Hoće li Srbija morati da prodaje EPS i Telekom kako bi vratila dugove?
Interesovanje za srpske obveznice je toliko opalo da se dovodi u pitanje sposobnost vraćanja pristižućih zaduženja.
Foto: 021.rs
Iz tog razloga, od finansijskih stručnjaka mogu se čuti i predlozi da se deo novca pribavi prodajom dela državnog vlasništva u javnim preduzećima.
Situacija na finansijskom tržištu postaje dramatična po Srbiju - interesovanje za srpskim obveznicama je toliko opalo da je tokom aprila država jedva prikupila tek desetinu planirane svote novca. Teško da je uteha to što "lider Zapadnog Balkana" nije usamljen u poteškoćama pozajmljivanja novca putem obveznica.
Zapravo, velik broj država se nalazi u sličnim nevoljama, posebno manje razvijene zemlje koje su unazad pet-šest godina, koristeći se dugim periodom istorijski rekordno jeftinog novca, intenzivno pozajmljivale u nameri da podstaknu rast.
Inflacija uvećava kamate
No, vremena se menjaju, visoka inflacija, nezabeležena još od "naftne krize osamdesetih godina prošlog veka", prinudila je Federalne rezerve, centralnu banku Sjedinjene Američke Države, da otpočne uvećavanje referentne kamatne stope. Istovremeno Evropska centralna banka prestaje sa otkupom obveznica privatnih kompanija kako bi krajem leta i sama počela da uvećava osnovne kamate.
Već prvi potezi najznačajnih centralnih banaka učinili su da započne rast kamata pri svim formama kreditiranja. Pitanje je može li se i zamisliti koliko će poskupeti pozamljivanje novca ako do kraja godine u FED-u, američkoj centralnoj banci, planiraju da još četiri puta uvećaju kamatu. Dodajmo, uz sve to, i da će period rasta trajati i naredne dve sezone.
Srbija je još krajem prošle godine osetila promene na finansijskom tržištu. Početkom ove, prodaja obveznica dvogodišnje ročnosti nije uspela u celosti da se realizuje ni nakon čak četiri izlaska na berzu. Međutim, u drugoj polovini aprila stvari su počele da se dodatno pogoršavaju.
Više da bi "opipala" stanje na finansijskom tržištu, država je 19. aprila emitovanjem obveznica dvogodišnje ročnosti pokušala da pribavi minimalnih pet milijardi dinara. Međutim, usledilo je iznenađenje - interesovanja je bilo samo za 1,6 milijardi i to po 2,95 odsto kamate, što je za procentni poen više od kamate pre godinu dana.
Novac sve skuplji
Gotovo u isto vreme, Hrvatska, za čiju ekonomiju bi se teško moglo reći da je uspešnija od srpske, realizuje obveznice desetogodišnje ročnosti. Mada je kamata u odnosu na 12 meseci ranije sa 0,8 skočila na 2,95 odsto, naši susedi su prezadovoljni procenjujući da su novac pozajmili po još uvek prihvatljivoj ceni.
Po ugledu na komšije i Srbija je pokušala da emitovanjem državnih hartija nominovanih u evru i na rok od 25 godina, pozajmi 150 miliona. Međutim, investitori su po kamati od 2,5 odsto pozajmili samo 6,9 miliona, dok je bilo spremnosti da se pozajmi još 12,5 miliona evra po kamati od 3,75 odsto. Ali, za pozajmljivanje čak 125 miliona evra nije uopšte bilo zainteresovanih.
Izvesno je da će biti sve teže i sve skuplje pozajmljivati na finansijskom tržištu. Problem je što na naplatu pristižu obveznice uzete prethodnih sezona, zbog čega je Srbija planirala da novim obveznicama posudi još 3,5 milijardi evra. U "normalnim" prilikama, to je rutinska praksa, ali u današnjem svetu, uplašenom inflacijom i sukobom u Ukrajini, postaje problem koji dužniku lako može da se obije o glavu.
Stalniji mehanizmi
Predsednik Vučić teško da ima veće koristi od toga što je, kako je sam izjavio, uočio problem. Nagovestio je da bi ubuduće Srbija mogla da izvesno vreme pređe na direktno, a ne preko tržišta, ugovaranje kredita kojima bi otplaćivala pristižuće obaveze. Među stručnjacima je njegov plan ocenjen kao delom iznuđen, pri čemu je primećeno da se direktnom pogodbom zaobilazi tržišna konkurencija. Rezultat je viša kamata.
Istovremeno su se čuli i predlozi da bi država mogla da proda deo akcija u javnim preduzećima, pre svega u Telekomu i EPS-u, ali tako da održi većinsko vlasništvo. Na taj način bi mogla da pribavi više stotina miliona evra i za toliko da umanji visinu direktno ugovorenih kredita. Međutim, prodajom se jednokratno pribavlja novac, a nama svake od dve naredne godine na naplatu pristiže otprilike 3,5 milijardi evra. Potrebni su nam stalniji mehanizmi od jednokratne prodaje.
Restrukturiranje dugova
Zaduživanje pomoću obveznica bilo je idealno rešenje za države slične Srbiji po visokom spoljnotrgovinskom deficitu i relativno visokom budžetskom deficitu. Međutim, sada ova praksa iz meseca u mesec postaje sve skuplja i gubi privlačnost.
Na teška vremena ukazala je i predsednica MMF Kristalina Georgijeva, istakavši da su samo u poslednjih mesec dana investitori iz državnih hartija od vrednosti povukli 14 milijardi dolara, od toga 13 milijardi sa takozvanih rastućih tržišta. Epilog je da je čak 65 odsto nerazvijenih država u poslednjih nekoliko meseci došlo u situaciju da neće moći da vraća dugove ukoliko im se obaveze ne restrukturiraju.
Posle neuspešnih emisija obveznica u poslednja četiri meseca, može se postaviti pitanje hoće li i Srbija biti prinuđena da od poverilaca zatraži restrukturiranje svojih obaveza.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ostala samo jedna fabrika: Kako je Srbija od ozbiljnog proizvođača đubriva postala uvoznik?
25.06.2022.•
10
Od nekadašnjeg ozbiljnog proizvođača veštačkih đubriva, Srbija je, kao zemlja koja se ponosi svojom poljoprivredom, postala ozbiljan uvoznik.
Bajden planira sankcije za rusko zlato
25.06.2022.•
2
Američki predsednik Džo Bajden i najviši zvaničnici zemalja članica G7 trebalo bi da se usaglase oko zabrane uvoza novih količina zlata iz Rusije u okviru jačanja sankcija zbog napada na Ukrajinu.
Austrija svim građanima isplaćuje po 500 evra, neki će dobiti i bonus
25.06.2022.•
6
Donji dom parlamenta Austrije usvojio je predlog mera protiv inflacije i pada kupovne moći građana, koje podrazumevaju jednokratnu isplatu za sve građane u ukupnom iznosu od 500 evra.
Lideri EU podržali ulazak Hrvatske u evrozonu od 1. januara
24.06.2022.•
4
Lideri EU danas su podržali ulazak Hrvatske u evrozonu, čime će broj zemalja Unije koje koriste evro biti povećan na 20.
Novo poskupljenje: Ovo su cene goriva koje će važiti narednih sedam dana
24.06.2022.•
25
U narednih nedelju dana evro dizel i evro premijum BMB 95 koštaće tri dinara više u odnosu na prethodnih nedelju dana.
EPS sve lošiji sa finansijama, problemi i u plaćanju uvozne struje
24.06.2022.•
51
Loša finansijska situacija u kojoj se nalazi Elektroprivreda Srbije uzrokovala je, pored kašnjenja u plaćanju struje proizvođačima, probleme u plaćanju i uvozne struje, prenosi Danas.
Vlada donela odluku: Odobrena preraspodela ulja za izvoz
23.06.2022.•
0
Vlada Srbije donela je danas dopunjenu odluku o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo.
Evro sutra 117,44 dinara
23.06.2022.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,4437 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Arsić: Neprimereno je u trenutnoj situaciji sa inflacijom povećavati plate i penzije
23.06.2022.•
17
Najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija nije primereno aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije, zbog čega bi trebalo odustati od tog predloga.
Srbija dobila zlato od Gazda Jezde, pa ga prodala: Kome i na šta su pare potrošene - nepoznato
23.06.2022.•
15
Vlada je prošle godine za 886 miliona dinara prodala zlato koje je dobila u stečajnom postupku nad štedionicom "Jugoskandik DD".
Koje zemlje članice EU su najzaduženije?
23.06.2022.•
0
Širom Evropske unije postoje značajne razlike u pogledu sektora koji najviše utiču na javni dug, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).
Više nema jeftinog novca, Srbiji preti manjak 11 milijardi evra
23.06.2022.•
17
Zapostavljanje domaćih privatnih investicija i prekomerna javna ulaganja državnim zaduživanjem lako bi mogli da do kraja godine rezultiraju rekordnim minusom u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Koliko košta podizanje novca na bankomatima i šalterima banaka u inostranstvu?
23.06.2022.•
5
Korisnici bankarskih usluga pre polaska na put svakako bi trebalo da se informišu koliko može da ih košta korišćenje platnih kartica u inostranstvu.
EU se vraća na ugalj zbog sve manje količine ruskog gasa
22.06.2022.•
4
EU vratiće se privremeno na ugalj kako bi se izborila sa sve manjim količiniama ruskog gasa, potvrdio je danas izvor EU za Rojters.
Sličan kurs: Evro sutra 117,41 dinar
22.06.2022.•
0
Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,4108 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Eurostat: Hrana i bezalkoholna pića u Srbiji najskuplji u regionu
22.06.2022.•
18
U Srbiji su hrana i bezalkoholna pića najskuplji u regionu, a među članicama Evropske unije cene tih proizvoda najviše su u Luksemburgu, prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat.
Nove subvencije: Država novcem građana časti strance koji u Srbiji zarađuju više od 300.000 dinara
22.06.2022.•
40
Vlada Srbije je odlučila da plati pune doprinose za penzije i veći deo poreza na zarade za strance koji rade u Srbiji za platu ne manju od 300.000 dinara.
Izveštaj: Pogoršani rezultati platnog bilansa Srbije, povećano zaduživanje
22.06.2022.•
7
Srbija je od početka godine imala značajno pogoršane rezultate platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit.
Evro sutra 117,41 dinara
21.06.2022.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,4116 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Beogradska berza obustavila trgovanje i običnim akcijama Komercijalne banke
20.06.2022.•
1
Beogradska berza donela je danas odluku da se, zbog narušavanja poverenja u trgovinu hartijama od vrednosti, od sutra obustavi i trgovanje običnim akcijama Komercijalne banke.
Borelj: Ruska hrana i đubriva nisu pod sankcijama
20.06.2022.•
7
Ko god želi da kupuje rusku hranu i đubriva može to da čini slobodno i bez straha od sankcija, koje se ne odnose na ove proizvode, izjavio je danas šef za spoljnu politiku EU Žozep Borelj.
Komentari 62
Лиманац
aufiderzen
Au
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar