Letnje brige za zimske nevolje: Problem je u Mići, ali ne samo u njemu
Proizvodni kapaciteti TENT A i TENT B su toliko umanjeni da je Srbija i pre početka leta počela da uvozi lignit kako bi nadoknadila očekivani nedostatak struje tokom hladnijih dana.
Foto: 021.rs (ilustracija/Screenshot/Nova S)
Međutim, nikako nije izvesno da zimi u Srbiji neće biti ograničenja u radu elektroenergetskog sistema. Mnogo toga zavisi od toga hoće li decembar i januar biti hladniji nego što je uobičajeno, ali i od vodotoka Dunava. Ni na jedno, ni na drugo aktuelna vlast ne može da utiče. Problem je u tome što nadležni u cilju obezbeđivanja kakve-takve energetske sigurnosti ne povlače ni one poteze koje mogu.
Loše upravljanje
Podsetimo se, krajem prošle godine došlo je do niza sukcesivnih tehnoloških incidenata u radu srca energetskog sistema Srbije, energana TENT A i TENT B, koje same proizvode blizu polovine domaće proizvodnje. Pokazalo se da nedaće nisu "od juče", već se tiču višegodišnjeg lošeg upravljanja otkrivkama na ležištima uglja. Došlo se dotle da je kvalitet trenutno dostupnog goriva očajno loš, neupotrebljiv čak i u termalkama koje su davnašnji planeri, sasvim ispravno, projektovali upravo za potrošnju slabijeg lignita, kakav se dominantno i vadi na najvećem srpskom nalazištu.
Mada nerado, vlast je, ipak, smenila čelnog čoveka EPS-a na čiji rad su i ranije upućivane brojne primdbe, posebno baš u vezi sa nestručnim radovima u procesu pripreme terena i vađenja uglja. Kako su naprednjaci već desetak godina na vlasti u Srbiji i njenoj energetici, nesporno da snose punu odgovornost za krah preduzeća koje se decenijama smatralo temeljem srpske industrije.
Manjak 12 odsto potrošnje
Ipak, ne bi bilo realno baš svu odgovornost usmeriti na gotovo karikaturalne energetske kadrove najpopularnije stranke. Duže od tri decenije u Srbiji nije izgrađena niti jedna nova energana, a isto toliko je cena struje izrazito niska što je, skupa sa ekstremnim partijskim zapošljavanjem, itekako uticalo na dugogodišnje ruiniranje Elektroprivrede Srbije. Do kasnojesenjeg kraha.
Spalo se na to da je postalo sporno hoće li na zimu, kada se potrošnja značajnije poveća, moći iz domaćih energana da dobija više od 93 miliona kilovata dnevno. A pre šest-sedam leta 'ladno smo i po sedam-osam dana kontinuirano proizvodili i po 135 miliona kilovata. Jadno stanje prinudilo je vlast da, istina potiho, prizna da su procene kako će u tri-četiri najhladnija meseca manjak struje iznositi otprilike 12 odsto domaće potrošnje. U slučaju da zima bude hladnija nego što je uobičajeno, minus može biti i dvostruko veći.
Sa druge strane, posle decenije uočljivo jeftine struje širom Evrope, od polovine prošle godine počeo je nezapamćeni uzlet cena, uostalom kao i svih energenata. Lane, u julu, struja se na berzama u okruženju mogla nabaviti i za 55 evra po megavatu, danas se kreće od 180 do 230 evra.
Uvoz uglja
Naravno da u takvim okolnostima nije uputno osloniti se samo na uvoz struje kada nedostaje. Stoga se vlast odlučila da uvozom uglja reši najkrupniju slabu tačku u sistemu i, ipak, potrošačima isporuči struju iz domaćih elektrana, ali dobijenu i iz uvoznog uglja. Tako ovih dana vozovi iz Banovića u BiH dovoze gorivo u Lazarevac i Obrenovac, uskoro će vlakovi pristizati i iz Bugarske i Rumunije. Procenjuje se da se cena tone lignita vrti oko 22 evra, a ceni se da će biti potrebno uvesti više od 4,5 miliona tona uglja. Samo za predstojeći period pet hladnijih meseci, a gotovo je izvesno da će "crnog zlata" manjkati i naredne zime.
Kada se uračuna i cena prevoza stiže se do 60-65 evra po toni. Kako je za proizvodnju jednog megavata potrebno utrošiti oko 1,65 tona lignita, to samo troškove utroška podiže na cirka 110 evra. Naravno, sa cenama drugih repromaterijala i rada energane, cena megavata teško da može da bude ispod 150-160 evra.
Međutim, u Srbiji je cena struje u takozvanom garantovanom snabdevanju, u koje spadaju domaćinstva, otprilike 55 evra. Država je, ulazeći u područje rada Agencija za električnu energiju, EPS-u naredila da privredi, sa kojima bi proizvođač trebalo pojedinačno da ugovara uslove isporuke, struju prodaje za 75 evra po megavatu. Takođe, vlada je naredila da cena onima koji su se opredelili za drugog dobavljača, potom, kada su trgovci struje počeli da bankrotiraju u jeku uzleta cene, ostali bez isporučioca, bude 97,5 evra.
Pročitaj još
Baš kada mora
To bi do pre osam meseci bila sasvim solidna cena, ali već duže vreme megavat u okruženju se kreće između 180 i 230 evra. Uostalom, računica pokazuje da u slučaju proizvodnje uglja iz uvoza, EPS bi trpeo ne mali gubitak. Vidi se jasno da cene struje moraju da porastu i u Srbiji, čak i ona za najšire građanstvo koju svaka vlast nerado uvećava. Samo baš kada mora.
Naša vlast okleva da poveća cenu, mada je leto period kada građani manje troše struju, pogotovo oni siromašniji koji se ne koriste aparatima za hlađenje prostorija, pa se i povećanje na računu manje iskaže. Time EPS ostaje bez dovoljno prihoda, odnosno sa nedovoljno novca za remonte, posebno za investicije. A mora da uradi ozbiljne i ne baš jeftine radove kako bi za godinu-dve došao do nekadašnjih proizvodih kapaciteta koji su mu omogućavali da decenijama struju količinski izvozi tri-četiri puta više nego što uvozi.
Socijalne karte
Snebivanje vlasti iznenađuje. Srbija je i pre talasa rasta cena bila među četiri-pet evropskih država sa najjeftinjom strujom. Kako za građane, tako i za privredu. U društvu je sa Gruzijom, Ukrajinom, Moldavijom... U očima potrošača ovakav potez vlasti može izgledati kao "briga za stanovništvo", ali, istovremeno, takvo ponašanje onemogućava proizvođača struje da se razvija. Zapravo, tera ga u minus i na mukotrpno preživljavanje. Jesenas smo videli kuda vodi takav pristup.
Istina, pre nego što poveća cenu bilo bi dobro, čak neophodno, da država, nakon višegodišnjih priprema, napokon izađe sa takozvanim socijalnim kartama. Time bi se stekla mogućnost da država povisi cenu električne energije, ali da postojeću cenu zadrži za siromašnije potrošače i onima u najtežim prilikama i dodatno snizi cenu. Bio bi to i prelazak na moderan koncept brige o siromašnijima, uz rast cene za bogatije kako bi domaći proizvođači mogli da iz sopstvenih prihoda obavljaju kompletne remonte, a za koju godinu počnu i da investiraju u nove pogone.
Sadržaj podržala organizacija The European Endowment for Democracy (EED).
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija produžila ugovor za ruski gas za još tri meseca po "veoma povoljnim uslovima"
30.03.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i da je Srbija dobila produženje ugovora za gas na još tri meseca "po veoma povoljnim uslovima".
Euribor porastao na 2,5 odsto - poskupeće i krediti
30.03.2026.•
0
Šestomesečni euribor odnosno kamata koju banke najčešće zaračunavaju prilikom odobravanja kredita porastao je za pola procenta od početka meseca i iznosi 2,5 odsto.
Cene nafte prešle 115 dolara po barelu
30.03.2026.•
0
Cene nafte premašile su danas 115 dolara po barelu prilikom otvaranja tržišta u Aziji, dok se nastavljaju vazdušni udari u zemljama na Bliskom istoku, nešto više od mesec dana od početka rata u Iranu.
Cene plastike porasle zbog poskupljenja nafte
29.03.2026.•
0
Cene plastike skočile su zbog poskupljenja nafte, ali Srbija nije direktno pogođena pošto iz Persijskog zaliva uvozi malo sirovina, izjavio je sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS Dragan Stevanović.
Svetska trgovinska komora strahuje od najgore krize industrije
29.03.2026.•
0
Rat na Bliskom istoku mogao bi da pokrene najgoru krizu industrije u istoriji, upozorio je šef Svetske trgovinske komore.
Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?
29.03.2026.•
25
Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.
APR: Rok za dostavljanje godišnjeg finansijskih izveštaja ističe 31. marta
28.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da zakonski rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu ističe u utorak, 31. marta.
Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
28.03.2026.•
8
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Kako se cena nafte prilagođava Donaldu Trampu?
28.03.2026.•
2
Kretanje cena nafte poslednjih nedelja sve više prati izjave američkog predsednika Donalda Trampa, dok investitori pokušavaju da procene dalji tok sukoba na Bliskom istoku.
Arsić: Poskupljenje nafte imaće višestruke posledice na privredu i prihode budžeta Srbije
27.03.2026.•
7
Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Poskupeo dizel: Nove cene goriva
27.03.2026.•
26
U narednih nedelju dana dizel će na pumpama u Srbiji biti skuplji za dinar, dok cena benzina ostaje nepromenjena.
Štandard: Evropa nije mnogo zavisna od nafte i gasa iz Persijskog zaliva
26.03.2026.•
10
Evropa ne spada u regione koji veoma zavise od nafte i gasa iz Persijskog zaliva odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard.
Talas otpuštanja u IT sektoru: Za samo nekoliko dana 500 ljudi ostalo bez posla
26.03.2026.•
38
U Srbiji je u proteklih desetak dana nekoliko firmi iz IT sektora ugasilo poslovanje, pa je bez posla ostalo oko 500 radnika, a postoji bojazan da taj broj poraste.
Stručnjaci znali da će "Moravski koridor" poskupeti: Plaćamo 2,5 milijardi evra zbog vlasti
26.03.2026.•
10
Da će naprednjačka vlast za Moravski koridor platiti mnogo više od 745 miliona evra dalo se naslutiti još pre pet godina.
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
9
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
5
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
59
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
5
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
9
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Komentari 9
Marko
Rotkvarija
Naravno uz uvođenje zaštitne zone oko nje od minimalno 1 km, da joj kadrovi i članovi SNS ne prilaze.
Banderaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar