresovanih.
Izvesno je da će biti sve teže i sve skuplje pozajmljivati na finansijskom tržištu. Problem je što na naplatu pristižu obveznice uzete prethodnih sezona, zbog čega je Srbija planirala da novim obveznicama posudi još 3,5 milijardi evra. U "normalnim" prilikama, to je rutinska praksa, ali u današnjem svetu, uplašenom inflacijom i sukobom u Ukrajini, postaje problem koji dužniku lako može da se obije o glavu.
Stalniji mehanizmi
Predsednik Vučić teško da ima veće koristi od toga što je, kako je sam izjavio, uočio problem. Nagovestio je da bi ubuduće Srbija mogla da izvesno vreme pređe na direktno, a ne preko tržišta, ugovaranje kredita kojima bi otplaćivala pristižuće obaveze. Među stručnjacima je njegov plan ocenjen kao delom iznuđen, pri čemu je primećeno da se direktnom pogodbom zaobilazi tržišna konkurencija. Rezultat je viša kamata.
Istovremeno su se čuli i predlozi da bi država mogla da proda deo akcija u javnim preduzećima, pre svega u Telekomu i EPS-u, ali tako da održi većinsko vlasništvo. Na taj način bi mogla da pribavi više stotina miliona evra i za toliko da umanji visinu direktno ugovorenih kredita. Međutim, prodajom se jednokratno pribavlja novac, a nama svake od dve naredne godine na naplatu pristiže otprilike 3,5 milijardi evra. Potrebni su nam stalniji mehanizmi od jednokratne prodaje.
Pročitaj još
Restrukturiranje dugova
Zaduživanje pomoću obveznica bilo je idealno rešenje za države slične Srbiji po visokom spoljnotrgovinskom deficitu i relativno visokom budžetskom deficitu. Međutim, sada ova praksa iz meseca u mesec postaje sve skuplja i gubi privlačnost.
Na teška vremena ukazala je i predsednica MMF Kristalina Georgijeva, istakavši da su samo u poslednjih mesec dana investitori iz državnih hartija od vrednosti povukli 14 milijardi dolara, od toga 13 milijardi sa takozvanih rastućih tržišta. Epilog je da je čak 65 odsto nerazvijenih država u poslednjih nekoliko meseci došlo u situaciju da neće moći da vraća dugove ukoliko im se obaveze ne restrukturiraju.
Posle neuspešnih emisija obveznica u poslednja četiri meseca, može se postaviti pitanje hoće li i Srbija biti prinuđena da od poverilaca zatraži restrukturiranje svojih obaveza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
0
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
9
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
9
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
8
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
23
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
6
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Komentari 62
Лиманац
aufiderzen
Au
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar