Da li je samo rat u Ukrajini kriv za poskupljenja u Srbiji?

Da li smo inflaciju uvezli, kako kažu guvernerka NBS i predsednik Vučić, ili ipak ima i krivice odgovornih u državi za rast cena o kojem svi pričaju?
Da li je samo rat u Ukrajini kriv za poskupljenja u Srbiji?
Foto: Pixabay
Rast potrošačkih cena u maju je dostigao 10,4 odsto. Međutim, u odnosu na prošlu godinu samo hrana je poskupela 16,2 odsto.
 
Uticaj domaćih faktora na inflaciju znatno je niži od uticaja međunarodnih, odnosno spoljnih faktora, navela je Narodna banka Srbije u odgovoru Novoj ekonomiji.
Postojeći i već dovoljno veliki globalni problemi sa cenama energenata i hrane, kao i problemi sa globalnim lancima snabdevanja koji traju od početka pandemije dodatno su pogoršani sukobom u Ukrajini - i to je ključna stvar koju treba da imamo u vidu kada je reč o inflaciji, ocenjuju u NBS. 
 
"Zarade u javnom sektoru i penzije rastu održivim tempom, fiskalni deficit se smanjuje, struktura privrednog rasta je relativno povoljna, pri čemu su i investicije i izvoz i dalje na vrlo visokom nivou", poručila je NBS.
Početkom 2022. dolazi do znatnog pogoršanja najvažnijih makroekonomskih trendova u Srbiji - privredna aktivnost je usporila, inflacija (koja je već bila relativno visoka) dodatno ubrzala, a tekući deficit snažno je porastao, navodi se u novom broju bilitena Kvartalni monitor.
 
Veći deo pogoršanja jeste posledica izbijanja rata u Ukrajini (uz već postojeću energetsku krizu i visoku uvoznu inflaciju), ali važan deo makroekonomskih pogoršanja sa početka godine Srbija duguje i neodgovarajućim domaćim politikama: katastrofalno upravljanje javnim preduzećima iz energetskog sektora, preterano ekspanzivna fiskalna politika (naročito u pogledu izdašnih neselektivnih davanja stanovništvu i privredi), i nešto zakasnela reakcija monetarnih vlasti na ubrzanje inflacije.
 
Kontrolisane cene
 
Rast cena u prvih pet meseci 2022. u odnosu na isti period prethodne godine bio je u Srbiji 9,2 odsto, a u zemljama Centralne i istočne Evrope u proseku 10,7 odsto, piše u Kvartalnom monitoru. 
 
Kvartalni monitor navodi da iza ovog, "boljeg rezultata" Srbije, uglavnom ne stoje drugačiji tržišni trendovi već pre svega snažnija administrativna kontrola cena, što se naročito odnosi na cene energije. 
 
Administrativna kontrola cena i održavanje fiksnog kursa, kako se navodi, jesu doprineli nešto sporijem rastu inflacije u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje CIE, ali imaju svoju cenu: smanjenje deviznih rezervi NBS, rasta gubitaka u EPS-u i Srbijagasu, kao i nestašice nekih proizvoda (šećer).
 
Prema projekciji Bečkog institua za međunarodne ekonomske studije inflacija u Srbiji ove godine u proseku će iznositi 10 odsto.
 
"To bi značilo da je vrhunac tu negde, odnosno da će inflacija u narednim mesecima biti blizu trenutnog nivoa i da će verovatno od jeseni početi da se smanjuje", rekao je Novoj ekonomiji Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta. 
 
Bečki institut ima i "pesimistički scenario" za Srbiju prema kome bi inflacija ove godine mogla da dostigne 14 odsto. 
 
Na inflaciju veću od 10 odsto, mogla bi da utiču dva faktora, kaže Branimir Jovanović. 
 
"Prvi se odnosi na rat u Ukrajini. Ako rat produži do kraja godine, pa možda i duže, to će dodatno povećati globalne cene hrane i energije, pa time i inflaciju i Srbiji. Drugi faktor se odnosi na trenutne vladine mere za kontrolu cena. Ako vlada naglo odmrze cene osnovnih prehranbenih proizvoda, to će takođe povećati inflaciju", naveo je Jovanović. 
 
Vlast prestala da komentariše BDP
 
Međugodišnji rast BDP-a od 4,4 odsto bio je, kako piše u Kvartalnom monitoru, znatno niži od zemalja centralne i istočne Evrope koje su u proseku imale rast od 7,2 odsto. Takođe su sve ove zemlje ostvarile rast desezoniranog BDP-a u odnosu na četvrti kvartal 2021, a samo je Srbija imala pad. 
 
"Interesantno je primetiti da su se državni zvaničnici sad uglavnom suzdržavali od komentara ostvarenog BDP-a Srbije u prvom kvartalu i poređenja s drugim evropskim zemljama, što je bila praksa kad je Srbija ostvarivala bolje rezultate od drugih", navodi Kvartalni monitor.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • /

    02.07.2022 21:17
    /
    pre rata je bila kriva korona, pre nje zuti.
    za ono sutra ce biti krive sankcije
  • Losa ekonomija

    02.07.2022 20:48
    Ne rastu cene samo kod nas. U celom svetu je doslo do ekonomskog kolapsa pred koronu. Ceo sistem je odavno postao neodrziv. Globalna ekonomija trazi ozbiljan reset, a rat je samo izgovor za to.
  • zgađen

    02.07.2022 18:12
    Uz to neprestane krađe
    Veštački kurs dinara traje već godinama kao i štampanje novca. Druge uzroke za inflaciju nije neophodno tražiti, a ima ih još.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija